Laganje je prilično raširena pojava i ljudi su, kažu istraživanja, prilično vešti u tome. I to nije sve: većina laži koje u životu kažemo nikada ne bude otkrivena! Procenjuje se da se u proseku čovek "izvuče" s više od 95% laži koje je izrekao!
Laganje je veština koju naučimo vrlo rano u životu. Već nakon treće godine života deca mogu razlikovati maštu od realnosti, razvijaju savest i mogu izmisliti laž da bi izbegli kaznu ili neodobravanje od strane roditelja. Laganje da bi se izbeglo kažnjavanje je već prilično uobičajeno za petogodišnjake. Iako bi većina roditelja rekla da svoju decu "čitaju lako, kao otvorenu knjigu" istraživanja ne potvrđuju taj osjećaj. Naime, pokazuje se da roditelji nisu baš precizni u prepoznavanju laži kod svoje dece, bez obzira na njihov uzrast. Zanimljivo je pritom da, iako deca s lakoćom, bez obuke i vrlo rano u životu savladaju veštinu laganja da bi prikrili svoje greške, laganje da bi se zaštitila druga osoba (npr. "Reci baki da ti se sviđa džemper koji ti je poklonila") uče teže, s mnogo više uputstava i duže im treba da to usvoje.
Ipak, živimo u svetu u kom je jedno važno moralno načelo NE lagati. I zaista, kako bi bilo živeti u svetu u kom govoriti istinu nije uobičajena praksa? U takvom svetu ne bi mogli verovati nikome i ničemu što nam kažu ili što pročitamo. Mi zapravo jako profitiramo živeći u svetu u kom postoji puno poverenja, u svetu u kojem je praksa govorenja istine raširena. Zapravo sve važne stvari koje želimo učiniti u životu se temelje na poverenju. Zašto onda ljudi lažu? Osnovni razlozi mogu se grupisati u nekoliko kategorija:
•   Iz straha od kazne ili posledica.
•   Da bi "sačuvali obraz", postali ili ostali prihvaćeni.
•   Da bi izbegli neugodnosti ili svađe.
•   Da bi usmerili socijalne interakcije: da bi poboljšali odnose ili smanjili interakciju.
•   Da bi povećali moć, dobili privilegije, novac ili divljenje.
•   Da bi pomogli nekom drugom.
Istraživanja pokazuju da je 76% laži rečeno da bi osoba koja laže imala dobrobit od toga, dok je 24% laži rečeno da bi druga osoba imala dobrobit od toga ili da bi se nekome drugome pomoglo.
Kako prepoznati da nas neko laže?

Ljudi se razlikuju po sposobnosti prepoznavanja laži. Većina nas zapravo nije vešta u prepoznavanju laži. Istraživanja pokazuju da oni koji su usmereni na otkrivanje laži nisu bolji u tome od onih koji nisu usmereni na to. Mlađi nešto bolje prepoznaju laž od starijih, a žene od muškaraca. Posebno je interesantno da, što su ljudi bliskiji, njihova sposobnost da detektuje laž se smanjuje. Žene su, pritom, sklonije tome da poveruju u laž partnera nego što su to muškarci.
Znaci laganja

Ovi znakovi nisu siguran pokazatelj da netko laže. Što ih je više i što su intenzivniji to je više razloga za sumnju.
Verbalni znaci
•   Naglašavanje glagola kao npr. "nisam" ili "nisam mogao" kako bi se uverili drugi da osoba govori istinu; korištenje punog oblika rečenice umesto uobičajenog govornog skraćivanja.
•   Preterano poricanje laganja, korištenje rečenica kao "nemam razloga za laganje".
•   Korištenje pauza i zvukova kao "uh", "hm", "ah" za vreme pauza u govoru.
•   Pravljenje grešaka u govoru i više "gafova". Greške uključuju gramatičke greške, zaboravljanje misli usred rečenice i slično.
•   Mucanje, zamuckivanje i zaplitanje jezika.
•   Pročišćavanje grla i drugi zvukovi.
•   Korištenje poštapalica kao "međutim", "ponekad" i sl.
Neverbalni znaci
•   Skretanje pogleda, izbegavanje kontakta očima.
•   Zatvaranje ruku, preplitanje prstiju.
•   Prekrštene ruke na grudima kao da prave barijeru.
•   Pijenje i gutanje češće nego kod onih koji govore istinu.
•   Korištenje manje pokreta rukama, ukočeno držanje, kontrolisanje pokreta ruku.
•   Sleganje ramenima.
•   Dodirivanje lica, ušiju ili kose.
•   Držanje i igranje s predmetima kao što su npr. olovke, papiri ili naočare.
•   Treptanje je ređe nego kod osoba koje ne lažu.
•   Naginjanje i menjanje položaja – spuštanje lakta na sto ili koleno. Isto tako često premeštanje dok osoba sedi.
•   Često lizanje usana.
•   Mrštenje i stiskanje usana.
•   Uzdisanje i duboko disanje.
•   Češće osmehivanje i neprikladan smeh.
•   Često dodirivanje, češanjei trljanje nosa.
Postoje li prihvatljivi razlozi za laž?

