кровз...гарант је та

Jelte, interesanto. Imali nekih podataka koliko je potrebno količinski da se uzima... nedeljno (čusto da imamo neku meru) da se tako otupi? Ja lično "tek" koristim oko 5 godina, znam matorce koji to rade već 35 i dalje ih viđam nasmejane i trezne.

Vratio se Cvija strava

Cvija nije ni napuštao, samo nije osećao želju da mnogo postuje.

Na drugoj sličnoj temi sam pisala o svom prijatelju koji je ovisnik od marihuane...godinama. Ne konzumira druge droge, ne pije, čak mislim da sad i ne puši...on je divan, vrlo funkcionalan čovek (do kada, to je pitanje) ali je psihički potpuno rasturena osoba, usamljena, izolovana, nesposobna da oseti bilo kakvo uzbuđenje ili emociju...samo letargija...potpuna i neizlečiva.
Mnogo je postigao u svom životu, možda je imao i sreće...a i sam se ponekad pita ko zna šta bi sve postigao da nije počeo da duva.
U godinama je u kojima bi bilo prirodno da ima porodicu, decu....on nije u stanju da održi ni najpovršniju vezu, on je emotivna olupina, pomerenih standarda kome se sav društveni život svodi na provođenje vremena sa ljudima koji imaju isti porok..i gledam ga kako pred mojim očima nestaje..taj divni, blistavi momak, pretvara se u apatičnu, sivu masu koja nije u stanju ni da se nasmeje ako nije naduvan.
Tužno.

ма битно је да си ти жив и здрав...не дај се цвијо легендо

Meni je uvek bilo fascinantno to da uzivaoci marihuane ne smatraju da je marihuana droga kao ni da izaziva zavisnost. Nekako im tesko pada da ih neko moze nazvati uzivaocima droga a sami se ponose cinjenicom da konzumiraju vutru "sa vremena na vreme" i da im je "super" kada to rade. Malo mi je licemerno   Naravno, govorim o stalnim konzumentima, ne o ljudima koji vide vutru jednom u nekoliko meseci

Da li misliš da je to što on duva uzrok ili posledica te njegove nazovi otupljenosti? 
To je jako značajno pitanje.

Meni je od posledica koje ima neka supstanca za nas uvek zanimljivije da zapravo znam kako smo uopšte dospeli do toga da je uzimamo. Evo ja sam počela da pijem kafu kada sam htela da mi drugarice gledaju u šolju, to je bila socijalna stvar. A sada je pijem svako jutro i svaki dan, i sama i u društvu i osećam potrebu za njom. Kako, zašto, koji je to mehanizam?

Isto tako i za marihuanu. Od svih onih koji duvaju, a koji su izgubljeni slučajevi, mislim da bi bili izgubljeni slučajevi i da nisu duvali. Jer nisu izgubljeni jer duvaju; duvaju kako bi lakše podneli to što su izgubljeni. Ili bi na mestu trave bio neki drugi porok, koji je možda opasniji, a možda nije.

Što ne važi za sve uživaoce marihuane, naravno, a znam ih dovoljno da mogu da tvrdim da takvi postoje.

Dakle, drogu(bilo koji narkotik) uzimaju labilne licnosti?



Necu pitati zasto. Postujem tvoje razmisljanje.

Narkomani postaju oni koji su labilne ličnosti (a zavisnost od marihuane je narkomanija, bez obzira da li je ona štetna ili ne, to sad nije pitanje... akcenat je na ''zavisnost'', a ne na predmetu same zavisnosti, koji je u ovom slučaju marihuana).

Među rekreativcima to, ipak, nije slučaj.