Nije valjda Maradić mislio da je vojna intervencija besplatna? 

Mislim da se tu neko drugi oseca budala, onaj koji ce da izvisi za koncesije  

Свет
Гадафи савезник ЦИА и МИ6

Бивши либијски вођа организовао за обавештајне службе САД и Велике Британије саслушања као у Гвантанаму, а заузврат добијао податке Запада о кључним личностима и плановима опозиције

Самит ЕУ у пољском Сопоту, посвећен питањима послератне обнове Либије, претворио се у евроамеричку свађу. Шефови кључних обавештајно безбедносних ресора, иза затворених врата, и шефови дипломатија Старог континента на јавној сцени, пребаци су владама САД и Велике Британије да су годинама „радили иза леђа пријатељима“ (европским савезницима на континенталној страни Ламанша) – подстичући Гадафијев о(п)станак на власти.

Клица раздора убачена је међу учеснике самита посредством водећих медија. „Њујорк тајмс“ и „Вол стрит џорнал“ у САД, лондонски „Индипендент“ и хамбуршки „Шпигл“ на Старом континенту, описали су димензију дугогодишње сарадње Вашингтона, Лондона и Триполија. Објашњење у лако разумљивом стилу понудио је „Њујорк тајмс“: окосница сарадње била је базирана на пристанку Гадафија да за обавештајне службе САД и Уједињеног краљевства организује саслушања, каже се терориста. За узврат, Гадафију су преко агената британског МИ6 достављани подаци о кључним личностима и плановима либијске опозиције.

„Да водеће обавештајне службе Запада нису прецизно информисале Гадафија – до преврата би дошло средином минуле деценије“, истиче се у интерном циркулару немачке обавештајне службе (БНД).

У извештају ограниченом броју сарадника, БНД се позвао и на порекло 89 питања ЦИА, прописаних Гадафијевим иследницима, у складу са стандардима Ленглија. (Постојање 89 питања потврдили су „Њујок тајмс“ и „Вол стрит џорнал“ – објашњавајући да су пронађена у документима бившег шефа либијских обавештајаца Мусе Кусе).

У интерном писму БНД-а, међутим, указује се на ,немачко порекло’: „Није тачно да су питања оформили наши стручњаци, на основу искустава стечених на терену (Авганистан, Јемен, Саудијска Арабија, Јордан, Сирија). Реч је о материјалу који је стицајем околности доспео у руке атлантских рођака. Преведен је и прилагођен потребама.“

Далеко од очију светске јавности, озлоглашени Гадафијеви „инквизитори“ наводно су били ефикаснији – и од америчких колега у Гвантанаму.

 „Њујорк тајмс“ тврди: „Имамо документе о осам (спроведених) транспорта заточеника из САД у Либију...“ У коментару се додаје: „Заузврат је британски МИ6, примера ради, достављао Триполију листе дневних активности Гадафијевих противника који су уживали политички азил у Енглеској...“

Настанак, димензија и интензитет сарадње описани су у приручнику за дискусију обавештајних стручњака старог континента, на недавном састанку у Војној школи у Паризу (неформално састајалиште шефова и безбедносних руководилаца у надлежним ресорима). Према том документу, сарадња између Триполија, Вашингтона и Лондона отпочета је 2004. године, пошто се Гадафи јавно одрекао наума да производи оружје за масовно уништење. Гадафи је био добродошао Западу у тренутку када су у светску јавност процуреле вести о мучењима у тајним затворима ЦИА. Паралелно са развојем сарадње, на англоамеричкој страни (остали Европљани су били искључени из ,информативног кружока’) стасао је британски план да се уз помоћ Гадафијевих противника који су имали азил у Енглеској и САД оформи нови, Лондону и Ленглију одани покрет: „Британци и Американци су преусмерили постојећи покрет отпора у нови, а при том су се ,отарасили’ неподобних, старих лидера покрета, одали их Гадафију“, објаснио је извор у баварском Пулаху (село у близини Минхена, где се налази једно од два седишта БНД-а) за „Политику“.

