Ono sto treba da se uradi. Da se resi Muslimansko pitanje jednom za svagda.  I da I'm se zatre trag.

@moler
Pa zato su Srbi pred izumiranjem, jer ni jednog neprijatelja nisu satrli do kraja, I zato nam se tako vraca. Srbija sve manja, a Srba sve manje.  Sledeci put da se nauci lekcija na vreme.

 

Mogu li Beograd i Priština kao Atina i Skoplje?
10.07.2018. 06:39

Makedonija, loš evropski đak i "drugar iz klupe" Srbije, uspela je takoreći u jednom danu da reši problem koji joj je bio omča oko vrata i da se ubrzano lansira na put evroatlanskih intergracija. Spor oko imena, koji je godinama opterećivao ovu zemlju i bio trn u oku na putu ka EU i NATO, "iščupan" je posle mnogo napora, ali je presek, ipak, napravljen - i čini se biće nagrađen.

U praktičnom smislu, to znači da se Makedonija približava NATO i ubrzava put ka EU, a njeno buduće učlanjenje u Severnoatlantsku alijansu ostaviće Srbiju u poziciji “ostrva” okruženog NATO državama, naravno ako izuzememo Bosnu i Hercegovinu, koja će čini se još dugo nastaviti da nam pravi društvo.

Jasno je, razume se, da problemi Srbije i Makedonije nisu isti, ma koliko da je emotivna uključenost u njihovo rešavanje bila izražena i u jednoj i drugoj zemlji. Jasno je i da se ne može očekivati da teritorijalni problem koji Srbija ima bude rešen u jednom danu.

Ipak, pitanje je može li se ponešto naučiti iz zaokreta koji je Makedonija napravila?

Možda bi Makedonija mogla da bude i “pokazna vežba” ne samo za našu zemlju, već i za ostale iz okruženja, da se problemi mogu mnog brže i efikasniej rešavati. Svidelo se to nekome ili ne, južni srpski sused pokazao da se neke stvari mogu brzo rešavati ako se "zagrize".

Međutim, čini se da Srbija nema mnogo šta pozitivnog da kaže o ovakvom razvoju situacije u Makedoniji, ili je u najmanju ruku indiferentna, budući da čestitike makedonskoj javnosti i liderima, kakve su stizale sa svih strana, nije bilo.

- Nismo čestitali jer nemamo šta da čestitamo. Imamo pozitivno mišljenje i podržavamo svaki dogovor u kome se neko dogovori da se stvari reše mirnim putem - rekao je srpski šef diplomatije Ivica Dačić pre nekoliko dana.

Praktično istu stvar ponovio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Kraljevu, kada je rekao da se “mi ne mešamo u unutrašnje odnose i želimo da se stvar rešava mirno”.

Aplauzi i "zeleno svetlo"

Za razliku od srpskih funkcionera, Makedonija je dobila aplauze od skoro svih evropskih partnera, a nedugo zatim i “zeleno svetlo” za početak pregovora sa EU za sledeću godinu, i tako se našla na “brzoj pruzi” evrointegracija posle samo jednog, doduše ne tako jednostavnog, poteza. Osim toga, upravo je ove nedelje u zaključcima šefova država EU ova zemlja praktično apostrofiana kao najbolji đak od svih zenalja Zapadnog Balkana.


Reči ohrabrenja stižu i od prvog čoveka NATO Jensa Stoltenberga, koji kaže da očekuje da će sledećeg meseca Makedonija biti pozvana na razgovor o početku pristupanja Alijansi. Takođe, on je pozdravio sporazum Grčke i Makedonije o novom imenu, uz ocenu da je to veliki uspeh i dobar primer za druge zemlje u regionu.

Ovo je samo jedan od primera kako je Makedonija, za samo godinu dana, uspela da uradi nešto što nije mogla godinama unazad, i za šta gde god se okrene, “bere lovorike”. Zbog svega ovoga se postavlja pitanje, da li bi Srbija, koliko god joj to bilo neprijatno i teško, možda nešto mogla i da nauči od svog južnog suseda?

"Stisnite" zube i brže trčite

Politički analitičar iz Skoplja Petar Arsovski kaže da sasvim sigurno bi. Kako navodi za “Blic”, treba imati u vidu da u EU ne vlada preveliki optimizam kada je reč o proširenju, da ima dosta evroskepticizma, i da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju i Makedoniju, “hvataju zadnji vagon voza koji izlazi iz stanice ka EU”.

