Либијски побуњеници не желе ни Гадафија ни НАТО

                           

Бенгази – Представник либијског побуњеничког Националног прелазног савета Абдел-Рахман Шалгам изјавио је данас да Бенгази никада неће преговарати с либијским лидером Моамером Гадафијем, али да се неће сложити ни с доласком копнених снага НАТО-а у његову земљу.


Истакавши да је војна интервенција Запада у Либији праведна, Шалгам је рекао да побуњеници, ипак, не желе да виде копнене снаге под вођством НАТО-а на територији Либије.
„Гадафи мора да одустане и да прекине ватру. Нећемо преговарати са њим“, рекао је Шалгам после састанка са руским министром спољних послова Сергејом Лавровим, пренела је агенција Франс прес.

Шалгам је рекао да је ваздушне нападе западне коалиције прописао Савет безбедности Уједињених нација и да за циљ имају заштиту цивилне популације.

Лавров је, у разговору са Шалграмом, рекао да Русија покушава да помогне да се што пре окончају војне активности у Либији.

„Убеђени смо да су прекид ватре, помирење и дијалог, споразум неизбежни без обзира на све. Тако ствари треба да се заврше, што пре то боље“, рекао је Лавров, који се прошле седмице састао са Гадафијевим блиским савезником.

Лавров је пре сусрета са Шалгамом, бившим Гадафијевим министром и донедавним сталним представником Либије у УН, рекао да на листи учесника будућих преговора о решавању конфликта у Либији треба да буду заступљене све политичке снаге у тој земљи.

Приликом изгласавања резолуција УН којима је одобрена међународна мисија са циљем заштите либијских цивила, Русија је била уздржана.

(Танјуг)

##################################################################


AUUUUU šta ovo bi neće donosioce demokraCIjE u Libiji.. SAD i EU će baš imati pune ruke posla da sačuvaju svoje vojnike i sličnu gamad a i one raketlllllle koih nema će se pojaviti po naredbodavnim sanagama a ne po Gaši

Добра снајка.Шта јој фали ? 
Не волиш ваљда педере ?   
То им не гине кад их западни педери узму под своје.   

ОУН – НАТО: ТРАГИЧНА ФАРСА У РЕЖИЈИ „QUI PRO QUO“ (I)
Ирина ЛЕБЕДЕВА | 07.10.2011 | 00:10
 

У западној алтернативној штампи, укључујући и америчку, све чешће се појављују публикације које сведоче о покушајима неконформистичке мисли да одреди карактер новог типа светског рата, који се у свој својој лепоти исказао у Либији, и да предложи практичне кораке ради пресецања ширења злочиначке праксе „светских заједница“.

Хорас Кемпбел, професор политикологије на Сиракузком универзитету у Њујорку, у програмском чланку „Глобалистички НАТО и реконолизација Африке“ [1] са сигурношћу пише: „Чак и да постоји некаква неодређеност у вези са стварном мисијом  Сједињених Држава, Француске, Британије и осталих чланица НАТО у Либији – све је објаснила војна кампања против либијског народа, оркестрирана овлашћењем, добијеним од Савета безбедности ОУН. Ово је нова врста рата у коме се користи трећа страна, како би се оне снаге у свету, које се противе војној интервенцији, натерале да заћуте“ – подвлачи универзитетски научник - афро-американац са вишегодишњим искуством на раду у међународним организацијама. Чланак се завршава опоменом: „Африканци неће ништа заборавити, и настаће дан када ће они, преко демократизоване ОУН, искористити своје право  на „одговорност да заштите“.