Ни једна од умешаних америчких служби није оповргнула наводе. У име Британца, министар спољних послова Вилијем Хејг индиректно је потврдио тачност навода, пребацујући одговорност на претходнике у ресору: „Могао бих само да коментаришем поступке претходника, а моја сазнања су ту ограничена. Дугорочна политика британске владе, осим тога, јесте таква да се не коментаришу обавештајна питања, ни одговарајући поступци надлежних.“
Милош Казимировић
објављено: 04.09.2011.

Политика

Da, naravno, kako se toga ranije nisam setio. Nek izginu svi, ko ih jebe, bitno da je amerika stala na put zlim rusima i kinezima, jelte?

Nego aj da preformulisem pitanje sa prosle strane, jel i dalje maradicu mislis da rat u Libiji nema nikakve veze sa bogatstvima te zemlje, nego da je u pitanju iskljucivo borba za slobodu i demokratiju?

Nije ovako?


 

демократија нема цену

Бани Валид, дан одлуке

Истекао рок за предају који су Гадафијевим снагама у Бани Валиду испоставили побуњеници. Капитулција или свеопшти напад. НАТО припрема терен за акцију, устаници на десетак километара од града у којем се крије бар неколико чланова породице Гадафи.

02.47 - Гадафи мора да се преда или ће умрети, рекао командант устаничких снагa у Триполију Абдел Хаким Белхај.

Устаници су на прилазе Бани Валиду довели око 2.000 бораца у покушају да препадну Гадафијеве снаге стациониране у том граду и без борбе преузму контролу над ретким преосталим упориштем снага лојалних сада већ бившем либијском лидеру.

На другој страни фронта налази се најмање 1.000 Гадафијевих војника.

Претходнице устаничких снага зауставиле су се на десетак километара од града остављајући преговарачима још једну шансу да договоре услове предаје града, мада НАТО авиони и даље прилично жестоко засипају положаје Гадафијевих снага.

Верује се да је склониште у Бани Валиду пронашло неколико чланова Гадафијеве породице, али су приче о томе да одбрану града воде његови синови, укључујући и Сејфа ал Ислама уступили место нешто разводњенијој верзији, па би побуњеници у том месту могли евентуално набасати на његове рођаке.

Синови, који су у Бани Валиду боравили претходних дана су у међувремену нетрагом нестали, као и Гадафи за кога су западне обавештајне службе са "великом сигурношћу" донедавно тврдиле да се крије у том граду.

Додуше, исти извори наводе да је од петка после подне град напусти велики број возила, највероватније припадника бригаде коју је предводио Гадафијев син Хамис, који је, наводно, убијен у наападу авиона НАТО недалеко од тог града.

Преговарачи две стране последњи пит су се састали у суботу после подне, када су представници Бани Валида рекли да немају намеру да се предају.

Бани Валид је "престоница" племена Варфала, које је до сада било изузетно лојално Гадафију, али је 1993. године баш у том граду избила велика побуна војних јединица, после које су западни дипломати тврдили да су убијене десетине бунтовника.

У акцији учествују британски специјалци и јединици из још неколико западних држава, који већ извесно време покушавају да уђу у траг Моамеру Гадафију, користећи свакаква технолошка чудеса, али и беспилотне летелице "предатор".

Гадафи је последњи пут виђен прошлог петка у јужном делу Триполија, одакле је отишао заједно са синовима Ханибалом и Мухамедом и ћерком Ајшом. Њих троје су у понедељак ушли у Алжир, али је та држава одбила гостопримство Гадафију, од када му се губи сваки траг.

Западни обавештајци сматрају да је Гадафи после неуспелог бега у Алжир кренуо право на југ земљем, односно у Сабу.



