Bio je taj clanak odavno, ali mislim da sam ga citao negde na Engleskom  
Inace, jadnica nije ni znala rec Libijskog, verovatno ne zna ni rec Brazilskog  
A vidi se sistem, jedan deo je bio povlasten, jedan nije pa je puklo jednom  

Video klipovi sa Youtube-a iz citiranog posta su poprilicno potresni i osobe sa slabim srcem i stomakom, kao i maloletna lica ne bi trebalo da gledaju ovo. U principu, zaista pokazuju pravo lice pobunjenika. Ovoliko sadizma sam video samo na slikama i video materijalima mudzahedina u BIH za vreme rata.

---

Ko će se prvi umoriti u Libiji

Koliko još dugo može da traje rat u Libiji? Koliko još dugo NATO može da bombarduje snage vlade u Tripoliju, a koliko dugo Gadafi još može da se odupire? Libijska slagalica ima mnogo nepoznanica, pri čemu se pobunjenici zapravo ništa ne pitaju. Oni su puka pešadija koja ide gore-dole duž puta Brega–Adždabija u zavisnosti od akcija avijacije NATO-a.

Glavnu reč ima naravno Vašington, iako SAD naizgled stoje po strani. No, iz političkih izvora na Bliskom istoku ima informacija da Vašington ubrzano traži model tranzicije vlasti u Tripoliju, i da je tim povodom u ponedeljak u Tripoli stigao jedan funkcioner američke administracije. Naime, vojna situacija na terenu ne obećava brzi trijumf NATO-a nad snagama Gadafija. Avijacija Velike Britanije, Francuske, Kanade, Belgije, Holandije, Danske, Španije i Katara, odnosno borbeni sastavi vazduhoplovstava koji učestvuju u bombardovanju Libije, već su na granici krajnje napregnutosti i borbene tehnike i pilota. Ostale zemlje NATO-a za sada ne pokazuju preveliki entuzijazam da učestvuju u tim akcijama.

S druge strane, avijacija NATO-a skoro da je potrošila sve zalihe „pametnih” bombi i raketa, pa sada mora da pređu na „glupe” bombe i projektile, odnosno obične gravitacione bombe koje su dosta neprecizne i koje u uslovima gradske borbe izazivaju velike „kolateralne” štete.

Ako SAD sa svojom borbenom avijacijom ne priskoči u pomoć Britancima i Francuzima, NATO će ubrzo izgubiti tempo dnevne borbene aktivnosti, i to bi za pobunjenike moglo da bude kobno. Pogotovo zato što se libijska armija adaptirala na vazdušne udare, izmešala sa pobunjenicima i nastupa takođe na pikapima. U takvim okolnostima, piloti NATO-a moraju da lete na visinama ispod 5.000 metara, kada mogu da budu cilj lakih prenosnih PVO raketnih sistema, a to zapadna alijansa želi da izbegne.

Kako su i London i Vašington već negirali mogućnost kopnene invazije na Libiju, avijacija NATO-a ostaje jedino sredstvo vojnog pritiska na Gadafija da se povuče sa vlasti. Tu su naravno i propagandno-psihološke metode specijalnog rata, kao kada novinar u blizini Tobruka pokazuje olupinu tenka iz kojeg su navodno Gadafijevi vojnici pucali na Tobruk. Kada se bolje pogleda taj snimak onda se vidi da je reč o nemačkom tenku „mark” iz Drugog svetskog rata, olupini tenka u blizini nekadašnjeg štaba feldmaršala Ervina Romela. Skrenuo sam pažnju kolegi o čemu se radi i – nije bilo komentara.

Ne znam kakve su to kasetne bombe upotrebljene u borbama u Misurati i ko ih je koristio. Na osnovu jedne novinarske fotografije ne mogu se praviti definitivni zaključci, jer kasetna municija ipak nije tenk. Kako libijska avijacija ne leti da bi bacala kasetne projektile, a rakete tipa „grad”, koje tamo sa višecevnih bacača BM-21 koriste vladine snage, nemaju kasetnu bojevu glavu, jer im je kalibar od 122 milimetra premali za tako nešto, to ostaje nejasno o čijim je kasetnim projektilima reč. Inače, „grad” projektili nikada i nisu imali kasetnu bojevu glavu.

Dakle, mogu li piloti NATO-a ostati u vazduhu toliko dugo koliko Gadafijevi vojnici mogu da budu u pesku? Bez Amerikanaca NATO vojno ne može da reši rat u Libiji. Diplomatsko rešenje, Saif al Islam Gadafi umesto tate na nekim budućim izborima? Možda, ali vremena za tako nešto sve je manje.