Међутим, поднаслов Кемпбеловог чланка - „Наук од либијске интервенције“-  ипак, пошто започне разговор о „новој врсти“ неоколонијалног рата, аутор само у најкраћим цртама означава главни „наук“ – спој одговорности НАТО-а који претендује на глобалну сферу, и овлашћења које је добио од ОУН. Праву улогу ОУН у ширењу агресије НАТО на Либију амерички професор дипломатски прећуткује, а појам „одговорност да заштите“ који је искоришћен у чланку, може читаоца само да збуни. Управо на бази те војне доктрине која је настала из чувеног „права на мешање“, које је испробано још на Србима преко „хуманитарних интервенциониста“ као што су били „бомбо-лечиоци без граница“ Виктора Кушнера, постала је могућа псеудо-легитимација Организације Уједињених Нација да се бомбардовање Либије од стране НАТО-а прогласи за „миротворство“.

Међутим, ако се и може, примењено на Либију, говорити о „новој врсти рата“ онда за такву, очигледно, треба сматрати и подигнуту на глобални ниво, варијанту америчке концепције „паметне власти“ (smartpower), која „хеџира“ [2] ризике у „стратегији неодређености“ која је уобичајена за америчке војничине. „Глобална НАТО“ – то није само Северно-атланска алијанса. То је спој НАТО-а, Европске уније, различитих специјалаца, приватних војних компанија (hardpower) и псеудо-хуманитарних компоненти – ОУН, ОЕБС-а, научно-производних удружења (softpower)…А „новина“ такве међународне комбинације је у томе, што се ратна машина НАТО-а са њеним имиџом агресивног блока отворено  озакоњује од стране Организације Уједињених Нација, која у масовној свести људи још није потпуно изгубила значење организације која штити мир, а које је очувано још из времена постојања СССР-а.

Да се присетимо почетка бомбардовања у Либији и конференције за штампу пред следећу по реду етапу операција уништавања инфраструктуре земље и убијања мирних становника уз образложење да њих штите. Руководство НАТО-а је радило по разрађеној шеми: прво је цитирана резолуција „миротворне“ ОУН, затим су вођене борбе „натових хуманитараца“ ради свргавања законито изабране владе. У последњим резолуцијама ОУН та пракса се проширила и на одлуке о ослобађању од замрзавања либијских актива. Скорашње саопштење о настављању још следећа три месеца бомбардовања Либије генерални секретар НАТО, Андерс Фог Расмусен, је такође започео од резолуције Савета безбедности под бројем 2009 која, као, даје дозволу за наставак натове кампање… Пред људима се са цинизмом игра представа у којој суулоге НАТО и ОУН подељене и тесно се преплићу.

Примери не морају дуго да се траже. Пред нашим очима траје  66. заседање Генералне скупштине ОУН. Периодично се у штампу убацује информација о неким, као управо прихваћеним резолуцијама, које одмах постају сопствена супротност, а затим се испоставља да оне нису чак ни „управо прихваћене“, па чак ни у ОУН…

Као што се лако можемо присетити, за резолуцију СБ ОУН бр. 2009, која је врцала од кршења читавог низа норми међународног права и начелних докумената саме Организације Уједињених нација, званично је гласано 16.09. Али о томе шта о тој резолуцији мисли специјални представник генералног секретара ОУН у Либији Јан Мартин, који је добио овлашћење да се бави „постконфликтним уређењем Либије“, знало се још почетком августа. Вешти њујоршки дописници агенције «Innercitypress», захваљујући томе што се њихове канцеларије налазе у згради ОУН, само што нису чупали из руку  ОУН-ових бирократа документа, претећи им судом због утаје друштвено важних информација. Захваљујући њиховим напорима, много пре садашњег заседања Генералне скупштине ОУН, свако ко је пожелео могао је да се упозна са, припремљеним у западним престоницама, сценаријима за претварање Либије у „територију, под мандатом“. Било како да било – у том, августовском сценарију будућег специјалног представника генералног секретара ОУН у Либији, све је већ било предвиђено – и да ће се бомбардовање НАТО наставити, и колика ће по бројности бити „окупациона армија“ за копнене операције, и како ће се у ОУН завршити гласање за подршку „националном прелазном савету“ и ко ће, и на основу ког мандата или без те ствари, кројити „постконфликтно“ уређење Либије, које невероватно личи на сређивање некадашњег колонијалног уређења „територија под мандатом“.