Извор: лажовски ртс   http://www.rts.rs/page/stories/ci/story ... D0%B5.html

Meni je zao sto se sve ovo desava Libijskom narodu,Gadafija volim ali sam svestan da su zveri resile, kao po ko zna koji put da dovedu |SVOG dikatatora i "oslobodioca", utemeljivaca demokratije .
Libijski narod ce, kao i Vijetnamski, Iracki, srpski,......desetinama godina biti na dnu dna i meni je toga zao i zaista mislim da si dezurna dvorska luda jer se radujes ovakvom stanju Libijaca.
Ti uzivas u patnji drugih i nisi samo dvorska BUDALA vec si i mnogo vise

Libijski obaveštajci sarađivali sa CIA

U Tripoliju otkrivena dokumenta o saradnji američkih i libijskih obaveštajaca. Ljudi protiv kojih su se borili sa Gadafijem postali američki saveznici u borbi protiv njega

               

CENTRALNA obaveštajna agencija SAD razvila je sa svojim libijskim kolegama, u vreme predsednika Buša Mlađeg i vođe Gadafija, toliko bliske veze da su Amerikanci slali osumnjičene za terorizam u Libiju na ispitivanje, sa pitanjima koja im treba postaviti, pokazuje dokument kojeg su pronašli istraživači organizacije “Hjuman rajts voč” u štabu Agencije za spoljnu bezbednost u Tripoliju.

Neizbežna CIA je, tako, 2004. godine uspostavila “stalno prisustvo” u Tripoliju - proističe iz dokumenta s potpisom visokorangiranog američkog obaveštajca Stivena Kejpsa tadašnjem šefu libijske službe Musi Kusi. Toliko su prisni ti odnosi bili, da pismo Gadafijevom zvaničniku i operativcu “broj 1” počinje sa “Dragi Musa”, a završava se ručnim potpisom “Stiv”.


Piter Bukert iz “Hjuman rajts voča” je “kopao” po “centrali” libijskih obaveštajaca u petak, pomažući novim pobunjeničkim vlastima da sačuvaju osetljiva dokumenta iz Gadafijeve ere. Pismo sa potpisom iz CIA pronašao je u nekadašnjoj kancelariji Muse Kuse, koji je 2009. postao ministar spoljnih poslova. Original je ostavio na mestu, a kopiju dostavio listu “Vol strit džornal”.

“Hjuman rajts voč” kritikovao je godinama praksu američkih vlasti da osumnjičene za terorizam šalje trećim zemljama na ispitivanje, koja proističe bar od 1995. Jedna od zemalja s kojom su SAD tako sarađivale bio je i - Mubarakov Egipat.

Činjenicu da je i Gadafijev režim bio koristan dok je bio potreban, u Vašingtonu objašnjavaju faktom da ima mnogo zemalja zainteresovanih da sa ulice uklone iste one teroriste koji žele da ubijaju Amerikance. To ne znači da se SAD ne brinu za moguće povrede ljudskih prava, naprotiv, uvek su od saradnika u tom procesu tražena uveravanja da ona neće biti kršena...

Papiri otkriveni u Tripoliju, piše “Vol strit džornal”, pokazuju i blisku vezu pojedinih britanskih obaveštajaca sa Musom Kusom. Taj čovek je, inače, u martu napustio Gadafija, a bio je smatran zaslužnim za vraćanje Libije na svetsku političku pozornicu preko ukidnja sankcija početkom ovog veka. Dvadesetak godina ranije, međutim, Kusa je bio proteran sa diplomatskog položaja u Velikoj Britaniji, pošto je u novinskom intervjuu pozvao da se ubiju libijski disidenti u toj zemlji.

Neki od ljudi protiv kojih su se borili sa Gadafijem, postali su u međuvremenu - američki saveznici u borbi protiv Gadafija. I to nije nikakva tajna. Nedavno postavljeni novi vojni komandant Tripolija, Abdulhakim Belhadž, rekao je zapadnim medijima da ga je CIA mučila i lažno optuživala za veze s Al kaidom, ali da on nije ekstremista, niti neprijatelj SAD.

