Њујоркер: Има ли наде за Либију?            
субота, 10. август 2013.

После свргавања Муамера Гадафија Либија је морала да успостави мир и стабилност. Данашња држава је, међутим, уздрмана ратом и преслаба да укроти милиције настале на ратиштима. Ситуација је погоршана, а екстремисти пролазе некажњено.



Главни град Либије, Триполи, пао је у руке уједињених побуњеничких снага, које су опколиле град августа пре две године. Шефа државе Муамера Гадафија, побуњеници су 20. октобра 2011. у његовом родном месту Сирту изболи, тукли и упуцали, након што је његов конвој погођен у ракетном нападу НАТО-а.

Крај 42-годишње диктатуре ексцентричног Гадафија, означио је крај драматичних догаћаја који су почели девет месеци раније у Бенгазију.

Тамо су, инспирисани свгравањем Хоснија Мубарака у суседном Египту, Либијци демонстрирали против Гадафија, а протести су прерасли у крвави национални обрачун са снагама безбедности.

Демонстранти су успели, вероватно због помоћи француских, америчких и британских бомби. Прашина се још није слегла, а победа је била означена као светли пример онога што западне силе могу да ураде на модерним бојним пољима, а да притом не загазе на бојиште.

Либија је још једном морала да успостави мир и стабилност. Уместо тога, држава са више од шест милиона људи, фатално је, како се чини, уздрмана ратом. Милиције, настале на различитим регионалним ратиштима, дошле су у посед огромног арсенала оружја и територије.

Упркос организовању парламентарних избора и наводном прихватању грађанских политичара у Триполију, милиција се није повукла. Напротив, употребили су своју снагу и ватрену моћ како би утицали на промене у главном граду, чак су у неколико наврата опколили владину зграду.

Такође су се услед дугогодишпњих регионалних непријатељстава борили једни против других, најновија битка одиграна је прошлог месеца.

Данашњи премијер, адвокат Али Зејдан, бранио је немоћ владе, наводећи да неуспеси Либије призилазе из слабости Либије као државе.

У томе има много истине - састављена од три древна отоманска вилајета, модерна држава Либија имала је само 18 година када је Гадафи преузео власт 1969. године.

У његовом одсуству, либијски државност је као похабана хаљина. Како је либијски писац Хишам Матар написао прошле недеље, "под Гадафијем смо се плашили од државе, сада њена слабост угрожава све што смо постигли".

Колико је Либија изгубила контролу постало је очигледно 11. септембра 2012, када је велика банда, која је обухватила и екстремисте повезане са Ал Каидом, напала америчко дипломатрско представништво у Бенгазију. Тада је погинуло четворо људи, међу којима и амбасадор Кристофер Стивенс.

Инцидент, међутим, није покренуо дебату о догађајима у Либији. У међувремену, ситуација на терену у Либији је погоршана, а екстремисти пролазе некажњено.

У јуну и јулу, десетине Либијаца убијено је у одвојеним сукобима између милиција у Бенгазију и Триполију.

Протеклих недеља било је, практично, најгоре. Угледни бенгазијски Абделсалам ел Мисмари, убијен је 26. јула док је излазио из џамије након молитве.

Мисмари је био истакнути лидер побуне против Гадафија 2011. године, а недавно је постао гласни противник друге по величини политичке организације у земљи - Партије правде и препорода, конзервативне струје у савезу са Муслиманском браћом.

Сумња се да су га убили екстремисти. Два безбедносна званичника такође су убијена у граду тог дана. Дан касније више од хиљаду затвореника побегло је из затвора у Бенгазију, још увек под неразјашњеним околностима.

Наредне вечери, баш пред анти-исламистчке демонстрације против растућег насиља, бомбе су експлодирале испред чувеног суда у Бенгазију, где је устанак и почео.

Страни политичари који су позивали на устанак, још нису проценили регионалне димензције либијских нереда, мада се чини да су огромне.

У априлу је бомбардована француска амбасада у Триполију, у мају, у Нигеру, још једном слабашном суседу Либије, бомбаши су убили око 30 људи.

