Cg_ac,a gde sam ja psovala???

сори моја грешка није намјерно помјешао сам постове. 

Pa odgonetni na koga si mislio! ... u svakom slucaju normalno razmishljanje za razliku od ranijih... a odakle je to potekla marihuana po tvom mishljenju?

мислим да је из јужне америке али нисам сигуран мислим да сам то негдје прочитао али слагаћу те, нисам мислио ни накога јер сам се нешто изгубио сав а било је грубих ријеи са свачијих страна. А мислим и да сам раније нормално размишљао само ипак има ствари у којима се не слажем па покушам а их објасним на најбољи начин.

Kanabis je jednogodišnja biljka koja pripada familiji Cannabaceae , ranije klasifikovana u red Urticales, a kasnije u red Rosales. Postoji filogenetska kontraverza da li su varijeteti koji se uzgajaju varijeteti jedne vrste (Cannabis sativa) ili predstavljaju različite vrste (kao što su Cannabis indica, Cannabis ruderalis, ili Cannabis americana. Različite vrste kanabisa rastu u većini klimatskih uslova. Snažni fiberi biljke poznati su kao hemp i imaju mnoge namene, uključujući proizvodnju odeće, konopca i papira. Seme kanabisa koristi se u hrani za ptice i vredan je izvor proteina, energije i masti. Sadrži blago
halucinogene i druge psihoaktivne i fiziološki aktivne hemikalije poznate kao “kanabinoidi”, odnosno aktivnu supstancu THC. Cvetovi (engl. buds) i listovi (engl. leaves) biljke koriste se rekreativno i medicinski; tako pripremljeni često se nazivaju marijuana i danas se obično konzumiraju oralno pušenjem ili vaporizacijom. Koncentrovanan THC koji se dobija iz smolastog sekreta bljke  poznata je kao hašiš. Istorijski, tinkture, čajevi i ulja su veoma poznati preparati, posebno medicinski.

Kanabis se reprodukuje seksualno. Ženska billjka formira cvetove koji reprodukuju stotine semenki. Muške biljke dostižu seksualnu zrelost nekoliko nedelja pre ženskih. Iako geni odlućuju koji će biti pol biljke, faktori sredine mogu priomeniti pol biljke. Dakle biljke kanabisa su prirodni hermafroditi, sa muškim i ženskim delovima. 'Feminizirano' seme u komercijalnoj prodaji dobijeno je od veštačko ženskih biljaka kojima se hormonskim tretmanom uklanjaju muške odlike.
Kanabis koristi C3 fotosintezu, tako da ne zavisi od noćnog ciklusa i absorpcije karbon dioksida. Kanabis u fazi vegetativnog rasta može izdržati 24 sata uslova dnevnog svetla, iako neki uzgajivači zagovaraju male periode odmora kako se biljka ne bi izmorila. Cvetanje se događaja kada tama pređe 11 sati po danu i može trajati i šest nedelja

Glavna psihoaktivna supstanca je Δ-9-tetrahydrocannabinol (takođe poznat kao D-9-THC ili THC), iako sama biljka sadrži ukupno 60 kanabinoida uključujućidva druga u značajno visokoj koncentraciji  - kanabinol i kanabidiol.
Razlike u hemijskom sastavu vrsta kanabisa mogu izazvati veoma različite reakcije kod ljudi, i kompleksnost sastava biljke je jedan od razloga zašto su efekti značajno drugačiji od sintetičke verzije THC-a -  dronabinola.     Iako je potentnost većine vrsta kanabisa teška za merenje, većina biljaka kanabisa sadrži ispod 8% THC-a. Selektivno uzgajanje modernim tehnikama kultivacije (npr. “hydroponics”) stvorile su vrste sa 25% THC-a. Postoje i vrste koje sadrže 2-3% THC-a, kao što su one koje se posebno uzgajaju za hemp. Njihovo pušenje izaziva veoma blage efekte. Na THC sadržaj značajno utiče pol biljke, pri čemu ženske biljke proizvode značajno više.
   Vrste koje nemaju seme, dobijene iz jednopolinisanih ženskih biljaka, sa visokim procentom THC-a se ponekada nazivaj sinsemilla (Španski: "bez smena").

