Умрежена срца

За срећу је ипак потребно троје: он, она и рачунар. Тако бар тврде зависници од Интернета, који су путем електронске комуникације проширили круг познаника или нашли партнера. Томе у прилог иде и све већи број озбиљних веза, чак и бракова који су проистекли из четовања, сурфовања или мејловања, што отвара нову страницу у мушко-женским односима. Скептици, опет, стрепе да је познанство на први клик "акција високог ризика". Коме веровати? 
 

 
Десет година пошто је Интернет званично стигао у Србију, односно деценију и по откако је функционише у свету, показало се да је овај свеобухватни планетарни феномен с правом проглашен за најважније достигнуће у протеклих четврт века. Наиме,  он успешно замењује многе ствари у нашем животу (одлазак у библиотеку, шопинг, листање магазина или ћаскање са пријатељицом) чак и потрагу за партнером по кафеима, клубовима или другим местима где се уобичајено одвија та врста "емотивног лова".
Додуше, собе за четовање или романтични web кафеи нису баш потиснули вечерње изласке, али их на прави начин допуњују. У почетку је ова врста комуницирања била резервисана само за мали круг одважних и упућених фанова, а данас се све већи број парова уместо на први поглед зближава на први клик.

С друге стране, Интернет је место на којем, поред безброј паметних и финих људи, можете налетети и на оне који то нису, већ лажови и патолошки типови. Као и у животу, тако их има и овде, ни мање ни више него на било ком другом месту.

Треба ли се, дакле, упустити у виртуални флерт и какве су изгледи да на тај начин упознамо праве особе за дружење, љубав, секс? Одговор смо потражили где друго него на нету: скокнули на неколико "љубавних" сајтова, видели расправе на форумима, завирили у статистику, додуше прилично штуру.

Прва добра вест за сајбер-девојке лежи већ у самој чињеници да међу корисницима Интернета у Србији знатну већину (63 одсто) чине мушкарци, и то махом млађи од тридесете (69 одсто). Ово је, дакле, једна од малобројних "локација" где су девојке у мањини, па самим тим имају и већу могућност избора. Уколико још знају енглески или неки други светски језик, њихове могућности за нова познанства су такорећи неограничене.

– Успостављање контакта путем Интернета постало је уобичајено, каже др Тијана Мандић, психотерапеут,  мада у  Србији има оних који се стиде да то признају. У Америци, то је сасвим нормално. Нико нема проблем да каже да је неког упознао преко нета. Предности овакве комуникације су бројне: можете било кад да се "накачите" на неки сајт или форум, ако вам се ноћу не спава (а сви други спавају) или вас је нека невоља везала за кућу – ето начина да испуните време. Цео свет је ваш, једино што морате да знате и страни језик да бисте разговарали са људима ван наших граница.

Тренутно, у Србији, око милион људи користи Интернет, а то је свега 13 одсто популације, и то оне млађе, активније, образованије. Девојка треба да буде прави баксуз па да налети на неког маторог, неписменог и примитивног типа, јер такав у принципу не седа са рачунар.

– С друге стране,  објашњава Тијана Мандић, људи много и често лажу, а путем Интернета их је теже у томе уловити. Чула сам недавно да је дванаестогодишњак четовао са зрелим женама, а оне су веровале да је у питању одрастао мушкарац, док на крају, кроз неку баналност, нису схватиле да је реч о дечаку. Људи који често користе Интернет и који се дописују са великим бројем особа већ су развили и специфичан вид невербалне комуникације, па умеју да читају између редова, да тумаче знакове интерпункције, смајлиће и остале симболе. Мене је недавно другарица са којом се дописујем СМС-ом питала: зашто вичеш, што си љута? Она је, наиме, тако протумачила то што користим искључиво велика слова у порукама.

 Оваква и слична правила важе и на нету. То је специфична врста комуникације, која се понекад ослања и на интуицију. А они који су дуго на мрежи већ су развили то шесто чуло и имају начина да открију ко је с друге стране.