Ове године, два истакнута секуларна политичара убијена су у Тунису, где је почело Арапско пролеће. У одвојеним инцидентима протекле недеље, терористи су на алжирској граници убили осам тунишких војника.

У четвртак, десетине хиљада Тунишана изашло је на улице како би исказало своје неслагање са исламистичком владавином. Са растућом моћи војске, у постмубараковој Либији и постмурсијевом Египту, Арапско пролеће замењује ширење хаоса.

Сирија је црна рупа у том небеском своду. НАТО савезници, који су ракетирали Либију, сада ћуте о Сирији, баш као што их нема на терену као гаранта мирне обнове државе Либије.

У уторак је стигла вест да је министарство правде оптужило либијског лидера побуњеника у Бенгазију, Ахмеда Абу Катала за саучесништво у нападима у којима је погинуло амбасадор Стевенс.

Ебу Катала, који је признао да је био у бази те ноћи, пориче било какву одговорност за смрт Стевенса.

(РТС)

Либија тражи помоћ међународне заједнице у обнављању безбедности             
уторак, 17. септембар 2013.

Либијски премијер Али Зејдан затражио је данас помоћ међународне заједнице ради обнављања безбедности у Либији, док се бори са политичким хаосом и покушава да поново покрене извоз нафте, у ситуацији у којој се дневно губи добит од 130 милиона долара, јавио је Ројтерс.



„Уколико међународна заједница не помогне у прикупљању оружја и муниције, ако не добијемо помоћ при формирању војске и полиције, све ће трајати веома дуго”, рекао је на Либијској инвестиционој конференцији Зејдан, који се у Лондону, такође, срео са британским премијером Дејвидом Камероном.

За британског премијера агенција наводи да је пре две године био „покретачка снага” у западној војној кампањи која је помогла свргавање дугогодишњег либијског лидера Моамера ел-Гадафија.

Ројтерс, такође, наводи да су штрајкови, бројне милиције и политички активисти блокирали већину нафтних поља и лука од краја јула у Либији а да су војска у повоју и полиција слабо опремљене да би се супротставиле наоружаним демонстрантима.

(Tанјуг)

Kidnapovan premijer Libije

Tripoli -- Naoružana grupa kidnapovala je u zoru libijskog premijera Ali Zejdana. On je odveden na nepoznatu lokaciju, saopštila je libijska vlada.



Otmičari tvrde da je u pitanju hapšenje po nalogu tužilaštva.

Ali Zejdan je odveden iz hotela Korintija u Tripoliju, a svetske agencije prenose i jedan izvor koji tvrdi da je on u stvari uhapšen po nalogu državnog tužioca. Da je libijski premijer zaista i odveden potvrdila je i vlada koja je izdala saopštenje o tome.

"Šefa prelazne vlade, Ali Zejdana, na nepoznato mesto i iz nepoznatih razloga, odvela je grupa ljudi" za koju se veruje da su nekadašnji pobunjenici, navodi se u tom saopštenju.

Obezbeđenje hotela iz kog je odveden libijski premijer kazalo je da je sve izgledalo kao hapšenje. TV mreža Al Džazira javlja da je premijer Al Zejdan navodno uhapšen i to po nalogu državnog tužioca.

BBC navodi da su ga oteli naoružani muškarci, a AFP da je odveden na nepoznatu lokaciju i iz nepoznatih razloga i da se veruje da su ga oteli bivši libijski pobunjenici.

Prema poslednjim informacijama, odgovonost za otmicu preuzela je nekadašnja pobunjenička grupa koja sebe naziva "Operativne ćelije libijskih revolucionara", koja tvrdi da je to učinila zbog uloge libijske vlade i pomaganja Americi da se nedavno uhapsi jedan od lidera Al- Kaide.

"Njegovo hapšenje (Ali Zejdana) dolazi nakon izjave Džona Kerija (državnog sekretara SAD) o hapšenju Abu Anala al-Libija, odnosno nakon što je on rekao da je libijska vlda znala za tu operaciju", rekao je portparol te grupe.

Ta grupa, koja spada pod nadležnost ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova, navela je na Fejsbuku da je uhapsila Zejdana na zahtev tužilaštva.

