Форин полиси: Победа у Либији, пораз у Сирији?
   PDF    Штампа    Ел. пошта
уторак, 07. фебруар 2012.

Ни Пекинг ни Москва не желе да учествују у још једном покушају промене режима спонзорисаног од стране Запада, пише "Форин полиси" и оцењује да победа у Либији може да доведе до пораза у Сирији.

Разлог због кога није прошла резолуција о Сирији у Савету безбедности УН је заједнички руско-кинески вето, наводно због тога што је Резолуција била једнострана.

Слажем се да је овај пропуст слаби ауторитет и легитимитет Савета безбедности. Придајем мање важности Савету безбедности него што то раде други коментатори, али ипак не мислим да је слаб и дискредитован Савет безбедности добра ствар. Такође се слажем да такав развој догађаја повећава опасност од продуженог конфликта у Сирији или грађанског рата који ће бити интернационализован.

Постоји много разлога зашто напори у УН овог пута нису дали резултат, али за то делом треба кривити либералне интервенционисте који су злоупотребили мандат Савета безбедности за време прошлогодишње интервенције у Либији.

Сетите се да је Резолуција 1973 Савета безбедности УН одобрила војну акцију у Либији како би се заштитили цивили.

Резолуција је била директно подстакнута страхом да би снаге одане Гадафију могле да изврше опсаду Бенгазија, упоришта побуњеника, и да у том граду изврше масакр цивила.

Као одговор, Резолуција 1973 је овластила државе чланице СБ да "предузму све неопходне мере ... да се заштите цивили и подручја насељена цивилима због страха од напада у Либијској Арапској Џамахирији, укључујући Бенгази, док се искључује страна окупација у било којој форми и на било ком делу територији Либије".

Француска, САД и друге силе убрзо су изашле из оквира мандата, користећи авионе и друге врсте помоћи како би помогле побуњеницима да победе снаге Моамера Гадафија и да га збаце са власти.

Неко ће можда рећи да је то, у сваком случају, био прави начин да се решавају ствари и да је био вредан како би се решио проблем насилника какав је био Гадафи. То је дебата за неки други пут, иако бих додао да је пост-гадафијевска Либија веома проблематична и да урушавање режима изгледа да подгрева конфликте и на другим местима.

Али, шта ако је либијски преседан један од разлога због којег Русија и Кина данас не желе да сарађују? Прошле године су подржали Резолуцију 1973 и након тога гледали НАТО и неколицину других како се ругају мултилатерализму у покушају да сруше Гадафија.

Трагедија у Сирији је наплата старих рачуна, ни Пекинг ни Москва не желе да учествују у још једном покушају промене режима спонзорисаног од стране Запада. Не изненађује што је руски амбасадор у УН Виталиј Чуркин осудио пропалу резолуцију баш из тих разлога.

Укратко, арогантна манипулација читавог процеса у Савету безбедности у случају Либије може да отежа да се изгради консензус у случају Сирије, где је ситуација вероватно много опаснија.

Немојте да ме схватите погрешно: Не плачем за Гадафијем и његовом породицом, бићу одушевљен ако Башар ал Асад оде са власти у Сирији.

Преседан у случају Либије није једини разлог што се Кина и Русија тврдоглаво супротстављају томе, и мислим да њихова одлука да уложе вето на резолуцију може да их кошта.

Али, иронично је и истовремено трагично да неки од најватренијих бранилаца мултилатерализма и међународног права делују претерано вољни да их игноришу када се испрече на путу ка другим стварима које желе да постигну. Без обзира колико ваљан тај циљ био.

Посвећеност мултилатерализму и међународном праву није нешто на шта можете да се позовете онда када вам то одговара, а да игноришете онда када вам не одговара, бар не без плаћања одређене цене. Моћне државе као што је САД могу да прођу без казне, па се тако и понашају. Али не треба да буду изненађене када им се такво понашање касније обије о главу.

(РТС)

Ajša Gadafi traži istinu od UN
Srna | 09. 02. 2012. - 01:06h | Foto: AP | Komentara: 5

Kćerka Moamera Gadafija Ajša izrazila je zabrinutost da komisija Ujedinjenih nacija, koja istražuje kršenja ljudskih prava tokom sukoba u Libiji, ne pokušava da utvrdi ko je ubio njenog oca.