На тај начин, како објашњава др Мандић а слично мишљење деле и интернет фанови,  верзиране особе могу да препознају нечије расположење, намере, чак и то да ли је искрен, спонтан и отворен или се фолира. У игри су и разне друге методе које чет-фанови примењују да би себе заштитили од лажова, фолираната, или, у крајњем случају, перверзњака.

Неки чувају све поруке које су добили од исте особе па их с времена на време упоређују. Други одмах траже фотографију уколико она већ не постоји на сајту, а ако партнер одбија да је пошаље – постају сумњичави. Очигледно да је комуникација на нету врло природна и свеобухватна, само је потребно време да се на ту новотарију човек привикне и да је прихвати, као што је вероватно некада учио како да користи телефон.

Они који имају позитивно искуство тврде да особу можете чак боље упознати ако у почетку са њом контактирате искључиво преко миша и тастатуре. А да ли је могуће да се из тога роди и љубав?

– У суштини, важно је да особа која на тај начин тражи нове контакте буде искрена најпре сама са собом, а затим и са другима и да тачно зна шта жели, објашњава др Мандић суштину промашаја који се многима догодио. – Проблеми настају кад кренете с причом да тражите дружење, а у ствари чезнете за љубављу, јер то може да доведе до конфузије, незадовољства, неиспуњености. Најгоре што може да вас снађе, не рачунајући патолошке партнере, јесте да идеализујете себе, или ону другу особу, да се представите бољим, лепшим и другачијим него што јесте, или да тако замишљате партнера. Када дође до стварног сусрета, неминовно је да се неко разочара, или ви или он. А ту врсту разочарења многи не умеју да превазиђу. Уместо да је прихвате као једно искуство више и да иду даље, они се повлаче у себе.

Сајтови као што су muvanje.com или romance-cafe.com већ и својим именом говоре да је то место на које се људи пријављују не би ли упознали сродну душу супротног пола. Због тога они достављају своју слику и дају основне податке о себи, доступне само другим члановима, али не и случајним сурферима. Неколио девојака које су се на овакве сајтове пријавиле из чистог фазона биле су пријатно изненађене не само бројем повратних мејлова већ и самим особама које су им писале.

Лепо познанство, међутим, може да се роди и на неким другим web локацијама, најчешће на оним које окупљају особе сличних интересовања. Предрасуде да се на електронску комуникацију одлучују само "јадници" и усамљене особе одавно су развејане захваљујући, између осталог, и филмовима, попут "Стигла вам је пошта", а свако ко има страх од упуштања у овај вид односа, може да остане анониман докле год жели. А ако се и одлучи да са неким изађе на судар, треба да предузме мере опреза, које и иначе чине саставни део његовог живота.

– Не може се говорити да само усамљене особе траже контакт путем Интернета,  чак и ако је неко усамљен, зашто не би бар на тај начин остварио комуникацију са другим људима. У принципу, особе које ступају у везу путем Интернета шире своје могућности, дају себи прилику да на што више начина упознају што већи број различитих особа и да изаберу са ким ће се дружити или не, са ким ће остварити праву љубавну везу или остати само на ћаскању.

Додуше, оправдан је страх родитеља тинејџера да ће неко на овај начин њихово дете завести и преварити, навести на порнографију или виртуални секс, као што је оправдана и бојазан од непознатих људи на улици или "телефонских манијака". Да ли ће неко постати жртва манипулације зависи од њега самог, од његове зрелости и способности да процени ситуацију и друге људе.

Интернет, као и свако друго средство за комуникацију, даје само прилику да се људи међусобно сретну, препознају, разумеју, заволе. Треба знати како искористити ову шансу на квалитетан начин, уз нужну меру опреза, разума и – среће. Шекспир је одавно рекао: "Ствари саме по себи нису ни добре ни лоше, већ их наш начин размишљања чини таквима!"

-----------------------------------------------------------

Истинита интернет бајка

Од формуле 1 до брака

Марина (35) није могла ни да сања да ће момак из далеке Аустралије, са којим се пре четири године упознала на сајту фанова формуле 1, постати најважнији човек у њеном животу. Ова истинита прича по свему личи на модерну интернет бајку:

– Обоје смо страсни љубитељи ауто-трка и наш први контакт догодио се на форуму сајта који је посвећен возачима формуле 1, каже Марина. – Мајкл је био само један од људи који су често посећивали тај сајт и са којима сам контактирала. (Између осталих, тако сам упознала и једну Словенку, која ми је данас добра пријатељица.)

