Крађа века: конфискација либијских инвестиционих фондова
      
Манлио Динучи   

Финансијска крађа века: конфискација либијских Државних инвестиционих фондова (СВФ)

Циљ рата против Либије нису само либијске резерве нафте, тренутно процењене на 60 милијарди барела, највеће у Африци и међу најнижима у свету по трошковима вађења, ни резерве природног гаса које се процењују на око 1,500 милијарди кубних метара. На нишану оних који су "вољни" за операцију "Уједињени заштитник" налазе се државни инвестициони фондови, односно капитал који је либијска држава улагала у иностранству.

Либијско инвестиционо тело (ЛИТ) управља средствима државног инвестиционог фонда процењеним на око 70 милијарди америчких долара, а ако се додају и иностране инвестиције Централне банке и других органа, ова средства премашују 150 милијарди долара. А можда и више. Чак и ако је у укупном износу нешто нижи од саудијског или кувајтског, либијски национални инвестициони фонд карактерише брзи раст. Када је ЛИТ основан 2006, имао је 40 милијарди долара на располагању. За само пет година, ЛИТ је уложио средства у више од стотину компанија у Северној Африци, Азији, Европи, САД и Јужној Америци: у холдинге, банкарство, некретнине, индустрије, нафтне компаније и друго.

У Италији, главне либијске инвестиције су у UniCredit банци (ЛИТ и либијска Централна банка држе 7,5 процената исте), Finmeccanica (2 odsto) и ENI (1 одсто). Ове и остале инвестиције (укључујући и 7,5 одсто ФК Јувентуса) имају не толико економски (износе око 5,4 милијарде долара) колико политички значај.

Либија се, након што ју је Вашингтон скинуо са црне листе "отпадничких држава", трудила да нађе себи место на међународном нивоу, са фокусом на "дипломатију националног инвестиционог фонда". Након што су САД и ЕУ подигли ембарго 2004. и велике нафтне компаније се вратиле у земљу, Триполи је успео да одржи трговински суфицит од око 30 милијарди долара годишње, и тај новац је у великој мери усмеравао у стране инвестиције. Управљање инвестиционим фондовима је, међутим, довело до новог механизма власти и корупције у рукама министара и високих званичника, делом вероватно ван контроле самог Гадафија. Ово потврђује и чињеница да је 2009. године Гадафи предложио да 30 милијарди долара прихода од нафте иде "директно либијском народу." Ово је заоштрило расцеп унутар либијске владе.

САД и европски владајући кругови усмерили су пажњу на ова средства, па су пре спровођења војног напада на Либију ради преузимања њеног енергетског богатства, најпре преузели огроман новац њеног државног инвестиционог фонда. Ову операцију је олакшао представник Либијског инвестиционог тела (ЛИТ), Мухамед Лајас лично. Како је откривено у депеши коју је објавио Викиликс, Лајас је 20. јануара известио америчког амбасадора у Триполију да је ЛИТ депоновао 32 милијарде долара у америчким банкама. Пет недеља касније, 28. фебруара, Трезор САД је "замрзао" ове рачуне. Према званичним изјавама, ово је "највећа сума икада блокирана у Сједињеним Државама", коју је Вашингтон задржао "као залог за будућност Либије." А заправо ће та средства послужити као ињекција капитала за америчку економију која тоне све дубље у дугове. Неколико дана касније, и ЕУ је "замрзла" око 45 милијарди евра либијских средстава.

Напад на средства либијских државних инвестиционих фондова посебно ће одјекнути у Африци. Либијска Арапско-Афричка инвестициона компанија је ту инвестирала у преко 25 земаља, од којих је 22 у суб-сахарској Африци, а планирала је и да у наредних пет година повећа инвестиције, посебно у рударству, производњи, туризму и телекомуникацијама. Либијске инвестиције су од кључног значаја за реализацију првог телекомуникационог сателита Раском (Regional African Satellite Communications Organization), који је лансиран у орбиту августа 2010, омогућивши афричким земљама да почну да постају независне од америчке и европске сателитске мреже, са годишњим уштедама од више стотина милиона долара.

Још су важније либијске инвестиције у реализацији три финансијске институције које је покренула Афричка Унија: Афричка инвестициона банка са седиштем у Триполију, Афрички монетарни фонд са седиштем у Јаоундеу (Yaoundé,Камерун) и Афричка централна банка са седиштем у Абуџи (Нигерија). Развој ових органа омогућило би афричким земљама да избегну контролу Светске банке и Међународног монетарног фонда као оруђа нео-колонијалне доминације, и означило крај ЦФА франка, валуте коју је 14 бивших француских колонија приморано да користи. Замрзавање либијских средстава нанело је јак ударац читавом пројекту.