Извештај Јана Мартина, у то време још увек само саветника генералног секретара ОУН за Либију који, према коментарима «Innercitypress»-а, до тада никада није био у тој земљи, под називом „Пост-конфликтни размештај ОУН у Либији“, на десет страница, информациона агенција је сместила уз извештај на 44 странице „саветника саветника“, професора на америчком DartmouthCollege-у, Дирка Вандевалеа (Dirk Vandewalle) [3]. „Велики извештај“ Американца је интегрисан у кратки извештај Јана Мартина Генералном секретару ОУН. Мартинов извештај је био препун позивања на Дирка Вандевалеа, политиколога, ни по чему значајног, предавача у  средњој школи у Њу-Хемпширу. Потпуна варијанта документа, предатог Генералном секретару од стране његовог будућег представника у „мисији за подршку“ Либији, носио је назив, незгодан за варење: „Консолидовани извештај  о интегрисаном процесу пред-уређења за пост-конфликтно планирање у Либији“, датиран је 5.08.2011. и мирисао је на америчко-нато-еу-новску концепцију  прекрајања државног уређења „бледе државе“. Тај документ је као преписан из члана 22 Пакта Лиге народа, у коме је писало да народи са територија „које су због рата престале да буду под суверенитетом држава, које су дотле управљале њима“ као да „нису способне да самостално руководе самим собом у посебно тешким условима савременог света“. Зато је у име некакве „свете мисије цивилизације“ Пакт Лиге народа прописивао да се „старатељство над тим народима повери најнапреднијим нацијама, које би… то старатељство вршиле као мандатари и у име Лиге“…

Замените Лигу народа ОУН-ом – и нећете моћи да разликујете. Осим што је некако требало да некога натера на сумњу (на пример – Русију) аргументација за образлагање шта је то „бледа“ држава  и оправдање упада „нових мандатара“ у земље са стабилним нивоом живота, у којима се живи онако, као том народу одговара, а и постоји влада коју подржава већина становништва. Јер, у знаке за припадност „бледој држави“ према којој је превентивна оружана интервенција оправдана, по извештају саветника ОУН, спадају и … високи приходи од нафте, којима се, како се то види, продужује постојање ауторитарних режима… У тачкама 15 – 16 „консолидованог извештаја“ каже се: „Огроман приход од гаса и нафте, који је на располагању режиму, помогао је пуковнику Гадафију да сагради врло јаку структуру, засновану на подржки различитих групација, укључујући и племенске, као примаоце блага широко развијеног патронажног система“. Тај систем је лош, како се испоставља,  зато што „становништво држи у миру и одбацује сваки политички позив“ [4], који се предлаже у складу са савременим (читај: западним) политичким стандардима…

 

(Следи наставак)

 

[1]  Horace Campbell Global NATO and the recolonisation of Africa. Lessons from the Libyan intervention - http://pambazuka.org/en/category/features/76300

[2]  Обезбеђивање да у одређеним ситуацијама неће доћи до губитака – прим.прев.

[3]  http://www.innercitypress.com/un1replibya082611.html
[4]  http://www.innercitypress.com/un1libya1vandewalle.pdf

Извор: ФСК Москва

Крвави петак у Либији

Уличне борбе у родном граду Моамера Гадафија. Борбе се воде у универзитетском комплексу надомак центра Сирта. Побуњеници претрпели велике губитке у данашњој офанзиви.

22.50 - Американци тврде да побуњеници контролишу око 80 одсто територије града Сирт. Побуњеници очекују да ће отпор Гадафијевих снага ускоро бити сломљен.

22.10 - Хеликоптери НАТО нападају положаје Гадафијевих снага у Сирту и околини. Број жртава на обе стране и даље расте.

