Gotan Project
Mesto: Beograd
Vreme: 18. jun

Polaroidi u Kontekst galeriji

 U petak 5. maja u Kontekst galeriji se otvara izložba Srđana Kovačevića, umetnika iz Hrvatske, pod nazivom “Polaroidi”.

Serija fotografija “Polaroidi” je nastala za vreme i nakon radionice u okviru festivala fotografije “Les Recontres d’Arles” u Francuskoj, leta 2003.

U Arlu, autor se prvi put susreo sa specifičnim, danas retko korišćenim tipom fotografije - polaroidom. Koristeći ovaj instant foto aparat bazičnih funkcija, čija se posebnost ogleda upravo u načinu razvijanja fotografija, autor je bez unapred smišljenog koncepta spontano beležio prizore koji su mu se učinili zanimljivim.

Između dva ženska portreta koji otvaraju i zatvaraju ciklus smenjuju se prizori koji su na momente svedeni do apstrakcije a na momente vode u nadrealno i fiktivno. Vođen samom željom za fotografisanjem autor ističe da proces nastanka jednog rada nije uvek unapred određen.

U periodu od 2003. do 2005. autor je ove radove uglavnom izlagao u mediju digitalnog printa, što je predstavljalo jednu od faza u eksperimentisanju sa pomenutom tehnikom i neku vrstu osavremenjivanja iste. Ovom prilikom publika ce biti u prilici da vidi same polaroide.

Srđan Kovačević je rođen u Zagrebu, 1982. godine. Završio je Školu primjenjenih umetnosti u Zagrebu, smer fotografija. Apsolvent je na Akademiji dramskih umetnosti na odseku za filmsko i TV snimanje.

Izložba je otvorena od 5. do 17. maja, svakog radnog dana od 11 h do 19 h.



izvor: b92.net/kultura

Slikarka Jelena Blečić uz izložbu "Kupite kaleidoskop" u galeriji "Strategie Art"
Zašto se ljudi plaše optimizma
Izložba kao vizuelna sugestija da je lakše opstati ako svet gledamo na lep način. Slike imaju auru koja prija, ali bez poruke "lako ćemo"

U galeriji "Strategie Art" otvorena je izložba "Kupite kaleidoskop" Jelene Blečić, mlade umetnice koju favorizuje struja koja zastupa povratak slici. Osoben figurativni pristup, na razmeđu stripa, ilustracije i neobuzdane dekorativnosti je svojevrsni brend. Poznata je i po uspelom dizajnu manifestacije "Noć reklamoždera". NJeni radovi su i u zbirci Ministarstva za kulturu, kao i u mnogim privatnim kolekcijama.

Zašto naziv "Kupite kaleidoskop"?
- Izložba "Kupite kaleidoskop" je moja vizuelna sugestija za ljude koji moralno padnu. To je ovde dobar dan, takva je zemlja. Vizuelna sugestija da je lakše opstati ako svet oko sebe gledamo na lep način. Moje slike su organizovani haos, ali na jedan zdrav način. Emaniraju auru koja prija, ali nikako sa porukom "lako ćemo". Kaleide su nastale da bih videla kako bi moji prizori fukcionisali u formi kaleidoskop situacije. Bezbroj zamrznutih trenutaka. Život i te kako provejava iz mog rada. Kako godine prolaze, ja sam sama sebi sve radosnija.

Bili ste i na studijskom usavršavanju u Meksiku. Kakvi su komentari tamošnje likovne kritike?
- U Meksiku se podrazumeva intenzivan kolorit. LJudi su
pozitivno reagovali na moj rukopis, na moju priču. Ničim izazvana reakcija osim slikama! Meksiko je jedno veliko ukrštanje kultura. Strašno provocira! Nisam se direktno oslanjala na njihovu tradiciju, ali primećujem da su mi slike sada još veselije.