Okolnosti pod kojima je 20. oktobra prošle godine ubijen svrgnuti libijski lider još nisu razjašnjene.


Advokat Ajše Gadafi je u pismu predsedniku istražne komisije UN postavio pitanje da li istražitelji ispunjavaju svoju obavezu da ispitaju kršenja prava sa obe strane u konfliktu.


U pismu se navodi da Ajša Gadafi očekuje od komisije da detaljno ispita ubistva njenog oca Moamera i brata Motasima, koji je takođe izgubio život posle zarobljavanja.


"Ova ubistva video je čitav svet i osudili su ih oni koji podržavaju vladavinu prava. Zato je nezamislivo da komisija odbije da istraži ova pitanja", navodi se u pismu.


Advokat Nik Kaufman izjavio je da su istražitelji UN obavili nekoliko desetina intervjua, ali da nisu zainteresovani da čuju svedočenje Ajše Gadafi i ostalih članova porodice.


Ajša, njena majka Safija, braća Hanibal, Mohamed i ostali članovi porodice pobegli su iz Libije kada su pobunjenici u avgustu zauzeli glavni grad Tripoli. Oni se od tada nalaze u susednom Alžiru.

Њујорк тајмс: Либија, пошасти револуције
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 10. фебруар 2012.

Борбе зараћених милиција широм Либије постале су нормална ствар. Када утихне пуцњава, све што остаје након ње су сцене хаоса, попут оних из ратних дана прошле године. Власт чији ауторитет почиње и престаје на вратима канцеларија, милиције чија моћ долази од оружја којег има у изобиљу и становници чије стрпљење бледи сваком новом пуцњавом усред ноћи, пише Њујорк тајмс.

У једном од ретких и искрених излива беса командант једне од милиција Нури Фтаис повикао је: "Ово је потпуно уништење. Својим рукама уништавамо Либију".

Земља у којој је једна од арапских највећих револуција оставила дубок траг изнова се формира. Попут целе земље тако се и у Триполију, после ратних разарања и свеопштег хаоса на улицама, виде понеке назнаке нормалног живота.

Међутим, нико не би рекао да је нормално да у граду припадници милиција на улицама муче на смрт бившег дипломату, да се стотине избеглица под оптужбом да су биле лојалне Гадафију држе месецима у затворима. Није нормално ни да владини званичници признају да је "слобода проблем".

Имајући у виду количине нафте на којима Либија стоји и у Триполију, ипак, постоји оптимизам. Влада премијера Абдел Рахим ел Киба, формирана 28. новембра 2011. године, нашла се потпуно парализованом и немоћном пред ривалитетом разних група. Ривалства су најзаслужнија што је моћ коју је влада требало да има сада подељена по регионима и међи племенским лидерима.

Немоћ власти можда најбоље показује пример да се национална војска не третира другачије од осталих оружаних група.

Власти нису могле много тога да учине да би ублажиле локалне размирице које су довеле до прошломесечних сукоба у Бани Валиду. Шамис, један од владиних службеника, каже да је то, у ствари, кризна влада и да је није реално очекивати да све доведе у ред.

Питање легитимитета остаје као најважније у револуционарној Либији. Званичници се надају да ће избори у мају или јуну постићи оно што се досад десило у Тунису и Египту – да пребаце моћ и ауторитет на изабрано тело које има подршку у народу. Ипак, дешавања у Египту забрињавају. Још више забрињава стање у Ираку где су избори после америчке инвазије толико продубили поделе да је отпочео грађански рат.

Владини званичници признају да не знају како да се дође до довољно новца којим би се подстакла економија и подигао стандард. Становници Триполија, али и других градова, жале се на недостатак транспарентности у одлукама власти чији се министри и даље плаше, због усађеног страха за време диктатуре, да се успротиве било каквој одлуци са врха.

Једна од студенткиња права у Триполију Најма Мухамед каже да је врло тешко променити људе преко ноћи после 42 године. Попут Туниса на западу и Египта на истоку, Либија је суочена и са разноврсношћу коју је Моамер ел Гадафи одбијао да призна.

