Daleke 1984. godine, japanska kompanija Capcom, u to vreme jedan od najplodnijih proizvođača Coin-Op arkadnih automata, objavila je igru 1942 (www.cybcity.com/shadowtek/1942.zip, 103 KB), jednu od najpopularnijih vertikalno-skrolujućih pucačina u istoriji. Ova dinamična igra odlikuje se CGA grafikom i sasvim jednostavnom premisom: igrač se nalazi u kokpitu savezničkog lovca negde na Pacifiku, a pred sobom ima čitavu japansku flotu, od kamikaza do teških nosača aviona. Igra broji 32 nivoa koji se odvijaju u jednoličnom ambijentu, desetak vrsta protivničkih letelica i nekoliko dodataka koji ostaju iza uništenih protivnika, a poboljšavaju borbene sposobnosti aviona (dvostruka paljba, širokopojasni mitraljez, pametne bombe i drugo). Kada se nakupi isuviše protivničkih aviona, igrač može izvesti luping, efikasan defanzivni manevar kojim se lovac na trenutak isključuje iz borbe.
Nastavci: 1987. 1943 The Battle Of Midway 1943 Kai – Midway Kaisen 1990. 1941: Counter Attack 1995. 19XX: The War Against Destiny 2000. 1944: The Loop Master
Nije nikakva tajna da EA Sportsov Live paket igara (ili kako ga već danas nazivaju) poslednjih godina luta u magli. Jedan od razloga je i nepostojanje konkurencije, mada Konami na polju fudbalskih simulacija uspešno menja situaciju iz dana u dan. Isto tako, gotovo kao po pravilu, najkvalitetnije izdanje u prethodnom periodu uvek je simulacija hokeja NHL. Ako ste ljubitelj ove igre na ledu, obradovaće vas podatak da postoje ostvarenja koja tematiku gledaju iz posve drugačijeg ugla i, umesto pozicione borbe sa protivnikom za svaki pak, nude furioznu akciju umotanu u čistu zabavu.
2 on 2 Open Ice Challenge iz 1995. godine delo je softverske kuće Midway i predstavlja bezobrazni klon igre NBA Jam. Naime, osokoljeni planetarnim uspehom parodije na temu „igre pod obručima”, u Midwayu su pomislili da će zgrnuti dodatnu hrpu zelenih novčanica ako sličan princip izvođenja primene i na (u Severnoj Americi) izuzetno popularnom hokeju.
Kraj osamdesetih i pochetak devedestih definitivno su obelezhile skrolujuce borilachke igre za chiju popularnost je najzasluzhniji Capcom sa svojim hitovima kao shto su Final Fight, Warriors of Fate i dr. uz poneki biser ostalih proizvodjacha, pre svega Sega-e. 64th Street je nazhalost, daleko od takvog statusa. Igra je smeshtena u 1939. a glavni junaci su Rick, privatni detektiv i njegov pomocnik Allen koji polaze u akciju spasavanja kidnapovane kcerke jednog bogatasha koji im se prethodno obratio za pomoc.
Da se ne lažemo, još od 1991. versus tabačine(pogotovo japanske) su esencijalno Street Fighter II sa drugačijim skinom. Osnovni koncept je uvek isti, a kvalitet finalnog proizvoda zavisi od umeća razvojnih timova da kreiraju osobene karakteristike, zanimljive likove i izbalansiraju celu stvar. U slučaju borilačkih igara zaista nije potrebno izmišljati „toplu vodu“ pa naslovi čiji gameplay odudara od šablona pretstavljaju pravu retkost.
Iz Segine fabrike mašte 1986. godine izlazi igra Wonder Boy. Najkraće bi se mogla opsiati kao platformska arkada, a scenario igre je krajnje klasičan. U ulozi ste dečaka kome monstrum (koji se niotkuda pojavljuje) otima devojku, i krećete u potragu za njom. Naoružani ste samo sekirom, a s’vremena na vreme na putu možete pokupiti skejtbord, koji će vam više odmoći nego pomoći, jer sa njim ne možete ići unazad. Wonder Boy ima četiri nivoa, od kojih se svaki sastoji od četiri etape i na kraju svakog četvrtog nivoa predstoji vam obračun sa novim, još strašnijim monstrumom otimačem. Kao da monstrumi nemaju ništa pametnije da rade sem da se "zabavljaju" sa vašom devojkom. Poreklo ovakvog, nama bizarnog scenarija, možda bi mogli poražiti u japanskoj mitologiji, ali o tome drugi put... Inače, sem verzije za automate, igra je doživela (ne tako uspešnu) verziju za C-64, dok se varijanta za Amigu zvala Thunder Boy!?