Danilo ima jedinstvenu logiku.

Kada Hrvati napadnu Srbe,to je onda odbrambeni rat.Kad se Srbi brane od Hrvata(i njihovih Americkih drugara),to je onda genocid i zlocin.

Ko sto su Srbi,i samo srbi,u ratu rusili,ubijali,palili,proterivali,lagali...



Eno ti Danilo,juce koleginica Pesicka,a danas i Draskovic,seru o Srbiji.Idi pridruzi im se.

dubrovnik nit je srushen nit je opljackan to i vraBci znaju  ajde malo da se oladite sa tom vrstom propagande ...

Ma,jesu,bre,ne znas ti nista...


Znate li vi cak da smo mi tenkovima gazili sopstvene izbeglice po putevima?         

Srbi su krivi za sve.Nema tu zbora.

You name it-Serbs did it. 

Hm prvi put cujem da je Dubrovnik opljackan, nije cak ni srusen. Granatiran par puta, unisteno nekoliko objekata isl.
Da si spomenuo Vukovar pa u redu, srusili smo ga ali ovako ma daj...
Ja samo to gledam iz ove perspektive, sta NATO brani u Libiji?
Pa ni sami pobunjenici ih ne zele, jednostavno ne kapiram osim izivljavanja pacenika iz pojedinih zemalja.
Mi smo barem ratovali pod parolom da branimo nas narod a to je velika razlika. Irak i Afganistan su sjebali pod izgovorom 11.septembar i neke nuklearne bombe moci trt mrt.
Libija je isti slucaj kao i Jugoslavija 99 godine, taoci pacenickih mozgova

A to je samo sto se modernih akcija tice.Ne zaboravimo jos i Koreju,Vijetnam(samo sto su tu pukli ko zvecke  ),pa Zalivski rat,pa povremene hit&run akcije po Libiji,Sudanu,pa Somalija...


Potpuno isto."Mi cemo da vas oslobodimo od zli dusi tako sto cemo da vas izbombardujemo,a onda otmemo resurse i teritoriju.".Ama sve isto.
S tim sto je Gadafi cak imao podrsku 90% naroda,al,zapadnjacke pizde,kao majstori prlajve igre,su normalno,nasle nacin da i njih medjusobno posvadjaju i pocepaju.

шта ти је демократско образложење оправданости четворомесечно бомбардовање где се убија све живо што мрда зарад нафте,јер је то потпуно једнако ракетирању брода дубровачког пућанина,и пепелисању викендице шансоњерке

Саградићемо ми Бенгази и лепши и старији.

NATO Its Terrorists Achievements In less than 5 days In Tripoli, NATO Crimes In Libya




Slaven Vukoslav
Moja poruka Narodu LIbije-Vi Libici ste dobri ljudi,hrabri, još uvek niste korumpirali svoju kulturu američkom to je dobro.
NEDAJTE DA VAS ZAVEDU PRIČAMA O DEMOKRATIJI, SLOBODAMA I LJUDSKIM PRAVIMA. Demokratija nepostoji ona je samo reč
obična fraza iza koje se krije korupcija, izrabljivanje, kriminal, siromaštvo, nepravda. U ovom trenutku ja se najdublje saosećam
sa vama, moja zemlja i moj narod na... Balkanu je proživeo sličnu sudbinu. NE PRIHVATAJTE I NE GRLITE ZASTAVU SA CRVENO BELIM PRUGAMA
OD 54 BELE ZVEZDE NA NJOJ NIJEDNA NIJE VAŠA. Niti će to ikada biti, to je zastava nepravde i ropstva, ona vam ne želi dobro. Nemorate se boriti uz Gadafija, nemorate podržavati
njegove ideje ako to ne želite, ali ne prihvatajte ni zapadnu demokratiju ne prihvatajte ni marionetske vlade
borite se za SVOJU ZEMLJU I SLOBODU. NEDAJTE DA VAS ZAVEDU IZDAJNICI KOJI SU ZARAD LIČNE KORISTI SVUJU ZEMLJU PRODALI MULTINACIONALNIM KOMPANIJAMA!!!-

ПЕДИ ЕШДАУН: ЛИБИЈА НАМ ЈЕ ДАЛА НОВИ НАЧИН КАКО ДА ИНТЕРВЕНИШЕМО У СВЕТУ
ponedeljak, 29 avgust 2011 12:28

Интервенције у ирачком стилу су завршене. Либијска верзија ће од сада бити наш модел. То неће бити угодно за гледати, али боље је да се на то навикнемо

Ако волите кобасице и поштујете закон, припазите да никад не видите како се и једно и друго прави. Овај афоризам Марка Твена објашњава оно што се тренутно догађа у Либији.

