OŠTAR PROTEST ZBOG MALTRETIRANJA EPISKOPA FILARETA

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić uputio je danas oštar protest Vladi Crne Gore zbog "maltretiranja" vladike mileševskog Filareta.

"Ovo je sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom, sa Srbijom, sa verskim osećanjima Srba u Srbiji i u Crnoj Gori", ocenio je Nikolić na konferenciji za novinare.

On je najavio da će delegacija SRS u utorak obići vladiku, dodajući da su radikali spremni da, ukoliko vlasti u Srbiji ne budu uporne u zahtevima da se Filaretu omogući da obavlja svoju službu, na drugi način "upozore" Crnu Goru kako je taj čin nedopustiv i kako je Srbija u stanju da Crnoj Gori "zagorčava život".

Nikolić je najavio da će SRS u parlamentu podržati zahtev Srba iz Crne Gore da im se omogući dobijanje državljanstva Srbije.

"To se potpuno uklapa u ideologiju SRS, koja smatra da bi svi Srbi van Srbije trebali da dobiju srpsko državljanstvo, bez zahteva za otpust iz državljanstva Crne Gore", objasnio je Nikolić i dodao da se to "ne uklapa u ideologiju DS i D S S", koje su skupštini poslale predlog da -svi građani Crne Gore dobiju srpsko državljanstvo.

On je najavio da će radikali taj predlog poslati u formi amandmana na Predlog izmene i dopune Zakona o državljanstvu, koji je već u parlamentu, dodajući da očekuje podršku ostalih partija.

"Nama u državljanstvo Srbije ne trebaju Crnogorci, da su to hteli, ne bi se ni razdvajali od Srbije", rekao je Nikolić i podsetio da je Srbija po Ustavu dužna da sarađuje sa Srbima u celom svetu.

Tanjug

Филарет потврдио да је добио одговор црногорских власти


БЕОГРАД, 30. августа 2007. (Бета) - Епископ милешевски Филарет који данас, трећи дан штрајкује глађу на граници Србије и Црне Горе, потврдио је да је добио одговор црногорског Министарства унутрашњих послова на захтев о добијању држављанства те земље.

Владика Филарет је у изјави агенцији Бета рекао да је допис од министра унутрашњих послова Црне Горе Јусуфа Капамперовића добио у уторак, али није прецизирао његову садржину.

Каламперовић је Бети рекао да захтев "није ни одбијен нити прихваћен", већ је министарство обавестило епископа милешевског Филарета о условима за добијање црногорског држављанства.

"У захтеву владике није приложен ниједан документ на основу којег се може добити држављанство Црне Горе", казао је Каламперовић истакавси да се закон мора поштовати.

Према Каламперовићевим речима, постоје две могућности да се стекне црногорско држављанство, односно да страни држављанин десет година проведе у Црној Гори или пет година у браку са држављанком Црне Горе.

Владика Филарет је рекао да су му шећер и притисак у реду и да се осећа добро.

"Прегледали су ме лекари из Пријепоља и Ужица иако нисам тражио", казао је епископ милешевски и додао да је јутрос служио литургију.

Владика Филарет је на списку особа које је Хашки трибунал означио као помагаче оптуженима за ратне злочине који су у бекству и због тога му је забрањен улазак у Црну Гору, у којој се налази део Милешевске епархије Српске православне цркве.

znam da je off, ali ovo je tesko pitanje s toga da odgovorim coveku:

Aman, bre covece! Nisam narkoman, nisam u LDP, nisam u DS, ja sam samo covek koga ne mrzi da razmislja!

@pervertito
 Sta ti uopste treba da na takva pitanja odgovaras...jednostavno,ignorisi i sve OK...ovako samo moze da dodje do daljeg off-a...

Tema dana: Zašto se proteruje Filaret
Posle Šešelja, i Filaret na apsolutnom postu !!!

Vladika Filaret danas ulazi u treći dan štrajka glađu zbog toga što mu je crnogorska policija zabranila ulazak u ovu državu, jer se njegovo ime nalazi na spisku osumnjičenih za pomaganje optuženima pred Haškim tribunalom. Pošto mu je time onemogućeno da obavlja svešteničke dužnosti u delu Mileševske eparhije koja se nalazi u Crnoj Gori, vladika se na graničnom prelazu Ranče odlučio na štrajk glađu „ili, kako se u teologiji kaže, apsolutni post”.

