Mojne mi čačkate u Dextera, kandže ću da isučem!


Nisam imala slučaj sa takvim pacijentom (i mene nešto, hvala Boži, da omaši), ali javlja mi se memento na jednog finog dečka, ultra duhovitog, koji je bio hlaaaaaaadan, ma jezivo! Njega pokrenuti da pokaže šta oseća, to je bilo kao premeštanje kanjona Kolorado!!! Voli on mene, pardon voleo me je, ali... pokazivao je to na hiljadu drugih načina koji su meni prijali, ali jbg, nedostaje ti ona klasika. A ja, zaljubljena kao plovka, pa mi još i prijalo da rešavam te njegove rebuse... Posle onoliko vremena kako smo se pozdravili zauvek, mogu da kažem da je on bio lik koji je mogao da voli ali nije znao kako, niti se trudio da tu bilo šta promeni. Njemu je bilo tako ok... Uvek će se naći neka bleja koja će to da prihvati. Ja sam tu dečiju bolest prebolela!

ako on nije svestan toga ili jos gore, svestan je ali ne zeli on tu nista da menja, onda to dosta govori o njemu. sto dalje od takvih.
dosta mi je recenica, ja sam takav, stalo mi je, ali...bla bla i onda kad ti najvise treba, nije tu! toliko o emocijama koje se samo kriju

dela govore vise od reci i tacka!

... reče mačka i ja se slažem s njom apsolutamente!

'Ladno ne volite ljude koji vas vole a ne umeju to da pokazu..sta treba da rade...da dube na glavi ?

A ne, treba nekome da citam misli da skontam sta taj covek misli/oseca prema meni 
Nemas ti nista sto znas da te taj neko voli ali osim toga sto znas od te ljubavi ne dobijas nista...Kome ce to?

Iskreno..Ne podnosim ljude koji, barem na neki nacin, ne znaju/ne zele da pokazu NEKA osecanja...Ne volim flegme, ne volim bezdusne, bezosecajne ljude a ni one koji se prave da su to...Ledene kraljice i kraljeve.

i to sto kazes 

Smatram da ne postoje ljudi koji ne mogu da vole,
postoje oni koji ne žele da vole, i potiskuju to osećanje jer su bili razočarani ili da ne bi bili razočarani,
i postoje oni koji to jednostavno ne pokazuju..

E sad, vidim da ste opisali pojedine primerke,
pa bih vas baš pitala,
da li vam osoba sa sledećim osobinama liči na nekog ko ne ume da pokaže da voli ili me jednostavno ne voli ili šta je u pitanju?
U vezi smo dugo 4god. od toga već oko godinu ipo i živimo zajedno,
a on je od početka veze nekako takav da ne pokazuje osećanja mnogo..
Radi jako mnogo pod 'izgovorom' (izvinjavam se ako grešim dušu možda nije izgovor, ali smatram da mnogi rade po ceo dan pa su kada dođu kući željni svog para) da je to za nas,
a mnogo puta je umesto, da bude samnom birao da igra igrice ili gleda filmove na kompu ili jednostavno da baza po netu i sl.

Kada god bih predlagala da idemo negde, ali bilo gde, (društvo,izlazak,priroda,šetnja,sport,plaža..nzm.) uvek bi nastao problem jer mu se u 98 postoslučajeva nije išlo..
i noću ostajao do kasno na kompu, kada dođe sa posla i sednemo da jedemo uključi TV i ako ja pričam nešto moram tri puta da ponovim, jer je koncentrisan na tv, i nezainteresovan za ono što ja pričam..

E sad nije sve baš toliko loše, ne mogu da poreknem, proćaskamo mi dok smo svako na svom kompjuteru (što bih opet smatram mogla i sa bilo kojim cimerom), ili dok ja radim po kući nešto i nasmejemo se, poljubi me svako jutro kada krene na posao, ne dozvoljava da neko kaže nešto loše za mene, i kupiće mi šta god da treba (mada ja bih recimo (sad će neki reći eto uvek nezadovoljne žene) pošto nisam sponzoruša nego romantičar i umetnička duša, više volela da me iznenadi, nekom pažnjom, u kojoj ću prepoznati da me poznaje, da je mislio na mene, da je još uvek zaljubljen u mene tj. da još uvek želi da me osvoji..) ali nekako, na kraju dana, ono osećanje što prevagne, je da se osećam jaaako usamljeno..

p.s.
on je imao i slučaj da izgubi blisku osobu kao tinejdžer a i plus je malo previše razmažen i zaštićen od strane majke tako da mi deluje kao profil sa početka priče koji je 'bambina' postavila pa sam baš i pravila poređenje..

"Неки људи су имали несрећу да су још као деца изгубили некога за кога су били јако везани. Како су деца у психолошком смислу веома неопремљена за подношење осећања туге, губитак вољене особе изазива веома снажну и веома трајну патњу. Схватајући да их губитак особе толико боли управо зато што су је волели, а не желећи да се такав бол икада понови, нека деца доносе одлуку да никада више неће некога волети. Штитећи себе од понављања трауме губитка, она су себи забранила да се у каснијем животу емоционално вежу.
Када је онемогућено емоционално везивање, особа живи у свету без љубави. Она све види, разуме и зна, али јој други људи нису важни на онај емоционалан начин. Други јој могу бити важни из неких других, ситуацијских и пролазних разлога. И зато они на известан начин глуме друштвене улоге партнера, пријатеља, сина или кћерке, родитеља. Како им недостаје она везаност за друге која даје стабилност односима, често им глума досади тако да прекидају односе.
Неспособност да се воли други утиче и на способност да се буде вољен. Јер и онда када њу воли неко други, то јој није важно, јер јој није емоционално важан онај који је воли."