Свргавање са власти Муамера Гадафија било је гадно, а биће још гадније. За оне који су навикли да посматрају оклопне колоне које победнички марширају пустињом и руше статуе диктатора ово не изгледа јако импресивно. Али тако ће изгледати будућност и боље се што прије навићи се на њу.

Свиђало се то вама или не, побуњеничка војска уз помоћ НАТО снага креира нови начин интервенисања и оснажује међународне законе. Збогом либералним интервенцијама са топовњачама и масовним интервенцијама са „рејбанкама", мајицама и јаким узвицима.

Али с Либијом још нисмо завршили. Последњи Гадафијеви дани ће бити једнако напорни као и дани када је почела побуна. Он је више него љут да би себи дозволио да направи неку глупост на крају. Али, чак и ако битка заврши брзо и чисто, мир који следи после овога ће бити једнако конфузан и хаотичан као и читав конфликт. А како другачије би и могло бити? Ми смо интервенисали како бисмо спречили масакр и дозволили либијском народу да сам обликује свој мир уместо да им га ми наметнемо у чему, успут речено, ни сами нисмо јако успешни.

И док посматрамо Национално прелазно веће како се бори да оформи владу чији је приоритет безбедност, морамо се с понизношћу присетити да наши покушаји да учинимо то исто у Багдаду и Кабулу нису баш успешно завршили. И не само тада већ и увек кад смо покушали наметнути западни мир у држави после конфликта.

Сада морамо учинити све што је у нашој моћи како бисмо помогли побуњеницима да успоставе мир и владу у Либији. И мораћемо то да учинимо са разумевањем и стрпљењем. Боље да грешке које су неизбежне буду локалне него наше да не бисмо поново плаћали цену неуспеха као у Ираку и Авганистану.

КОСОВСКО ИСКУСТВО Пре него што је почео рат на Косову, био сам 1997. године у неколико малих албанских села јужно од Приштине, које је бомбардовала српска војска. Следећег дана сам упознао једног од српских команданата и сазнао сам да је он више забринут да би могао бити осуђен у тада још неискусном Хашком трибуналу него што се бојао НАТО бомби.

Смисао закона није само да нам сервира правду пошто се деси конфликт, већ и да управља нашим понашањем. После Косова на светском самиту 2005. понуђен је нови међународни правни концепт: одговорност за заштиту. Под тим се подразумева да према међународним законима влада има обавезу да заштити свој народ, а не да га злоставља. Многи од нас су сматрали да ће тај закони бити само још један комад папира, међутим, Либија је том закону дала облик.

Спровођење тог закона у новој либијској политици сигурно неће бити глатко нити ослобођено од контрадикција. Закон о заштити ће се снажно спроводити на местима где је то могуће, као што је Либија, али не и на местима где то није могуће, као на пример у Сирији. Ми смо то исто учинили у Ираку и Авганистану јер смо могли, а нисмо у Чеченији и Зимбабвеу јер нисмо могли.

У годинама које долазе наша мантра би могла гласити овако: то што не можеш урадити све не значи да не треба да урадитиш ништа. Тако се међународни закон не разликује од већине осталих правних тела.

ТРИ МОГУЋЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ Међународни закон не подразумева једно перо или један комад папира. Он се временом развија на врло конфузан, неелегантан и често контрадикторан начин. А Либија се тренутно налази усред тог процеса.

Многи од нас, укључујући и мене самог, страховали су да се након дебакла у Ираку мултилатерални систем више никад неће моћи користити у позитивне сврхе. Али то се ипак десило, и то с великим тријумфом.

