Poenta ispita i tog strašnog ''preznojavanja'' o kome ti pričaš je da to dete shvati da za 4 ili 8 godina kad se negde zaposli, neće biti nekog da stoji pored njega i opominje ga svaki put kada u projektu zgrade zaturi minus, u postavljanju grede omaši 5 cm, u toku operacije zaboravi pincetu unutar nečijeg stomaka, itd,itd, u zavisnosti od profesije...

To ovako zvuči smešno, al kad prelistaš novine i net, shvatiš da svake godine tako život izgubi na stotine ljudi, samo zbog nečije nepažnje. I naprave se milionske štete. Posebno ovde,gde se sve radi preko kurca. Od asfaltiranja autputa do operacije pacijenta. Jer niko ne odgovara i sve se zatrpa ispod tepiha za tili čas.

Na kraju krajeva, boli me uvo da li se preznojavaju ili ne. Kao što rekoh, svi smo kroz to prošli i prolazimo posle ceo život. Ne samo u izgradnji karijere nego i drugim životnim izazovima.

A mogla bi i da pitaš te drugarice koje su profesorke šta misle o tom tvom stavu da deci treba pomagati i deliti petice da se ne bi mučila i preznojavala.

E vidis....one su te koje su me ubedile da taj citav sistem ne valja, i da je sve to "naopako". Kad sam cula sta se i kako se radi po skolama, ostala sam bez teksta. Nisam se interesovala jer nije moja bransa, ali sada....nemam reci.

hkj...ozbiljnost dolazi sa godinama, srednja je teza od osnovne, fakultet je tezi od srednje. Kako se obim znanja povecava tako se "deca" prilagodjavaju i sazrevaju sa svojim obavezama.
Nije isto kad zavrsis 6 godina medicinskog fakulteta i imas 24 ili 25 godina i kad zavrsavas osnovnu sa 13 godina.
Primena znanja dolazi posle skole i to sa nekim ko te obucava ili barem pazi na ono sto radis, supervizor, dok ne steknes dovoljno prakticnog znanja da samostalno obavljas posao.

To je otprilike 15 godina posle ovog testa, dugacak stap.

Deca su prva ruka... nastavnici i profesori druga...


Naravno... one su deo tog sistema.

Ne sumnjam ja da su one razočarane u sadašnji sistem. Svaki današnji normalan profesor jeste. Ali sigurno ne dele tvoj stav da treba da se dele petice i pomoć deci zato što imaju tremu na ispitu iz mature koji se održava već kolko... 100 godina? Nije ni bitno koliko, bitno je da su i naše dede i babe prolazile kroz to, nekad čak i pod okupacijama, pa im ništa nije falilo.

Obrazovanje i kultura su nam srozani potpuno,tu nema sumnje. I nešto mora da se menja. Sve to stoji. Ali to se ne rešava tako što ukineš deci sve izazove.

Mnogi ljudi, posebno žene, ulaze u ulogu nastavnika sa tim ''blagim'' stavom. Kao ''jao, mila dečica'' ''ma neću da ih mučim...'' ''kako iko može da bude strog prema takvim anđelima...'' i slično. Pa posle prvih 5 godina shvate da sve to pada u vodu jer čim deca i roditelji nanjuše da si ''slab'' na te stvari, da mogu da te gaze i koriste da bi se provukli, onda više ne biraju sredstva. I na tebi ostaje ili da trpiš sve to ili da pooštriš stav.

Mala matura je cisto provera znanja, ionako velika vecina upise svoj prvi izbor skole...

Shvata se previse ozbiljno, posebno sa tolikom povikom na taj treci test koji ima celih 8 poena. A ispod 6 poena na istom si mogao da dobijes samo ako si retardiran...

Дежурала сам у централној градској школи у Крушевцу са 150 матураната. Нико није пао у несвест, нико се није презнојавао (било је хладније мало), нико није кукао, деца су се шалила, било је лепо и опуштено и нико никоме није помагао, нити је ико преписивао. Супервизорке су нас контролисале, ми контролисали децу. Завршни испит деца пробају 4 пута из сваког предмета пре него што га полажу, никоме то није баук.
Преписивање и диктирање тачних одговора баш никакву сврху нема (ако уопште ти наставници знају тачне одговоре јер ми не присуствујемо тестовима из наших предмета), то је медвеђа услуга и наставницима и школству, а највише деци. Исто је и са поклањањем оцена. Најпаметнији ђак кога сам учила је врлодобар, има двојку из математике, а тврдим да је геније. Има много важнијих ствари у животу од Вукове дипломе или максимума на завршном. Ако му помажеш да вара, нећеш га никад научити тим стварима, а варањем хоћеш.
Марко, ја сам онда ретардирана, јер нисам знала 80 посто одговора на комбинованом тесту.

Pa sad...

А ни математику вероватно не бих урадила 80 посто, мада нисам ни погледала тест. Заборавило се то...
Дакле, дупло сам ретардирана, јадна моја деца.

Nije to poenta, poenta je da je bio lak a da ne nosi toliko poena. 

Ja sam znao sigurno 70- 80% a nisam imao dodira sa fizikom, hemijom i geografijom vec godinama. Neko ko je to ucio bi trebao minimum makar toliko da zna ako ne i skoro sve...

Много другачије размишљаш сада него са 14 година и оно што ти је сад лако, тада није, тако да је све то релативно... Тачно је да много мање знају него што смо ми знали, али је исто тачно да су они ту најмање криви. Криви су професори, родитељи, глупав систем школства...