Čuti istinu nije uvek ugodno ili lako. Zapravo, među najbolnijim postupcima kojima možemo povrediti druge najčešće nije laž, nego upravo kazivanje istine. To se može dobro videti upravo u bliskim odnosima. Na primer, ko bi od nas želio čuti od partnera neku od sledećih izjava:
•   Nisi više atraktivan/atraktivna kao što si nekad bio/bila.
•   Ponekad mislim na nekog drugog dok vodimo ljubav.
•   Ponekad se pitam trebamo li ostati zajedno.
•   Privlači me tvoj prijatelj/prijateljica.
Ono što je važno jest upravo to da nas laganje o ovakvim ili sličnim temama čini zadovoljnijima i bliskijima partneru i da niko od nas ne želi od partnera čuti ovako bolne izjave. Dok god nismo svesni da partner nešto taji, osećamo se dobro. Niko ne bi mogao izdržati da čuje baš sve što partner pomisli. S druge strane, baš kada želimo povrediti partnera, kažemo ono što stvarno mislimo. Svako ko je prošao razvod dobro zna kako to izgleda. Kada ljudi nisu više zainteresovani za to da sačuvaju odnos, istina izlazi na videlo i pogađa snažno i precizno kao strela.

Patološko ili kompulzivno laganje

Ne postoji kao zasebna dijagnoza nego je deo nekih psihijatrijskih poremećaja i bolesti.
Ako neka osoba laže često, čak i oko nevažnih stvari, sasvim sigurno ima problem koji ju je već doveo ili će je dovesti do ozbiljnih problema u odnosima s drugim ljudima, u poslu i privatno, a i mogućih problema s zakonom. Razumeti zašto osoba laže prvi je važan korak u pomoći osobama s ovim autodestruktivnim ponašanjem. To znači da bi bilo dobro da osoba koja ima ovakav problem potraži stručnu pomoć.
Naravno, reći istinu ili lagati je moralna odluka svakog čoveka. Ako se naučimo lagati, ako laganje postane navika, verovatno je da ćemo sve više lagati u budućnosti, ako ništa onda zbog toga da prikrijemo prethodne laži. Svaki čovek će reći da ne voli lažljive ljude. Zašto? To je pitanje poverenja, neizgovorenog dogovora da je poverenje temelj svih odnosa, i da se odnosimo prema drugim ljudima onako kako bi hteli da se oni odnose prema nama. Ozbiljne laži, ukoliko su otkrivene, kao i ponovljeno laganje, mogu zauek razrušiti odnose jer drugoj osobi postaje nemoguće opet izgraditi poverenje.
 

Dr. sc. Ana Kandare

Patološko ili kompulzivno laganje

Ne postoji kao zasebna dijagnoza nego je deo nekih psihijatrijskih poremećaja i bolesti.
Ako neka osoba laže često, čak i oko nevažnih stvari, sasvim sigurno ima problem koji ju je već doveo ili će je dovesti do ozbiljnih problema u odnosima s drugim ljudima, u poslu i privatno, a i mogućih problema s zakonom. Razumeti zašto osoba laže prvi je važan korak u pomoći osobama s ovim autodestruktivnim ponašanjem. To znači da bi bilo dobro da osoba koja ima ovakav problem potraži stručnu pomoć.
Naravno, reći istinu ili lagati je moralna odluka svakog čoveka. Ako se naučimo lagati, ako laganje postane navika, verovatno je da ćemo sve više lagati u budućnosti, ako ništa onda zbog toga da prikrijemo prethodne laži. Svaki čovek će reći da ne voli lažljive ljude. Zašto? To je pitanje poverenja, neizgovorenog dogovora da je poverenje temelj svih odnosa, i da se odnosimo prema drugim ljudima onako kako bi hteli da se oni odnose prema nama. Ozbiljne laži, ukoliko su otkrivene, kao i ponovljeno laganje, mogu zauek razrušiti odnose jer drugoj osobi postaje nemoguće opet izgraditi poverenje.

