Ma nije on "Srbomrzac", valjda je i sam Srbin, nego ima svoju neku predstavu kako treba da izgleda neki standardni Srbin  


Hebi ga, ako je ozbiljna diskusija. Nazalost, ozbiljne diskusije moguce samo na slabo posecenim stranama (mada je tu Bf sa svojom "strucnoscu" oterao i Ivankovica, jednog od retkih ljudi koji je ucestvovao u razvoju M-84 i spreman o tome da prica).


 

Oooo,gde si bre,amigo! 

Ko standardan Amer,eto kako. 

Pa... i nije bas.Za Libiju na primer,svi vrlo dobro znamo,i slazemo se,da nije nista vise do obicna pljacka,copy-paste scenario iz Jugoslavije,pa i Iraka.
sto jes,jes.  Bf zna puno,ali brate kad fiksira nesto u glavi,mozes da pricas,radis sta oces,da se je*es,nece promeniti stav,ili priznati gresku,ama nikad.  Mada... mnogi su takvi.nazalost.

 








26.8.2011



ово је вечерас ...

Е хкј омбре , ево свратио мало, био на одмору...

Често то констатујем у последњих годину дана, али овде се некада дневно "ратовало" на 25-30 тема , а сад'...

јуче ...

Ako,i treba!   Znas ono sto je Stefan7000,bas jedan od burek-veterana politike,nosio u potpisu-"Rad ubija.Ne umri mlad".     Ja isto pazim na to. 

Hehehehehe,covek kad proba da zaista izgovori ovo,izlomi jezik.   Ja i moj unikatno-idiotski nick.  

Ovi su ipak preziveli, jedan lakse ranjen, oba zarobljena

ПЕДИ ЕШДАУН: ЛИБИЈА НАМ ЈЕ ДАЛА НОВИ НАЧИН КАКО ДА ИНТЕРВЕНИШЕМО У СВЕТУ
 29 avgust 2011 12:28

Интервенције у ирачком стилу су завршене. Либијска верзија ће од сада бити наш модел. То неће бити угодно за гледати, али боље је да се на то навикнемо.
Ако волите кобасице и поштујете закон, припазите да никад не видите како се и једно и друго прави. Овај афоризам Марка Твена објашњава оно што се тренутно догађа у Либији.
Свргавање са власти Муамера Гадафија било је гадно, а биће још гадније. За оне који су навикли да посматрају оклопне колоне које победнички марширају пустињом и руше статуе диктатора ово не изгледа јако импресивно. Али тако ће изгледати будућност и боље се што прије навићи се на њу.
Свиђало се то вама или не, побуњеничка војска уз помоћ НАТО снага креира нови начин интервенисања и оснажује међународне законе. Збогом либералним интервенцијама са топовњачама и масовним интервенцијама са „рејбанкама", мајицама и јаким узвицима.
Али с Либијом још нисмо завршили. Последњи Гадафијеви дани ће бити једнако напорни као и дани када је почела побуна. Он је више него љут да би себи дозволио да направи неку глупост на крају. Али, чак и ако битка заврши брзо и чисто, мир који следи после овога ће бити једнако конфузан и хаотичан као и читав конфликт. А како другачије би и могло бити? Ми смо интервенисали како бисмо спречили масакр и дозволили либијском народу да сам обликује свој мир уместо да им га ми наметнемо у чему, успут речено, ни сами нисмо јако успешни.
И док посматрамо Национално прелазно веће како се бори да оформи владу чији је приоритет безбедност, морамо се с понизношћу присетити да наши покушаји да учинимо то исто у Багдаду и Кабулу нису баш успешно завршили. И не само тада већ и увек кад смо покушали наметнути западни мир у држави после конфликта.
Сада морамо учинити све што је у нашој моћи како бисмо помогли побуњеницима да успоставе мир и владу у Либији. И мораћемо то да учинимо са разумевањем и стрпљењем. Боље да грешке које су неизбежне буду локалне него наше да не бисмо поново плаћали цену неуспеха као у Ираку и Авганистану.


КОСОВСКО ИСКУСТВО

Пре него што је почео рат на Косову, био сам 1997. године у неколико малих албанских села јужно од Приштине, које је бомбардовала српска војска. Следећег дана сам упознао једног од српских команданата и сазнао сам да је он више забринут да би могао бити осуђен у тада још неискусном Хашком трибуналу него што се бојао НАТО бомби.