Оружја које користе "вољни" нису само она из војне акције "Уједињени заштитник".

(Превод: НСПМ)
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/kradja-veka-konfiskacija-libijskih-investicionih-fondova.html

Afriku ionako dele Amerika i Kina i nesto manje Rusija, tim zemljama ne pada na pamet da puste neko jacanje Afrike

Svaka im cast! 

wtf? 

Kada pogledas neko prisustvo tih troje sila na africkom kontinentu, jasno je. Ne ulazu oni tamo milijarde dzabe. Ameri moraju da trpe Kineze jer Kinezi bez sirovina ne mogu da prave dzidza bidze za americko trziste. Tu im vise odgovara dva plemena sa kaljasnjikovima da se kolju oko nekog potoka nego neki politicari koji bi vodili neku mudru odluku za zemlju. Kratko receno, danas nikome od tih troje ne bi odgovarao ekonomski krah bilo jedne od tih sila. Da krahiraju Rusi, automatski manje nafte, barem u Evropi i ujedno sve poskupljuje i naravno njaka Amere zbog robne razmene Evrope i Amerike. Da Ameri krahiraju, automatski nema vojne sile za kontrolu, znaci rupa jedno mozda desetak godina koju ne bi preko noci popunili Kinezi ili Rusi a manje zemlje bi za to vreme pokusavale da se odupru uticaju sa strane. Ameri u Iraku zavode red, Kinezi u Iraku kupuju naftu, kao recimo i onaj tanker iz Bengazija i svi sretni i zadovoljni, ne pada nikom na pamet da kvari. Rusi udju u Gruziju, Ameri malo glasni i to je to. Kod Libije Rusi se uzdrze i posle su malo glasni i to je to. Frka u Tibetu, Ameri malo glasni i opet se ide dalje.
Videli smo sta bude kad je kriza u Americi. Isto nije ni kriza u Rusiji devedesetih bila bezazlena sto se tice svetske ekonomije. A neka potencijalna kriza u Kini bi izazvala slicni efekat. Nema jeftinih dzidza bidza, trgovci na zapadu ostaju bez posla i povlaci ostalo. A i da je neko recimo spreman da ugrabi sansu pa recimo pod tek malo boljim uslovima recimo u Srbiji pristane da pravi dzidza bidze, prvo, nema izgradjene industrije za to, drugo, i da ima celokupni izvoz Srbije bi bio tek kap u moru. Trece, otpor ljudi prema kineskim radnim metodama, znaci, svaki par dana negde neki strajk i to je naravno dobro zastrasivanje potencijalnih investitora. A investitori u Kini ne moraju da se boje strajka ili nestasice radne snage.

Foks: Pomoć libijskim pobunjenicima nije naoružavanje
Politika

Podrška koju je Velika Britanija dala libijskim pobunjenicima, uključujući i vojne savetnike, nije prvi korak ka njihovom naoružavanju, rekao je danas britanski ministar odbrane Lajam Foks.

"Jasno smo stavili do znanja da je reč o savetovanju, a ne o obuci", naglasio je Foks.

Upitan da li je to prvi korak ka naoružavanju pobunjenika u Libiji, Foks je odgovorio:

"Naša mentorska uloga je da osiguramo da se opozicione snage bolje organizuju, da poboljšaju logistiku i komunikacije".

Foks je rekao da London veruje da je ovakav pristup ključan kako bi se omogućilo da pobunjeničke snage ispune svoju ulogu i iskoriste sposobnost da pomognu u zaštiti civilne populacije u Libiji, preneo je Rojters.

"Tako da to nije prvi korak (ka naoružavanju) niti to treba da bude", zaključio je Foks u obraćanju pred parlamentarnim komitetom za odbranu.


Nema sta, veoma zanimljiv odgovor.

Ovaj misli da je ceo svet lud a samo oni da znaju sta rade.
Muka mi je od licemerja  i  "demokratije" koju nam serviraju SILOM -SAD, GB, ......a u poslednjih 10-15 godina Rusija i Kina.

NATO OPET GREŠKOM POUBIJAO POBUNJENIKE U MISRATI

(3) Send to friend Print Četvrtak, 28. April, 2011.| Autor: Agencija TANJUG

TRIPOLI - U vazdušnom napadu snaga NATO na Misratu ubijeno je 12, a povređeno pet pobunjenika, piše Njujork tajms, pozivajući se na izjavu jednog zapovednika iz pobunjeničkih redova.

