E, vala bas... Egipat pa i Maroko imaju bogatije zetve, Libijci imaju zetve dok im traje voda koja se transportuje vodovodom iz planina, kad za deceniju, dve nestane te vode, opet ce imati pustinju posto nejmaju bas nekih reka 

ne, malo si neobavešten. gadafi je napravio sistem navodnjavanja uzimajući vodu iz nila kroz cevi prečnika 4 metra.

Procitaj sta sam napisao, vodovod iz planina. Rec je o vodi koja se ne obnavlja, kad je jednom potrosis, nema je vise, na pocetku su procenjivali 20-30 godina ce to da traje. Osim toga, Libija je i dalje uvozila hranu, Maroko npr. izvozi hranu 
Inace, sad sam procito, znas li gde je Nil a gde Libija 

znam. videh iz prve ruke.
al ubili su ga zbog uskraćivanja demokratije narodu.

За Гадафија су на Западу свашта говорили, али не могу да порекну да је имао добру вољу да нахрани и напоји свој народ.

А горепоменуто у пустињској земљи каква је Либија уопште није лако. Још ако је земља заостала, толико да пре шест деценија, док стиче независност, у њој има неколико десетина дипломаца а сваки двадесети становник је слеп услед болештина, задатак је готово немогућа мисија. Пуковник Гадафи зато је одлучио да потроши огроман новац (зарађен од нафте) и да направи велику вештачку реку, која тече – испод земље.

Гадафи је заустављен у својој намери, допола обављеног посла. Јесте направио нешто што је највеће на свету – систем подземних цеви од 2.820 километара – али највећи систем за наводњавање на планети није успео да заврши, због објективних околности: убили су га.

Покојни пуковник означио је подземну реку осмим светским чудом. Она, из великог подземног језера испод Сахаре, допрема 6,5 милиона пијаће воде дневно до Триполија, Бенгазија, Сирта и других места, која су у Либији готово сва груписана дуж медитеранске обале. Раније је слана морска вода често продирала у артешке бунаре. Народ у Триполију може да пије здраву сахарску воду од 1996. године (странци, додуше, углавном пију флаширану, мада тако углавном чине и код куће).

Велика вештачка река је, дакле, била животни пројекат Муамера Гадафија. Градња је почела 1984. и на њу је, како се процењује, утрошено више од 25 милијарди долара. Реку чини на хиљаде километара бетонских цеви пречника четири метра, укопаних под пустињски песак да би се спречило да вода испари.

Бомбардујући претпрошлог лета Либију, НАТО-авиони су код Бреге погодили и једну од фабрика за производњу „речних“ цеви. НАТО је тврдио да је тамо било ускладиштено оружје.

Осим да напаја народ водом, требало је да вештачка река, према Гадафијевој визији, учини Либију независном од увоза хране: циљ је био, како је говорио пуковник, да њена територија буде зелена као национална застава Џамахирије. У међувремену је, међутим, после преврата 2011. године и та застава промењена.

Пуковник је 1991. године овако говорио о свом мега-пројекту: „После овог остварења, америчке претње према Либији биће удвостручене. Сједињене Државе ће смишљати оправдања, али ће њихов главни циљ бити да спрече ово постигнуће, да би народ Либије држали под стегом“.

Већ је постала досадна теза да ће се у будућности ратови водити за воду. Да ли је Гадафи морао да оде због „белог“ колико и због „црног злата“? Иронијом судбине, на југу Либије су, педесетих година, велике залихе воде пронађене испод површине земље – током потраге за нафтом.

Eto, znas kako taj vodovod nema veze sa Nilom 

Nije to iz planina neznalice nego su to podzemne vode koje ima vise neg nafte,jedine planine su na granici sa cadom tamo ima neke vode ali mala kolicina globalno.naravno niko nije lud da prekopa celu saharu da bi odale vodio vodu do priobalnih podrucja,vode ima dovoljno recimo na Jebel Akdharu visoravno 400-650 mm sto je skoro ekvivalent padavina u Srbiji

ne bih da raspravljam o tome. Srbi su u afričkim zemljama bili najzastupljenija radna snaga. Srpske firme su trebale da izgrade celu libijsku obalu. sada će to raditi neke skupe korporacije. a vodu će i dalje menjati 1 litar za litar nafte.

УН шаљу снаге за заштиту свог особља у Либији            
четвртак, 28. новембар 2013.

Уједињене нације ће послати специјалне снаге у Либију које ће штитити њихово особље због учесталих напада у тој земљи, саопштили су званичници УН.

Савет безбедности је пристао на захтев генералног секретара УН Бан Ки-муна да пошаље специјалне снаге, саопштио је кинески амбасадор у УН, Лију Ђијеи, пренео је АФП.



Бан је у писму Савету навео да је особље УН изложено "повећаном ризику од напада" због појачаних тензија и "недостатка поузданих снага безбедности".

Снаге ће бројати 235 припадника и биће састављене највероватније од чланова мировних мисија УН, а њихов задатак је да чувају базу УН у Триполију, наводи АФП.

- То ће бити мера одвраћања екстремистичких елемената који нису за присуство страног персонала - навео је Бан.

Он је додао да би припадници тих снага могли такође помоћи у евакуацији више од 200 чланова Мисије подршке УН у Либији (UNSMIL). Та мисија је помагала у процесу политичке транзиције у Либији након пада диктатора Моамера Гадафија у октобру 2011., подсећа АФП.

Стране мисије у Либији појачале су мере безбедности након напада на амерички конзулат у Бенгазију у септембру прошле године када је погинуло четворо људи, укључујући америчког амбасадора. Либијске милиције и екстремистичке групе боре се за превласт и после напада на амерички конзулат на мети напада нашле су се и амбасаде Француске и Уједињених Арапских Емирата у Триполију, као и друге дипломатске мисије и возила, подсетио је АФП.

(Танјуг)

Sad stite sebe njih ko jebe nek se ubijaju..