Adam je bio ljubomoran kada je Eva uzela plod s drveta života, bio je ljubomoran jer se osetio ugrožen, kaže pomalo u šali dr Petar Bokun, zaključujući da je za ljubomoru uvek potrebno dvoje.

Razgovarala i priredila: Ljiljana Sinđelić-Nikolić


Ljubomora nije ljubav!

"Sama reč ljubomora sastoji se od ljubavi i more! Mora je ono što nas mori, što nas muči, što je teskobno, što je ustrašno, što pritiska čoveka. Kad mi dođu pacijenti opisujući moru, kažu da imaju utisak kao da im je na grudi nešto selo. Od polovine reči ipak ostaje ljubav," kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun.

Nema ljubomore bez ljubavi!

"Najveća je umetnost zadržati određeni nivo ljubavi a da doza ljubomore ne prekrije to. Treba biti veoma iskusan da bi se razgraničilo kad ta ljubomora, koja još uvek doprinosi ljubavi, ili je bar ne ubija, kada ona postaje patološka, kada prestaje biti konstruktivna i postaje destruktivna i praktično ubija sam smisao odnosa među ljudima. To je onda patološka ljubomora."

Ljubomora je izraz nesigurnosti!




"A nesigurnost nije normalno stanje. Ono što je normalno stanje, to je stanje ležernosti, opuštenosti, smirenost. Bazično, samo nesiguran čovek je ljubomoran. Nije ljubomoran onaj koji je uveren u sebe, u svoju sigurnost, u svoju polnost, u svoju potenciju, jer nema ljubomore bez seksualne komponente. Tek kad čovek zakazuje na nekom planu, ili postavi previsoko ciljeve pa onda kaže - ne mogu ja da zadovoljim moju ljubljenu, postaje ljubomoran."

Stari momci i sponzoruše!

"Imamo u Srbiji kompleks starih momaka. Stari momci se plaše sponzoruša, ko će nju da odvede na splav, ja nemam toliko para! A sponzoruše se opet doteruju da bi neku svoju nesigurnost odagnale. Dakle, tu postoji faktor nesigurnosti kao podloga ljubomore. Žena neće biti ljubomorna ako veruje u svoga muža, ako je uverena da je on samo njen čovek i da neće poći sa strane. Ljubomora je izraz neke manjkavosti, nekog nedostatka u nama."

Mehanizam ljubomore!

"Kada čovek neki slučajni mig, gest svoje voljene osobe u pravcu nekog drugog interpretira kao da je to neki znak da je ona neverna, da iza toga leži nekakva zavera. Ljubomora ima jednu psihološku osobinu, a to je velika projektivnost."

Uvek je drugi kriv!

"Mi uvek okrivljujemo drugoga i nikad ne pođemo od sebe. Ljubomorni čovek, kao što smo rekli, ima neki nedostatak, može biti impotencija, nedostatak, zakazivanje na socijalnom planu. Recimo, neko ko je mnogo obećavao, da će doktorirati, da će biti ovo i ono, a onda sa četrdeset ispade da je jedva zaposlen i da živi od roditeljske pomoći i, prema tome, on projektuje da su drugi krivi, i tu je taj mehanizam ljubomore."

Ne postoji stopostotna krivica!

"Ne postoji stopostotna krivica, ajmo reći, da li je žena koketirala ili stvarno uzela sa stabla života poput Eve, Adam je bio ljubomoran, on se osetio tu ugrožen. Dakle, za ljubomoru je potrebno dvoje. Ljubomora se uvek krije."

Boli me glava!