a sada kada je shvatio da se ozbiljno premišljam da li da ostanem sa njim, me ubeđuje da će se promeniti..
kako se vama čini..? da li je moguće da se takva osoba promeni? mada razmišljam ako nije do sada...

iskreno....ne verujem da ce se promeniti. kad vec nije za ove 4 godine...sad ga uvatila panika da ce ostati sam pa se vadi...ali kasno. sve je to stvar tvoje odluke, ali mislim da i sama znas istinu.

a to sto je neko izgubio nekog bliskog pa ima strah od vezivanja..e pa izvini, ali to moze da im bude samo izgovor! naravno da nikom ne zelim da dozivi takvu tragediju, ali ako si ti svestan svog gubitka, svoje tuge, ako analiziras i prihvatis sopstvene emocije, onda neces dopustiti da zauvek imas taj odbrambeni mehanizam.

ja sam bila sa momkom koji nije imao nikakvu nesrecu u detinjstvu (dok ja jesam u nekom obliku) i umesto da se ja ogradim od emocija i vezivanja, on je bio taj koji nije nista pokazivao (mnogo malo u odnosu na mene) tj.nista posebno nije ni osecao prema meni. ustvari, nikada on nije bio preterano zaljubljen u nekoga.

cak sam bila sa jednim likom koji je imao 2 velike tragedije u zivotu, pa je duze vreme bio sam, bez cure, ali uvek je bio nasmejan (sto me je cudilo). i sta se posle desilo? pa kad je, posle duze pauze, resio da ima vezu, poceo je da puca po svim savovima! emocije su ga polako sustizale i njegov zid je poceo da se rusi. naravno, on to nije hteo da prihvati vec je ubedjivao mene da JA imam problem. mozda je jesam preosetljiva, burno reagujem itd. ali bar ne potiskujem svoje emocije!

@indijangirl

Moram da naglasim da sam imala posla s jednim takvim, gotovo identičnim i po pitanju navika i izgovora.
Ono što ti mogu reći je da je potrebno jako, jako mnogo truda da se takva osoba "dovede u red" i promeni se na bolje, a posebno je potrebno da i on sam to želi.
Moraš mu jako mnogo, strpljivo i bez optuživanja pričati o tome šta ti smeta i to konkretno u svakoj pojedinačnoj situaciji. Izbegavaj scene sa plakajem i optuživanjem, tvoje jake emocije mogu samo dodatno da ga zbune i udalje od tebe. Očigledno je da je zatvoren u sebe i donekle i otuđen, a ti moraš mnogo toga da uradiš da bi doprla do njega.
Ako ga ostaviš, on će isprva biti malo izgubljen, ali to neće biti okidač da počne da razmišlja o sebi kao o problemu, već je svu krivicu (u sebi) pripisati tebi i vrlo brzo će te zameniti drugom devojkom koja će se pomirljivije uklopiti u njegov poznati šablon ponašanja.
Verujem da mu je stalo do tebe i da te vole, ali takvima je potrebno jako mnogo da to u sebi osveste, oni uvek nađu izgovor za sebe i svoje postupke.Sve dok mu do tančina ne objasniš kako njegovii postupci utiču na tebe, neće razumeti zašto ti plačeš i zašto si nesrećna.On to iskreno ne razume.

Ako ti je stalo do njega i misliš da je vredan truda, naoružaj se strpljenjem i snagom za dugotrajnu borbu koja može, ali i ne mora da donese nagradu.
Lako je odustati, teško je ostati.

pa i meni se čini tako.. voli on mene ali.. nzm.. kaže mi da mi je do sada posvećivao 100% svog slobodnog vremena i da će sada to povećati na 120% a ja se osećala usamljeno kao... nzm.. videću..


Zašto ste vi na kraju prekinuli?
Jao zato se ja sad i premišljam već, jer se već 4 godine trudim i ništa.. Baš sam tako strpljivo u svakoj situaciji i onako opuštenoo daok smo svako na svom kompu pokušavala da mu objasnim da razume, ali me nikad nije shvatio ozbillno, uvek bi prokomentarisao: "a opet pms", ili čemu sad to pa nisam tinejdžerka, ili bi se naljutio i nije hteo da priča.. ustvari on smatra da mi je dao sve... dobar, ne pije, ne puši, radi i kupi šta treba..
I uvek bi posle tih mojih razgovora umeo da kaže da nađem onda drugog ako sa njim nisam zadovoljna..
E tek zadnjih mesec dana (koliko sam ja ozbiljno počela svaki dan da pričam o tome i o odlasku) tek sada je počeo da daje znake da želi da promeni nešto i da mu je stalo da ostanem..
U suštini mi je teško jako, jer sam istrošila svu snagu već, pretvorila sam se u njega-sad ja hoću da budem sama..
Plašim se da neću naći nekog boljeg.. Plašim se da će svaka veza biti takva.. Plašim se da je sve prolazno.. Da zapravo na kraju u svakoj vezi dođe do toga da jedno drugom dosade.. i čemu onda sve menjati..
A ne mogu ni da živim ovako..nisam takav tip.. samo u kući..
Stalo je meni, ali mi je dosadilo da je samo meni stalo.. Sad je na njemu..

hvala BranoM i Mačko26 nzm samo zašto B@mbin@,Lolana i dr.đevojke neće da kažu nešto..?