Како то да се декларисани космополита и шиптарофил разбацује оваквим нацистичким паролама Презаситио се организам хемијом, дисторзија сиве масе

Квладе немој да спамујеш овакву дивну вијест.

               Мирослав Мишковић оптужио Чедомира Јовановића за отмицу




"После јучерашњег текста објављеног у "Куриру" о умешаности Чедомира Јовановића у моју отмицу и поделу милионског плена, осећам обавезу да се огласим. Мада сам чврсто решио да о неким тајнама – око моје оружане отмице, држања у гепеку и шахту, гледања у цеви напуњеног оружја и плаћања милионског откупа – никад не проговорим, после вашег обелодањивања позадине тог полицијско-мафијашког злочина немам више права да ћутим. Немам права да друге људе излажем ризицима откривања свега што се мени онда десило и повезивања са оним што се мени и мојој компанији данас понавља", наводи се у саопштењу које је председник компаније "Делта" Мирослав Мишковић јуче доставио медијима поводом текста објављеног у јучерашњем "Куриру", у коме се наводи да је лидер ЛДП-а узео део новца од његове отмице.

"Мене је отела група полицајаца и мафијаша који су, готово без изузетка, имали службене значке државне безбедности још из Милошевићевог времена. Из текста сад видим да су променили једино своје партнере на власти. Онда нисам веровао тадашњем министру полиције кад ми се заклињао да моје отмичаре у затвору често посећује Чедомир Јовановић. Одбио сам Михајловићево – показало се пророчко – предсказање да ће отмичари, уз помоћ Јовановића, ускоро изаћи на слободу. На мој ужас, то се догодило. Тај догађај, њихов излазак на слободу и поред 75 кривичних пријава, и поред моје отмице, схватио сам као директну поруку да моје тамничење и даље траје. Да сам талац мафије и власти. Да они могу, кад год пожеле, да ме некажњено врате у шахт; да дођу по моју породицу, по моју компанију, кућу. Тада сам решио да заћутим", наводи се у Мишковићевом саопштењу.

Председник компаније "Делта" индиректно је оптужио лидера ЛДП-а и за повезаност с мафијом.

"Нисам проговорио ни кад ме је покојни Ђинђић, после свега, позвао на разговор. Ја знам шта ми је премијер рекао о отмици, исплати и подели. Ја сам сведок његовог огорчења што не успева – ни казнама, ни претњама, ни прекидом пријатељства и контаката – да себи блиског, младог сарадника одмакне од мафије. Име тог ортака мафије је данас стављено пред пороту целокупне српске јавности", наводи Мишковић и додаје:

"Без љутње у себи, зарад истине и зарад спокоја моје фамилије, морам да питам, јавно, гласно и директно – Чедомира Јовановића:

Ако си већ признао да си, као друга личност режима, посећивао земунски клан и био пријатељ са вођама мафије која ме је отела, да ли си и ти, на било који начин, умешан у моје тамничење? Јеси ли дао дозволу, упутство или гарантовао имунитет отмичарима?

Да ли је тачна вест са насловних страна српских новина да си од члана банде Дејана Миленковића Багзија узео пет милиона марака као део крвавог новца од моје отмице?

Ако си узео тај новац, с ким си га делио и на какве износе?

Признао си да си посећивао лидере земунског клана у притвору. Ако си знао да су тамо због моје отмице, и још 75 кривичних дела, зашто си их посећивао?

Ако си их посећивао, јеси ли утицао на тужиоца и суд да их ослободе притвора?

Ако си их ослободио, јеси ли био свестан шта могу опет да ураде мени или било којем другом човеку, знаш добро на кога мислим, који им стане на пут?

Јеси ли на било који начин утицао да судски процес због моје отмице просто одумре и да истина о творцима плана, ортаклуку политике и мафије, подели плена, заувек остане тајна?

Зар сто хиљада полицајаца није могло да ухвати живе двојицу вођа "земунаца", макар их држали под опсадом месец дана, и да тако сазнамо имена њихових политичких партнера и да ја знам ко је све умешан у моју отмицу, а Србија ко је и како пресудио премијеру?

