Батровци, мигранати скривени у пластичној амбалажи


Цариници на граничном прелазу Батровци спречили су, у сарадњи са граничном полицијом, покушај тројице илегалних миграната да сакривени међу робом уђу на територију ЕУ.

Како је наведено у саопштењу Управе царина, тројица илегалних миграната откривени су захваљујући прегледу мобилним скенер уређајем.

Овој врсти прегледа подвргнут је камион бугарских регистарских ознака на захтев граничне полиције, а анализом слике у товарном делу, међу пластичном амбалажом, коју је камион превозио из Бугарске ка Италији, уочене су људске силуете.

Приколица је отворена, а приликом детаљног прегледа, међу робом су пронађена тројица млађих мушкараца из Авганистана.

Надлежност над илегалним мигрантима преузела је полиција, наведено је у саопштењу.

i sta kazu...ima oni da zaustave to ...zidom od 5 metara...

Preti im zatvor jer su pomogli izbegličkom dečaku


Švedski novinari optuženi su za krijumčarenje ljudi zato što su tokom snimanja dokumentarca o izbeglicama dečaku pomogli da stigne od Grčke do Švedske.


Kako se navodi, to je prekršaj za koji se može dobiti kazna zatvora.
 
U proleće 2014. godine Frederik Oneval snimao je dokumentarac o reakcijama nacionalističkih partija Evrope na migrantsku krizu kada je u Grčkoj upoznao 15-godišnjeg Abeda, piše Gardijan. Oneval je uz pomoć dvojice kolega tinejdžeru pomogao da uđe u Švedsku.
 
U saopštenju tužilaštva se navodi da su oni "u periodu od maja do juna 2014. godine svesno pomogli strancu da pređe iz Grčke u Švedsku uprkos tome što ta osoba nije imala pasoš niti druge dozvole koje se traže". Optuženi su se izjasnili da nisu krivi, a ukoliko ih proglase krivim mogli bi da do tri meseca provedu u zatvoru.
 
"Ne žalim apsolutno ni zbog čega. Znam šta sm uradili i uradili bismo isto opet. Kako mogu da žalim zato što sam pomogao prestravljenom dečaku koji me je molio za pomoć. On je tada bio 15-godišnji dečak u opasnosti, bila mu je potrebna pomoć", kaže Oneval. Prema njegovim rečima, tužilac to ne razume, a pravni stručnjaci sa kojima je pričao rekli su mu da nije počinio nikakav zločin.
 
Tužiteljka Kristina Amilon ipak navodi da je pružanje pomoći nekome da se pređe granica i uđe u evropsku zemlju ilegalna imigracije i zato prekršaj.
 
"Nemam izgovore, niko drugi mu ne bi pomogao. Takođe shvatam da je to odluka sa kojom ću morati da živim do kraja svog života", rekao je ranije Oneval.



  Nema šanse.

 

covek samo moze da pozeli ovakve neprijatelje...

nemože

Немци се зидом ограђују од избеглица у Минхену


У предграђу Минхена гради се зид којим би се локално становништво оградило од кампа предвиђеног за смештај азиланата.

Као наводи Дејли мејл, ради се о зиду дужине око 100 метара и скоро четири метра висине, у михненском насељу Нојперлах-Југ.

Критичари кажу да их подсећа на Берлински зид, и да представља нови доказ колико су Немци сада резервисани према мигрантској политици канцеларке Ангеле Меркел.

У кампу ће смештај наћи око 160 младих азиланата без пратње одраслих.

Локално становништво, које је за градњу зида тражило дозволу суда, сматра да би вредност њихових некретнина значајно пала ако не би било ничега да их одвоји од миграната.

Заменик шефа општине Гидо Бухолц рекао је да се преплашио када је први пут видео "тог монструма" и да сматра да је то део "пропаганде". Он, такође, сматра да је зид превисок, пошто су сличне структуре које одвајају мигрантске кампове високе "свега" три метра.