Izvor: Politika

 

Dijuf: Napred, Gadafi!
Dvostruki osvajač titule afričkog fudbalera godine Senegalac El Hadži Dijuf izjavio je u utorak da se divi libijskom vođi Moameru Gadafiju i njegovoj porodici.



Dijuf je u intervjuu alžirskom dnevnom listu "Golgeter" napomenuo da mu je Gadafi prijatelj i da ga podržava u sukobima koji trenutno potresaju tu severnoafričku državu. .

Iako je senegalski napadač napomenuo da "nije upoznat sa političkom situacijom u Libiji", on je konstatovao da je "Gadafiju i njegovoj porodici sigurno veoma teško".

Dijuf, koji je član Blekburna, a trenutno igra na pozajmici u Glazgov Rendžersu, važi za kontroverznog fudbalera koji je do sada bio umešan u nekoliko incidenata na i van terena.

(Tanjug/MONDO)

Istina, neki prikazuju i nedostatak ekstremiteta. Ali recimo onaj drugi klip sa akcijom Gashinog tenka u predgradju Bengazija kakve veze ima sa tim 
Isto ima slike poginulih u sukobu, vojnika sa prostrelnim ranama. A nasuprot opozicija pokazuje slike ranjene i ubijene dece u Misrati.
Treba da je jasno da je rat poceo pa ima ovakvih slika, i sa jedne i sa druge strane 
Kao recimo ovaj video, ubijeno dete od granate u Misrati:

http://www.youtube.com/watch?v=ivBEIp7ZwjM



Lazanski treba malo da nauci da ima jos mnogo proizvodjaca oruzja:

"it said that, based on its examination of submunition found in Misrata, the bombs originated in Spain. "The cluster munition is a Spanish-produced MAT-120 120mm mortar projectile, which opens in mid-air and releases 21 submunitions over a wide area. Upon exploding on contact with an object, each submunition disintegrates into high-velocity fragments to attack people and releases a slug of molten metal to penetrate armored vehicles," it said in a statement."

Saveznici nikako da dodju do pobede... kapiraju da pukovnik ima nesto sto oni nemaju...i to dva komada...

PORUKA SVETU - LIBIJSKI LIDER NAPISAO TESTAMENT „SEĆANJA NA MOJ ŽIVOT"

Gadafi: Ako je volja Alahova, poginuću držeći se svog puta

Libijski vođa Moamer el Gadafi napisao je pismo sa naslovom „Sećanje na moj život", koje je nazvao svojevrsnim testamentom, upućenim svetu.

U pismu, koje je poslao arapskim medijima, on je naveo da se celog života borio za svoju arapsku, muslimansku braću i da je u Libiji stvorio pravu demokratiju koju sada Zapad bombama želi da sruši.
- Već 40 godina, a možda ima i više, ne sećam se, činio sam sve što mogu da ljudima obezbedim stanove, bolnice, škole, a kada su bili gladni, davao sam im hranu. U Bengaziju sam čak načinio plodnu ravnicu od pustinje, usprotivio sam se udarima onog kauboja Regana, koji je ubio moju ćerku usvojenu kao siroče. Pokušavajući da ubije mene, ubio je to siroto, nevino dete. Zatim sam pomagao svojoj braći i sestrama iz Afrike novcem za Afričku uniju, čineći sve što mogu da pomognem ljudima da razumeju ideju realne demokratije, gde narodni komiteti upravljaju našom zemljom - napisao je Gadafi.
On je dodao da sve što je uradio nekim ljudima nije bilo dovoljno.
- Ljudi sa čak desetosobnim stanovima, novim odelima i nameštajem nisu nikako mogli da se zadovolje, sebični kakvi jesu, uvek su želeli više. Oni su poručili Amerikancima i drugim strancima da žele „demokratiju" i „slobodu", bez imalo predstave da je u pitanju jedan razbojnički sistem, gde najveći pas jede ostale - naveo je Gadafi.
Pukovnik kaže da se sada nalazi pod udarima najveće vojne sile u istoriji ratovanja, a da njegov mali afrički sin Obama želi da ga ubije.
- On hoće da mojoj zemlji oduzme slobodu, da oduzme naše besplatne stanove, besplatno lečenje, obrazovanje, hranu i zameni ih pljačkom u američkom stilu zvanom „kapitalizam". Svi mi u trećem svetu dobro znamo šta to znači, to znači da zemljama i svetom upravljaju korporacije, dok narod pati. Za mene, stoga, nema alternative - ja ću se tome suprotstaviti i, ako je volja Alahova, poginuću držeći se ovog puta - poručio je Gadafi.