Да ли данашњим насртајима предупређујеш сва сведочења о свему што знамо – зашто су ти руке прљаве а савест чиста; или су напади твој покушај да ме опет сместиш у шахт, и по други пут, затражиш откуп од мене, моје породице и моје компаније?"

Мишковић даље наводи да је платио своје и да је "исцрпео све своје страхове".

"Преживео сам што је мало људи преживело. Дочекао сам дан да се о недавној историји говори без страха. Тражим само да се свачија кривица и одговорност утврђује на суду, а не јавним линчовањем противника. Ја знам како је бити талац политике и мафије, знам како је кад линчују и мене и моју компанију. Могу ме вређати, али ме нико и никада више неће отимати и рекетирати. Ово је мој дуг људима који су одбили да ћуте", закључује се у саопштењу Мирослава Мишковића.

П. Р.
Политика.-  http://www.politika.rs/rubrike/Politika/index.1.sr.html

A ti spamujes jos divniju vest.

Stara jalovost

Nenad Prokić | 9.12.2009.

Uz političke elite, koje naravno ne narastaju ni iz čega, već naprotiv, iz nečega, glavni krivci za civilizacijski neuspeh srpskog društva, jesu "bolji" delovi intelektualnih krugova. Oni gori "intelektualni" krugovi, upravo iz tog razloga, uvek su bili "uspešniji", uporniji, verniji - pa zato i imaju "ostvareniji" saldo i sveukupno razmatrajući, "bolji " završni račun u okvirima srpskog društva i svih njegovih praktičnih "ostvarenja".

Ovako mnoštvo komplikovanih znakova navoda predstavljaju verni odraz svih izjava za koje je savremeno srpsko društvo uopšte više sposobno.

Bolji delovi obrazovanog dela stanovništva uvek su uzimali sebi za pravo da se prvi umore, da posustanu u podršci već na prvoj krivini u nizu vratolomnih serpentina na strmoglavom i opasnom putu koji stoji pred svakom političkom energijom koja želi da modernizuje ovo posustalo i neuspešno društvo. Dok se vozi po ravnom putu, kojih je tako malo u Srbiji, taj zajednički nastup nekako još i uspeva. Već posle prve krivine kreću sumnje, nepoverenje, optužbe, kletve i neprijateljstva. Upravo iz tog razloga napredak i modernizacija srpskog društva, njegovo držanje koraka sa mnogobrojnim novinama koje svet neprestano nudi, uvek ponovo pate i stradaju, pa su zato i kontinuirano neuspešni.

Ne postoji politička energija koja je sposobna sama, bez podrške intelektualne elite u prvom redu, da napravi bilo kakav pomak u takvoj beznadežno zaparloženoj sredini. Na taj način, teška optužba pada na taj tanki sloj stanovništva. Njihova ohola odluka da život proborave u sebičnoj kuli od slonovače, žaleći se svetom Petru na sve i svašta i "svekolici plačući", postaje sopstveni teški greh.

Postoji duga tradicija takve neuspešnosti. A posle je uvek kriv neki Milošević, neki Šešelj, neki Koštunica, neki Tomislav Nikolić, koji bez njihove jalovosti nikada ne bi ni dobio šansu. Da nesreća bude veća, takav neki Nikolić ima uvek na raspolaganju daleko strpljiviju klijentelu u svom biračkom telu, spremniju i živahno uporniju da odbrani onu bednu politiku koja je trenutno okuplja.

Da uskrsne Zoran Djindjić danas, posle niti dva dana počeo bi taj jalovi intelektualni krug sasvim sigurno da mu zamera što nije uskrsnuo ranije, već je čekao toliko dugo i na taj način teško iskušavao njihovo strpljenje i prepoštenu potporu. A onda bi mu zamerili auto, kuhinju, odelo i kravatu, kao i prijatelje iz trenutno aktuelnog kriminalnog klana, kao i sve ostale stvari iz srpskog krvavog Diznilenda. Baš isto onako kako su to već jednom nedavno učinili. A zatim nakon neibežno nadolazećeg Djindjićevog dvostrukog i ponovljenog ubistva koje sledi (ili će to ovog puta možda biti i samoubistvo), moraćemo još i da slušamo svu tu nepravovremenu apoteozu njemu i njegovom delu. Na taj način nastavićemo da se vrtimo u krug, a za to vreme kurdžonska Srbija će dobiti još niz šansi za obnovu svojih životom poraženih ideja.