И сада, захваљујући Либији, можемо бирати између три различита начина међународних интервенција. Можемо да одустанемо и признамо себи да не можемо успети и да уопште не покушавамо. У том случају ће надолазеће турбулентне деценије бити врло опасне због смене моћи у свету, који је нестабилан, међусобно зависан и опремљен оружјем за масовно уништење.

Или можемо наставити интервенисати као што смо то учинили у Ираку и Авганистану: искључиво западна коалиција, уз кориштење масивних војних трупа са Запада, уз каваљерски став према међународном закону и брзу победу после које следе дуги и спори покушаји да се другој држави наметне наш систем. Либија нам је сада понудила и трећу могућност: снажно подржати закон о заштити тамо где је то могуће и пронаћи друге начине тамо где то није могуће. Оформити коалицију која није искључиво западна и подржати међународни закон. Овакве мере постављају границу за наше војне акције током конфликта и умањују нашу способност да утичемо на исход сукоба. Успех се односи на спречавање насиља, а не на елегантност исхода.

Требало би да признамо важност регионалних сила и да реагуејмо на начин да не намећемо своју вољу већ да дамо слободу локалном становништву да успостави свој систем. Морамо разумети да ће исход некад бити збркан или можда и лошији, али исто тако морамо запамтити да није много боље ни оно што смо до сада сами покушавали да урадимо.

Хоће ли ово бити угодно за гледати? Неће. Али то је најбоље што можемо да учинимо. И боље да се на то навикнемо.


Превела Ена Стевановић

Тхе Тимес/РСЕ

http://standard.rs/vesti/41-svet/8253-pedi-edaun-libija-nam-je-dala-novi-nain-kako-da-interveniemo-u-svetu-.html

Druže moj, pod tom parolom o kojoj ti pričaš naši su opljačkali Dubrovnik do koske kao pirati sa Kariba..

Iznosilo se kamionima sve što ima upotrebnu vrednost. Od stoke, kućanskih aparata do rentgen uređaja za kontrolu prtljaga sa aerodroma Ćilipi. Opšta pljačka i otimačina. Prva "oslobodilačka" granata koja je pala na grad je ubila Srbina (prvi prevodilac Tolkina u ex YU) u trenutku dok je ručao sa ženom.

Parole se prave da bi se manipulisalo narodnim masama kako bi ljudi verovali da ginu i ostaju bez ušteđevine za viši cilj koji ima smisla. Neko viče "branimo naš narod" a neko "živela demokratija". Sve je to isti k.

Ovo u Libiji i uopšte na S. Afrike je malo složenije nego što nama izgleda. Em plemenska podela, em školovaniji Arapi mlađe i srednje dobi hoće bolje život, prava i da vide svojim diktatorima leđa, em oni verski zagriženi sanjaju svoje šerijate..i pitanje je šta će od svega toga da ispadne.

Evo ti Izrael i Egipat bejaše najbolji drugovi, a sada se ubijaju na granici..da li to odgovara Americi? Malo morgen.

NATO je ovde poslužio kao francuski servis. I jako su podeljeni oko Libije. Evo ti Nemaca, javno su odbili da imaju bilo šta sa tim ratom..Slovaci isto tako. Pustili su Francuze i Sarkozija da iskoriste mašineriju za zadovoljavanje svojih apetita jer je Sarkozi vidi u previranjima mogućnost povratka frankofonskog uticaja posle revolucije. I naravno milijarderski ugovori. Brk će da omaste mnogi.

Gadafi je ispao magarac jer ne shvatio da posle pada režima u Tunisu i Egiptu, domino efekat neće zaobići ni njega. Ali to je njegov problem, trebao je da prepusti svom sinu vlast koji je mogao mirno da Libiju prevede na nove talase. Ali nije. Isto će verovatno biti i u Siriji. Jednostavno promenila se atmosfera, narod je shvatio da nema neoborivih vladara, a veliki gledaju naravno kako će da ostvare svoje interese u svemu tome.

Nama je najbitnije da naši ugovori ostanu zaštićeni, jer će pobunjenici kao i iračke vlasti posle Sadama imati iste potrebe kao i ranije, a to neko mora da pravi i isporuči..