- Zubi malo moraju da se stisnu i da se trči brže. Mislim da je Makedonija to shvatila, i to što je u nedostatku vizije unutar EU uradila jedan ovako veliki korak, on prosto nije mogao da bude neprimećen i ignorisan. Nismo mi u Makedoniji ništa dramatičnije bolji od Srbije, niti ovde teku med i mleko, ali je krajnje vreme za hrabre odluke, i to bi možda mogla da bude i neka lekcija za Srbiju - priča on, ali ističe i da je svestan da je Kosovo za Srbiju ogroman problem.

Cinizam, populizam...

Blage, ili skoro nikakve reakcije za suštinski uspeh koji je postigla Makedonija u vezi sa imenom, Arsovki tumači nekom vrstom rivaliteta.

- Ne znam da li je neki cinizam, ili populizam za unutrašnju upotrebu u smislu “oni su savili kičmu, mi nećemo”... Dominira neko takmičenje, podozrenje oko patriotizma i populizma - priča on.

Govoreći o priključenju Makedonije NATO, on kaže da veruje da će i Srbija biti brzo dovedena pred odluku o ulasku u Alijansu.

- To će možda biti nekakva katarza, da se ta priča konačno reši. Mora se razgovarati o tome - zaključuje on.

Nacionalni entuzijazam

Sa druge strane, doktorand na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, kaže da možda ne bi trebalo uspeh prevazilaženja spora između Makedonije i Grčke posmatrati kao veliko postignuće. Kako navodi, za problem oko imena trebalo je skoro 30 godina da bi se pojavile političke snage voljne da to pitanje zatvore, uprkos velikim otporima u svojim državama.

- Ako bi se upravljali tempom Atine i Skoplja samo oko rešenja za ime, Beogradu i Prištini bi za sva otvorena pitanja trebalo više od jednog veka. Ipak, ne treba ni umanjiti značaj sporazuma jer je Makedonija aktuelni primer da se istorijski sporovi mogu rešiti, i na taj način osloboditi jedna potpuno nova energija i nacionalni entuzijazam - priča on.

Pragmatični Makedonci

Kako kaže, za države Balkana je pogubno kada opravdanje za svoje neuspehe traže isključivo u spoljnom faktoru. Surlić navodi i da je posle rešenja spora oko imena, pespektiva članstva u EU i NATO prevashodno u rukama makedonskih građana i njihovih vlasti.

Postavljanje Srbije kada je reč o uspehu Makedonje oko imena, predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju Milan Jovanović tumači potencijalno "novom fazom odrvraćanja Srbije od EU", a ističe i minimiziranje tog uspeha kao što je, prema njegovim rečima, bio slučaj i sa Crnom Gorom kada je pristupila NATO.

Kaže i da slučaj Makedonije i Kosova nije isti, ali objašnjava i da su Makedonci u poslednje vreme pokazali mnogo više pragmatskog duha.

- Zahvaljujući Makedoncima Srbija će možda spoznati važnost hrabrosti za koopernikanski obrt u politici - rekao je on za "Nezavisni vesnik".

(Lana Gedošević)

Izvor: Blic

 

eto njih nazad cim lupi kriza u eu...

Gde ce nazad?

ŠTA TO SLAVE MAKEDONCI Da li je referendum zaista doživeo fijasko i ŠTA SAD?
M. Bajić 01.10.2018. 07:07 > 12:31


Dan nakon, kako je najavljivano, istorijskog referenduma u Makedoniji i jedni i drugi slave. I oni koji su bili protiv promene imena države i oni koji su potpisali sporazum sa Grčkom o novom imenu.

Ostalo je nejasno da li Makedonija menja ime ili ne? I šta su posledice kontradiktornih rezultata referenduma?

Prema sinoćnjim rezultatima makedonske izborne komisije (DIK) na glasačka mesta izašlo je tek nešto više od 34 odsto birača upisanih u birački spisak. Taj broj izašlih nije dovoljan da bi se referendum smatrao uspešnim, s obzirom da je bilo potrebano da izađe pedeset odsto plus jedan.

Mala izlaznost razlog je za slavlje opozicije, koja je referendum uglavnom bojkotovala i likovanje jer je isti propao. Međutim, aktuelna vlast na čelu sa Zoranom Zaevim takođe slavi. Njihov povod za slavlje je rezultat opcije "za" - više od 90 odsto onih koji su izašli (od onih 34 odsto) na glasačka mesta glasalo je za ulazak u NATO i EU, odnosno prihvatanje sporazuma sa Grčkom koji je upravo Zaev dogovorio sa Ciprasom.