20.31 - Крвави петак у офантиви на Сирт. 30 устаника погинуло, око 300 рањено.

16.01 - Најмање 22 устаника погинула, док је 146 рањено у данашњем нападу на Сирт.

14.00 - У граду се налази још око 2.000 Гадафијевих бораца.

13.02 - Од јутрос у борбама око Сирта погинуло десет побуњеника.

Борбе у Сирту су се распламсале, после изненадног напада Гадафијевих снага које су успеле да потисну побуњенике неколико стотина метара, што је команданте опсаде навело да покрену још један масовни удар и покушају да реше битку за Сирт.
Офанзива побуњеника

Команданти устаника тврде да је циљ операције да град заузму већ до краја дана, али имајући у виду развој ситуације на улицама Сирта, тешко је поверовати да ће се Гадафијеве снаге изненада предати.

Уз подршку артиљерије и нападе авиона НАТО-а, устаници су на линију фронта ударили тенковима, док на све стране одјекују експлозије у нападу који је описан као најжешћи у дугој опсади града која траје већ више од месец дана.

Напад је почео у зору, баражном ватром артиљерије и вишецевних ракетних бацача, који су више од сат времена засипали Сирт пројектилима. Побуњеници су, можда први пут од почетка опсаде, гађали конкретне мете.

У пламену је на десетине зграда, а побуњеници су после жестоких борби успели да преузму контролу над три стамбена насеља, али је још увек тешко проценити када би се битка могла окончати, јер Гадафијеве снаге пружају неочекивано жесток отпор.

Тешко је, међутим, проценити губитке две стране, али из града, готово непрестано, стижу возила хитне помоћи, док о цивилима, чини се, више нико и не води рачуна.

O boze..pomaze im nato oko oruzija.+ ih pomazu avio naletima...a oni ni da mrdnu 

Ne fali joj nista, nego Stanimir ne voli te slike, obrati se njemu 
Nego, na temu:



Za podsetiti da je i JNA imala problema u Vukovaru oko tri meseca a treca sila u Evropi bila tada, gradske borbe nisu bas laka disciplina za bilo koju vojsku. Samo sto je ovo ipak pitanje dana 

Aj ne drobi vise o Vukovaru, vec sam ti pricao u cemu je bio problem ali je ocigledno da nisi ukapirao. Danonocno NATO bombarduje grad, sa najmodernijom mogucom opremom, laseri, strobovi, najt vizn i te fore. Pobunjenici su rulja, samo ti je to iz nekog razloga, neobjasnjivo.

Da su ih samo opkolili i da nisu nista preduzimali, za 3 meseca bi se ovi predali zbog gladi i zedji ali se ovde trazi da padne krv uz strahovita razaranja i nepotrebnu pogibiju sa obe strane. Ti bi kao vrhunski strateg trebao to da znas.

Smanjite malo ofopik i medjusobno prozivanje. Vazi za sve.

Pa u cemu je bio problem sa M 84, oklopnim transporterima, VBR-ovima, Norama, Migovima, nisi to razjasnio. 
Lepo ti kazem da nije tek tako uci u neki grad kad iza svakog coska vreba snajperista. Ujedno, JNA je tada imala visi stepen obuke od danasnjih revolucionara u Libiji.


Revolucija ne moze da ceka 
Sto se tice opkpljavanja i ne preduzimanja niceg, znas i sam da nije to moguce. U Bosni su enklave bile opkoljene pa su opet carkali iz enklava kao Gorazde, Srebrenica i slicno. U ratu je zabranjeno sedenje samo onako.
Ali je bitno u toj stvari da su civili ipak izisli nedelju dana pre

Nije stvar u tehnici ako ne znas kako da je koristis. U Vukovaru je primenjeno klasicno neznanje oficira i komunisticki princip "rovovske borbe za svaki pedalj", ne zaleci zrtve. Koliko je to bilo M84, vbr-ova i nora u Vukovaru? To me bas zanima, buduci da verovatno znas ili pises gluposti iz stampe? Jos bolje pitanje je koliko je to bilo naleta migovima iznad Vukovara?