- Nemam nameru da se svetim - poručio je Amerikancima.

Belhadž se prvo borio u Avganistanu protiv Sovjeta, što je bio tipičan “razvojni put” svetskih džihadista, uključujući i Osamu bin Ladena. Ovaj Libijac, doduše, tvrdi da je tamo bio u humanitarnoj misiji, da se nikada nije priključio Al kaidi iako su ga dva puta zvali, kao i da njegova Islamska borbena grupa - teroristička organizacija koju su Gadafijeve vlasti “razmontirale” - nije nikada imala globalne, već samo zemaljske pretenzije. Ipak je ta grupa bila stavljena na “crnu listu” Ujedinjenih Nacija i SAD, a Belhadž je 2004, baš u vreme razmene “ljubaznih” pisama između CIA i Muse Kuse, uhapšen u Maleziji i prebačen u Tajland, na “obradu” kod američkih obaveštajaca. Kaže da su ga oni mučili. CIA ga je zatim sa trudnom ženom poslala u Libiju, gde je šest godina bio u zatvoru. Amnestiran je, da bi po izbijanju pobune uzeo pušku protiv pukovnikovog režima. Sada je “glavni” u glavnom gradu.

Gadafi se, poput mnogih arapskih državnika u čijim zemljama nije bilo demokratije, ali ni verskog fanatizma na vlasti, dugo predstavljao kao brana islamskim ekstremistima. Krajem prošle nedelje, neimenovani američki zvaničnik priznao je da postoji briga zbog islamističkog uticaja u Libijskoj revoluciji. Vašington će, prema tom izvoru, pomno pratiti da li je postoje veze “sumnjivih lica” sa Al kaidom.


BEZ KOMENTARA

Stiven Kejps, za Musu “Stiv”, sada je u penziji, a svojevremeno je bio ključni igrač u privoljavanju Gadafijevog režima da obustavi razvoj oružja za masovno uništenje. Pozive američkih medija da komentariše otkriveni dokument nije prihvatio.

Novosti

Mislim da su Libiju unistili za svagda.

Prvo, posvadjali su plemena, naterali su ih da se medjusobno ubijaju i posle nema nazad. Ista situacija kao sa Jugoslavijom.

Drugo, ko zna sta su sve bombe unistile, i kod nas su gadjali zgrade, mostove, fabrike a bombardovanje je trajalo znatno krace. Infrastruktura treba decenijama da se obnovi. Mi smo dobili donacije da obnovimo elektroprivredu a one propale fabrike smo im prodali budzašto, ali opet putevi i mostovi su koštali. Bolje da smo te pare uzeli i napravili nešto drugo sa njima a ne da obnavljamo srušeno.

Trece, uvedena im je okupacija koja ce da osiromasi ne samo njih nego i celu Afriku. Ne znam gde sam citala, da na primer u Iraku je nezaposlenost sada pedeset posto a za vreme Sadama je bila veoma niska (ne secam se tacno broja).
A u Libiji je radilo i dosta Afrikanaca, koji su sada izgubili prihode kao i investicije u njihove zemlje što je Gadafi bio izdašan.

Cetvrto, o ljudskim zrtvama da i ne pricam.  Ko zna kakvi su se masakri tamo izdešavali.


Strašno!

Jasno vidljiv Stolkholmski sindrom, sto god neki diktator gori, ko recimo Kim il Song, to ga vise volis, ali sta ocekivati od ljudi koji imaju u nasledstvu Tita 


Jasno, ti si svrsavao dok su isli zeleni na Benghazi, u ekstazi vikao "pukovnice, zgazi Benghazi, radovao se pustosenju opkoljene Misrate...", tu si naravno uzivao.  medjutim, pukovnika zgazi taj Benghazi i Libija je slobodna 
A sloboda nema cenu 





Inace, Libija dobila Mozambik sa 1:0, go Libija, go 



Ne znam sada kako je Gadafi proslavio pobedu u fudbalu