Pohvaljujem ovom prilikom za ustrajni kukavičluk i sebičnost, a naročito za tradicionalnu glupost i jalovost, sve "bolje" delove srpskog društva koji su svojim napisima i ponašanjem omogućili Vučiću i Nikoliću da pobede na Voždovcu. Ona dva ili tri "bolja" javna glasila su pristupili opet proverenoj "copy-paste" varijanti, samo je na rdjavoj strani "Kurir" zamenio "Identitet", a na onoj boljoj kopiranoj su ostali oni provereno isti.

Sto sedamdeset nedostajućih glasača da LDP prodje cenzus pronalazim pre svega i u toj tradiciji jalovosti, gluposti i sebičnosti. Očigledno je da će sve političke snage koje žele da unesu promene u jedno katastrofalno društvo, morati da računaju na takav doček. A one koje to već čine, moraće da potraže nove saveznike i da objave raskid sa onima koji ih uvek napuste na prvoj krivini u gudurama balkanskih puteva koji obiliju serpentinama.

Da konfuzija bude veća, ni oni koji su, sa druge strane, saveznici na putu Srbije u Evropu, i koji pri tom drže vlast - ne pokazuju veći stepen suvislosti. Rečenica "centralizacijom do decentralizacije", podsetila me je na Joneska i na politički miting koji vodi ogromna ženetina majka Pip, čuvateljica javnih gusaka:

"Majka Pip: Narode, ti si mistifikovan, Ti ćes se demistifikovati.

Glas mase: Dole mistifikacija! Živele guske majke Pip!

Majka Pip: Podićiću za vas gomilu demistifikatora. Oni će vas demistifikovati. Ali, treba mistifikovati da bi se demistifikovalo. Treba nam jedna nova mistifikacija!

Glas mase: Živela mistifikacija demistifikatora!

Majka Pip: Obećavam da će se sve promeniti. Da bi se sve promenilo, ne treba ništa menjati. Menjaju se imena, ne menjaju se stvari. Stare mistifikacije ne mogu da izdrže psihološku analizu, sociološku analizu. Nova će biti neranjiva. Neće biti nesporazuma. Mi ćemo usavršiti laganje. Mi ćemo otudjiti čovečanstvo. Da bi se otudjilo čovečanstvo treba otudjiti svakog čoveka ponaosob... I imaćete narodnu supu!

Glas mase: Imaćemo narodnu supu i guske majke Pip!

Majka Pip: Mi nećemo više proganjati, ali ćemo kažnjavati i izvršavati pravdu. Mi ne porobljavamo narode, mi ih okupiramo da bismo ih olsobodili. Mi nećemo eksploatisati ljude, mi ćemo ih naterati da proizvode. Prislini rad zvaće se dobrovoljni rad. Rat će se zvati mir i sve će se promeniti, zahvaljujući meni i mojim guskama!"

Kad se sve uzme u obzir, antikomadi Joneska su veliki skok u odnosu na romane Dobrice Ćosića, s tim što nije i antipojavnost sveta usvojena skupa sa tim antikomadima.

U koordinaciji sa nesuvislošću i jalovošću intelektualnih krugova i ispraznost vlasti tako postaje još veća, pa se gotove ideje izražavaju mrtvim, automatskim jezikom i svedoče o sveopštoj unutrašnjoj ispražnjenosti jednog društva. A na listi ljudskih vrednosti u takvom društvu ne uvažavaju se ni naučne, ni moralne ni estetičke norme, pa naučni dokaz i besmislica teže podjednako na skali večnih vrednosti, pošto su i podjednako arbitrarni. Govorenje da se ništa ne kaže, zato što i nema šta da se kaže, konformizam na sve strane, mehanika čoveka koji je ogreznuo u svoju sredinu, ljudi koji ne umeju više da govore, zato što ne znaju više da misle. Zato više i ne razlikuju nepostojeću kuhinju od postojeće Autorske agencije.

Na kraju i moja čestitka Peščaniku i E novinama na pobedi Nikolića na Voždovcu.