"Uglavnom, u početku će biti migrena ili nešto drugo, jer se pacijent ili pacijentica ne usuđuju da priznaju suštinu. Čovek će priznati i lošu probavu i ne znam, ići će i na plastičnu operaciju, ali ljubomoru ne, jer oseća da je za ljubomoru potrebno dvoje. E sad, ako je psihijatar površan, uhvatiće se za to pa će lečiti migrenu, neće ući u bit stvari i neće biti efikasan. Ali, dobar psihijatar će otkriti šta je bit stvari i ići će na kauzalitet, na uzrok, i - ako lečiš uzrok - onda ćeš biti uspešan, a - ako lečiš sekundarne posledice osnovnog uzroka - onda si izlečio samo pojedini simptom a nisi bolest."

Ženska i muška ljubomora!




"Žene su sklonije da brže priznaju, da brže reaguju. Muškarci mnogo duže kriju ljubomoru, prikrivaju pod raznim formama, spremni su čak da izađu iz braka a da ne priznaju ljubomoru. Rekao sam da se ljubomora maskira, i tu su muškarci spretniji. Žene nekako lakše otkriju svoju ljubomoru; recimo, žene su i češće klijenti privatnih detektiva, one lakše plate da se prati partner i nađe in flagranti nekakva ljubavnica. Žene su i veće žrtve ljubomore."

Nek ide kod psihijatra ko je lud!

"Nema izlečenja bez drugoga, to je pravilo zanata. Kod nas, nažalost, postoje predrasude prema psihijatriji, kažu - nek ide kod psihijatra ko je lud. Već 43 godine radim, i najbolesniji dolazi na kraju, a najfinija violina, ona najtananija, koja je u stvari najnevinija, ona prva dolazi, ona prva dolazi koja bi najmanje trebalo, ali je u biti žrtva, a on, ajmo reći on, on poslednji dolazi. Kad se adekvatno tretira i sa porodičnom terapijom, nema razloga da se ne istera na čistac. E sad. Šta znači isterati na čistac? Ako je patološka ljubomora, dakle, alkoholna, paranoidna, onda se leči ta bolest, paranoja, alkoholizam."

Alkoholizam!

"Ljubomora je uvek prisutna kod onih koji piju. Kod nas je običaj da narod pije, od krštenja do smrti se pije. Nije svaki čovek koji pije alkoholičar, ali svaki alkohol stvara poremećene etičke i moralne potencijale i on stvara podlogu za ljubomoru. Ne mora čovek da bude hronični alkoholičar da bi iskazao ljubomoru. Dešava se da popije nekoliko čašica i najednom mu se oslobode neke kočnice i on počne da optužuje, da sumnjiči, obično je sumnjičav do paranoje."

Ljubomorni ostaju sami!

"Dešava se zbog ljubomore i gubitak posla, socijalna izolacija, jer tu kuću niko ne posećuje godinama, nemaju prijatelje, ni kumovi ne dolaze više, ali muškarac neće otići psihijatru nego čeka, onako, pokvareno. Kada se, dakle, reši problem alkoholizma, paranoje, onda ljubomora sama po sebi regradira. Nažalost, nikad ne nestaje, i to treba znati. Mi upotrebljamo reč zalečiti, nikad izlečiti! Zato što će u nepovoljnim okolnostima ljubomora ponovo izbiti, sa svim svojim manifestacijama - od kontrole donjeg rublja, do praćenja izlazaka, praćenja na pijaci. Nije lako, ali ako je cena brak i deca, ipak treba se strpeti."

Muž me ne voli, danas me nije ošamario!

"Važno je ne izazivati. A postoje žene koje misle da testiraju ljubav pomoću mehanizma ljubomore, koje kažu - muž me ne voli, danas me nije ošamario! Jer postoje i sadomazohistički odnosi, ne moraju biti patološki, ono po definiciji Markiza de Sada, ali postoje odnosi gde žena titra do granice živaca, a onda kad dobije - povuče se. Postoje takvi brakovi, odnosi koji funkcionišu na nivou, mi to kažemo eks leks, na nivou do izvanredne situacije, i tek kad je situacija napeta, na granici incidenta i agresije, onda tek one mogu da funkcionišu jer smatraju da su zadovoljile neki svoj egoistički, narcistički poriv za važnošću. U suštini, uvek je borba za važnošću."

