Na biro za zapošljavanje pristiže mnogo više novih kandidata nego što sa njega odlazi. U junu NSZ prijavljen 33.841 kandidat, a posao dobio 20.051.



Poslu se krajem juna na birou rada nadalo 776.345 kandidata, dok je u istom intervalu prošle godine ovaj red bio kraći za 21.358 prezimena. Tako se fioke Nacionalne službe za zapošljavanje brže pune novim predmetima nego što se prazne jer svakog meseca u njihove filijale dođe oko 33.000 novih “klijenata” dok se sa spiska skine tek 20.000 srećnika koji potpišu kakav-takav ugovor o radu.

Da zapošljavanje ne ide kako je predviđeno Nacionalnom strategijom za zapošljavanje, usvojenom pre tri godine, jasno je već na prvi pogled, jer se nijedan predviđeni cilj u njoj nije ostvario. U ovom dokumentu je, na primer, zapisano da će sredstva za aktivne mere zapošljavanja biti tri do četiri puta veća nego u 2010, a ona su još manja i trenutno iznose svega 3,4 milijarde dinara. A prognoza da će 2013. biti prelomna jer će stopa nezaposlenosti početi da opada sasvim se izjalovila pa smo upravo u ovoj godini oborili crni rekord.

- Nezaposlenost se neće smanjivati dok god država ne zauzme bolju strategiju - kaže ekonomista Mlađan Kovačević. - Do sada su se sve mere pokazale kao nedovljno efikasne pa čak i neozbiljne i zato svake godine imamo sve više ljudi na birou umesto u fabrikama i preduzećima. Kada bi država preduzela određene korake odnosno kada bi davala olakšice svima koji zapošljavaju nove kadrove, moglo bi mnogo toga da se promeni na bolje.

I Mahmut Bušatlija, član Nacionalnog saveta za privredni oporavak je ilustrovao podacima koliko država “brine” o nezaposlenosti i naveo da su do 2011. u našu zemlju ušle 33 milijarde evra raznih investicija, a istovremeno je izgubljeno 700.000 radnih mesta. On zato predlaže osnivanje Zavoda za planiranje, koji bi se ozbiljno bavio svim segmentima potrebnih reformi. Tek u tom slučaju bi se, za pet ili šest godina problem nezaposlenosti donekle rešio.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje potvrđuju da se redovi nezaposlenih ne smanjuju i računaju da je u junu do posla došao samo 20.051 građanin koji je šansu čekao na birou. Među njima 3.747 ima samo četiri razreda osnovne škole, 1.212 samo osnovnu, sa diplomom fakulteta zaposlilo se svega 89, dok su ostali sa srednjom stručnom spremom.

- U junu su do posla najlakše dolazili metalurzi pa je tako u ovoj branši potpisano čak 2.115 ugovora - kažu u Sektoru za zapošljavanje NSZ. - Do posla je, zahvaljujući posredovanju naše službe, u istom mesecu došlo i 1.585 trgovaca, 1.569 proizvođača bilja, 365 šumara, 278 elektroničara, 293 proizvođača odeće, 323 komunalca, 506 građevinara... S druge strane, teže su se zapošljavali oni obrazovaniji pa je ugovore o radu potpisalo 130 menadžera, 444 ekonomista, 126 pravnika, 65 informatičara, 488 vaspitača i nastavnika, 51 stomatolog, 156 farmaceuta...

Ipak, među svima koji su se u junu zaposlili, ugovor za stalno je potpisalo tek 5.030 građana, dok je posao na određeno vreme dobilo 10.497. Ostali su angažovani na privremenim, sezonskim poslovima ili rade sa nepotpunim radnim vremenom.


NOVI STIŽU

U junu je na biro rada stigao 33.841 novi nezaposleni, među kojima 12.530 nikada ranije nije ništa radilo, dok ostali imaju i radno iskustvo i iskustvo sa otkazima.



NAJVIŠE MAŠINACA

Na birou za zapošljavanje, među 776.354 nezaposlenih, dominiraju mašinci pa čak 105.761 kandidat pripada ovoj delatnosti. Poslu se nada i 81.449 nezaposlenih koji imaju znanja iz oblasti ekonomije, prava i administracije, a na trećem mestu su trgovci i ugostitelji – 70.560.

