Ruku mi daj i stegni me nasmeši se i proći će kriješ, al' znam da slutiš kraj u oku tvom se gubi sjaj Zagrli me i ne pričaj reč po nekad rane otvori zažmuri i ne brini to nas samo noć iskušava, 'ej, to đavo nema sna... Na usnama trag pepela u borama bol skrivena zaboravi na ružno sve i pusti san kroz zenice Zagrli me i ne pričaj....
Ovo je noć kao stvorena za nas, osećam moć, pobede slast opojna noć, miris belog bagrema, fanfara zvuk, korak do sna Uzeću te za ručice, trešnjinog cveta latice ispuniću, obasjaću sve moje prazne godine poletećeš ka zvezdama nošena mojim krilima zaplovićeš ka snovima na mojim vrelim usnama.... Pružiću dlan za par snenih senica tvog pogleda iz zenica stopiću zvuk tvojih lakih koraka sa trepetom krila čvoraka Uzeću te za ručice.....
Strah me dok te gledam kako spavaš, ne dišeš strah me a sto puta kažem sebi proći će tvoje bledo lice usnama dodirujem slušam u daljini zvona kažu svanuće Život kao led na dlanu topi se kao talas kad ga stena razbije tvoj smeh kao lek, kao krila leptiru, kao zadnja nada večito na dnu Strah me dok te gledam kako spavaš, ne dišeš strah me a sto puta kažem sebi proći će srcem čovek stvari često dobro ne vidi strah me šta mi ovo jutro s' tobom donosi.... Život kao led na dlanu topi se....
Ne pitaj što se svako jutro budim umoran ne pitaj šta u srcu krijem, što sam uvek sam Ne pitaj, ništa ne pitaj me kada već sama znaš sve, od kad me nema u srcu tvom ne pevam jer nemam kom'... Ne pitaj kol'ka tuga može da se izdrži ne pitaj kol'ko treba da se suza ne pusti Ne pitaj, ništa ne pitaj me.... Ne pitaj što ti mladost dajem, što si porok moj ne pitaj što u svakom drugom tražim osmeh tvoj Ne pitaj, ništa ne pitaj me....
Gledaš u mrak, ništa ne pričaš slušam ti dah lak i nemiran Na prstima se prikradam, kao kad mesec krade dan, do tvojih tajni da ih otključam... Da l' da te pitam je l' to ljubav umire, il' mi to samo slutnje govore, ili da ćutim da te ništa ne pitam i iz tvog oka sve pročitam? Ne grliš me više kao pre i da l' je sve deo navike? Na prstima se prikradam, kao kad mesec krade dan, do tvojih tajni da ih otključam... Da l' da te pitam je l' to ljubav umire..
Stigao sam, već je bila zora i umorno stres'o sneg s' kaputa, opet sam bežao i sebe lagao, al' ti si uvek na kraju puta Ti me čekaš uvek na dnu čaše, ti si razlog svake moje pesme, ti si trn na ruži u mom dlanu, ti si sada ono što se ne sme šta sam to uradio sa sobom, nemam snova, sve sam tebi dao, gradio u oblacima nešto, da sagradim ipak nisam znao.... Tebi dajem ono što još imam, samo ovo malo nežnih reči, jedna suza tvrda, muška, olovna možda bi ti više kazala.... Ti me čekaš uvek na dnu čaše....
Uz pesme zvuk i korak lak noćas si nebom hodala par latica od šeboja ti si u osmeh dodala a zanos venom struji sva si se želji podala u oku tvome tinja strepnja tek da se ne bi odala... U sebi dugo vešto skrivaš tajnama čežnju protkanu ovo je noć o kojoj snivaš reci i ja ću biti tu budi što nikad nisi bila ogrni plašt od meseca, a ja ću biti tvoja krila, biću ti barka Nojeva, svetlo za tvoja sivila.... Ne moraš ništa da mi kažeš osmehom samo daj mi znak i ja ću biti tu kraj tebe za tvoju tamu biću zrak... U sebi dugo vešto skrivaš....
Ja sam te jednom imao, kratko al' ipak imao, iz tvoje čaše otpio, al' ne i sasvim popio ja sam u sebi dubio bunar za tvoje novčiće, u tvome glasu slušao božićnih jelki zvončiće... Sedim za stolom preko puta i gledam kako brišeš sve, ko mnogo daje mnogo gubi, a ja sam dao previše gledam te kako važno pričaš, ja sam to davno čuo sve, kažu da ljubav često prođe kada se nadaš najmanje.... Ja sam te jednom imao, kratko al' ipak imao, iz tvoje čaše otpio, al' ne i sasvim popio ja sam u sebi budio vetrove jake olujne za tvoje crne oblake i tvoja krila anđele... Sedim za stolom preko puta....
Eh, što peče ova noć, što mi duša izgara kao rana duboka, kao kad si otišla znaš da nisam tako slab k'o što noćas izgleda, samo su me ponela neka stara sećanja... Kao mesec žut iznad tvoga uzglavlja, noćas bih prekrio usta tvoja usnula kao vetra dah samo bih privirio, iznad tvog jastuka, tu bih se primirio... Znaš da nisam tako slab k'o što noćas izgleda, samo su me ponela neka stara sećanja... Kao mesec žut iznad tvoga uzglavlja....
Godine neverne kopne, nestaju besanim noćima lice boraju ostaju sečanja maglom šivena u njima uvek ti čekaš skrivena... A onda krene tupo, tek da zavara dobro poznat bol svud me zapara a noći dugo, dugo traju, predugo sve je uzalud, nismo jedno za drugo... Dokle ću da odričem želju za tobom ćutanjem da prikrivam borbu sa sobom? Ponos je preskupa cena, sebična ognju što se ne gasiš, žetvo besplodna... A onda krene tupo, tek da zavara dobro poznat bol svud me zapara...
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.
Tema: 