"Где је владавина закона?", упитао је Ашраф ел Кики, продавац из Триполија, који је тражио компензацију од Војног савета у Триполију и милиције из Зинтана зато што су му њихови припадници избушили аутомобил ватреним оружјем. "Ово је владавина силе, а не закона", љутито је викнуо продавац.

Снаге које су стациониране на аеродрому у Триполију припадају милицији у Зинтану, која је одиграла кључну улогу у заузимању Триполија и још држи Гадафијевог сина Сеифа ел Ислама у затвору. Око 1.000 људи обезбеђује аеродром. Иако звучи чудно да било која друга сила обезбеђује такав стратешки објекат изузев званичне војске или полиције, власти у Триполију допустиле су зинтанској милицији да остане ту.

То је још један од показатеља слабости централне власти.

Милиција из планинског Зинтана постала је, током последњих месеци, прилично злогласна. Башир Брабеш каже да је 19. јануара његов отац Омар, бивши дипломата, позван на саслушање. Следећег дана породица је пронашла његово тело у болници у Зинтану. Нос му је био сломљен, као и ребра. Нокти на ногама били су ишчупани, на лобањи је било неколико фрактура. Поред тога ожиљци од угашених цигарета могли су се видети по целом телу.

"Стављају себе у улогу полиције, судије и џелата. Зар нису имали бар толико достојанства да га само упуцају у главу. Ово је толико монструозно. Да ли су уживали док се драо", упитао се Брабеш.

Велики број милиција показао се као главни проблем после револуције. Поделе, неповерење и ривалства постала су пошасти револуције.

(РТС)

08:00h ► 13:35h Tripoli
Gadafijev sin preti pobunom, Tripoli traži njegovo izručenje
Gadafijev sin preti pobunom, Tripoli traži njegovo izručenje
Sin Moamera Gadafija Sadi kaže da je u Libiji počela pobuna koja će se proširiti na celu zemlju.

U izjavi za Al Arabiju iz Nigera, gde je prebegao u avgustu, Sadi Gadafi navodi da je u stalnom kontaktu sa ljudima u Libiji koji nisu zadovoljni novim vlastima i da on želi da se vrati u zemlju.

"To neće biti pobuna ograničena samo na neka područja, već će pokrivati sve regione Džamahirije. Pobuna postoji i biće sve veća svakim danom", rekao je Sadi Gadafi.

On je dodao da je u kontaktu sa pripadnicima vojske, milicije i drugim članovima porodice Gadafi.

Na čelu Libije trenutno se nalazi prelazna vlada imenovana u novembru koja vodi zemlju do izbora u junu, ali koja se trenutno bori da uvede red nad mnogobrojnim oružanim grupama. Te grupe su se borile protiv Gadafijevog režima ali još uvek odbijaju da predaju oružje, podseća Rojters.

Libija traži izručenje

Libija je danas zatražila da Niger izruči Sadija Gadafija, upozorivši da njegov poziv Libijcima da se pripreme za "predstojeću pobunu", ugrožava odnose dve zemlje.

Libijski ministar spoljnih poslova Ašur bin Hajal preneo je svom nigerskom kolegi Bazumu  Mohamedu oštro nezadovoljstvo zbog Sadijevih "agresivnih izjava". 

Bin Hajal je preneo da te izjave prete da ugroze bilateralne odnose dve zemlje i da vlada u Nigeru treba da preduzme oštre mere protiv Sadija, uključujući izručenje Libiji, kako bi mu se sudilo za zločine protiv libijskog naroda, javila je libijska agencija LANA a prenosi Rojters. "Nigerski ministar spoljih poslova je izrazio žaljenje i izvinio se libijskoj vladi i narodu zbog onoga što se dogodilo, obaćavši da će kontaktirati predsednika Nigera koji je na putu, u Francuskoj", javila je LANA.

Niger je ranije saopštio da će Sadi ostati u toj zemlji dok mu UN ne ukinu zabranu putovanja.