Ovi prvi tvrde da to nije validno, jer je referendum doživeo fijasko zbog male izlaznosti, a Zaev pominje čak i vanredne izbore ako opozicija ne prihvati "volju građana".

Kvaka 22

Činjenica je da rezulatat referenduma nije stavio tačku na priču o promeni imena te bivše jugolovenske republike, prvenstavno jer je bio - savetodavan.

To znači da ni u slučaju da je pedest odsto plus jedan birač zaista izašao na izbore, pa čak ni da su 100 odsto glasali za opciju "za" saga oko promena imena ne bi bila gotova. Može se reći da je ovo prva runda koja je opoziciji dala vetar u leđa, ali vlast ima još jednu šansu - izmena ustava u Sobranju.

To je zapravo ključni deo cele priče. Da bi sporazum koji je 17. juna potpisan na Prespanskom jezeru zaživeo, potrebno je da Makedonija izmeni ustav i dogovorene odredbe vezane za ime unese u njega, a nakon toga da grčki parlament ratifikuje dokument koji su potpisali šefovi diplomatija.

Put do toga je dug. Prvo, Zaev i njegov SDMS koji u koaliciji sa albanskom strankom DUI ima većinu u Sobranju, za izmenu ustava mora da skupi dvotrećinsku podršku u parlamentu. Većina albanskih partija jeste za promenu imena, ali će Zaevu za promenu ustava biti potreban i poneki glas opozicije, ako ne i same VMRO-DPMNE.

Teško da bi do toga moglo da dođe, jer su čelnici te stranke izrazito protiv sporazuma sa Grčkom. Čak, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov koji dolazi upravo iz VMRO, sporazum je nazvao "istorijskim samoubistvom" i odbio da glasa.

Pojedinci bi možda mogli da pređu na drugu stranu, a matematika kaže sledeće:

Parlament u postojećem sastavu (od decembra 2016. godine) ima 120 poslanika, od kojih najviše ima upravo nekadašnja vladajuća, a danas opozicioona VMRO-DPMNE 51. Slede je SDSM Zorana Zaeva sa 49, dok preostalih 20 mesta zauzimaju albanske etničke partije - Demokratska unija za integracije (DUI) koja ima 10 poslanika (koalicioni partner Zaeva), Pokret Besa pet, Alijansa za Albance tri, a Demokratska partija Albanaca (DPA) ima dva poslanika.

Dvotećinska većina u Sobranju znači da za izmene ustava mora da glasa 81 poslanika. Zaev sa svojom koalicijom trenutno ima 59 glasova, što znači da mu fali najmanje 22 glasa. Preostale albanske partije u Sobranju imaju još deset glasova, pa jasno da će 12 glasova potrebnih za izmenu ustava Zaev morati da traži u najvećem oponentu.

Verovatno je zbog toga, u prvom obraćanju nakon zatvaranja glasačkih mesta pozvao opoziciju da ostavi partijske i lične interese po strani.

- Razgovaraćemo sa protivnicima u parlamentu i ukoliko imamo dvotrećinsku većinu za ustavne promene, nastavićemo sa realizacijom sporazuma sa Grčkom. Ukoliko to ne budemo imali, raspisaćemo nove izbore - rekao je on.

Premijer Makedonije rekao je i da neće podneti ostavku koju je najvaljivao uoči refernduma ako on propadne, a ukoliko vanrednih izbora bude bilo migući termin je mogući termin novembar.

Prethodno su se u pojednim makedonskim medijima pojavile nezvanične informacije da će grupa poslanika iz VMRO-DPMNE podržati izmene ustava, pod uslovom da referendum bude uspešan jer bi onda mogli da opravdaju tu svoju odluku. Čak i da je to bila opcija, sada više nije izvesna.

Ako vlast u Makedoniji uspe da izmeni ustav i u isti unese ime Republika Severna Makedonija kako je dogovoreno krajem juna, grčka strana treba da ratifikuje sporazum u svom paralementu, naverovatnije početkom 2019. godine.

Iako i tamo postoje jaki otpori tome (čak i u Ciprasovoj stranci) očekuje se da če to ipak biti daleko manje komplikovan zadatak od onog koji čeka Zaeva.

Sa novim ustavom, novim imenom i bez starih problema Makedonija je na dobrom putu da postane prvo 30. članica NATO, a potom i EU čemu teži od 2004. godine.


Izvor: Blic

Pojesce ih Albanci

eto njih nazad...

Slavi VMRO dolazak vanrednih izbora, gde imaju ogroman zadatak da nadoknade 200 000 glasova i obore Zaeva.