Локално становништво каже да страхује од буке коју би мигранти производили и од њиховог понашања. Они додају да их не занима како зид изгледа, већ само желе да их одвоји од младих мигрната, са којима је становништво других немачких градова често долазило у сукоб.

Судија који је одобрио подизање зида навео је да мигранти не би смели да га користе за игре лоптом или за другу забаву.

На подсећање да је овај зид виши од Берлинског зида, грађевинари кажу да је било потребно обезбедити добру звучну изолацију.

УНХЦР: Националисти користе избеглице за ширење страха


Успон национализма у богатим земљама представља забрињавајући проблем за хиљаде избеглица који беже од ратова, упозорио је комесар УН за избеглице Филипо Гранди апелујући на међународну заједницу да се окрене сарадњи, а не изградњи зидова.

Гранди је у интервјуу за Ројтерс навео да је разговарао са званичницима богатих северних земаља о томе како да се поново ојача принцип права на азил док неки политичари погрешно представљају избеглице као претњу.

Комесар УН за избеглице истиче да је забринут због судара повећаног прилива избеглица и растућег национализма и популизма на Западу.

"Веома сам забринут због тога што се тај судар већ догодио. Имате богате земље које се све више окрећу себи", рекао је Гранди.

То се, према његовим речима, видело у САД и у Европи.

"Нажалост неки користе те страхове или лоше расположење и повезују их са присуством странаца. То наводи на погрешан закљчак. Избеглице беже зато што се плаше", навео је комесар УН за избеглице.

Гранди је истакао да глобална кретања по дефиницији не могу решавати земље појединачно - што желе ти националистички трендови - већ кроз међународну сарадњу.

Како је додао, помагање избеглицама је стратегија која на Западу доводи до губитка гласова бирача.

"Али политичари су то сами себи наметнули. Уместо да објасне људима да избеглицама треба помоћ, они их представљају као људе који су дошли у богате земље да злоупотребе њихове вредности или да им украду богатство или послове", рекао је комесар УН за избеглице.

У парковима 1.300 миграната, смањен улаз у Мађарску


Свака помоћ која се пружа мигрантима по парковима у центру Београда мора да престане, јер адекватну и потпуну помоћ мигранти добијају само у прихватним центрима, рекао је за РТС републички комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић.

Од пре месец дана, дуж границе са Бугарском, уз српске заједничке полицијско-војне снаге распоређени су и припадници полиција Мађарске, Словачке и Чешке како би се сузбило кријумчарење миграната.

"Од момента када су распоређене наше здружене снаге, драстично је смањено кријумчарење миграната", рекао је Владимир Цуцић гостујући у Дневнику РТС-а.

Мађарска је последњих недеља драстично смањила број миграната које прима.

"Доскора је мађарска примала око 800 миграната месечно, а сада је тај број преполовљен", рекао је Цуцић.

Ипак, за нашу земљу највећи проблем су они мигранти који не желе да се сместе у прихватне центре, већ бораве по парковима око аутобуске и железничке станице у Београду.

"Најчешће је реч о млађим мушкарцима који су већ покушали да пређу границу било према Хрватској или Мађарској и који су враћени. То су махом економски мигранти, који долазе из земаља које нису директно угрожене ратом и који не могу да очекују да ће бити примљени у земље ЕУ", каже републички комесар за избеглице и миграције.

У Србији, према последњим подацима, борави 5.200 миграната који су смештени у прихватне центре, и око 1.300 миграната који одбијају да се ту сместе. Велики проблем је што њих подржавају поједине невладине организације.

"Најлакше је да се то реши у полицијској операцији као у Француској или Будимпешти, али ми то не желимо. Због тога свака врста помоћи организована у центру града мора да престане јер то није решење. У прихватним центрима мигранти имају све, од смештаја, хране до адекватних хигијенских услова које на улици немају", рекао је гостујући на РТС републички комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић.

Ne mozes ti sa zatucanima tako. To bi bilo ko kada bi dao Ciganima nove kuce i stanove, to bi bilo razjebano za mesec dana.