Interpol je prošle godine izdao crvenu poternicu za Sadijem tražeći od država članca Interpola da ga uhapse ukoliko ga pronađu na svojoj teritoriji.

autor: ZM izvor: agencije/Novi magazin

 

Šestoro mrtvih u sukobima u Libiji


Tripoli -- Najmanje šest osoba poginulo u sukobima između plemena Tobu i Zvai na jugozapadu Libije.


Time je broj poginulih u sukobima između ta dva plemena, koji su počeli pre nekoliko dana, porastao na 30.

Prema rečima neimenovanog starijeg člana plemena Tobu, danas je u sukobima u gradu Kufra poginulo šest osoba, dok je nepoznata grupa koja sebe naziva Nacionalni skup pripadnika plemena Tobu (NTR) saopštio da je grad Kufra zona katastrofe, a pleme Tobu meta genocida.

U žestokim sukobima između dva plemena u nedelju i ponedeljak poginulo je osam pripadnika plemena Tobu i devet pripadnika plemena Zvai, preneo je AFP.

Pripadnik plemena Tobu Turki Tobavi izjavio je juče francuskoj novinskoj agenciji da su pripadnici plemena Zvai okružili pripadnike njegovog plemena sa svih strana i da ih napadaju teškim naoružanjem.

On je optužio libijski Nacionalni prelazni savet da podržava pleme Zvai tako što im šalje oružje i borce, što je potvrdio i izvor iz plemena Zvai.

Najnoviji sukobi izbili su nakon što su jednog mladića iz plemena Zvai prošle nedelje navodno ubila trojica pripadnika plemena Tobu.


Izvor: B92

INTEGRALNI TEKST GADAFIJEVOG TESTAMENTA: BIO SAM SVETLO!
Ne želim da umrem, ali, ako se to dogodi u nastojanju da spasim našu zemlju i moj narod - onda neka tako bude


U ime Alaha, blagog i milosrdnog!

Ima tome već 40 godina ili možda i više od toga? Više se ne sećam, ali činio sam sve što sam mogao da bih ljudima sagradio kuće, bolnice, škole. Kad su bili gladni, dao sam im hranu. Čak i u Bengaziju sam pustinju pretvorio u žitnicu. Usprotivio sam se i preživeo napade onog kauboja Regana. Kada je ubio moju usvojenu sirotu ćerku, želeo je da ubije mene. Umesto mene ubio je to siroto dete. Pomagao sam svojoj braći i sestrama u Africi novčanom podrškom za Afričku Uniju, činio sam sve što je bilo u mojoj moći da ljudi razumeju koncept demokratije u kojoj narodni odbori upravljaju našom zemljom.

Ali to nikad nije bilo dovoljno. Kao što su mi mnogi rekli, čak ni ljudi sa kućama od deset soba, novim ormarima i nameštajem nikad nisu bili zadovoljni. U svojoj sebičnosti uvek su želeli više. Tada bi Amerikancima i drugim posetiocima pričali da su im potrebne „demokratija“ i „sloboda“ ni u jednom trenutku shvatajući da pričaju o sistemu u kome se ljudi kolju, u kome najveće pseto ždere sve ostale pse. Oni oni su i dalje ostajali ošamućeni i zavedeni od te dve reči, i nisu shvatali da u Americi nema besplatnih lekova, da u „slobodi“ i „demokratiji“ nema besplatnih bolnica niti podele besplatnih stanova. Nema čak ni besplatnog obrazovanja, nema ni besplatne hrane osim kad ljudi moraju da prose ili stoje u dugim redovima da bi dobili tanjir supe. Šta god da sam radio, nekima nikad nije bilo dosta. Ali drugi, ti drugi su znali da sam ja sin Gamala Abdela Nasera, jedinog istinskog arapskog i muslimanskog vođe koga smo imali još od vremena Salaha al Dina (Saladina) - čoveka koji je za svoj narod osvojio i darovao mu Suecki kanal. Tako sam i sam za svoj narod osvojio i darovao mu celu Libiju. Naserovim stopama, koje sam pokušao da sledim kako bih svoj narod sačuvao od kolonijalne dominacije i lopova koji su želeli da nas opljačkaju.

