Svercovali su oni tada i eskadrile aviona iz Nemacke i oklopna vozila i oruzje i municiju, pa cak i delove sistema S-300, tako da nije nezamislivo da su mogli i tu opremu. 

Sto se tice Ivanovica, on je ipak autoritet za datu temu u odnosu na mene, tebe i vecinu drugih ucesnika na ovoj temi, tako da mu se moze verovati.

nazalost , valjaonica je ostala ista josh od 80-ih ,a amerikanci se nisu pretrgli u ulaganje u novu opremu . ovo pouzdano znam , tako da nju ne treba racunati kad su u pitanju pancirni celici 


------------------------

shto se tiche licence za celik  , zaista mislim da to nije prodato ,a i zelezara sisak nema mogucnosti da to proizvodi chak ni kad bi imala licencu . mig-21 koje su hrvati uzeli su bili neki rashod nemachke vojske , i tako su i proshli (ogromni gubici a svega nekoliko akcija) . S-300 je tek smejurija 

Ljudi- ovde nema mesta nacionalizmu- pazite 

zasto mi je post obrisan?

Ne nije obrisan već je poruka sa ostalim porukama izdvojena u novu temu jer je već počelo da se priča o hrvatskim migovima a ovo je tema o M-84. Sve je u redu Azeme  Ako se ne varam i ranije si pisao neke baš zamimljive stvari vezano za naše tenkove.

Ja imam jos jedno pitanje za Azema, tice se pogonske grupe Degmana i hrvatskih M-84, da li je postojala proizvodnja u Hrvatskoj ili su motori nabavljani iz uvoza?

@pilot
ok, hvala.
@ramon23
proizvodnja je pokrenuta, ali je brzo zakljuceno da je za tako male serije  neisplativa, pa su jeftino kupljeni v46-6 i pojacani na cca 730kw. tih motora je navodno kupljeno previse, jer su nabavljeni po nacelu uzmi sve ili nista pa ih je puno ostalo i danas u djdjd.

После отцепљења Словеније и Хрватске стручњаци из ВТИ су урадили анализу како наставити производњу М84 у суженој Југославији. Закључак је био да је то могуће али да су потребна улагања од 150 милиона немачких марака. Производња би била измештена у остале републике тамо где је то најцелисходније. Ово је проверена информација од човека из  ВТИ који је био укључен у производњу М84.

Нема ни говора о томе да документација није постојала јер да је тако никаквог разматрања измештања производње не би ни било.
Али овде морамо уважити чињеницу да постоје различити нивои документације.

Ако се неки детаљ производи у различитим фабрикама или на различитим машинама потребна је различита производна документација која уважава специфичности производно/техничког процеса. На пример једна фабрика користи CNC глодалицу одређених могућности а другој фабрици су за то исто потребне две машине а не једна. За оба случаја треба развити поступак који је разуме се сличан али никако исти. У том смислу могуће је да је у Ђ.Ђ. остала документација везана за поступак производње у њиховим специфичним условима, за њихове кадрове, за њихове машине, за њихове хале, за њихове кранове итд.

Да би се производња преселила у другу фабрику потребно је развити нову документацију која је прилагођена баш тој фабрици.

Оно што је битно јесте да се основна документација за све налази у ВТИ. На основу те документације производна организација развија даљу документацују сходно њиховим производним капацитетима.

Што се тиче Сартида они и даље могу да производе панцирне оклопе али су проблем Американци који не дозвољавају тако нешто. Чак су из сулудог разлога потпуно блокирали приступ и сарадњу са нашим научницима са факултета и института. Туга. 
Нешто ту мора да се промени.

Елем још један аспект шта Србија има а Хрватска нема јесте производња експлозива и барута посебно високобризантног експлозива типа октоген који се користи као пуњење у противтенковским пројектилима.

Србија је 5. земља на свету која је развила производњу овог експлозива. Прве су разуме се Русија, Америка, Енглеска, Француска.

Чак смо толико били узнапредовали у технологији производње експлозива да су Американци купили технолошки процес за производњу хексогена од нас и уградили га у свој фабрици на Флориди. Куповина није ишла директно него преко Швајцарске.

(Извор монографија 100 година српске хемијске индустрије, 1997.)

Није лоше. 

E tako- lepo staviš izvor podataka i bez potrebe da se raspravlja 

Azeme , hidraulicni i pneumatski delovi nisu potrebni samo za kupolu tenka . Ako ista znas o vozilima uopste , a ne o tenkovima , to bi trebalo da ti bude jasno , i tu nisi u pravu .

