Poslodavci nude ponižavajuće niske plate od 200 evra, jer znaju da armija nezaposlenih mladih akademaca čeka i pristaje na bilo koje uslove.




Kada se dvadesetpetogodišnja A. Ž. prijavila na oglas za posao, nije ni slutila da plata koju će joj ponuditi budući poslodavac nije dovoljna ni za kiriju za stan koji iznajmljuje. Jer, na prvi pogled, sve je delovalo savršeno. Veliki, poznat trgovinski lanac oglašava posao za radno mesto u marketingu. Ponuda puna stranih reči. Akaunt, egzekjutiv, menadžer i još štošta... Sledi – rad u dinamičnom okruženju. Zatim, mogućnost usavršavanja i napredovanja. Ali kada je ova kandidatkinja došla na razgovor, sjaj oglasa je izbledeo. Ponudili su joj platu od 22.000 dinara! Shvatila je da time ne bi pokrila ni osnovne mesečne izdatke, ali, iako ima završen fakultet, kaže da će, ukoliko prođe na konkursu, verovatno pristati da radi i za 200 evra mesečno.

– Bolje je i to nego da nemam nikakav posao, iako samo mesečnu stanarinu gazdi plaćam 200 evra. Ostatak ću i dalje morati da tražim od roditelja – kaže ona.

Ovaj primer ponovo dokazuje ono što u Srbiji već svi znaju – poslodavci, nažalost, za platu od 200 evra danas mogu da biraju. Znaju da armija mladih, visokoobrazovanih čeka posao i pristaju na bilo koje uslove samo kako bi popunili radnu knjižicu, a na račun u banci im legla kakva-takva plata.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da uzrok niskih plata leži u velikoj nezaposlenosti, a maloj ponudi radnih mesta, što, kako kaže, dovodi do potpune degradacije ne samo posla i plata, već i diploma.

– Fakultet znači manje nego ranije i uopšte ne garantuje veću platu, što je poražavajuće, i to će se državi obiti o glavu za desetak godina jer će ostati bez kadrova. Sve će se manje mladih odlučivati za visoko obrazovanje budući da uviđaju da im poslodavci nude platu od po 200 ili 300 evra, odnosno isto koliko mogu da dobiju i bez visokog obrazovanja – objašnjava Savićeva, ali dodaje da bi nezaposleni, naročito mladi akademci, trebalo da uzmu stvari u svoje ruke i izvrše pritisak na gazde koji ih mizerno plaćaju.

– Visokoobrazovani bi morali da se suprotstave takvom tretmanu. Moraju da izvrše pritisak na poslodavce, i to putem sindikata, studentskih i drugih organizacija, ali i posredstvom medija i javnom osudom. Treba svakodnevno i na sve moguće načine upirati prstom u sve one koji radnike bedno plaćaju, a takvih je mnogo – ističe Ranka Savić.

U Uniji poslodavaca Srbije takođe priznaju da su zarade u našoj zemlji veoma male, ali to objašnjavaju veoma lošom privrednom situacijom.

– Od početka prošle godine pa do kraja osmog meseca ove, na teritoriji Vojvodine ugašeno je čak 10,5 odsto privrednih subjekata. A kako se Vojvodina smatra najrazvijenijim delom naše zemlje, jasno je da je u centralnoj Srbiji situacija još lošija. Zapravo je potencijal firmi za zapošljavanje mali, a procenat preduzeća koja zapošljavaju sveo se na minimum i, prema nekim procenama, deset puta je manji nego 2008. godine. Tu, naravno, govorimo o zdravom zapošljavanju i novim poslovima, a ne o popunjavanju praznih mesta kada neko ode u penziju, ili kada je radnik na zameni – smatra Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca, objašnjavajući i da ne treba prstom upirati jedino u poslodavce.

– Skupo nas košta i to što nismo na vreme reformisali naš obrazovni sistem i to što i dalje školujemo kadrove koji se ne traže. A konkurencija među nezaposlenima nikada nije bila veća. Prema podacima kojima mi raspolažemo, za jedno radno mesto u finansijskim institucijama, poput banaka, prijavi se čak 450 ljudi. Za radno mesto u trgovini konkuriše po 200 kandidata, a za menadžerske pozicije oko 40 – objasnio je Rajić.

Izvor: Politika

Evo prilike da sujetni paćenici bez diplome fakulteta još malo nahrane svoj paćenički ego. 

Pa ne treba biti predsednik sindikata da se to zakljuci, velika ponuda, mala potraznja

samo da se nadovezem

---

---

Svako slobodno mesto juri 175 nezaposlenih

Na jedno slobodno radno mesto konkuriše 175 nezaposlenih, što je u odnosu na jun ove godine rast od 20,3 odsto, upozoravaju u Narodnoj banci Srbije. Direktori firmi tvrde da situacija nikada nije bila gora i da ljudi svakodnevno dolaze da traže posao, novac za lečenje ili za preživljavanje. Najviše zahteva ima u manjim sredinama gde se ima onih koji se žale o da im smeta postojanje fabrike u naselju samo da bi istrgovali radno mesto.

