Evropsko-Arapska izbeglicka kriza :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

MUHAMED I ATUSA POSTALI MIHAILO I TEODORA Muž i žena migranti iz Irana prešli u pravoslavlje, promenili imena, uzeli i KRSNU SLAVU
02.12.2019. 12:15

Mihailo i Teodora, migranti iz Irana Foto: RTS / screenshot

Migranti Muhamed i njegova supruga Atusa iz Irana, koji borave u Centru za azil u Banji Koviljači, početkom godine su u crkvi Pokrova presvete Bogorodice u Loznici uzeli pravoslavnu veru i dobili imena Mihailo i Teodora.

A dok čekaju završetak procesa za dobijanje azila u našoj zemlji, 9. decembra u Beogradu održaće prvu izložbu zajedničkih slika i rukotvorina.

U sobi od samo pet kvadrata nalazi se privremni dom, ali i mali atelje Muhameda i Atuse, odnosno Mihaila i Teodore. Slikanjem i bakrorezom, kažu, pokušavaju da se osete korisnim, ali i da prekrate vreme koje provode u Centru za azil, pričaju za RTS.

- Slikanjem i kaligrafijom bavim se još od detinjstva. Slikam motive iz persijske poezije, koja je veoma važna za naš narod, i na taj način pokušavam da napravim vezu između Irana i Srbije. Na mojim slikama nalaze se i konji, koji su moja velika ljubav, jer sam bio prvak u jahanju, ali i portreti žena koje simbolišu lepotu - kaže Muhamed, odnosno Mihailo, iz Irana.

Mihailo i Teodora ne žele da odu u zemlje zapada, već svoju budućnost vide u našoj zemlji. Oboje su visokoobrazovani, a Mihailo je u Iranu radio kao istoričar umetnosti i arheolog. U Srbiji borave već više od godinu dana, a 10. decembra obeležiće i krsnu slavu – svetog Jakova Persijanca.

- Mislim da je Srbija sigurna i lepa zemlja. Volim vaš narod, veoma ste ljubazni i prijateljski nastrojeni. Stekao sam mnogo prijatelja ovde i mogu reći da se osećam kao kod kuće - navodi Mihailo za RTS.

- Zatražili smo dozvolu za azil u Srbiji i ukoliko je dobijemo, planiramo život van azila, svoj dom i porodicu. Nastavićemo da se bavimo umetnošću, i da pokušamo da srpskom narodu približimo kulturu Irana - ističe Atusa, odnosno Teodora.

Mihailove slike i Teodorini bakrorezi biće izloženi u Matici iseljinika i Srba u regionu u Beogradu. Pomoć oko organizacije, ali i nabavke materijala dobili su od Komesarijata za izbeglice, organizacije IOS, i Centra za azil u Banji Koviljači.

Izvor: Blic