Juče je srpski ministar vera Radomir Naumov posetio episkopa mileševskog i rekao mu da će se Vlada Srbije založiti da što pre bude prevladan ovaj problem. Izrazivši zabrinutost za episkopovo zdravlje, Naumov je Filaretu rekao da ga podržava u njegovom stavu, ali ne i u načinu koji bi, kako je rekao, mogao da dovede do tragičnih posledica.

Episkop je šećeraš, a tokom tzv. apsolutnog posta uzimaće vodu, kafu i lekove. Prema rečima ministra Naumova, sve je počelo da dobija političku konotaciju, što se nije želelo i zbog čega se još pre mesec dana apelovalo na crnogorsku vladu da nešto preduzme da do ovoga ne dođe. Podsetio je da bi se problem najelegantnije rešio ako bi vladika dobio državljanstvo Crne Gore.

Naša javnost je poslednjih godina bila svedok da su razni akteri pribegavali štrajku glađu kao metodu borbe za svoje ciljeve, ali je sada prvi put upotrebljen termin „apsolutni post”, pošto je reč o sveštenom licu. Sličan termin „post do smrti” upotrebili su radikali kada je Vojislav Šešelj u Hagu štrajkovao glađu.   

Crkva se još nije oglasila povodom odluke njenog episkopa da stupi u štrajk glađu, a pored odobravanja u javnosti za ovakav njegov čin, ima i osporavanja postupka kontroverznog vladike. Tako je sociolog religije Mirko Đorđević u izjavi za „Betu” rekao da to predstavlja zloupotrebu posta u političke svrhe i da je protiv učenja SPC.

„Kada je slično postupio predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj Srpska pravoslavna crkva je izdala saopštenje u kome se navodi da ta vrsta političkog pritiska nema nikakve veze s drevnom institucijom posta”, rekao je Đorđević. On je naglasio da bi SPC trebalo da se oglasi kako bi se prekinulo „sve ovo što baca ljagu na našu crkvu, društvo i komplikuje odnose između dve zemlje”.

Vladika Filaret nikada nije krio simpatije prema haškim beguncima ističući da su „oni u njegovom srcu”, ali je nedavno demantovao da ima bilo kakve kontakte i veze s Karadžićem i Mladićem ili s njihovim porodicama. On je jedino priznao da „kao humanista i hrišćanin” ponekad pomaže porodicama Vojislava Šešelja i Momčila Krajišnika.

Haški tribunal već godinama ne dozvoljava vladici putovanje u zemlje Evropske unije, pa je g. Filaret najavljivao da će tužiti Haški tribunal Međunarodnom sudu u Strazburu i zahtevati odštetu.   

Vladika Filaret je u više navrata do sada bio prozivan i napadan zbog svojih postupaka ili političkih stavova koje je zastupao. On je na to odgovarao da mu je u početku bilo teško kada o sebi svašta čuje i pročita. „... ali, onda sam sebi rekao: Filarete, o Hristu su svašta govorili, a ko si ti da neće o tebi”.

Iako je u mladosti bio antikomunista, devedesetih godina prošlog veka je bio veoma privržen režimu, pa se morao pokajati pred Svetim arhijerejskim saborom, najvišim jerarhijskim i zakonodavnim telom Srpske pravoslavne crkve. Zbog učešća u predizbornoj kampanji na predsedničkim izborima 2000. godine u kojima je davao nedvosmislenu podršku Slobodanu Miloševiću, vladika Filaret se pokajao zbog svojih istupanja, moleći oproštaj od onih „koje je svojom izjavom sablaznio i ožalostio”.

Ono što su crkveni velikodostojnici oprostili, njegovi vernici nisu, pa su tražili njegovo premeštanje iz Mileševske eparhije. U pismu patrijarhu Pavlu Odbor za očuvanje svetinje Mileševske eparhije ubrojao mu je u spisak grehova i to što je naredio da zvone zvona kada je u manastir Mileševa dolazio Vojislav Šešelj, napomenuvši da vladika za tu „uslugu” od Šešelja dobio džip „pajero”. Pamti se i da je svojevremeno za radikalskog kandidata za predsednika Jugoslavije Tomu Nikolića održao službu i blagosiljao ga sa željom da pobedi na izborima.