То је најпре било само пријатељско ћаскање, да бисмо тек после годину и по дана разменили слике. Мало-помало, схватили смо куда наш однос води – родила се симпатија, потом и љубав. Од свих мојих интернет контаката, он је био најбезнадежнији случај, јер живи у Аустралији, пореклом Латиноамериканац и нисам се надала да ћу га икад упознати. Почели смо ипак да причамо о томе, чак и да планирамо његов долазак у Београд.

Још годину дана је прошло до нашег виђења. Под притиском сазнања да ће тај један сусрет бити пресудан – или ћемо остати заједно заувек или ћемо прекинути везу – све смо испланирали унапред. Морали смо да припремимо папире за случај да одлучимо да се венчамо, јер другу шансу нећемо имати. С друге стране, прибојавали смо се да ли ћемо се и уживо допасти једно другом, да ли ће међу нама бити хемије, привлачности.

Кад сам га угледала, било је то као да се одавно знамо. Четири недеље смо живели заједно и нисмо помињали даље планове. Последња, пета недеља била је пресудна, а свако од нас се плашио шта ће онај други рећи. Обоје смо, међутим, схватили да желимо да останемо заједно и тако смо се венчали. Он се вратио за Аустралију, а требало је да дођем за њим чим регулишем папире.

Међутим, ускоро сам сазнала да сам у другом стању, што је одложило мој пут. Наш син Аертон (по Сени, наравно) сада има осам месеци, са Мајклом се редовно дописујем и чујем телефоном, а чим средим папире,  беба и ја путујемо за Аустралију. 

У самом почетку нашег дописивања, које траје од 2001, била сам убеђена да га никад нећу ни видети па сам му се поверавала "без длаке на језику", користила га као раме за плакање. Када само се обоје заинтересовали мало озбиљније, било је и узајамног тестирања. Запамтиш неку ситницу коју ти је рекао, па је после протуриш у разговору и тако провераваш да ли је искрен или фолира.

Наравно, постојала је стрепња и страх да ли је он баш такав каквим се представља, јер знам за многе који су се разочарали. Ипак, схватила сам да је ово начин на који човека можете неупоредиво боље да упознате него кад сте заједно, и када физичка привлачност може да вас омете.

У тренутку кад сам га упознала, имала сам дечка, али када је између Мајкла и мене почела да се рађа љубав, он је постао једини мушкарац у мом животу. Без обзира на то што не би ни знао да се ја овде виђам са неким, за мене саму верност је веома важна. Ако је он мушкарац мог живота, као што ми се од почетка чинило, онда ми не треба нико други. Показало се да сам била у праву.


Сања Лазаревић
[објављено: 07.08.2007.] 


Izvor: Politika
 
 
 
 

Odlicna tema,moram da dam kratak komentar.

mom bratu je prosle godine internet chat zamalo rasturio brak !
ko zna shvatice.
toliko od mene

..mora da je bio neki dobar brak ... ko razume, shvatice 

    ocekivala sam slican komentar,samo sam htjela upozoriti a vi kako hocete

Internet je onakav kakvim se upotrebi.

 

А шта кад после физичка привлачност "омета"... 


  

Nije internet krivac za ljudske slabosti. Internet je samo metod komunikacije. Da li je neko svestan koliko ljudi mašta o filmskim i tv licima, pa niko ne optužuje TV da mu je rasturila brak.

 @Livingston Bravo za temu
 

          -Daj Bozhe da to bude tako.I. da ova devojka ode za Australiju. Plashim se da ne "ostari" pored rachunara
 I, tako zapostavi dete...



 Pozdrav

 P.S. Nisam lepo izvela citate:

Post ti je krvav... ajd' potrudi se malo ne moz' se chita ovako...

 
Nikako da nauchim 

Dzabe se trudim

Nema nishta pametno da se chita bre