Ne izazivaj!


"Moja preporuka je da se ne igra, da se ne testira nivo, potencijal za ljubomoru, ni kod muškaraca ni kod žena, jer je on veoma nizak, svačiji prag tolerancije je nizak, jer mi živimo u vremenu nesigurnosti. Mnoge veze propadaju zbog toga što su išle malo prepotentno. Trebalo bi da svaki normalan čovek stvara vezu sa onim ko njemu antropološki, psihološki, biološki, socijalno odgovara."

Muškarci teško priznaju poraz!

"Imate muškarce koji u nekoj svojoj prepotenciji ožene ženu koja je stvorena za dva radna mesta i onda, kad ne može, i nakon kratkog vremena on to oseti, ali ne može da prizna, pogotovo muškarac, oni teško sebi priznaju da su pogrešili, ne priznaju poraz. E sad, pošto neće da priznaju, eto ga okidač za ljubomoru, oni projektuju - e, ti si ovakva, onakva; okrivljuju ženu koja je ni kriva ni dužna, koja kad-tad može, zato što je nevino optužena, upravo da napravi po principu inata ono za šta se optužuje."

Od flerta do rata!
" I tako, ljubavna igra mesto da je flert, ona je u stvari jedan rat rečima. Zato se mora biti veoma oprezan da se rečju ne izaziva, jer postoje bazično ljubomorni ljudi, koji već na same reči disproporcionalno, preterano reaguju. Treba biti veoma iskusan da bi se razgraničilo kad ljubomora, koja još uvek doprinosi ljubavi, ili je bar ne ubija, kada ona postaje patološka, kada prestaje biti konstruktivna i postaje destruktivna i praktično ubija sam smisao odnosa među ljudima," kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun



Izvor: B92-Kultura

 
 

Zanimljivo. Mene interesuje kada druge zelimo napraviti ljubomornima  -  zasto to radimo? Ili - kako mi je jedna cura ispricala - u vezi je sa ljubomornim momkom. Nakon nekog vremena postala je i sama ljubomorna, a pre toga nije bila. Njemu je jako zasmetalo kada je ona postala kao on. Da li je moguce da ljubomora postane "prenosna"?

ljubomora je po meni velika i teško izlječiva bolest, koja ne vodi ničemu dobrome, ona kvari sve što je lepo-

Ljubomorne osobe se nikada ne menjaju, oni jednostavno nisu svesni tog problema... Imala sam takvu osobu pored sebe jaaako dugo, pokusala sam da ga shvatim ali za bilo koji ispad nije imao razlog, to je nesto sto on sam stvori u glavi kao neku negativnu misao koja se razvija... Cak sam ga i ostavila zbog toga, i nakon nekog vremena mu se vratila jer je patio i rekao da se promenio...ali nije...trpio je u sebi i kroz neko vreme opet nastavio kao da se nije secao koliko mu je bilo tesko pola godine ne biti sa devojkom koju voli...Sada definitivno vise nisam sa njim, jer je postao gori nego ikada...  sada znam da ni u mislima ne zelim imati takvog muskarca kraj sebe...

Ljubav i ljubomora - dva lica ili jedno lice, a jedno naličje
   

 
Da li je ljubav umeće? Ako jeste onda ona zahteva znanje i trud. Ili je ljubav prijatno osećanje, koje se iskusi sasvim slučajno, nešto što čoveka 'obuzima' ukoliko ima sreće? Nema gotovo nijedne aktivnosti, ili poduhvata, koji kao ljubav, započinju tako velikim nadanjima i očekivanjima, a koji se ipak redovno izjalove. Kad bi to bio slučaj sa bilo kojom drugom aktivnošću, ljude bi zanimali razlozi tog neuspeha kao i to šta bi čovek mogao uraditi da to poboljša - ili bi se prosto odrekli te aktivnosti. Budući da je to drugo nemoguće kada je reč o Ijubavi, čini se da postoji samo jedan adekvatan način da se prebrodi neuspeh u Iju¬bavi - istražiti razloge tog neuspe¬ha i nastaviti sa proučavanjem smisla Ijubavi. Prvi korak u tom nastojanju je spoznaja da je ljubav umeće bar kao što je život umeće. (Erih From -Umeće Ijubavi)