"Premijer je uhapšen na osnovu libijskog krivičnog zakona, a posle instrukcija javnog tužioca. On je uhapšen zbog zločina i štete koju je naneo državi i njenoj bezbednosti", navedeno je u saopštenju.

Libijska vlada je na svom Fejsbuk profilu saopštila da ministri "nisu obavešteni da je premijeru ukinut imunitet niti da je izdat nalog da on bude uhapšen".

Podsetimo, pre pet dana američki komandosi izveli su akciju na ulicama Tripolija i uhvatila Abu Anala al-Libija koji je tražen zbog bombaških napada 1998. godine na američke ambasade na istoku Afrike.

Vlada je saopštila da su se u potragu za premijerom uključile najviše libijske institucije i pozvala je građane da ostanu mirni.

Posle akcije američkih komandosa u subotu, libijska vlada se našla pod udarom kritike, posebno nekih bivših pobunjeničkih grupa iz revolta 2011. godine u kojem je svrgnut libijski vođa Moamer Gadafi.

Izvor: B92

De je Maradic da potvrdi prosperitet 

U Libiji je direktna demokratija u rukama naroda, ako im se premijer ne svidi, jednostavno ga sklone, ne cekaju sledece izbore 


Ne znam sta to gube, nafta koja nije izvadjena je i dalje tu, nece se pokvariti pod zemljom 

Da, zaista. Uopste nema problema.

naravno, nafta pripada libijskom narodu.   

 


Дојче веле: Нема мира у Либији            
 понедељак, 14. октобар 2013.

Либију од револуције погађају локални конфликти. Држава је беспомоћна када је реч о оружју, његовој употреби и генерално насиљу. Чини се да је немогуће зауставити фрагментирање друштва.



Становници места Бани Валид, око 170 километара југоисточно од престонице Триполија, себе виде као губитнике револуције. Њихов град је током и после револуције био позорница ратних сукоба. Становници, већински верни Гадафију, су после његовог свргавања, изгубили и своје привилегије.

У том граду претежно живи највеће либијско племе Варфала. Поред Гададфе, племена дугогодишњег властодршца Моамера Гадафија, чланови племена Варфала уживали су раније посебне повластице. Преко племенских веза, Бани Валид је повезан са некадашњим Гадафијевим упориштем, Сиртом на Средоземном мору, као и југозападне престонице Сабха. Сва три места су 2011. већински била на страни режима.

У Бани Валиду се још увек свуда могу видети трагови разарања. Године 2011, НАТО је бомбардовао то место у брдима. Откада је држава наредила војну офанзиву у октобру 2012, Бани Валид личи на срушено утврђење. Односи са утицајном луком Мисрата, упоришту Гадафијевих присталица, били су пуни тензија.

Освета и племенски ратови

Поред конфликата између Мисрате и Бани Валида, сукоби су све учесталији и у осталом делу земљи. Најчешће се догађају тамо где се оружане етничке групе боре за утицај, земљу и изворе. Прелазна влада је беспомоћна, између осталог и зато што је интегрисала побуњеничке групе у војску. Али оне се пре свега осећају обавезним да извршавају наређења својих директно претпостављених, и интересе својих племена.

Племенске размирице сежу неколико векова уназад. Те напетости Гадафи је још више појачао фаворизовањем неких племена и стратешком релокацијом етничких група.

После свргавања и смрти Гадафија, у октобру 2011. почели су осветнички ратови за одмазду ратних злочина. На пример, у бившем упоришту Гадафија, Таварги, пре револуције живело је око 30.000 људи. Њих су ухапсили, прогнали или убили бивши побуњеници из суседног града Мисрате. Од тада је град празан.

Поравњање рачуна из 40 година дуге диктатуре одржава насиље у животу. Земљу одузету под Гадафијевом влашћу, изворни власници су делом повратили насилним путем.

„Хеј, ти чадски плаћениче!“

Многи становници места Сабха осећају се угроженим због прилива других група. „Повратници и уљези контролишу градски савет и уцењују владу“, каже Хусеин Мохамед, који као власник земље припада вишој класи. Он сматра да су припадници племена Авлад Сулејман вандали. Али чак и они су, каже, бољи од племена Тубу.

