Eto potvrde onoga o čemu govorim. Opet je dosada i priča ''pa to svi rade 'ajmo i mi'' uzrok. Droga je posledica.

Nemam kliničko iskustvo, a ni ne planiram da ga imam, u klasičnom smislu.
Ono u šta sam sigurna jeste to da ne želim da radim sa narkomanima. Dovoljno sam ih do sada videla da znam da nisam čovek za takvu misiju.

Nije isto. Onda smo svi zavisnici. I pušači i oni koji popiju koju vikendom.
Razlika između rekreativca i zavisnika je kao između onog koji ''voli ponekad da popije sa društvom'' i notornog alkoholočara koji pije after šejv kad nema šta drugo. Složićeš se da je razlike enormno velika.

Naprotiv. Vrlo je jednostavno i lako. Propaganda kaže da nije, ja iz prve ruke kažem da jeste. I ne samo da je lako, nego je i divno!

Nemoj da misliš da sam imala ikakvu nameru da omalovažim tvoje obrazovanje i iskustvo.
Ono što ja pričam je zasnovano samo na mom iskustvu, tj. na iskustvima ovisnika koja su podelila sa mnom ili na  njihovim iskustvima čijih sam deo bila i sama.
Elem, slažem se da je droga posledica, a ne uzrok.
Najteže je naći upravo taj uzrok jer ni oni sami ga nisu često svesni.

Da u smislu velikih slucajeva zavisnosti (da se trese bez toga necega) ali ja govorim o onom "jedva cekam da izadjem da se __________(ubaci bilo sta) kako bih se osecao dobro jer ne mogu ako to ne uradim da budem takav" slucajevima. Ljudima kojima je to nesto potrebno da bi se osecali dobro i koji ne mogu bez toga istog. Jedno je da izadjes, ako zelis ispusis koju cigaretu, popijes koje pice pa i ispusis dzoint sa vremena na vreme. Sasvim je drugo kada ti to predstavlja potrebu tj moranje zbog necega pa makar to bilo i na nekoj rekreativnoj bazi. Poznajem ljude koji ne mogu da se svrstaju u kategoriju teskih zavisnika od necega (da to rade na stalnoj bazi) ali itekako za njih moze da se kaze da to jesu

Naravno da je ogromna razlika izmedju nekog notornog zavisnika i ljudi koji svoju zavisnost ne iskazuju toliko ali cim ti je to nesto potrebno radi bilo cega to je vec zavisnost. Razlika izmedju ljudi koji su zavisnici i onih koji to nisu je u tome sto ovi drugi mogu da se osecaju dobro i bez toga. Mogu da izadju u drustvu u kome se pije a da ne piju i da im opet bude fino, mogu da izadju u drustvu u kome se duva a da ne duvaju i da im bude dobro. Ovi prvi to jednostavno ne mogu

Oni koji puse marihuanu jednom u mesec dana ili su probali par puta kao klinci to su uradili zato sto im je bilo dosadno, ili im je bilo to kul u jendom trenutku, ili ih drustvo nateralo itd. A oni koji puse marihuanu svakodnevno duzi vremenski period, pola godine ili godinu dana, rade to jer ne znaju da se izbore sa nekim problemima i na taj nacin beze od stvarnosti. Za njih je na neki nacin marihuana lek da ne polude.
Ja ne vidim neku veliku razliku izmedju ljudi koji svakodnevno puse travu i onih koji piju antidepresive.

To ti je jedno veliko možda.

Možda nisam trebao da upotrebim, nije možda nego sam dovoljno ubeđen da kažem da je sigurno.

Sve to stoji,ali nista se ne radi povodom toga,ovde mozemo da pricamo u beskraj a nista se povodom to je najjgore.

Pa kad ljudi daju neke ideje za promenu sveta, obično ljudi kažu da su: manipulatori, novi svetski poredak, idealisti, kripto-manso-iluminati...

Ne moraju ceo svet,samo ovde kod nas.

@ Marko
Mislim da previše plastično shvataš te pojmove ''zavisnik'' i ''rekreativac'', shodno tom ''moranju'' da nešto uzmeš kako bi se proveo. Primera radi, meni je u srednjoj školi bilo nepojmljivo da izađem u grad ili odem na žurku, a da ne pijem. Ne samo meni, celom mom društvu. Bili smo klinci, neiživljeni i od 2 đus votke smo bili u tripu da niko nije lud kao mi i da niko ne zna šta je provod kao mi. 

E, a onda to prerasteš i shvatiš da si bio budala i oprostiš to sebi jer si bio mlad. To je samo primer kako to ''moranje'' može da bude posledica socijalnog pritiska, a ne tvoje lične i unutrašnje želje da nešto uzmeš. A takvih primera je bezbroj, da ne zalazim sad u temu o konformizmu i odupiranju grupnom pristisku.

~~~~~~~~~~~~~

Na kraju krajeva, zbog čega je uopšte važno koji su to kriterijumi da se neko nazove zavisnikom?
Kakav to ima značaj i praktičnu vrednost osim ako nisi neko ko radi sa tim ljudima, pa pokušava da skupi mišljenje ''običnih'' ljudi o tome? Ili imaš nekog u okolini kome želiš da pomogneš, pa ne znaš odakle da počneš? Ili samo još jedno dobro staro naklapanje na forumu o stvarima o kojima baš i ne znamo mnogo?

Nema nikakve svrhe. Ako je tebi ili meni ili nekome stalo do toga da li imamo pravo nekoga nazvati narkomanom, vikend duvačem, alkoholičarem ili boemom (što je samo fensi naziv za alkosa koji kad je pijan peva ili piše poeziju  ), onda ti i ja ili taj neko ima problem. Znaš koliko jednog narkomana zabole šta ti i ja ili iko misli i da li imamo pravo ili ne da ga nazivamo narkomanom? Mislim da mu se savršeno jebe, jer da mu je stalo šta drugi misle, ne bi sebi obezbedio takvu etiketu koja se uopšte ne skida lako.

Na samom kraju... ''narkoman''? Je li to nešto što nužno podrazumeva nekog raspalog klošara koji bi dao dupe za dop? A šta je sa čuvenim umetnicima koji su radili pod drogama i stvorili neka od najboljih dela svih vremena? Da li bi Džima Morisona i Kurta Kobejna nazvao raspalim klošarima, iako oni to po ovim malo jednostranim kriterijumima svakako jesu? 

Nemam, naravno, nameru da branim niti drogu niti narkomane. To jeste jedno veliko zlo i za pojedinca i za celo čovečanstvo... Samo nastojim da pokažem da se ne može tako jednodimenzionalno posmatrati. Kao i sve druge stvari vezane za nečije ponašanje...