Beograd ima najjači računar u jugoistočnoj Evropi

Srbija od pre nekoliko dana poseduje najjači računar u jugoistočnoj Evropi, moćno postrojenje sa oko 2.500 nezavisnih veoma brzih procesora, koje uz pomoć naše naučne zajednice može da doprinese boljitku zemlje i privrede.

- Postrojenje HP Paradoks IV instalirano je u Institutu za fiziku, koštalo je oko milion dolara i centar je mreže superracunara čitavog regiona, koji je preko nas umrežen sa celim svetom - rekao je Tanjugu direktor Instituta dr Aleksandar Bogojević.

Superračunar je napravljen u SAD ali po dizajnu naših naučnika, rekao je Bogojević ukazavši da moćne mašine poput ove formule 1, ne vrede ako nemamo vozače formule, a to su naši naučnici.

Postrojenje je dokaz da naša zemlja u svetu može da bude preoznatljiva po razvoju superračunarstva, a Bogojević ističe da Srbija trenutno traga za onim šta može da radi bolje od svih drugih.

Hoćemo u nečemu da budemo najbolji i ovo je naš put ka tome. Ne kažem da ćemo samo zbog superračunara da budemo bogati ali treba da nađemo pet, šest stvari koje nas definišu oznakom 'made in Serbia' ali ne jeftino , nekvalitetno, već da budemo najbolji u tome što napravimo, rekao je Bogojević.

Paradoks služi visokoj tehnologiji i na njemu u svakom trenutku radi nekoliko hiljada različitih grupa istraživača sa svih kontinenata. Nikada se ne gasi i trenutno je najefikasnija mašina u svetu, odnosno 97 procenata vremena posvećuje rešavanju problema koje mu je neko zadao. Prosek za Evropu je oko 65 odsto.

Direktor Instituta naveo da je superračunar, kupljen u okviru nabavke kapitalne opreme za potrebe nučcne zajednice u Srbiji, do sada zaradio šest puta više novca nego što je koštao.

Kako je objasnio, zove se Paradoks zato što je u Srbiji pre deset godina, kada je u Institutu osnovana grupa koja se bavi super brzim računarima, bilo paradoksalno pitanje da li u ovoj zemlji može da postoji nešto što je u nečemu najbolje u svetu.

Može, nije lako ali može, rekao je on i objasnio da se zove Paradoks i zato što je u pitanju takozvana paralelna mašina.

Ne možete više napraviti pojedinačnu mašinu koja je milione puta brža od neke druge već morate da stavite puno, puno mašina zajedno da misle kao kolekitvni mozak, objasnio je on karakteristike Paradoksa, čija instalacija omogućava višestruko povećanje resursa i računarske snage raspoložive istraživačima.
Bogojević podseća da u svakom većem gradu postoje institucije koje koriste resurse Paradoksa. Tako u Kragujevcu utiču da doktori u Hjustonu što bolje ugrade stent u zavisnosti od oblika krvnog suda, a iz Novog Sada šalju podatke kako da javno osvetljenje u Las Vegasu bude najekonomičnije.

Ima mesta za naše ljude, naučnike, ako smo spremni da se uhvatimo u koštac sa velikom konkurencijom, rekao je Bogojević i naveo da uz pomoć ove mašine može da se na vreme zna da li će na primer neko mesto biti poplavljeno, i u skladu sa tim da se reaguje pravovremeno.

Smatrajući da se u Srbiji polako menja mentalitet, Bogojević ukazuje na važnost promena u načinu razmišljanja kod svakog čoveka, zarad opšteg boljitka.

Važni su ljudi, rekao je on i naveo da veruje u ovu zemlju i pogotovo u nauku ako, kako kaže, izaberemo one male niše u kojim možemo da budemo najbolji.

Ovaj superračunar je integrisano, vodom hladjeno postrojenje sa 2.500 procesora najnovije generacije organizovanih u 220 nodova različite namene i više od četiri terabajta RAM-a, 106 Tesla grafičkih kartica i ukupnom procesorskom snagom od preko 110 teraflopsa.

Paradoks je postrojenje za masivno skladištenje digitalnih podataka kapaciteta od 200 terabajta.

Korisnici iz akademske zajednice Srbije mogu pristupiti Paradoksu kroz Nacionalnu Grid infrastrukturu Aegis, a korišćenjem superračunarske mreže pristup imaju i istraživači širom Evrope.

Jednog od domaćih naučnika koga je ekipa Tanjuga zatekla dok radi na ovom računaru je Dušan Vudragović iz Laboratorije za primenu računara u nauci pri Institutu za fiziku.

Vudargović radi paraleleno i na održavanju ove mašine a bavi se i naukom kao student doktorskih studija.

Održavanje Paradoksa je, prema njegovim rečima, kompleksno jer se u zemlji ne mogu položiti ni kursevi za njegov nesmetan rad. On je, međutim, imao sreću da boravi u CERN-u dve godine gde je radio na klasteru pa mu je nakon tog iskustva bilo relativno jednostavno da instalira Paradoks.

Što se tiče nauke, postojenje koristi za rad na simulaciji Boze-Ajnštajnovih kondenzata. Simulatori, kodovi, su nastali u laboratoriji Instituta i sada su paralelizovani i programirani tako da na najbolji način iskoriste resurs tog moćnog računara.

Izvor: Blic