Ali i posle pokajanja vladika Filaret je nastavio da daje „nezgodne” izjave, pa je prilikom osvećenja kamena temeljca crkve u Lazarevu, kod Zrenjanina, govoreći van protokola, spominjao „srpske jajare, fukare i izdajice” i pitao šta će Srbija u Evropi.

Ipak, niko ne može da ospori da je vladika preduzimljiv čovek koji je obnovio više od trideset crkava i manastira. U manastiru Mileševa sagradio je vladičanski dvor, obnovio mali manastirski konak, osveštan u vreme posete Njegove svetosti srpskog patrijarha Pavla, a obnovljen je i stari konak izgrađen 1884. godine. Tu je sada i ekonomija s ribnjakom, uređena porta, nad Mileševkom napravljen most...

Upamćeno je i da je na njegov zahtev Sveti sinod stavio van snage odluku kojom su banke na karticama mogle da koriste hologramski prikaz freske Beli anđeo. 

Bije ga glas da je vešt i spretan s parama, ali i oštar na jeziku. Javnost ga je upoznala kad je u vreme ratova na bivšem jugoslovenskom prostoru skupljao humanitarnu pomoć za Srbe u Hrvatskoj i Bosni, kao prvi čovek dobrotvornog fonda SPS „Čovekoljublje”, koji je imao sedište na Beogradskom sajmu. Mnogi se još sećaju Filareta kada se u mantiji slikao sa puškomitraljezom u ruci ispred oklopnih kola negde između Kostajnice i Gline. Ova fotografija je ponekad korišćena kao „dokaz” o umešanosti SPC u ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

Vladika Filaret je rođen 8. avgusta 1947. godine u selu Borci kod Konjica kao Jelenko Mićović. Osnovnu školu završio je u Konjicu, a Bogosloviju Svetog Save u Beogradu 1969. godine

Pričao je da je u mladosti preskakao zid manastira Beočin na Fruškoj gori da celiva grob vladike hvostanskog Varnave koga su komunisti pogubili. Tada se, kako je govorio, i zarekao da će se zamonašiti. Pre dolaska u Prijepolje vladika Filaret je obnovio manastir Slance, bio je duhovnik beogradske Bogoslovije, upravnik Patrijaršije, iguman manastira Svetog arhangela Gavrila u Zemunu. Sveti arhijerejski sabor ga je izabrao za episkopa mileševskog 14. maja, a hirotonisan je 23. maja 1999. godine

Zamonašio se u 22. godini i dobio ime koje na grčkom znači „ljubitelj vrlina”.

„Bio sam svestan da kaluđerski život traži žrtvu, ali i borbu, i kada bih danas opet mogao da biram, opet bih izabrao ovaj put.”

Put na kojem se sada isprečila policija.

 
Politika

NIKOLIĆ I MANDIĆ: BLOKIRAMO GRANIČNE PRELAZE, AKO NE PUSTE FILARETA

PODGORICA – Srpska radikalna stranka i Srpska lista pozvale su danas premijera Željka Šturanovića da do utorka nađe rešenje za povlačenje zabrane ulaska episkopu Filaretu na teritoriju Crne Gore i najavile da će, ako zabrana ne bude ukinuta - blokirati granične prelaze između Srbije i CG.

Ukoliko Šturanović ne povuče zabranu ulaska Filaretu u Crnu Goru, SRS i Srpska lista će posle utorka blokirati sve granične prelaze između Srbije i Crne Gore „ako se sa tim složi episkop mileševski”, najavili su Tomislav Nikoličh i Andrija Mandić, čelnici SRS i SL na konferenciji za novinare posle sastanka u Podgorici.


Tanjug

E,ovo oko blokade granica skroz podrzavam,iako o Filaretu,kao personi imam jako lose misljenje.
Udariti blokadu kod Brodareva i na Jabuci...