Najmanje jedan avion NATO u sredu je napao pobunjenički položaj na linijama fronta u ovom gradu, koji pod opsadom drže snage libijskog lidera Muamera Gadafija, rekao je Abdulah Mohamed, ističući da je to bio "nesrećan slučaj koji je mogao da se izbegne".

Si-En-En (CNN) navodi da je u ovom napadu poginulo 11 pobunjenika, a povređeno dvoje, i prenosi izjavu portparola NATO Erika Povela koji je rekao da nema informacija o ovom izveštaju.

Pobunjenici najpre nisu hteli da kažu da su se ova ubistva dogodila, ne želeći da na taj način spreče dalje napade na Gadafijeve snage, koje su u sredu zapadnu oblast grada zasule minobacačkom paljbom.

Libijski pobunjenici su nakon žestokih sukoba saopštili da su uz podršku snaga NATO iz vazduha uspeli da potisnu Gadafijeve trupe i obezbede luku okupiranog grada.

 

Borićemo se dok ne izginemo ili ne pobedimo

Pobunjenici u Libiji se i dalje bore protiv trupa odanih Moamaru Gadafiju. Oni strahuju da bi režim protiv njih mogao da upotrebi i hemijsko oružje i traže da ih NATO vojno podrži.

I dok se NATO još uvijek nije zvanično oglasio o ovom zahtevu, stanje u libijskim gradovima je sve gore. Slavlje među ljubiteljima fudbala u Bengaziju. Dva nula za Barselonu. Igrači Barselone su najbolji, bolji od Reala. Real nije dobar, baš kao i Moamar el Gadafi.

Pobunjenici su zbog fudbala, na kratko odložili oružje. Dobro im je došlo malo opuštanja od rata koji je, prema nekim procenama već odneo 30.000 života. To su procene SAD. Gadafijeve trupe napadaju i dalje, kaže Goma Ibrahim, portparol Vojnog saveta u Sintanu.

„Na bolnicu u Sintanu su ispaljene rakete. To je jedina bolnica na zapadu zemlje u kojoj smo mogli da prihvatimo ranjenike. Ljudi se boje granata i beže iz grada.“



Broj izbeglica raste

Izbeglički logori koji se nalaze odmah iza granice sa Tunisom su puni. Tim Ujedinjenih nacija u međuvremenu istražuje navode izbeglica, kako Gadafijeve snage napadaju civile, civilne objekte i uništavaju rezervoare vode. Tri člana ovog tima su se u Tripoliju u međuvremenu sastala sa predstavnicima Gadafijeve vlade. Obećali su da će timu UN pružiti punu podršku, prenosi šef delegacije Mahmud Šerif Basiuni.

„Moramo doći do odgovora na brojna pitanja o bombardovanju naroda, o civilnim žrtvama, o mučenjima, ali i o angažmanu stranih plaćenika.“

Gadafijeve trupe i dalje gađaju luku u opkoljenoj Misrati. U luci se nalaze kampovi izbeglica koje čekaju na evakuaciju. Njihovo čekanje je uzaludno, baš kao i čekanje na humanitarnu pomoć, jer brodovi ne mogu da uđu u luku dok traje bombardovanje.



Kriza u snadbevanju hranom već stigla?

UN procenjuje da će u naredna dva meseca u celoj Libiji doći do krize u snadbevanju namirnicama. U Misrati kriza je već tu. Sabri Muhamed je hirurg u bolnici u tom gradu. „Već sam doživeo vrlo teške situacije, na primer u Bengaziju. Ali ništa ne može da se poredi sa ovim ovde. Užasno je i stvari neće biti bolje. Mislim da će nas Gadafi sve pobiti.“

NATO još nije potvrdio vesti da je u jednom napadu iz vazduha ubijeno 12, a ranjeno oko 40 pobunjenika. Postoje glasine da Gadafi sprema napad na Bregu, gde se nalaze velike rafinerije nafte i da bi u tom napadu mogao da koristi i bojne otrove. Sve to samo povećava volju za otporom, kaže jedan pobunjenik iz Misrate.

„Nećemo se predati. Toliko ljudi je već poginulo. Borićemo se dok ne izginemo, ili dok ne pobedimo.“

Izvor: dw-world

Ma kakve veze ima što je nato poubijao civile , kod njih se to uvek događa slučajno i zove se kolateralna šteta...