Za razliku od ženske biljke kanabisa koja se koristi za dobijanje marihuane odnosno hašiša, muška biljka kanabisa upotrebljava se u industriji za proizvodnju konopca i jednim delom grublje odeće, obuće i materijala sličnih papiru. Ovu primenu kanabis ima oko 12 000 godina. U Americi je bila jedan od osnovnih proizvoda u vreme kolonija, pre oslobođenja. Zanimljivo je da o kvalitetu hemp proizvoda u  govori da su Džordž Vašington i Tomas Džeferson (tvorci SAD) proizvodili hemp papir. U toku Drugog svetskog rata je vojska SAD kreirala kampanju »Hemp for victory« (Hemp za pobedu)  kako bi podstakla proizvodnju hemp-a kao alternative celuloznim proizvodima. U praksi se pokazalo da je hemp papir dugotrajniji od celuloznog, da ne žuti i da se odlično reciklira. Proizvodi od hempa generalno su jači i/ili lakši od proizvoda od drveta. Zbog svoje izdržljivosti i lakoće reciklaže mnogi industrijski giganti poput Forda i BMW su eksperimentisali sa upotrebom hempa.
   Vlakna kanabisa su duža, jača i otpornija od pamučnih. Ulje kanabisa ima izuzetno visoku proteinsku i energetsku vrednost – do 25% proteinskog sastava. Neki od sastojaka kanabisovog ulja kao što su amino kiseline, mogu se naći samo još u majčinom mleku. Ulje kanabisa može se preraditi u ukusne i nutricionističke proizvode.  Seme kanabisa, koja se dobija u velikim količinama, danas se »steriliše« i koristi kao hrana za ptice. Zanimljivo je da proizvodi koji sadrže hemp bolje blokiraju UV zračenje. Ulje kanabisa (hemp-a) može se naći u losionima, sapunima i drugim kozmetičkim proizvodima. U smislu hrane moguća je proizvodnja energetskih štanglica, veganskih burgera, siru koji nije napravljen od mleka i određenoj vrsti hleba.
Dakle, zbog svih svojih karakteristika hemp se opravdano smatra značajnim i višestruko korisnim usevom.
Zanimljivo je da je Rudolf Dizel originalni dizel motor iz 1893. dizajnirao tako da radi na bazi biljnih ulja. Kao ekološko gorivo hemp nailazi na mnoge pobornike. Sve ove materije sadrže male količine THC-a, nedovoljne da izazovu psihoaktivne efekte.
Kako je kanabis (odnosno THC) generalno ilegalna supstanca, njegova proizvodnja i u industrijske svrhe (odnosno proizvodnja hempa) podlaže strogom vladinom licenciranju, što je najveća prepreka širokoj rasprostranjenosti »hemp made« proizvoda. Istina je da se istovremeno moraju uzgajati i hemp i marihuana kao muška i ženska biljka, ali i da je moguće selekcijom regulisati nivo THC-a. Za razliku od SAD, EU subvencioniše uzgajanje hemp-a. Hemp se uzgajao komercijalno do 1937. kada je Marihuana poreskim zakonom donet enormno visok porez koji je ugrozio isplativost njenog uzgajanja da bi 1950. njegova proizvodanja bila i potpuno zabranjena. Preko 30 industrijskih demokratija, uključujući i Kanadu u dokumentima koji se tiču kanabisa, izuzimaju hemp i dozvoljavaju njegov uzgoj.
Kanabis je do danas opstao kao biljka koja se izuzetno lako gaji, brzo raste i daje dobre useve. Kanabis aktivisti smatraju da bi šira upotreba kanabisa za proizvodnju papira, hrane  i kao što ćemo uskoro videti – goriva doprinela spasavanju seće šuma zarad celuloze ili opštem zagađenju usled upotrebe tzv. nečistih izvora energije (nuklearna energija, ugalj, tečno gorivo ...). Procena Severnoameričkog Hemp Industrijskog Saveta (NAHIC  http://naihc.org) je da se od kanabisa može dobiti oko 25 000 proizvoda.
   Nažalost, kriminalizacija kanabisa onemogućava šire eksperimentisanje na ovim osnovama, i svaku privatnu proizvodnju tretira kao »proizvodnju i puštanje u promet opojnih droga« u znatnom delu sveta, počev od SAD do Srbije, ignorišući većinu mogućih korisnih efekata kanabisa kao industrijske biljke. U gotovo svakoj zemlji vojska i policija organizovano pale polja kanabisa koja seljaci seju jer im donosi veću zaradu od gajenja mnogih drugih kultura.

