Libija - (Gadafi VS Pobunjenici) - Period nakon revolucije

Дивљи запад на Блиском истоку

Пише: Драган Милосављевић

Талас егзодуса избеглица из средоземног пакла креће ка Европи. Велика Британија тражи хитну војну интервенцију у Либији, јављају стране телевизије. Дух “демократске револуције” пуштен је из боце америчког интервенцинизма и у Либији. Уместо послушности, најављује библијске ломове у Медитерану, али или и Европи. Истој оној која је преко Саркозија, недавно, послала понуду северу Африке, да крене према ЕУ у неизвесно учлањење. Па кренуо је али непланирано, у виду егзодуса.

Седмомилионска држава 15 племена, које је гвозденим апсолутизмом, сличном свом несврстаном учитељу Брозу, Гадафи држао на окупу 42 године, гурнута је у грађански рат око контроле извора нафте, највећих у Африци. То представља два посто светских резерви. Нафта истиче на територији подбуњених потомака бившег краља Либије Идриза, кога је, својевремено, млади пуковник лишио престола пре више од четири деценије. И већину прихода од нафте потрошио на претварање пустиње у житницу и бесплатно школовање И социјалу, али и куповину оружја. Све да би своју неупитну власт, али и Либијце одбранио од усрећитељских планова запада. Покушао је у том циљу да уједини све Арапе, па и Африку, али без резултата. Иначе бензин је у Либији осам динара литар. У полому сецесије, где је крв све јефтинија, а нафта све скупља, у Судану Америка је то обавила рефрендумом после 32 године грађанског рата муслимана и хришћана и дочепала се „кинеске нафте“, покренут је избеглички цунами. Креће се према обалама Европе. Западни медији и Раша Тудеј најављујеу искрацавање 3оо.ооо Либијаца на обале Италије. Нека се спреми Шпанија. Европа ће на своја плећа примиту сву тежину колатерлне штете америчког експеримента у Средозмељу и на Блиском истоку.

Стари континент се готово искључиво снабдева нафтом из Либије Према пристиглим проценама барел ће достигнути небо са ценом од и 15о долара. Што више Арапа у Европи то више и ислама у њој произилази из актуелне политике Вашингтиона. Дешава се то у сутуацији када су сви европски лидери признали капитулацију дугогодишње опасне самообмане звана мултикултураност. Рекло би се да је Викилис инетернет устанак зван до данас револуција, пројектован дуго година у САД на курсевима које је обишла и Хилари Клинтон. Одрађен је искључиво за стратешке потребе САД у Средоземљу и на Блиском истоку. Испоставља се да је као циљ произведене анархије и хаоса, како се устанак назива од данас, потпуно оабарање на колена и савезника Европе. Светски медији, наиме, јавља о егзодусу “библиских размера” који се креће ка Италији. До данас ЕУ је поздрављала, до душе без ентузијазма, ширење нереда у Средоземљу које сада и западни медији све чешће оцењују као начин да се на сцену изведе и власти дочепа екстремни, атлантистички ислам.

Оно што западни медији не јављају, за сада, а јавна је тајна је да Америка кокетира са екстремним исламом још од Авганистана у истеривању Руса и преко Балкана у стварању кооперативих држава своје “треће светскје империје, алтанистичког ислама”. У језгру су Босна и Косово (Македонија, Црна Гора, Албанија, Бугарска до Турске и Средоземља) а на прагу Европе.

На Косову је управо за председника избаран шеф албанског мафијачког картела из САД Беџета Пацолија. То је будући и партнер за кооперативног Бориса Тадића. Афера отимања органа од Срба, као до сада једини опипљиви резултатат довела је на место терористе бизнисмена Тачија личност од великох поверења не само САД, већ и агилног предузетника у Русији.

Пустињски лисац се не предаје

Гадафи није побегао у Венецуелу како су 24 сата најављивали амерички и британски медији. Напротив, у свесно изабраној сценографији увећања драматике због “наметања грађанског рата Либији“ одржао је говор нацији, набијен познатом жестином и одлучноћу “хероја из пустиње''. Случајно или не, у исто време, огласио се из Москве председник Русије Медведев упозорењем да се “на Блиском истоку, који сваког часа може да се разлети у комаде, планира дизинтеграција земаља Севера Африке и Блиског истока”. Медведев предвиђа да ако одмах не дође до прекида хаоса следи “десет тешких година нереда и побуна на Средоземљу и Блиском истоку”. Без сумње то најављје драматичну промену слике данашњег света... “Суочени смо са сепаратистичким сценаријем у којем терористи треба да преузму власт како је програмирано и својевремено у Русији” изјавио је Медведев, пренела ТВ Русија Данас (Раша Тудеј). Није споменуо Косово, али се подразумева. Можда ће то рећи Путин, овог марта у Београду.

Евентуално политичко преживаљавање Гадафија могла би открити да Америка губи контролу над стратегијом успешне креације “нове верзије старих режима”. Па и Мубарак је још увек у Египту и није ухапшен или изручен.

Такав правац догађаја неизбежно намеће упитник над тезом о непогрешивости и “изабраности од бога нације новог континента”, да управља историјим и судбином земаља и народа. .Либијски лидер није први пут омео ту мисију.

Лишено мистичне реторике , која политику свих досадашњих администрација САД издиже на ниво једино пожељне религије, а све поштапајући се “борбом за људска права”, Америка праксу извоза (нефункционалних) демократија, какве намењује и Арапима, не само Балкану, усмерена је искључиво у корист сопствених геостратешких интереса.

У Либији , што има ширу симболику, назире се још један подухват индуковане корпоративне револуције и (не)контролисане дезинтеграције као основне стратегије глобалних господара. Таква судбина намењена је својевремено Кини, на Тјен Ан Мену па Русији, после пада зида, што замало није успело под Јељцином .

Тај сценарио наишао је на одлучан отпор “отписаног” лидера кога очито нису напустиуле војска и полиција, као рецимо Милошевића у Београду. Што не значи да “вођи” није припадао силазак са сцене, па и суђење земљи, али по ваљаној оптужници. Свакако без предаје суверенитета Србије у име очекиване правде од Хага, која никада неће рецимо сустићи лидере земаља агресора из 1999.

У Вашигтону исистирају да им право владајућег светом , записано на долару као светској валути то од бога , припада још убедљивије после “краја историје”, који је прогласио режимски мислилац Фукујама. Управо Србија је, примењујећи на ту врсту америчке изабраности да јој кроји судбину другима, како је приметио Коштуница, пред “потонућем у ништаваило”. Али изгледа неће сама.

Извор:Видовдан Форум