0 ljubavi

Ljubav između muškarca i žene u savremenoj kulturi jedna je od najviših vrednosti i povezana je sa samom osnovom naše civilizacije. Prema raznovrsntm mistifikatornim predstavama o Ijubavi, ljubav je univerzalna kosmicka sila, fluid koji struji između dva bića, suština Ijudske prirode.

Ljubav nije samo jedno od ose­ćanja, ona je mnogo više od toga, ona ne postoji sama po sebi, za sebe, već postoji samo biće koje voli i biće koje je voljeno. Da je ovaj pro­blem bio prisutan još od početka ljudske civilizacije govore mnogi mitovi sa ljubavnom tematikom. Jedan od njih je mit po kome su muškarac i žena u početku bili jedno androgeno biće, pre nego što su ih bogovi kaznili i podelili na dva suprotna pola. Po legendi od tada ljudi stalno tragaju, tokom celog života za svojom drugom polovinom, sa kojom bi se sjedinili i ponovo bili celina.

Kako tumačimo odnos ljubavi

„Svako izražava ljubav u skladu sa svojom predstavom o tome kako lju­bav treba da se izražava." (Milivojević)

Ljubav - ljubomora?

Ljubomora je osećanje koje je nužno, pre svega morfoloski, a i zatim gnoseološki, povezano sa osećanjem ljubavi. Da bi neko mogao osetiti ljubomoru, on prvo mora voleti. Zbog toga je ljubomora jedno od prirodnih osećanja u odnosu ljubavi. Ona se pojavljuje u partnerskom emotivnom odnosu gotovo kao obavezna nuspojava ljubavi.

Ljubomora je vrsta straha koji osoba doživljava kada procenjuje da bi voljena osoba mogla zavoleti nekog trećeg. To je složena reakcija na zamišljenu ili realnu pretnju da će voljeni objekat biti izgubljen.

Dakle, za ljubomoru je potrebno troje. U zavisnosti od specificne situacije i partnerskog odnosa, ove reakcije i osećanja mogu biti manje ili više (ne)adekvatne, i primerene situaciji i imati adaptibilnu, protektivnu funkciju, ili naprotiv, ukoliko su posledica partnerove nekritičnosti mogu biti potpuno kontraproduktivne.Svrha osećanja ljubomore je da pokrene subjekat na ona ponašanja kojima će zaštititi svoj odnos ljuba­vi. lako je ljubomora zasnovana na strahu, ona pokreće i neke druge reakcije kao što su : mržnja ili destrukcija, Ijutnja ili napad, tuga ili povlačenje, strah ili ugađanje. Ljubomora je sasvim adekvatno i korisno osećanje kada se oseća u situacijama u kojima stvarno postoji mogućnost da objekt ljubavi zavoli nekog tre­ćeg, ukoliko se izražava na socijalno prihvatljiv način i ukoliko doprinosi očuvanju veze. Međutim, reakcije ljubomore mogu varirati od realno pretećih situacija po odnos ljubavi, kada se u blizini voljenog objekta zaista nalazi potencijalno „ugrožavajuća" osoba, preko imaginarnih opasnosti koje su zasnovane na bazičnom nepoverenju u partnera, iako nemaju nikakvu materijalnu potvrdu, zasnovane su na mašti, ali ipak se mogu tretirati kao jedna od mogućih alternativa, pa sve do patološke ljubomore, koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa realnošću i objektivnom stvarnošću.