Izvor: Novosti

Ову институцију треба укинути, све људе отуда отпустити. Потпуно је сувишна, нити налази људима посао, нити посредује у истом. Треба оставити пар радника или их прешалтати уз Општину, који би се бавили надокнадом после губитка посла, и сличним проблемима, а све саветнике, и сличне нераднике, који се зајебавају с тобом кад им одеш на врата, укинути. Посетила сам дотичну институцију у више места у Србији макар 50 пута у животу, и причам с покрићем. У бироу сам у редовима провела више него просечан Србин у школи. 

како си онда стигла да прочиташ оне стотине хиљада књига пошто си стално стајала по редовима?


посао мораш сам наћи

и слажем се да је треба укинути...као и здравство,општине,вртиће,школе,полицију,судове...упиши по жељи

Inace, izmenama zakona o radu ce odlazak na biro biti jos laksi, jer je predvidjeno da ce poslodavac morati da plati otpremninu samo za period koji je zaposleni proveo kod njega...
Kazu da u praksi to znaci da ce neko ko kupi neku firmu moci da prebacuje radnike iz jedne u drugu i tako izvrda obavezu placanja otpremnine...

Сваки пут кад се пријављујете на биро идете на групне и индивидуалне разговоре где је јако забавно, пошто нађете другаре да се заједно спрдате са истима на рачун те обуке за тражење посла. Мени стварно није јасно што су то тако направили ... пошто сам дошла скоро до ситуације да ми службеник каже да му је стварно већ и глупо да ми прича да треба опет да идем на обуку, оно, већ сам била преко 10 пута  . Даклем, радите 10 дана, па се опет пријављујете на биро и опет обуке, и опет разговори, и опет јављања.. док то не почне и вама и оном ко вам држи та предавања да буде смешно... јбг, то није накад било тако, док је биро имао неку сврху, очигледно су то смислили као привид да они ипак у том бироу нешто раде...

Прочитао сам да се тражи посао дрвосече, знате ону песму дрвосћа да сам ја, а ти да си дааама. Ја сам магистар економских наука, па се не гадим да цепам дрва, чак морам да констатујем да ми то иде од руке, већину пањева из прве укебам на пола, па после опет, једино чворновате морам да забодем секиру па технички да окренем на ушице после. Такође, заливам башту, окопавам, сечем траву и остало. Дрвосеча у Србији може да заради између 700 и 1000 еур, мало ли је, ја као магистар(црногорским акцентом наравно) зарадим тек нешто више од тога испољавајући огроман самопрегор. Тако да сИкиру у руке и удри, јер се већина либи тог посла, ваљда се плаше дрвета, пошто смо постали јако плашљив народ, што би млади рекли пићкице, па ни не чуди што се зентамо и симпатичне силе којих нема ни 600.000 и њихове агресије, када овде више нема ко ни дрво да нападне.

Дакле, Кочо, ти би мене у дрвосече...

Па да Апстри, ви жене ћете по свој прилици морати и да цепате дрва и да ратујете, пошто мушкарчићи већином гледају грозничаво у календар са осмехом у облику троугла ко брка из Саут парк цртаћа и чекају тај датум да дође, руку под руку са Годоом.
У време пунских ратова,
Картагињанке су секле своју косу,
и правиле копља и стреле,
за војску чувеног Ханибала Барке.
У Србији данас, стиче се утисак,
да би већина мушкараца секло,
косу и браду,
а храбре жене, мајке,
биле стуб одбране државе.

jao, ne opet o tome za sta zene nisu i jesu sposobne...
evo, ja cepam drva... a niko me ne tera...

Браво Анеа, опрости Анеаааа,
па видиш да сам вИ дао на значају....
Иначе, у многим ситуацијама жене су испољиле већи карактер и храброст. Као православни Хришћанин, морам да приметим да су се након погубљења Господа Исуса Христа, апостоли разбежали, чак и по неколико пута одрекли Господа, док су жене Мироноснице, његове следбенице, дошле до његовог гроба прве. То је лепо описано у овој дивној песми, која је на старословенском али имаш испод и превод.