FILARET POČEO DA SLABI!
Osećam se malaksalo i stalno mi se spava, ali proći će to

 
Vladika mileševski Filaret trećeg dana štrajka glađu, ili "apsolutnog posta", kako ga je sam nazvao, počeo je da oseća zdravstvene probleme! Vladika, koji boluje od dijabetesa, rekao je da se "oseća malaksalo" i da mu se spava, ali da veruje da je reč o prolaznom stanju.


Upitan da li postoji stručna ekipa koja bi, ako zatreba, mogla da mu pruži medicinsku pomoć, Filaret je rekao da je za njegovo zdravstveno stanje u ovom trenutku odgovorna Crna Gora, pošto se on nalazi na njenoj teritoriji.

- Crna Gora je po Zakonu dužna da vodi računa o mom zdravstvenom stanju jer sam sada na njihovoj teritoriji, i o tome sam ih obavestio dopisom pre stupanja u štrajk glađu, ali oni taj dopis nisu hteli da prime. I dalje pijem samo vodu, kafu i lekove, a ako mi bude potrebna pomoć doktora, očekujem da će doći lekari iz Beograda - rekao je Filaret.


On je dodao da ga stalno posećuju grupe vernika iz Šavnika, Nikšića, Kolašina, Bijelog Polja, Prijepolja i Pljevalja.


- U stalnom sam kontaktu sa kolegama episkopima i očekujem da će me ovih dana posetiti vladika bački Irinej i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije - kaže Filaret.


U Patrijaršiji SPC kažu da će se "narednih dana oglasiti" povodom Filaretovog štrajka glađu.


Svilanović: Izmišljotina

Vladika Filaret optužio je bivšeg šefa diplomatije Gorana Svilanovića da ga je on stavio na "haški spisak", zbog čega mu je zabranjeno da uđe u Crnu Goru. Svilanović odgovara da mu "uopšte nije poznato da takvi spiskovi postoje".

- Žao mi je ako episkop Filaret misli da sam ja odgovoran za to što je i njegovo ime na spisku nepoželjnih u zemljama Unije, jer to nije tačno. To je najobičnija izmišljotina, koju je episkopu neko servirao - kaže Svilanović.


Press

Jako neukusno sa CG strane...kao haski pomagaci,ovo ono,a malo-malo kod njih uhapse nekog sa poternice...
Obice im se ovo o glavu...mogli su da smisle neki suptilniji nacin za istiskivanje SPC iz CG...ovo je skroz trula fora,koja ce izazvati samo kontraefekat i vecu tenziju...

U fokusu
FILARET, ANTE PORTAS
Kako će završti „dvoboj” episkopa mileševskog i države Crne Gore? 
 
Srpska pravoslavna crkva trebalo bi hitno da konsultuje Pentagon oko sporazuma SOFA. Naime, taj sporazum između ostalog reguliše i nesmetano kretanje američkih vojnika preko teritorije stranih država i taj su sporazum sa SAD potpisale i Srbija i Crna Gora. No, kako visoki dostojanstvenici Srpske pravoslavne crkve već duže imaju velikih problema sa ulascima upravo u Crnu Goru, ali i u Makedoniju, to možda i nije loše da vidimo kako je to regulisano preko SOFA. Iako SOFA nije na Internetu. Možda je nadležni, ipak, daju na uvid Patrijaršiji?

Bilo kako bilo, episkop mileševski Filaret doživljava ovih dana svoje „zvezdane trenutke”. On sam protiv celokupne crnogorske policijske sile. Prvi put posle 5. oktobra 2000. na fotografiji koja je obišla svet opet su jedan pravoslavni sveštenik i specijalci – policajci u punoj borbenoj opremi. Episkop mileševski Filaret na granici Srbije i Crne Gore suočen sa ljutim borbenim odredom crnogorskih specijalaca koji mu, po naređenju viših instanci, ne dozvoljavaju ulazak u Crnu Goru. Istina, vladika stasom nadvisuje komandira crnogorskih policajaca, dok ostatak odreda deluje kao smešna pozadina starom čoveku sa sedom bradom. Specijalci u crnim uniformama pomno slušaju šta im govori vladika u crnoj mantiji. Sudeći po izrazima lica, crv sumnje ušao je u specijalce. Da sam viša instanca u Crnoj Gori zahvalio bih se specijalcima na daljoj saradnji. Jer, ovi će ubuduće večno sumnjati.