Premijer Mirko Cvetković izjavio je nedavno da broj zaposlenih raste. Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je od juna do septembra posao našlo oko 18.000 ljudi i da je zaposlenost povećana za 8,3 odsto, ali detaljnija analiza tržišta rada ukazuje da je potraga za poslom i dalje akutni problem Srbije. U NBS ne kriju da su kretanja na tržištu rada nepovoljna, ali i da ne očekuju skorašnje poboljšanje.

 - Broj nezaposlenih po slobodnom radnom mestu je nastavio da raste. Krajem trećeg kvartala on je iznosio 175, što je za tri meseca rast za petinu. Takođe, prema aprilskoj anketi o radnoj snazi stopa nezaposlenosti je bila visoka i iznosila je 22,2 odsto, a obzirom na spor oporavak privrede i nedovoljnu fleksibilnost tržišta rada, ne očekujemo da će oktobarska anketa pokazati njeno veće smanjenje - pesimistični su u Narodnoj banci Srbije.

Privrednici tvrde da je najteže u manjim sredinama, a Miroslav Bogićević, vlasnik “Farmakoma”, kaže da je sve veći jad i beda. U poslednje vreme se, kako tvrdi, često iznenadi na šta su ljudi spremni da bi se domogli posla.


 - Ne zovu me samo za posao, već i za rešavanje egzistencijalnih pitanja i lečenje. Pritisak je sve veći, a zahtevi su različiti. Nedavno sam angažovao i lekara koji proverava da li su zahtevi za lečenje opravdani i ispostavilo se da nisu u deset odsto slučajeva. U poslednje vreme čak dolaze ljudi koji se žale na prisustvo fabrike. Na kraju se ispostavi da hoće da istrguju da ih zaposlim. Takođe, sve je više i malih firmi koje od mojih fabrika traže saradnju, samo da bi opstale - kaže Bogićević za “Blic”.

 I u “Metalac” iz Gornjeg Milanovca svakodnevno stižu molbe, što za posao, što za različite vrste pomoći.

 - Dovoljno je da u novinama pojavi jedan afirmativan tekst o firmi, pa da vam u narednih pet dana dođe desetine zahteva za posao, lečenje ili novčanu pomoć. Bilo je ovoga i ranije, ali imam osećaj da su danas zahtevi mnogo češći - kaže direktor Petrašin Jakovljević za “Blic”.

 Pad zaposlenosti je rastao u javnom sektoru i građevinarstvu i ovde su od juna do septembra posao izgubila 1.663 lica. Uposlenost je istovremeno rasla u sektoru usluga i prerađivačke industrije, čime je samo kompenzovan negativan trend. Do posla se lakše dolazilo u trgovini i obrazovanju, ali je generalno ocena da se uslovi na tržištu rada nisu poboljšali.

 - Na birou sam duže od dve godine i ne znam ni sam koliko još dugo. Završio sam tehnologiju, ali ne vidim perspektivu. Čini se da je sve stalo i da ću tapkati u mestu još najmanje godinu dana. Juče sam video oglas na jednoj pekari, traže prodavca. Sutra idem na razgovor, ali ne gajim veliku nadu jer mnogi danas priželjkuju bilo kakav posao - priča nam jedan od upornih žitelja glavnog grada koji se redovno prijavljuje Zavodu za zapošljavanje.

 Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da podatak 1:175 samo na plastičniji način govori kolika je nezaposlensot u Srbiji.

 - Dramatična situacija na tržištu rada sada je predstavljena i na jasniji način. Podatak je frapantan, ali nije iznenađenje. Takođe, zaposlenost koju imamo je rovita i dugoročno neodrživa jer je dobar deo privrede zasnovan na uvozu za koji se vežu saobraćaj, tranzit, bankarstvo i osiguranje. To znači da kad se uvoz vrati na nivo koji odgovara našim izvoznim mogućnostima, treba očekivati i pad ovih delatnosti, a onda i novo smanjenje broja radnih mesta - kaže Madžar za “Blic”.

---

Bez posla 52 doktora i 835 magistara


 Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 57.000 lica sa višom školom i fakultetom, 835 magistara i 52 doktora nauka. Do posla najbrže dolaze IT stručnjaci, inženjeri elektrotehnike, ekonomisti (oblast finansija), te grafičari, inženjeri građevinarstva i farmaceuti. Na ovoj listi su i lekari specijalisti (oftalmolozi, ginekolozi, anesteziolozi i onkolozi), kao i veterinari.

Blic

Nista novo, kao, nije se ranije znalo pa danas sokira

idu izbori, tako da ce sad sve to ovi koji su trebali taj problem da rese, da urede kako treba - ja kad ti kazem 

Jedino ako pronadju perpetum mobile ili pretvore gvozdje u zlato 

Mislim da i sam uvidjas da je sve moguce 

sedam od deset zaposlenih radi za 22 000 dinara ... ne znam cemu tolika drama 

ne razumem kako je ovo receno pardon napisano - ozbiljno ili?