Bolji je primer recimo Faludza u Iraku. Rese ameri da je zauzmu, organizuju se i krenu. Vide neko puca iz onog tamo pravca, neki porucnik Brus Vilis pozove: "Mićo, nesto me roka odande, daj sprzi mi to da mogu da nastavim." Par f16, f18 ili a10 izroka posteno jedan deo, onako kamen na kamenu ostane, onda ameri zausmu taj deo, osiguraju ga, onda dolaze oklopna vozila bredli, abramsi i dejstvuju dalje. Cim naidju na jaci otpor opet Brus Vilis zove Miću i eventualno pomaze sa zemlje tako sto laseruje ciljeve na zemlji. Druga stvar je sto je nakon osvajanja Faludze od tog grada ostalo samo "F".

Kod Sirta je to nemoguce jer cesto pobunjenici pucaju jedni na druge, razlicita plemena, ne podnose se, losa logistika. Zamisli recimo da tebi, stanku, danilu, nikolijovicu i maslini daju puske, bombe, mine, ma sve sto trazite, samo je cilj da napadnete kako-tako obucene vojnike. Nista se nece desiti, rizikujete samo da vas pobiju ko zeceve.

Ne znam vise kakav primer da ti dam, jbg.





Opet Bosna i enklave. Srecom, maradicu, ja imam zivce ko celik i strpljenja kolko neces. Vidis, maradicu, ako ti kazem da nemas pojma, doziveces to kao uvredu. Al ti zaista nemas pojma, to je cinjenica.

Objasnjavao sam onom ustasi boraboras-u ali ni on nije shvatio ali on ima opravdanje, on je latin, a oni nisu bas bistri. Ti si jugosvabo, sto kaze narod, cim si i dalje tamo, kapiram da koristis mozak bolje. Samo ordinarna budala veruje da srbi nisu mogli da zauzmu Sarajevo, Gorazde, Mostar ili Dubrovnik. Politika je jedno, vojska je drugo. Opet, u Bosni je bilo i dosta plavih kaciga. Pa pola moje rodbine je tri puta ulazilo u Gorazde i tri puta se povlacili, tako doslo naredjenje. Predlazem ti da malo bolje razmisljas i da bolja poredjenja upotrebljavas. Veruj mi na rec da novine ili mediji mogu nesto i da pogrese, mogu da teraju vodu i na svoju vodenicu i to vise nego sto treba. Star vorsi nisu bazirani na istinitoj prici iako pola amerikanaca u to veruje, ima na YT klip.

U ratu nije zabranjeno sedenje samo onako. Ako imas dobar plan, dobru podrsku iz vazduha, dobre jedinice na zemlji, sve je moguce. Prevazidjena je doktrina juris sinko i ne pucaj dok im ne vidis beonjace. Borba prsa u prsa je odavno prevazidjena.

Maradicu

Sta lupas ti zivota ti, JNA sa 100 % svojim kapacitetom bi za 2 dana dosla do Zagreba, u Vukovaru su uglavnom isli dobrovoljci, JNA je mobilisala dosta ljudi, licno znam ljude, koji su bili na granici izmedju Sr. i Hr. cekajuci odluku koju ce doneti politicari.

Zato su Milosevica proglasili za lidera stabilnosti u regionu, jer nije upotrebio silu.

U Bosni i Hrvatskoj su vecinom dobrovoljci ratovali sa srpskim narodom iz sela i gradova koji su bili pogodjeni ratom.

Znas ti sta bi bilo da je barem 100.000 ljudi iz srbije bilo mobilisano i poslato u Bosnu i Hrvatsku, `99 se ne bi cekala vec bi tada NATO poceo sa bombardovanjem srbije.