Podeljena su osećanja da li je lju­bomora urođena pa predstavlja prirodnu reakciju ili je određena kulturom i društvom u kome čovek provodi svoj životni vek.

Po psihoanalitičim teorijama projektivna ljubomora je nesvesno pripisivanje partneru svojih sopstvenih želja i namera i kombinacija neverstva. Jedan partner stalno motri na drugog partnera i u najmanjim sitnicama pronalazi nagoveštaje njegovih priprema za neverstvo ili eventualne dokaze za isto. Ovi planovi koji se pripisuju partneru, po pravilu su neprikladni s obzirom na objektivne mogućnosti i više odgovaraju Ijubomornom partneru, ali on teško prihvata takva obrazloženja jer je pod uticajem duboko nesvesnih mehanizama. Struktura ličnosti Ijubomornog partnera verovatno ima odlučujuću ulogu, ali po pravilu se ne sme zanemariti ni moguća uloga progonjenog partnera, koji svojim ponašanjem verovatno doprinosi uspostavljenim ambivalentnim odnosima. Projekcija je obično vođena strahom od gubitka voljenog objekta, ali i nesvesnim željama da se izbegne ambivalentni položaj i da se izabere drugi partner (taj deo je projektovan).

Po bihejvioristima, naravno reč je o naučenoj vrsti ponašanja, koja se formiraju u detinjstvu, i kasnije prenose na figuru partnera koja dospeva na vrh hijerarhije u emotivnim relacijama u odraslom dobu, i koje se kroz kasnija iskustva u partnerskim vezama učvršćuje i postaju trajna struktura. Ovakva ispoljavanja Ijubomore kao emocije, mogu se javiti u cilju instrumentalizacije pona­šanja partnera.

To je slučaj kada jedan od par­tnera ograničava ili kontroliše kretanja, interesovanja i funkcionisanje druge osobe svojim manifestacijama Ijubomore u vidu pitanja ili proveravanja, kritike, nagoveštaja ili provokcija, ili na razne druge načine, ali obavezno u cilju kontrole i manipulacije partnera.

Patološka ljubomora se javlja kao posledica dubljih poremećaja ličnosti ili čvrsto ukorenjenih, rano naučenih maladaptivnih kognitivnih uverenja.

Postavlja se pitanje kako napraviti tu finu distinkciju između doze Iju­bomore koja se može okarakterisati kao zdrava, normalna i čak poželjna i one koja se već može smatrati preteranom i ograničavajućom?

Na ovo pitanje ne može se dati konkretan i precizan odgovor. Ipak ono što može biti neka vrsta pokazatelja prekomernog ispoljava­nja Ijubomore je da ona za partnera predstavlja smetnju, i izaziva nelagodnost.

Partner se oseća ugroženim, ose­ća da ga druga osoba kontoliše, sputava, da je pod stalnim pritiskom, ukratko - da je njegovo celokupno funkdonisanje pod značajnim uticajem straha od manifestacije Ijubo­more drugog, ograničavajućeg, manipulišućeg partnerta. Patološka ljubomo­ra se ipak relativno lako može uočiti u socijalno- društvenom funkcionisanju , a i između samih partnera, tako da ona u opstoj populaciji ne bi trebalo da predstavlja dijagnostičku poteškoću. Patološ­ka ljubomora se sreće u okviru nekih psihičkih poremećaja (na primer kod paranoidnih sumanutih ideja, ili kod hroničnih alkoholičara).