Та етничка мањина живи у Чаду, Нигеру и Либији. Већина Либијаца их сматра уљезима. Чак и они са доказом да су рођени у Либији, не могу да се одупру тој стигми. У Либији је расизам распрострањен, пре свега према афричким мигрантима па и према црним припадницима племена Тубу.

„Моја боја коже треба да одлучи јесам ли одавде?“, љути се Сиди Кела, трговац из Мурцука. „Већи сам Либијац од многих Арапа!“ Други му узвраћају саркастично. „Хеј ти чадски плаћениче“, поздрављају се двојица младих мшкараца.

Мањине траже већа права

Тубу не очекују више много од суграђана и државе, а пре свега имају поверења у своју војну моћ, успостављену 2011. Време револуционара јесте прошло, али није прошло и време оружаних сукоба. У Сабхи редовно долази до крвавих окршаја између племена Тубу и Авлад Сулејман. Мањине – Бербери, Туарези и Тубу – све више инсистирају на већем праву на одлучивање и делом прете насиљем уколико им се та права и надаље буду ускраћивала.

(Дојче веле)

Либија пред новим грађанским ратом?   


Другу годишњицу убиства Моамера Гадафија, Либија дочекује као земља на ивици новог грађанског рата. У родном месту "либијског арапског пролећа", Бенгазију, воде се жестоке борбе регуларних снага и радикалне милиције, пише "Гардијан".

На двогодишњицу убиства Моамера Гадафија, Либији прети нови грађански рат. У Бенгазију бесне жестоке борбе локалне милиције и војске, док се престоница Триполи суочава са последицама отмице премијера Алија Зидана, пише британски Гардијан.

Остаци аутомобила-бомбе у Бенгазију (архивска фотографија)

У петак увече избили су сукоби између радикалних милитаната и регуларних снага. Да ствари буду још горе, федералисти у Киренајки, либијској области где се налази већина нафтних резерви земље, отворили су сопствени парламент у Бенагазију, што би могло да буде наговештај распада земље, оцењује британски дневник.

Месецима радикалне милиције и војска воде тихи рат. Прошле недеље у једној бази војници су преклани на спавању. Али убиство заповедника војне полиције Ахмеда ел Бархатија, разбуктало је насиље. Неколико сати пошто је америчка амбасадорка Дебора Џонс оценила атентат као "гнусно дело", тешко наоружане војне јединице напале су кућу познатог заповедника локалне милиције, Висама Бен Хамида.

Сукоб који је потом избио трајао је читаву ноћ, док су се истовремено војне јединице упутиле ка дому још једног заповедника милиције, Ахмеда Абу Катале, кога САД сумњичи за убиство  амбасадора Криса Стивенса прошле године. Ипак, војска је морала да се повуче пред налетом јаких снага локалне милиције.

У изјави коју је директно преносила телевизија Бен Хамид је упорно говорио да нема никакве везе са убиством високог официра либијске војске и позивао на одмазду против оних који су му уништили кућу.

Либијске милиције су у жижи јавности као никада пре, у земљи која је скрхана насиљем и економском стагнацијом. Премијер Али Зидан оптужио је главни штаб највеће милиције у земљи "Либијског штита", за његову отмицу од пре 10 дана, обећавши оштре мере чим се заврши Курбан-бајрам.

Та милиција одбацила је своје учешће у отмици, појачавајући своје снаге у страху од напада војске.

Како лист наводи, спиралу насиља изазвало је хапшење припадника Ал каиде, Анаса ел Либија, кога САД сумњиче да је учествовао у терористичком нападу на америчку амбасаду у Најробију 1998. године.

Пре две недеље, амерички командоси ухапсили су Анаса ел Либија у његовој кући у Триполију. То хапшење поделило је либијску јавност и довело у питање планове НАТО-а да обучи нову војску.

како каже марада-демократија је у рукама народа 

Brate neki smo to mogli da vidimo mnooogo ranije,neki su i sad slepi