PRESS

ево и лепих вести из либије:

U Libiji ubijen priznati ratni foto-reporter Tim Hederingon

Nagrađivani foto-reporter američkog časopisa Vanity Fair je poginuo, a trojica stranih izveštača su u sredu ranjena pogotkom iz minobacača u Misurati, javio je izveštač agencije France presse iz bolnice u tom gradu na zapadu Libije.

Poginuo je Tim Hederingon (41), Britanac koji je deset godina bio ratni foto-reporter. Bio je dobitnik Svetske nagrade za novinsku fotografiju (World Press Photo Award) 2007. godine za snimak američkih vojnika u Avganistanu. Hederingtonov rad je bio osnova dokumentarnog filma "Restrepo", nominovanog za ovogodišnju nagradu "Oskar".

Hondros je takođe izveštavao iz sukoba na Kosovu, u Angoli, Sijera Leoneu, Libanu, Avganistanu, Kašmiru, na Zapadnoj obali, u Iraku i Liberiji. Za rad u Liberiji bio je nominovan za Pulicerovu nagradu. Fotografi su bili među grupom ljudi koje je zahvatila minobacačka vatra na ulici nedaleko od centra grada koji je u okruženju snaga pukovnika Moamera Gadafija više od sedam nedelja.

"Bilo je tiho i pokušavali smo da se sklonimo. Onda su pale minobacačke granate i čuli smo eksplozije", izjavio je španski fotograf Gijermo Servera američkoj stanici ABC news.

Porodica ubijenog britanskog fotografa je izdala saopštenje u kojem se kaže da su primili vest o njegovoj smrti sa velikom tugom i da će on biti zapamćen “po svojim neverovatnim fotografijama i nominaciji za nagradu Američke filmske akademije”.

Minobacačkim napadom u Misurati je u sredu teže ranjen Amerikanac Kris Hondros (41) iz foto agencije Getty, dok će identitet druge dvojice ranjenih novinara biti naknadno saopšten. Hondorsova novinska kuća je saopštila da se tokom svoje izvrsne karijere “nikada nije plašio da izveštava sa linije fronta u velikim svetskim konfliktima ” i da u tom smislu Libja nije izuzetak, saopštila je agencija Getty.
Četvorica novinara su bila zajedno kada je nedaleko od njih pala granata na glavnoj ulici Misurate, poprištu najžešćih borbe pobunjenika i snaga lojalnih libijskom vođi Moameru Gadafiju.

Od februara, kada je počeo sukob u Libiji, Komitet za zaštitu novinara je dokumentovao više od 60 napada na predstavnike medija, uključujući dva slučaja sa smrtnim ishodom, više od 33 pritvaranja, dva napada na sedišta novinskih ekipa, nebrojene slučajeve zaplene opreme, tri slučaja opstrukcije, ometanje satelitskog prenosa i prekid internet veza.

Polovinom marta je poginuo kamerman TV-stanice Al-Jazeera Hasan Al Džaber, koji je ubijen prilikom zasede dok se vraćao za Bengazi nakon što je snimio protest opozicije. Takođe libijske vlasti drže u pritvoru dva novinara i dva kamermana ove uticajne katarske televizije i ne žele da oktriju gde se oni nalaze. Vlasti su, između ostalog, zatvarale i maltretirale, izvodeći ih na lažno streljanje, četiri novinara New York Timesa i dopisnika Guardiana.

Najmanje sedam lokalnih novinara, koji su kritički izveštavali o vladinim potezima, se vodi kao nestalo iako postoje čvrste indicije da njih drže snage lojane libijskom diktatoru Moameru Gadafiju.

извор: е новине

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

цркло британско пашче

Inace, lik je imao muda da ide i izvestava gde niko nije smeo. Ne sedi ko Lazanski u kaficu i prepisuje sa libijske TV. R.I.P. Covek je ipak imao muda

Sad ce moci na miru, u drustvu svetog Petra, da se divi svojim gigantskim mudima 

BTW. gledao sam Restrepo...onako...malo dosadno, ali moze da prodje 

јесте...и сад је пашче са мудима цркло...као што и треба