Lepota u književnosti

Stalno čitate rubrike namenjene muškom polu, pronalazite gomilu saveta i podataka o muško-ženskim odnosima, a verovatno sebe ne možete da prepoznate u njima. Da li je ovo jedan od takvih primera, ili možda priča o tome kakve žene vole muškarci širom sveta i kroz vekove pokriva i vaš ukus?

Smatra se da su se kriterijumi ženske lepote menjali iz epohe u epohu i razlikovali od kontinenta do kontinenta. Ipak, jedna ozbiljna studija pokazala je da muškarci kroz vekove nisu preferirali ni plavuše ni brinete nego pre svega vitke i nežne žene.

Pomenuto istraživanje, komparativna studija klasične engleske, kineske i indijske književnosti, dalo je potvrdu tezi prema kojoj se muškarci nesvesno rukovode Darvinovim refleksom dugovečnosti gena i zbog toga teže vitkom ženskom liku, nespornom znaku dobrog zdravlja i plodnog tela. Naučnici s Univerziteta Ostin u Teksasu i Univerziteta Harvard proučili su englesku književnost 16, 17. i 18. veka, kao i kinesku i indijsku poeziju prvih vekova i napravili svojevrsnu statistiku.

Grudi, zadnjica i bedra, erogene zone par ekselans, figuriraju visoko u literarnim opisima, ali se ipak najčešće ističe vitkost. U engleskoj književnosti koju su naučnici proučili vitka figura pominje se 65 puta, naspram 16 aluzija na grudi, 12 na bedra i samo u dva slučaja na bokove i zadnjicu. U indijskim epovima "Ramajana" i "Mahabharata" 36 puta se slavi vitkost i gracioznost ženske figure, a 26 puta ostali delovi ženskog tela. U kineskoj poeziji između četvrtog i šestog veka 17 puta se pominje ženska figura i nijedan drugi deo tela. Tek jedan stih posvećen je lepoti ženskih nogu.

Međutim, ako vi najviše volite vitku plavušu ili zaobljenu crnku, nemate razloga za brigu. Statistike služe samo zato da bi zbunjivale ljude, a vaš ukus je samo vaša stvar!

Izvor: Krstarica

Ne znamo jos uvek sta podrazumevaju pod epitetom "vitka". Kroz istoriju umetnosti provlaci se velicanje zene kao zdrave buduce majke sa fizickim atributima kao sto su bujne grudi, siroki bokovi, maleni stomacic, snazni ali ipak zenstveni listovi, malena nezna stopala i malene sake. Blago rumeni obrazi, izrazito svetla put najcesce ogrnuta tkaninama bljestavo bele ili jarkih boja. Kroz razlicite umetnicke periode, zena je od mitoloskih i hriscanskih motiva, pa preko mracnog srednjeg veka do konacnog renesansnog procvata. bila i razlicito prikazivana kao i razlicito obozavana.

K`o sto rece Munkaze...
~Renesansa, moj period  , izuzetno bleda put, duza kosa crvenkaste boje.
Zatim se , u baroku, pojavljuju zene tamnijeg tena, crne kose, ociju.


Pojam "vitkog" varira. Tj. bitno je ko posmatra vitkocu- zena ili muskarac.
Muskarcima je, cesto, vitko ono sto zenama ne bi bilo. 

Па оно јес, "матерински атрибути" обично и не подразумевају виткост

Figura, boginja plodnosti. 

Али богиња плодности није толико у књижевности, колико је у неким пластичнијим уметностима