И Руси су чини се отписали Гадафија чим овај прети да ће дати све послове са нафтом Кинезима...

Oborili su jedan sasvim slucajno i to sa topom 23mm.Zaista je neozbiljno pricati da su se dobro pokazali.
Nista nisu modernizovali od PVO sistema,a sto je jos gore nisu ni nabavili neke nove sisteme.

Ма неееее. Какав топ. То се авион сам од себе срушио услед техничког квара....

U pitanju je ZU-23 23MM.

ZU-23 23MM Antiaircraft Gun

Introduced in 1964, the ZU-23 was the Soviets' newest lightweight, automatic, towed antiaircraft gun. It was used extensively by airborne units and possibly by some motorized rifle regiments that have not yet converted to the ZSU-23-4/SA-9 air defense battery. ZU-23s also are used to provide close-in air defense for a SA-4 brigade. The ZU-23 is a highly mobile air dropable system, firing the same ammunition as the ZSU-23-4. The reload time will depend on the proficiency of the crew to manually reload, and it can fire from the traveling position in emergencies. The ZU-23 can also be used in a ground support role. One drawback of the ZU-23 is its inability to fire anything but automatic fire.

The ZU-23 mounts twin 23-mm cannons on a towed two-wheel carriage. The cannons are positioned side-by-side between large ring-type trunnions. In appearance, the ZU-23 can be confused with the 14.5-mm ZPU-2; however, the shape and placement of the ZU-23 ammunition boxes (at right angles to the gun carriage) and prominent muzzle flash suppressors are distinguishing features.

A battalion of 18 ZU-23s was organic to the Soviet airborne division and is the division's principal AAA weapon. It has an effective AA range of 2,500 meters. It also can be used effectively against lightly armored ground vehicles. In firing position, the ZU-23 is leveled by jacks and stabilized on a three-point base. An optical-mechanical computing sight is used for anti-aircraft fire and a straight-tube telescope for ground targets.

Ammunition is fed from box magazines mounted on the outside of each trunnion. Reloading is fast and uncomplicated. The magazines are easily accessible and the beginning link of the new belt attaches to the link of the last old cartridge which automatically interrupts the firing cycle when it reaches the feedway and signals the bolt to remain open.

Питам за извор информације да је авион оборио ПА топ. Американци имају обичај да умањују своје губитке, или ако их признају онда је то или било случајан погодак или технички квар или нешто слично. Иначе полако се питам да Американци нису можда потплатили Золтана да лаже о модернизацији наше Неве да не би испало да је обична немодернизована Нева слупала њихов Ф-117А. Исто важи и за овај случај.

Pisano je ovde dosta o tome.

Iako se na samom početku akcije izričito zahtevalo da se maksimalno izbegavaju civilni ciljevi, do grešaka je ipak moralo doći. Ipak koliko god su amerikanci bili ubeđeni da su onesposobili protiv vazdušnu odbranu, iznad Tripolija biva pogođen jedan F-111 i to starim sovjetskim četvorocevnim topom ZSU 23mm/4 "Šiljka". Naime prilikom zauzimanja kursa za otpočinjanje napada, pre odbacivanja bombi avion je pogođen vatrom sa zemlje. Pilot naglo podiže avion, ali se usled centrifugalne sile otkačinje nekoliko bombi koje padaju na zgrade oko Francuske ambasade.
Pilot aviona pokušao je da se sa oštećenim avionom dočepa morske obale kako bi bio spasen posle katapultiranja ali na njegovu nesreću avion je eksplodirao u vazduhu.Poginuli su pilot i operator. Ali nisu to bile jedine žrtve - pošto su američki izvori ionako davali šture informacije o ovoj operaciji, ipak su potvrdili da su promašili Gadafija ali je zbog toga stradala njegova 15-mesečna ćerka i ranjena dvojica sinova. Navodi se i da je u čitavoj akciji stradalo 130 civila od kojih je 37 smrtno.

http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/Operacija-El-Dorado-Canyon.html

Ameri uvek pokusavaju da umanje svoje gubitke,ali mislim da u ovom slucaju nisu imali vise gubitaka.Libijska PVO je katastrofalno lose reagovala i bila potpuno iznenadjena.

До сда сам прочитао неколико верзија тог догађа, ово је нова. Наравно ништа није потврђено.
Иначе рекао бих да се Либија 1986. боље показала него Србија 1999. године јер напад није био најављен, извршен је само један прелет над циљем у ниском лету, притом су оборили један авион док је Србија оборила свега 2 авиона за три месеца и то је урадила иста јединица што наводи на помисао да смо имали само једну борбену посаду која је увежбана како ваља.

kako se uzme . koncentracija americhkih snaga pre napada na libiju je ipak morala da bude primecena . takodje , libija je imala mnogo savremeniji sistem PVO nego SRJ  , ako se uporedi americhhka tehnika 1986. i 1999. godine . ZSU 23/4 nikako nije bio stari top , vec je i dan danas prilichno nezgodno oruzje koje za chas isecka svaki avion koji mu se nadje u dometu .


 u danashnje vreme cela pricha je irelevantna . amerikanci nece napadati gadafijeve snage iz politichkih razloga jer ni ti pobunjenici nisu bash pro-americhki raspolozeni , a i zato shto nece dobiti jasan mandat UN . takodje , libijsko vazduhoplovstvo lojalno gadafiju je suvishe slabo da bi uticalo na ishod rata .

Moze se dogoditi da uvedu zabranu leta iznad Libije.U tom slucaju sigrno bi izvrsili udare na radarska postrojenja i PVO polozaje.

bf_109_g_6
Znas li koje radare za osmatranje i rano otkrivanje poseduju trenutno,a da su u funkciji.

ko bi ga znao . oni su za vreme SSSR dobili celokupnu opremu za S-200 (SA-5) koja ukljucuje i razne vrste EAW radara , ali se nisu bash proslavili sa njima . gotovo je sigurno da su imali (imaju) P-14 radar ,a ostale mozesh da pogledash na stranici o S-200

https://secure.wikimedia.org/wikipedia/en/wiki/S-200_Angara/Vega/Dubna

 http://www.radartutorial.eu/19.kartei/karte907.en.html

 takav jedan radar bi bio koristan i dan-danas poshto je u metarskom opsegu , ali pitanje je da li uopshte radi .