Izvor: oficijalni sajt LDP-a, blog Nenada Prokica

p.s.
Ako te interesuje ko je kidnapovao vlasnika Srbije i kako, imas sve o tome u intervjuu gospodina Popovica nekoliko strana unazad. Procitaj umesto sto siris dezinformaciju i spamujes temu.

(Преусмјерено са Чеда)

-"Ма знам ја њега. Пушили смо траву заједно пар пута... У јеботе... Па то сам ја! Чанак дај још мало овог белог, супер јеееее..." ~ Чеда Јовановић на тему Чеда Јовановић

-"Чеда Јовановић мој добар другар" ~ Адем Јашари на тему Чеда Јовановић



 
Чедомир Јовановић у свом елементу Чедомир Јовановић (алиас Чеда Јовановић, алиас Чедица Јовановић, енгл. Pablo Escobar Jr., у народу познат као НН лице односно Надувани Наркоман) (1.април 1971. - Huh??) је један од највећих и најопаснијих криминалаца у Србији.

Младост
Рођен је као првоаприлска шала 1971. године у Београду од оца који је био локални проводаџија и мајке домаћице. Своју младост је проводио на београдском асфалту учећи од локалног мафијаша по имену Ковач. Најбољи пријатељи су му били извесни Симке, Пинки, Мали. Већ са 7 година Чедица је научио да барата оружјем, тако што је скинуо клинца који се подсмијавао његовом цртежу у забавишту. Иако је одлежао 3 месеца у Казнено-поправном дому, Чедица се није поправио. Специјалну основну и средњу школу завршио је у Београду, али се одмах по завршетку сели у Колумбију.

Колумбијски дани
По доласку у Колумбију, Чедица постаје јако добар пријатељ са Паблом Ескобаром (енгл. Pablo Escobar) и њих двојица праве највећи картел дроге у Србији. У наредних годину дана Ескобар и Чедица су држали скоро 90% свих испорука хероина кроз и унутар Србије. Годишње они су зарађивали скоро 520 милијарде динара, што је скоро 20% буџета Србије. У међувремену, Чедица је платио три факултетске дипломе да би прикрио свој стварни посао. 2002. године Пабло Ескобар је Чедицу прихватио као свог сина и тиме је Чедица постао Пабло Ескобар Јуниор (енгл. Pablo Escobar Junior). Неколико мјесеци касније, револтиран што је Срање (ТВ) укинула цртану серију Дигимони, Пабло Ескобар је извршио самоубиство и тако омогућио Чедици да постане краљ нарко мафије.

Чедица данас
 
Потерница за Чедомиром Јовановићем.Чеда Јовановић је после смрти покушао да се бави политиком оснивајући Наркоманско-пензионерску партију (НПП), али је подршка изостала тако да је Чедица одустао и вратио се свом старом занату - хероину. Почео је да улаже и ван граница Србије, тако што је постао власник пар казина у Лас Вегасу, Сомалија. Данас, Чедица се налази на више потерница, како домаћих тако и иностраних власти.


Чедицине мудролије

Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића залаже се да се укине слава града Београда - Спасовдан! То је изрекао шеф београдског одбора ЛДП-а Дејан Ранђић истичући да ће та странка подњети амандман на члан 10 Статута Београда и затражити укидање славе која се слави од 1403. године!


- Ко Чедомиру Јовановићу дозвољава да укида нешто што је традиција Срба и Београда?! Религија Чеде и остале братије из ЛДП-а је новац и кока, и то их једино интересује! Смета им литија београдским улицама, а не сметају им наркомани којих има на сваком ћошку, а и зашто би им сметали када су то њихови симпатизери и гласачи.

Подсјетимо, Спасовдан се као слава престонице слави још од 1403. године, када је Деспот Стефан Лазаревић дао Београду статус престонице. На прослави Спасовдана 1939. године град Београд је одликован највишим ратним одликовањем - Карађорђевом звјездом са мачевима четвртог степена.