Takodje , potpuno mi je neverovatno da sva dokumentacija za proizvodnju ostane u Djuri Djakovicu , a da nista ne ostane na VTI-u koji je tada bio referentna ustanova za celu SFRJ . Pogotovu zato sto dve godine kasnije taj isti VTI razmatra nastavak proizvodnje u ostalim republikama SFRJ , a kasnije i u samoj SRJ , i odustaje zbog neisplativosti ulaganja u nju . Na osnovu cega bi ga proizveli , ako nisu imali dokumentaciju ? Sve i da je ostala sva dokumentacija za M-84 u Hrvatskoj , sta ce mo sa Vihorom ? On je bio jos u razvoju , tako da je morala dokumentacija za njega da se nalazi u VTI-u , jer tenk jos nije usao u proizvodnju .

Skidam kapu gospodinu Ivanovicu , svakako da je strucnjak , da zna mnogo , ali ne moze da zna o tom tenku sve . Moze da zna o svom delu posla , ali univerzalni strucnjak za sve se jos nije rodio . Isto imam problem da shvatim ljude koji idu logikom da su najbolji u svemu i da posle njih ostaje potop , ili nistavilo . To mi nije jasno . Zato , koliko god me odusevljava svojim znanjem u onome za sta je strucan , toliko me isto odbija ovo drugo . Zato za mnoge stvari covek ne zna da li da veruje ili ne , pa sam procenjuje od slucaja do slucaja , od tvrdnje do tvrdnje .

Srbija sigurno moze da proizvede sve do kupole bez problema , uz odgovarajuca ulaganja , ili uz saradnju sa Palama , sto nije problem . Kupolu moze da proizvede ako se predje na varenu . Sto se elektronike i druge opreme tice , i tu je dobar deo komponenti usvojen , a dobar deo bi se relativno lako mogao usvojiti uz odgovarajuce licence . Problem je sto nema para , a koliko para , toliko i muzike . Strucnjaci bi se relativno lako i brzo mogli dobiti , fakulteti su puni genijalaca koji nemaju gde da rade i steknu potrebno iskustvo , uz starije inzenjere ( kao sto je i gospodin Ivanovic ) i rad na razvoju i usvajanju licenci mogli bi relativno brzo da se uhodaju , problem je samo novac .

Sto se tice hrvatskih zelezara i sta bi one mogle proizvesti , malo mi je neverovatno da Nemci tako olako daju savremene linije za proizvodnju bilo koje vojne opreme , ali ko zna , sve je moguce , pogotovu ako su u medjuvremenu presli na novije i bolje tehnologije . Ovako su se oslobodili nepotrebnog djubreta i jos zaradili . To sto smo i mi i Hrvati jadni i bedni , pa nam takve stvari znace , to je nas problem .

Sto se proizvodnje tice , zasto nikada nije nastavljena u Srbiji , opet problem su bile sankcije i nedostatak para . Zato su razvijani razni projekti osavremenjavanja i redom propadali zbog nedostatka novca , ni za to nije bilo para , nema ih ni sada , jer ocigledno i osavremenjavanje u varijantu M-2001 nasih tenkova nije ni pocelo . O razvoju novog tenka u takvim uslovima ne treba trositi reci .

Postavlja se isto pitanje da li vredi ulagati u proizvodnju , ako ce serije biti male , ili jednostavno kupiti novi tenk iz inostranstva . Uvozom postajete zavisni od volje spolja . Ali , sopstvenim razvojem sredstva koje ce biti proizvedeno u maloj seriji opet ne dobijate nista . Tako nastaje vecita dilema malih zemalja , sta ciniti . Po meni , najbolje bi bilo kada bi svi rekli : rat je govot , bilo je sto je bilo , svima nam je u interesu da imamo dobro i jeftino sredstvo , hajde da ga razvijemo i naoruzamo svoje armije , a ako se i zaratimo sutra , neka pobedi bolji i spremniji , tenkovi ce biti isti . Tako bi profitirali svi , a ako bi se tenk stvarno pokazao dobrim , mozda nesto i zaradili izvozom . Ovako svi gube , niti imaju dobar tenk , jos se krpe sa onim sto je proizvedeno pre dvadeset godina , fabrike zarastaju u korov , ljudi gube posao , zemlje kao zemlje tehnicki zaostaju . A mi se i dalje preko foruma prepucavamo cija je patka veca , umesto da se uzmemo i mi i politicari svi zajedno u pamet .