Смисао закона није само да нам сервира правду пошто се деси конфликт, већ и да управља нашим понашањем. После Косова на светском самиту 2005. понуђен је нови међународни правни концепт: одговорност за заштиту. Под тим се подразумева да према међународним законима влада има обавезу да заштити свој народ, а не да га злоставља. Многи од нас су сматрали да ће тај закони бити само још један комад папира, међутим, Либија је том закону дала облик.

Спровођење тог закона у новој либијској политици сигурно неће бити глатко нити ослобођено од контрадикција. Закон о заштити ће се снажно спроводити на местима где је то могуће, као што је Либија, али не и на местима где то није могуће, као на пример у Сирији. Ми смо то исто учинили у Ираку и Авганистану јер смо могли, а нисмо у Чеченији и Зимбабвеу јер нисмо могли.

У годинама које долазе наша мантра би могла гласити овако: то што не можеш урадити све не значи да не треба да урадитиш ништа. Тако се међународни закон не разликује од већине осталих правних тела.


ТРИ МОГУЋЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

Међународни закон не подразумева једно перо или један комад папира. Он се временом развија на врло конфузан, неелегантан и често контрадикторан начин. А Либија се тренутно налази усред тог процеса.

Многи од нас, укључујући и мене самог, страховали су да се након дебакла у Ираку мултилатерални систем више никад неће моћи користити у позитивне сврхе. Али то се ипак десило, и то с великим тријумфом.
И сада, захваљујући Либији, можемо бирати између три различита начина међународних интервенција. Можемо да одустанемо и признамо себи да не можемо успети и да уопште не покушавамо. У том случају ће надолазеће турбулентне деценије бити врло опасне због смене моћи у свету, који је нестабилан, међусобно зависан и опремљен оружјем за масовно уништење.

Или можемо наставити интервенисати као што смо то учинили у Ираку и Авганистану: искључиво западна коалиција, уз кориштење масивних војних трупа са Запада, уз каваљерски став према међународном закону и брзу победу после које следе дуги и спори покушаји да се другој држави наметне наш систем. Либија нам је сада понудила и трећу могућност: снажно подржати закон о заштити тамо где је то могуће и пронаћи друге начине тамо где то није могуће. Оформити коалицију која није искључиво западна и подржати међународни закон. Овакве мере постављају границу за наше војне акције током конфликта и умањују нашу способност да утичемо на исход сукоба. Успех се односи на спречавање насиља, а не на елегантност исхода.

Требало би да признамо важност регионалних сила и да реагуејмо на начин да не намећемо своју вољу већ да дамо слободу локалном становништву да успостави свој систем. Морамо разумети да ће исход некад бити збркан или можда и лошији, али исто тако морамо запамтити да није много боље ни оно што смо до сада сами покушавали да урадимо.

Хоће ли ово бити угодно за гледати? Неће. Али то је најбоље што можемо да учинимо. И боље да се на то навикнемо.

Превела Ена Стевановић

Извор: http://standard.rs/vesti/41-svet/8253-pedi-edaun-libija-nam-je-dala-novi-nain-kako-da-interveniemo-u-svetu-.html

Енгески педер и агент МИ6 Ешдаун

Nova libijska himna.

Заробљени Срби пребачени у Зинтан

Петорица Срба које су заробили побуњеници у Либији пребачена су у притвор у граду Зинтану. У министарству спољних послова кажу да је наша амбасада у Триполију контактирала са побуњеничким властима и да ће у наредних неколико дана моћи да посете наше држављане.

Заробљени Срби, који се налазе у притвору због сумње да су плаћени снајперисти, пребачени су у Зинтан из безбедносних разлога.
Изјаве Драгана Марковића и Милана Ђунића

Наши држављани тврде да раде за српско - либијску компанију "Зазура" и да су у Триполи дошли како би обављали грађевинске радове. Кажу да су побуњеници према њима коректни.

Наше дипломате чине све што могу како би помогли петорици Срба.

Помоћник министра спољних послова Драган Марковић истакао је да су представници Амбасаде Републике Србије у Триполију ступили у контакт са новим властима у Либији, које су испољиле пуну спремност за сарадњу.

"Либијске власти су најавиле могућност да у наредних неколико дана представници амбасаде посете наше држављане. Такође, рекли су да су наши грађани пребачени у Зинтан из безбедносних разлога", рекао је Марковић.

Министарство спољних послова контактирало је и Међународни Црвени крст како би се пружила што боља конзуларно-правна заштита нашим грађанима.

Отац заробљеног Милорада Ђунића Милан апеловао је на државу да свим средствима помогне у ослобађању свих наших грађана.

"Супруга и ја смо веома забринути и у тешкој смо психичкој ситуацији пошто само њега имамо", рекао је Милан Ђунић.