Dakle, kako će završiti „dvoboj” episkopa mileševskog Filareta i države Crne Gore? Verovatno će vladiku posle nekoliko dana štrajka glađu, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja preneti u bolnicu, čime će biti izneverene nade i očekivanja jedne od čelnih dama iz beogradskog nevladinog sektora koja je episkopu poručila „da se nada da će u svom štrajku glađu ići do kraja”.

Da li je vladici poželela vitku liniju, ili nešto drugo ostaje da se nagađa. Jasno je i da službena Podgorica neće popustiti i da će koristiti „makedonski model” iz slučaja vladike Jovana. Iako ta dva slučaja nemaju sličnosti, ako već sličnost nije da se radi o velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve u crkvenim aktivnostima izvan Srbije. Možda je tu upravo „kvaka 22”.

Jer, više je nego jasno da vladika nije zadržan na granici Crne Gore i Srbije zbog toga što je navodno na crnom spisku jataka optuženika iz Haga.

Da fotografija nekada može da kaže više nego svi napisani i objavljeni tekstovi iz naše bliže prošlosti pokazuje i ona na kojoj jedan pripadnik specijalnih snaga, odnosno „crvenih beretki” iz baze u Kuli, ljubi ruku pravoslavnom svešteniku na ulicama Beograda 5. oktobra 2000. godine. Surovi specijalac, profesionalac sa šlemom na glavi i u sagnutom položaju, smerno i pokorno ljubi ruku popa koji je tu ruku visoko podignuo, takođe profesionalno, visoko sve do ivice oklopnog „hamera”. Ta je fotografija obišla svet, ali ne verujem da je bilo mnogo onih izvan Srbije koji su je i razumeli. Jer, po vladajućem mišljenju na Zapadu, junaci te fotografije godinama su bili na istom zadatku – na ostvarenju projekta „Velike Srbije” u režiji Slobodana Miloševića.

Naime, mnogi mediji na Zapadu godinama su optuživali Srpsku pravoslavnu crkvu „da u ratu u Hrvatskoj i u BiH nije bila ni malo stidljiva”, da su „ patrijarh i Sveti Sinod podržavali Miloševića, a istovremeno nisu optuživali najveće zločine”, da se „Srpska pravoslavna crkva od trenutka kada je Milošević postao mirotvorac okrenula ka Palama” i da je sve to činjeno „zato što su crkvene vlasti poverovale obećanjima da će sva crkvena imovina nacionalizovana za vreme Tita biti vraćena”.

„Nikada nije kasno za dobro delo”, počinje reportažu o Srpskoj pravoslavnoj crkvi dopisnik francuskog „Poena” iz Beograda 14. januara 1997. godine, navodeći istovremeno da je 2. januara crkva zvanično osudila režim Slobodana Miloševića u tekstu koji se znatno razlikovao od uobičajeno umerenih i opreznih zvaničnih tekstova Svetog sinoda. Dopisnik „Poena” iz Beograda spominje i karikaturu iz „Naše Borbe” na kojoj se vidi Milošević koji krade kutiju sa glasačkim listićima, dok patrijarh precrtava osmu božju zapovest – ne kradi. No, generalni je stav zapadnih medija tada bio da se sveštenstvo, ipak, svrstalo uz opoziciju protiv režima Slobodana Miloševića.

SPC je danas u Srbiji važan politički činilac. Sve političke stranke utrkuju se da joj se približe i svi nastoje da se posluže crkvom, naravno, kada im je to potrebno. Srpska pravoslavna crkva je poslužila i za neku vrstu „pranja prošlosti” mnogih političara, jer su se mnogi i oprali krštenjem.

U teškim vremenima SPC je uvek bila garant nacionalnog identiteta i kontinuiteta. Da li, dakle, pravoslavlje u Srbiji ponovo preuzima ulogu istorijskog aktera, ali sa svim izazovima i opasnostima jedne tragične kulture opstanka koja mu je na Balkanu zaveštana?

Miroslav Lazanski
Politika