А шта кажу бивши сарадници:

OTVORENO PISMO ČEDOMIRU JOVANOVIĆU, PREMIJERU I MINISTRIMA VLADE SRBIJE POVODOM SAOPŠTENJA LIDERA LDP OD NEDELJE, 21. 6. 2009. GODINE, DAJEM
JAVNOSTI NA ZNANJE

Ne čudim se što Čedomir Jovanović brani upotrebu droge, razlozi su opštepoznati, jer je Čeda osvedočeni borac protiv narkomanije, što je u skladu s njegovim sloganom „Širi dalje“. Zapanjen sam što Čeda pominje novac kad u životu dinar poštenim radom nije zaradio, već je sve što ima na čudan i svima poznat način prigrabio. Podsećam Čedomira Jovanovića da je, u svojstvu izaslanika DOS i specijalnog poverenika Zorana Đinđića, zajedno s Goricom Mojović dolazio kod mene i kod Slavoljuba Kačarevića u periodu 1996 - 2000. godine, tada je tražio štampanje lista Demokratija. Na kraju tog posla Gorica Mojović i Čedomir Jovanović, kao izaslanici Zorana Đinđića, ostali su nam dužni nešto više od 5,5 miliona maraka, obećavajući da će nam platiti čim dođu na vlast, a za to su nam kao garanciju dostavili tri akceptna naloga Demokratske stranke, potpisana lično od Zorana Đinđića. Danas je taj dug narastao na više od 600 miliona dinara. Čedo, gde su tada obećane pare? Sadašnji čelnici tvoje bivše stranke ne priznaju tvoje i Đinđićeve dugove.
Čedo, ti dođe ponovo 1999. godine u jesen i mi tad odštampasmo 37 brojeva onog biltena Promene. Zbog njega nam je stizala svaki dan tužba, svaki dan presuda i svaki dan plenidba. Čedo, ti nam tada donese 74.000 maraka u kešu da platiš štampanje biltena Promene i u prisustvu Slavoljuba Kačarevića video si gde smo te pare ostavili. Sutra ujutru upadoše neki koji se predstaviše kao devizni inspektori, te nam te tvoje pare odneše bez ikakvih papira i priznanica. Voleo bih da objasniš javnosti gde su otišle te pare.
Zbog štampanja tog tvog biltena Promene režim Miloševićev otera nam u stečaj tadašnju štampariju „ABC grafika“ po osnovu drakonskog Zakona o informisanju. Ti mi tada reče: „Rajo, ne sekiraj se, sve ćemo ti mi nadoknaditi“. Ja te u kancelariji kod Kačarevića pitam: „Koji to mi?“, a ti se u grudi udaraš i kažeš: „Mi, Đinđić, ja i naša stranka“. Šta bi, Čedo? Prođe deset godina, para niotkuda, a mi se zbog te tvoje prevare sudimo s državom, sporovi su vrednosti više desetina miliona evra, odnosno više milijardi dinara. Sve će te tvoje laži na kraju narod Srbije umesto tebe debelo platiti. Ti, Čedo, podseti aktuelnog premijera na taj dug barem iz moralnih razloga, ako uopšte znaš šta je moral.
Podsećam te na onaj slogan „Pošteno“. Pošteno me izvara, obmanu i opljačka, Čedo, brate, pa kud ćeš dalje?

Radisav - Raja Rodić
Pokretač dnevnih listova Glas javnosti, Kurir i nedeljnika Grom i enormno veliki prinudni donator Demokratske stranke, DOS i svega što se dogodilo u Srbiji 5. oktobra 2000. godine.

Ко те Радисаве хебе када "послујеш" са наркоманом.

хехе.. нацисто

иначе...ово није српски форум...да си прочитао правилник то би знао

Ovo je forum na srpskom jeziku, fasisto.

Али ја имам обзира према вама шиптарима па понешта преведем да се снађете лакше.

Па зашто не пишеш српски

Ma vi cete kompletno iz LjDPa da ga ispusite i to sa obe ruke!! 
Po 10000000i put govorim ja nisam clan niti simpatizer niti jedne stranke, niti izlazim na izbore, da ti vise nije palo na pamet da me etiketiras kao glasaca ili simpatizera bilo koje stranke! 

Poslednji put sam izasao na izbore 2000e i nikad vise, pogotovo necu nikada vise glasati za bilo koju stranku u Srbiji koja u svom nazivu nosi rec ~demokrat~

па и није...пишу људи овде и на хрватском,македонском,црногорском ,енглеском,руском...