•   Prema dr Dejvidu Vestu nivoi THC-a u industrijskom kanabisu su tako mali da je nemoguće dobiti psihoaktivne efekte. Tačnije, hemp sadrži visok nivo CBD-a, supstance koja blokira THC  .
•   Protivnici legalizacije hempa misle da će hemp polja služiti za ukrštanje i proizvodnju kanabisa, međutim ukrštanje velikih količina marihuane i hempa dovodi do pada THC-a (pri proizvodnji kanabisa muške biljke – hemp – se brzo ubijaju). 12 marta 1998. Kanada je legalizovala gajenje hempa pod uslovom da je nivo THC-a do 0,3% i da se sve semenke setifikuju .
•   Centar za biznis i ekonomsko istraživanje Univerziteta u državi Kentaki (jednom od nekada velikih proizvođača hemp-a) procenio je da bi neto profit farmera varirao od 200 - 600$ za akr sertifikovanog semena. Jedina isplatljivija biljka je duvan .
•   Zanimljivo je da je februara 2004. doneta prva presuda  da DEA (Agencija SAD za borbu protiv narkotika) nemože zabraniti upotrebu hemp-a i uopšte proizvoda koji na prirodan način sadrže THC  .
•   Do sada su države SAD: Merilend, Havai, Severna Dakota i Minesota dopustile proizvodnju hempa  .

•   Izdržljivost: Hemp, kao i svaki kanabis, rate u velikom varijetetu klima i vrsta zemljišta. Ne zahteva upotrebu pesticida, i ostavlja zemlju upotrebljivom za naredni usev. Hemp daje 3-8 suvih tona vlakana po akru što je četvorostruko povoljnije od šume.
•   Papir: Hemp se može obraditi u fini papir koji se može reciklirati nekoliko puta češće od celuloznog papira. Boja i sastav hemp-a zahtevaju manje hemikalija od obrade drveta.  Takođe širokom upotrebom hempa bi se spasile zelene površine a time i značajni prirodni rezervati životinjskih i biljnih vrsta i izvor kiseonika i smanjivač globalnog zagrevanja
•   Odeća: Hemp može uspešno da zameni pamuk. Sa ekološke strane oko 50% upotrebljenih pesticida se stavlja na pamuk, što nije potrebno hempu.
•   Hrana: Od hemp (kanabis) ulja se može proizvesti kalorična i zdrava hrana. Vredi pogledati sajt www.coolhemp.com na kome su u ponudi energetski kolači, smrznuti dezerti, proteinski prah, sladoledi i sl. Oni nemaju ukus konopca, ne sadrže THC, ukusni su i pristupačnih cena.
•   Gorivo: Najzanimljiviji projekat sa tematikom biogoriva je svakako Hemp Car - www.hempcar.org kao i sajt Nacionalnog biodizel borda www.biodiesel.org. Ova dva projekta najveći su pobornici upotrebe »biodizel« goriva  koje se pravi od mešavine hemp ulja, drugih biljnih ulja i životinjskih masti. Biodizel se može koristiti u nemodifikovanim dizel motorima. Upotrebom biodizela značajno bi se smanjila zagađenost, smanjila zavisnost sveta od nafte. Biodizel se može mešati sa klasičnim benzim dizelom u bilo kojoj proporciji. Biodizel proizvodi 100% manje sulfor dioksida i 80% manje karbon dioksida. Biodizel je sigurniji za transport jer nije toskičan, prirodno se razgrađuje i teže je zapaljiv. Miris biodizela je sličan mešavini mirisa hempa, pomfrija i kokica. Ne proizvodi sumpor (a time smanjuje rizik od kiselih kiša) i ne doprinosi globalnom zagrevanju. Kada bi se samo 6% SAD zasadilo hempom za proizvodnju biodizela, bile bi podmirene Američke potrebe za naftom .
Linkovi:

Hempcar project www.hempcar.org
Cool Hemp food www.coolhemp.com