Danas sam cilj napada najjačeg saveza u vojnoj istoriji. Moj mali afrički sin Obama želi da me ubije kako bi oduzeo slobodu našoj zemlji, kako bi nam ukrao naše besplatne stanove, naše besplatne lekove, naše besplatno obrazovanje i zamenio ih američkim lopovlukom pod imenom „kapitalizam“. Ali svi mi u trećem svetu znamo šta „kapitalizam“ zapravo znači. To znači da korporacije upravljaju svetom, a narod trpi i stenje. To takođe znači da za mene više nema izbora - da moram da se „kapitalizmu“ suprotstavim i da ću na tom putu, ako Alah to poželi, morati i da umrem. Hoću da svi znate koji je to put: to je onaj isti put na kojim smo zajedno kročili, koji je našu zemlju učinio bogatom, doneo joj poljoprivredna zemljišta tamo gde je nekad bila pustinja. To je put koji nam je dao hranu i zdravlje, čak nam omogućio da u ovoj našoj Libijskoj Džamahiriji zaposlimo našu afričku i arapsku braću i sestre.

Ne želim da umrem, ali, ako se to dogodi u nastojanju da spasim našu zemlju i moj narod, hiljade i hiljade vas, koji ste svi moja deca - onda neka tako bude.

Neka ovaj testament koji pišem bude moja možda i poslednja poruka svetu - poruka čoveka koji se usudio da se suprotstavi krstaškim napadima NATO saveza, koji se drznuo da se suprotstavi okrutnosti i izdaji, koji se usprotivio Zapadu i njegovim kolonijalnim apetitima. Neka bude zapamćeno da sam, zajedno sa svojom afričkom braćom, zajedno sa svojom istinskom arapskom i muslimanskom braćom - bio svetlo. Dok su drugi gradili dvorce, živeo sam u skromnoj kući i u šatoru, u kojima nikad nisam zaboravio detinjstvo i mladost provedene u Sirtu. Neka bude zapamćeno da nikad nisam uludo trošio nacionalno bogatstvo i da sam, poput Salaha al Dina, koji je u čast islama osvojio Jerusalim, za sebe uzeo veoma malo.

Na Zapadu me neki smatraju poremećenim luđakom. Ali, iako znaju istinu, oni nastavljaju sa lažima. Oni znaju da je naša zemlja suverena, nezavisna i slobodna, i da nije kolonijalno podčinjena. Oni takođe znaju da su moji vizija i put jasni mom narodu, i da ću se do poslednjeg daha boriti da bi svi mi i naša Libija ostali slobodni.

Neka nam Alah svemogući pomogne da mu ostanemo verni i slobodni. Bog je veliki!

Plemena opet na ratnoj stazi

Libija, ponovo, u plamenu. Ukupno 17 mrtvih u sukobu plemena Tobu i Zvai na jugozapadu Libije. Kufra pod kontrolom protivnika novih vlasti. Pleme Tobu optužuje Nacionalni prelazni savet da plemenu Zvai šalje oružje i borce.

Najmanje 17 osoba poginulo je u sukobima između plemena Tobu i Zvai na jugozapadu Libije, čime je broj poginulih u sukobima između ta dva plemena koji su počeli pre nekoliko dana porastao na više od 30, saopštili su plemenski izvori.
libija.jpg

Prema rečima neimenovanog starijeg člana plemena Tobu, u sukobima u gradu Kufra poginulo je šest osoba, dok je nepoznata grupa koja sebe naziva Nacionalni skup pripadnika plemena Tobu (NTR) saopštio da je grad Kufra zona katastrofe, a pleme Tobu meta genocida.

U žestokim sukobima između dva plemena u nedelju i ponedeljak poginulo je osam pripadnika plemena Tobu i devet pripadnika plemena Zvai, preneo je AFP.

Pripadnik plemena Tobu Turki Tobavi izjavio je juče francuskoj novinskoj agenciji da su pripadnici plemena Zvai okružili pripadnike njegovog plemena sa svih strana i da ih napadaju teškim naoružanjem.

On je optužio libijski Nacionalni prelazni savet da podržava pleme Zvai tako što im šalje oružje i borce, što je potvrdio i izvor iz plemena Zvai.