Ljubomora kao dokaz ljubavi

Pošto preterana i neadekvatna ljubomo­ra umesto da sačuva odnos ljubavi dovodi do njegovog uništenja, mnogi ljudi veruju da je ljubomora sama po sebi neko patološko osećanje. Zbog toga se trude da priguše i potisnu sopstveno osećanje Ijubomore, a partnerovu Ijubomoru doživljavaju kao znak duševne bolesti. Sasvim drugu krajnost predstavljaju osobe koje izjednačavaju Ijubav i Ijubomoru, tako da na osnovu prisustva ili odsustva Ijubomore zaključuju da ima ili nema ljubavi. Kad neko u svojoj predstavi o ljubavi poistovećuje pojmove ljubavi i Ijubomore, on zna da voli ako oseća Ijubomoru i obrnuto, ako je ne oseća onda to nije Ijubav. Polazno i naravno pogrešno uverenje ovakvih ljudi je da je ljubomora signal ljubavi, što je intenzivnija lju­bomora - to je Ijubav jača. Naravno u skladu sa ovim uverenjem osoba izostanak osećanja Ijubomore tumači kao nepostojanje ili prestanak lju­bavi, kod sebe ili kod partnera.

Zaključak

Tačno je da se ljubomora javlja samo u odnosu ljubavi, ali ne postoji nikakva veza između intenziteta ljubavi i intenziteta Ijubomore. Čak i ako se tako nešto može tvrditi, onda sa većim intenzitetom Ijubomore se odnos ljubavi doživljava kao lošiji.

Ljubomora nije znak ljubavi, ona je znak straha od gubitka ljubavi. Može ukazivati na nesigurnost par­tnera u samog sebe ili u konkretnoj emotivnoj relaciji ili u odnos ljubavi uopšte.

lako se ova dva osećanja uglavnom javljaju paralelno, ne može se reći da se zbog toga moraju izjednačavati, ali se isto tako ne može ni tvrditi da jedno osećanje isključuje drugo. Potrebno je ipak naći neki adekvatan modus ispoljava­nja oba ova osećanja koji će partneri doživljavati kao prijatan, adekva­tan i funkcionalan, a ne kao opasan i ugrožavajući.

Milena Stamenković, psiholog
 

Preteran izliv ljubomore može bitno da ugrozi emotivnu vezu

Da li ste ljubomorni?

Umerena doza ljubomore u ljubavi dozvoljena je i prija. Međutim, preterana ljubomora može da ugrozi emotivnu vezu i poremeti najskladniji odnos. Ovim testom možete da proverite koliko ste ljubomorni.

1. Kada zovete partnera na mobilni i on se ne javi, šta ćete
vi pomisliti?
a) na sastanku je
b) možda je ljut na vas
c) sigurno me vara

2. Vaš partner j ostavio mobilni i na kratko izašao, šta ćete vi uraditi
a) nećete ni pogledati ga, kao da nije pored vas
b) rado biste pregledali poruke, ali znate da je nepristojno
c) koristite priliku dok partner nije tu i čitate njegove poruke

3. Devojka na zabavi gleda u vašeg partnera.
Vi mislite...
a) drago mi je da je moj
b) šta ga ova toliko odmerava
c) mora da se poznaju, a on se pravi lud

4. Dok šetate sa partnerom, u susret vam ide zgodna devojka
a) ne obraćate pažnju na prolaznike
b) vi je primećujete, ali ništa ne komentarišete
c) pogledate u kom pravcu gleda vaš partner

5. U šali vaša najbolja prijateljica kaže da bi vam ukrala dečka. Šta ćete joj vi odgovoriti?
a) slobodno i smejete se
b) ćutite, vi ne volite takve komentare
c) odlučujete da prekinete kontakt sa njom, jer u svakoj šali ima malo zbilje

6. Kada se posvađate,
partner vam
prebaci da ste....
a) nezainteresovani
b) naporni
c) bolesno ljubomorni

7. Da li ste nekad napravili svom partneru ljubomornu scenu?
a) ne, nikad
b) da nekoliko puta, ali sam se pokajala
c) skoro svaki dan se to dešava

8. Vaš moto je
a) budi uvek na oprezu
b) živi i pusti druge da žive
c) svoje ne dam, tuđe neću

Najviše odgovora pod A

Niste ljubomorni

Vi ste u vezi tolerantni, nikad ne tražite skrivenu nameru u ponašanju vašeg partnera, već se trudite da ulepšate zajedničke trenutke. Skloni ste čak i da oprostite prevaru partnera, ali se uvek mislite da ste vi negde pogrešili. Da biste to izbegli, pogledajte malo oko sebe, nije sve baš tako ružičasto.