Al bi se neko nashao u ovom tekstu..
Necu da imenujem da ne bude posle opet lov na veshtice

Prema istraživanju sociologa Geralda Jellisona sa Univeristy of South California, prosečnu odraslu osobu danas u razvijenom delu sveta lažu oko 200 puta dnevno, grubo rečeno, jednom u pet minuta. Takođe grubo pretpostavljeno, verovatno je da u ovom regionu odraslu osobu lažu još i više.
S druge strane, prema istraživanjima Cornell univerziteta, ljudi lažu u jednoj četvrtini svojih društvenih komunikacija. Prateći analogiju, sugestije su da možda i sami lažemo više nego ljudi na Zapadu. Proizvođači Verdicatora, najbolje rezultate (95% preciznosti) postižu u Japanu, dok su u Rusiji najgori (85%).
Laganje se smatra integralnim i neophodnim delom društvenih komunikacija. Ali, nisu sve laži iste. To je važno zbog toga što se osobe koje lažu manje uzbuđuju ako im ta laž ne znači mnogo u životu. Važnost laži pojačava fizičke simptome. Nije sve jedno da li je posledica hvatanja u laži društvena nelagoda ili električna stolica. Zbog toga je uobičajena analiza moguće motivacije izvora jednako važna i u pokušaju procene njegove iskrenosti.

 

lepo objasnjeno... klackalica laz/poverenje
svi lagimo pomalo, sto sebe, sto druge   a neki lage i po mnogo 

Ma lazhemo svi, zavisno od prilike.
Meni su najsmesniji ljudi koji kazhu "ja nikad ne lazhem"

Ja nikad ne lazem ...

Dobro ytp za tebe znam da lazes ko pas.

Kako možemo pomoći ljudima oko nas da budu iskreni prema nama?

•   Pokažite im primerom da laganje za Vas lično nije opcija. Podelite s bliskom osobom primere kada Vam je bilo teško reći istinu, ali ste to ipak učinili jer ste smatrali da je važno preuzeti odgovornost i zadržati samopoštovanje. Ako ste već uhvaćeni u laži druga će Vam se osoba teže otvoriti i biti prema Vama iskrena. Razmislite o tome: osećate li da osobi koja Vas je lagala u prošlosti dugujete iskrenost? Naravno da ne.
•   Pokušajte razumeti zašto vas ljudi lažu. Najčešće je to zbog straha od Vaše reakcije.
•   Razmišljajte o greškama (kako svojim tako i onima drugih ljudi) kao o prilikama da se nauči nešto, jer će se na taj način smanjiti osećaj da smo loši i da moramo greške prikriti lažima. Opraštajte greške. Svako greši i niko nije savršen.
•   Ako dođete u priliku da Vam osoba kaže istinu, iako joj je možda bilo lakše slagati, pokažite da to poštujete. Zahvalite joj što govori istinu. Kažite joj da znate da to nije bilo lako i da se divite njenoj hrabrosti da preuzme odgovornost i nosi se s posledicama. Naučite bliske ljude da su sigurni ako Vam kažu istinu. Ova se dinamika lepo vidi u porodičom okruženju. Ona osoba koja najlošije reaguje na informacije obično poslednja sazna što se događa.
•   Nemojte nastojati kontrolisati drugu osobu. Ne postavljajte hiljadu pitanja. Iz potrebe za svojim mirom i svojim "prostorom" odnosno intimom može vas početi nepotrebno lagati, čak i oko sitnica.
•   Nemojte biti prekritični i negativni. Većina ljudi se boji da će ih drugi kritikovati i da neće biti prihvaćeni. To je posebno izraženo u odnosima bliskih ljudi. Svaki čovek prirodno želi izbeći bol koju to nosi.
•   Budite empatični. Svi ljudi imaju temeljnu potrebu da budu shvaćeni. Roditelji će povećati verojatnost da čuju gde je bila njihova tinejdžerka u subotu uveče ako pokušaju razumeti zašto nije uspela doći kući na vreme. Suprug će pre reći o kafi s bivšom ako nastojite razumeti zašto je, iz njegovog ugla gledanja, ta kafa bila važna. Svi ćemo lakše otvoriti sebe ako je s druge strane neko ko se trudi razumeti nas. I svi ćemo imati problem s otvaranjem prema onim ljudima koji uvek "sve znaju najbolje" i nije ih briga kako mi vidimo stvari.  
•   Budite usmereni na izgradnju poverenja u odnosu, a ne na otkrivanje istine.

istinito, istinito 

U jebote.........moram kod lekara