Najnoviji sukobi izbili su nakon što su jednog mladića iz plemena Zvai navodno ubila trojica pripadnika plemena Tobu, prošle nedelje.

Амнести интернешенел: Наоружане милиције претња по безбедност и стабилност Либије 
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 16. фебруар 2012.

Триполи - Организација Амнести Интернешенел упозорила је да припадници наоружаних милиција представљају претњу по безбедност и стабилност Либије.

По оцени те организације, милиције које сада владају великим делом Либије, врше тортуру над ухапшеним, како они сматрају присталицама старог режима и у избеглиштво терају поједине целе квартове и градове.

Амнести је у извештају навела да је најмање 12 људи које су милиције привеле у Либији од септембра прошле године, умрло након што је над њима спроведена тортура.

Извештај је објављен данас, дан пре прве годишњице почетка побуне у којој је свргнут дугогодишњи либијски вођа Моамер ел Гадафи, пренео је Би-Би-Си.

Уједињене нације су прошлог месеца саопштиле да разноразне милиције држе око 8.000 присталица Гадафија. Привремена влада је саопштила да поново покушава да успостави власт, али, како наводи ББЦ, није успела да заузда наоружане групе.

Извештачи те британске медијске куће прошлог месеца су прикупили доказе о тортури у трећем по величини либијског граду Мисрати, као и у Гарјану, јужно од престонице Триполија.

У јануару, новинар ББЦ-а је видео тело човека на којем су били трагови тортуре, укључујући батињање и електрошокове.

За сутра су најављене прославе широм земље којима ће се обележити почетак револуције и, како се надају Либијци, почетак нове ере.

Сада постоји реална опасност да неки људи, који су се уз подршку НАТО борили да свргну стари режим, сада угрожавају безбедност земље, наводи ББЦ.

Према Амнести интернешенелу, неке групе бивших побуњеника су некажњено кршиле људска права и с тим случајевима се не бави прелазна влада.

У извештају се наводе изјаве људи које су мучиле те групе и у којима су они објаснили на који начин су били пребијани.

У једном центру у Триполију у којем су мучени људи, истражни органи су пронашли неколико малтретираних особа чије су постојање покушали да сакрију они који су их ту заточили и испитивали.

Извештај АИ је урађен на основу истраживања спроведених у Либији у јануару и фебруару.

Међу малтретираним људима су групе афричких миграната и избеглица, који су за време сукоба у Либији оптуживани да су Гадафијеви плаћеници.

У уторак, хиљаде бораца широм западне Либије одржали су параду у престоници, приказали ракетне бацаче и тешке митраљезе, при том пуцајући из пушака у ваздух.

(Танјуг)

Vidim,sada,nakon Gase,u Libiji vlada harmonija 

Либија обележава годишњицу побуне против Гадафија
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 17. фебруар 2012.

ТРИПОЛИ – Либија данас почиње обележавање прве годишњице побуне против Моамера Гадафија без званичних прослава у знак поштовања на хиљаде људи који су изгубили живот у сукобима са његовим снагама.

Људи који су масовно изашли на улице Триполија, Бенгазија, Мисрате и других градова бацају претарде и узвикују саркастичне слогане упућене бившем либијском лидеру који је ухваћен и убијен 20. октобра прошле године.

Житељи Бенгазија ипак ће званично прославити годишњицу побуне против Гадафија, којој ће присуствовати шеф Националног прелазног савета Либије Мустафа Абдел Џалил, привремени премијер Абдел Рахим ал-Киб и други званичници, пренео је АФП.

Џалил је истакао да револуционарни дух Либије и њена стабилност неће бити доведени у питање ни на који начин.

„Раширили смо своје руке према свим Либијцима, без обзира на то да ли су подржавали револуцију или не. Али, та толернтност не значи да нисмо у стању да обезбедимо сигунрност за нашу земљу”, рекао је синоћ Џалил у телевизијском обраћању.

„Бићемо строги према људима који покушјау да угрозе нашу стабилност. Револуционари су спремни да одговоре на било који напад који има за циљ да дестабилизује земљу”, поручио је Џалил.

(Танјуг)