Najviše odgovora pod B

Vi ste umereni

Vi ste svesni svoje ljubomore, ali to nikako nećete pokazati pred partnerom. Jako ste oprezni i otvarate „četvoro očiju“ u svakoj sumnjivoj situaciji, ali vam ne pada na pamet da pravite ljubomorne scene. Nema potrebe da uvek budete na oprezu, to vam odvlači mnogo energije, opustite se malo i uživajte

Najviše odgovora pod C

Opsesivno ljubomorni

Vi se plašite da će vas partner ostaviti zato mu stalno pregledavate džepove, elektronsku poštu, ali i poruke u mobilnom telefonu. Uobičajen način komunikacije kod vas su ljubomorne scene. Ukoliko imate želju da vaša veza uspe, morate biti tolerantniji i da kontrolišete svoje ponašanje. Morate znati da je vašem partneru stalo do vas čim je sa vama.


Izvor: Glas Javnosti

Hm... test...  Ne dopada mi se baš ovaj način skorovanja... Previše je očigledan...

Odnos ljubavi i ljubomore je dosta komplikovan, komplikovaniji nego što se obično misli. Svakako da ljubomora nije znak ljubavi, ali isto tako tamo gde nema ljubavi nema ni ljubomore (što opet nije pravilo).
O postojanju, odnosno nepostojanju ljubavi sudi sa na osnovu nekih drugih pokazatelja; ljubomora to sigurno nije.
__________________________________________________________________________

Љубомора са научног становишта

Сигурно знате за већ хиљаду пута прежвакаване еволуционистичке тезе – објашњење зашто је “мушкарцима више стало до секса, а женама до емоција”. Америчка научница проф. др Кристина Харис каже: “Није тачно.” Она у ревији Психологија данас детаљно образлаже резултате свог истраживања.

Према увреженом мишљењу, мушкарац више пати услед физичког него услед емотивног аспекта партнеркиног неверства (дакле – изневерила ме је зато што нисам могао да је задовољим, а не преварила ме је јер ме не воли), а објашњење се наводно крије дубоко у генима: подизање и заштита детета другог мушкарца обезбеђује продужетак нечијих других, а не гена превареног мушкарца.

Са друге стране, жене се понашају управо супротно: оне више пате због емоционалне преваре, пошто њиховој еволуционој улози више одговара да је партнер присутан у кући и помаже јој око деце.

Професорка Харис је, мерећи притисак и пулс код 43 жене и 36 мушкараца који су замишљали како их њихови партнери варају (било емоционално, било сексуално), дошла до нешто другачијих закључака. Установила је да мушкарци јаче реагују на сексуално неверство, а да жене реагују приближно исто у оба случаја, с тим што оне које имају солидну и трајну везу нешто јаче реагују на сексуално неверство (!).

Др Харис закључује: “Моји резултати бацају сенку оправдане сумње на досадашње теорије. Они сугеришу да, независно од пола, наше индивидуално искуство има пресудну улогу у одређивању наших жеља и реакција.”

Политички коректна теорија примерена новим временима или истинска револуција у теорији мушко-женских односа? Вероватно ћемо морати да сачекамо резултате озбиљнијих и обимнијих студија, а дотле – размислите о овоме што сте прочитали.

Извор: Крстарица

Boldirano je srz ovog ljupkog citata ( bar glede ove teme ). Neko nekad rece da je ljubav sposobnost da normalno zivis svoj zivot sam, ali da ipak odlucis da ga podelis sa nekim. Ima nesto u tome; a ujedno je i moj odgovor na ovaj stalni ljubomora vs ljubav fajt.