Legalizacija marihuane - za ili protiv :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:535299-Farmerke-za-tri-generacije

Farmerke za tri generacije

Ivona Živković | 23. februar 2015. 17:47 | Komentara: 0
“Model-T” Henrija Forda, koristio je gorivo od konoplje, imao je haubu od konopljine plastike, koja je bila 10 puta jača od čelika. “Mercedes-benz” klase C ima više od 30 delova od konoplje

Skoro osamdeset odsto odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetnih posteljina bilo je pravljeno od konoplje u prvoj polovini devetnaestog veka. Sve dok na scenu nije stupio pamuk koji predstavljan kao “kvalitetniji”. Originalni džins koji je pravio Levi Štraus bio je od konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke. Današnje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju. Možete li da zamislite da čitavog života nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi vaš sin, a onda unuk. Biznis sa džinsom od pamuka bi načisto propao, zar ne?

Konoplja ima kvalitetnije vlakno i od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konoplje ne žuti i veoma je postojan. Za razliku od drveta, konoplja raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

Seča šuma, poznato je, ima poguban uticaj na mikroklimu bilo kog područija. Studija američke vlade iz 1916. godine pokazala je da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. “Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu”, zapisano je u američkom biltenu br. 404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

Kvalitetne boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine. Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke medicinske asocijacije (AMA). Danas se ulje od kanabisa kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije, koje se sintetišu preko alkaloida. Ovi alkaloidi se dobijaju od derivata nafte.

Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ljudsko telo.

Prvi model automobila Henrija Forda, “model-T”, napravljen je da ide na gorivo (biodizel) od konoplje, imao je i panele haube od konopljine plastike koji su izdržavali udar 10 puta jači nego čelik. (Izvor: “Popular mehaniks” iz 1941)

Čak i današnji “mercedes-benz” klase C ima više od 30 delova koji se i izrađuju od konoplje. Razlog? Naravno, ovi delovi su elastičniji i u “Mercedesu” to znaju.

Kuće se u potpunosti mogu zidati od konoplje uključujući i njenu konstrukciju. Grede i daske od konoplje su se odavno pokazale kao odličan građevinski materijal.

Inovacije u poljoprivrednim mašinama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog dekortikatora (mašine za guljenje stabljika), koja je bila daleko savršenija od Džefersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od ove biljke. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu. Dakle, tehnologija za obradu konoplje je još početkom veka počela naglo da se usavršava.

“Više od pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, uključujući i njeno korišćenje kao pogonskog goriva, umesto otrovnih derivata nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD već i u mnogim drugim državama sveta”, zaključio je američki novinar Dag Jurči u svom tekstu o konoplji.

I sve bi bilo drugačije da konoplja iznenada nekome nije zasmetala.

A sve je počelo kada je novinar i vlasnik velike medijske imperije, Vilijam Rendolf Herst, poznat kao lik iz filma “Građanin Kejn”, Orsona Velsa, inače i vlasnik fabrika za proizvodnju papira “Herst pejper manufakturing divižn”, koji je posedovao brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je sađeno drvo za proizvodnju papira, zaključio da mu planovi američke vlade u vezi sa konopljom nisu u interesu.

Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Samim tim je imao ogroman uticaj na medije, koje je uslovljavao da novine štampaju na papiru od drveta. Plan američke vlade je u jednom trenutku bio da glavna sirovina za izradu novinskog papira bude jeftinija i manje štetna konoplja. To je direktno ugrožavalo Vilijama Hersta i pretilo da ga potpuno izbaci iz posla na kojem je još njegov otac počeo da zarađuje stotine miliona dolara.

NAFTNA OLIGARHIJA

Ako bi svi plastični proizvodi koji su danas preplavili svetsko tržište i koji se prave od naftnih derivata bili pravljeni ceđenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgrađivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgrađuje jer se u njenom dobijanju koristi mnogo sintetičkih hemikalija. I one su sačinjene od velikih molekula. Ovi materijali mogu samo da se mrve, ali ne i da se razgrađuju. Današnja plastika od nafte teško zagađuje okolinu. Međutim, ekologija nije omiljena reč onima koji su na čelu naftne oligarhije.
I njegov poslovni partner i prijatelj, Lamon Dipon (Du Pont), imao je sličan problem. On je napravio ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte i njemu su smetali američki brodovi na vodenu paru, rudnici uglja i Fordov biodizel od konoplje.

Diponovi su američka porodica poreklom iz Francuske i učestvovali su u francusko-američkoj kupoprodaji države Luizijane. Porodica Dipon danas kontroliše najveću svetsku banku semenskih vrsta i vodeća je u upravljanju globalnim tržištem semenske robe. Jedna su od najbogatijih dinastija u svetu, i veoma bliski sa Rotšildima i Rokfelerima.

E.I. du Pont de Nemours je u Americi 1802. počeo da proizvodi eksploziv, stvarajući tako jednu od najstarijih korporacija na svetu. Za samo 100 godina postali su najveći proizvođači oružija. Čuveni upaljači Dipon su samo jedan sporedan proizvod eksplozivne mašinerije koja je pravljena u njihovim fabrikama.

Kao glavi američki proizvođač oružja, Diponovi su bili su bliskim kontaktima sa američkom vladom i Belom kućom.Njihova uloga u pravljenju prve atomske bombe, u “Projektu Menhetn”, bila je više nego značajna. Bili su najveći izvođači radova. Učestvovali su i u izgradnji nuklearnih postrojenja na Savana Riveru, gde su od 1952. godine proizvedena sva oružja punjena plutonijumom za američku vojsku.

Pravljenje atomske bombe, punjene plutonijumom, iziskivalo je i ogromne količine fluorida. U vreme Hladnog rata u SAD je prizveden veliki broj ovakvih bombi. Potrošeni su milioni tona fluorida. Desio se i jedan veliki “akcident”. Iz Diponovih postrojenja iscurela je ogromna količina fluorida i naneta je ogromna šteta žitaricama u okolnim njivama. Američki farmeri pokrenuli sudski spor protiv Diponove kompanije.

Ova porodica još jednom je pokazala da je iznad zakona, ne samo da je uspela da izbegne sud i zatvaranje postrojenja, već je smislila još jednu prevaru: predstavili su javnosti “naučnu studiju” (kupiti naučnike je izgleda najlakša stvar na svetu) koja je dakazivala da je fluorid izuzetno koristan za zdrave zube. I danas se on stavlja u paste za zube kao i pijaću vodu u mnogim gradskim vodovodima. Tek nedavno je skinuta tajna sa dokumenta koji je bio prosleđen američkom Kongresu, i čuvan kao državna tajna decenijama najvišeg ranga, iz koga se vidi da je fluorid izuzetno otrovan i da može da dovede to teških oštećenja mozga.