Vaš rad je odmah prepoznat kao kvalitet. Brzo ste stekli lojalan krug fanova?
- Svaki uspeh dolazi kao posledica iskrenosti. Da je tako, najbolji pokazatelj su deca koja gnjave roditelje da ih odvedu na moju izložbu. To je vrhunski kompliment. Otvaranje izložbe "Kupite kaleidoskop" je bilo mnoštvo ozarenih lica u jednom tmurnom, kišnom danu. Fenomenalno. Sve je život. Život mi je interesantan u svakom smislu. Ne mogu da radim samo spoljne ili unutrašnje teme. Želim odnos kao što je ram i slika. Nežna sugestija da se mora sagledati i jedno i drugo. Priroda i selo nisu zabranjene teme u ime neke "urbanosti".

Ali tipična urbana ironija je vaš zaštitini znak?
- Ja jesam dete grada. Konzument. Imam intelektualnu distancu utkanu u sebe. Postoje ljudi koji se bukvalno plaše seoskih motiva sa mojih slika. Čemu stid! Treba poštovati sve što nas okružuje.

Kako ste došli do ovakvog izraza?
- Ceo ovaj način slikanja mi se "rodio" sam od sebe dok sam bila student grafičkog dizajna. LJudi su me pitali da nisam već negde završila akademiju. Prekinula sam studije, jer želim da diplomiram negde gde će diploma imati stvarni značaj. Diploma ne sme biti nešto formalno. Najzad, najvažniji reper je sam moj rad.

Na izložbi "Kupite kaleidoskop" izlažete i objekte?
- Objekti su slike u prostoru. Ne posmatram ih dekorativno. Treba usaglasiti sve tri dimenzije. Veći je glavolom. Objekti su kao srce koje pulsira, mogu da animiraju velike prostore. Uvek je u pitanju višeslojna priča. Polazni utisak, pa dalja vožnja kroz planove. Samo na prvi pogled moje slike deluju površno. Ne znam zašto se ljudi plaše intenzivnog kolorita i optimizma, niti me interesuje.

U kojoj meri je vaš rad revizija dominantnih figurativnih trendova s kraja prošlog veka? Slobodna figuracija, neo-eks, loubrou?
- Nisam revizor. Niko nema prava da se postavlja kao sudija. Ma koliko da znaš, još je više onog što ne znaš. Prepotentno mi je da moj rad postavljam kao komentar tendencija 80-ih i 90-ih. Moj stav provejava, ali uključuje i toliko drugih tema. Slike uvek gledam van vremenskog konteksta. Jedino me doživljaj interesuje. Doživljaj nije puka mehanička stvar. Sve je uključeno u doživljaj - glava, srce, celokupno iskustvo. Ne trebaju mi recepti kako da živim tipa družiti se samo sa uspešnima. Ja bih odmah poludela.


Izvor: Glas Javnosti

Sombor – građevine i detalji

 U galeriji “Cirkus” Studentskog kulturnog centra u Beogradu u četvrtak 4. maja u 19 časova otvara se izložba Mione Marković i Aleksandra Vrcelja “Sombor – građevine i detalji”.

Fotografije koje su izložene prikupljene su u periodu 2004-2005. godine. Iako se međusobno razlikuju i naizgled nemaju mnogo zajedničkih karakteristika, one ipak tvore jednu celinu jer prikazuju grad viđen očima ljudi koji svakodnevno prolaze njegovim ulicama.

“Ove fotografije su urađene sa namerom da se baš takvi objekti koje smo videli već toliko puta ponovo vide kroz neku drugu prizmu. Akcenat je stavljen na složenost i celovitost, zbog toga su u ovaj projekat smeštene fotografije zgrada i kuća, atrijuma, prozora i onog što oni uokviruju, lokala i detalja koje možemo naći na najrazličitijim mestima. Želja nam je bila da pokažemo da se Sombor sastoji od mnoštva oblika, boja, materijala i tekstura, da je grad jedan složen organizam koji se menja, i da ono što mi zovemo realnost ne mora nuzno da bude stvarna i za druge” kaže se u katalogu izložbe.

izvor: b92.net/kultura

XII Trijenale savremene umetničke keramike

 «XII Trijenale savremene umetničke keramike» predstavlja najznačajniju manifestaciju u ovoj oblasti koja doprinosi razvoju keramike na našem umetničkom prostoru, sa željom da predstavi umetnička ostvarenja i individualne poetike autora.

Organizatori Trijenala su Muzej primenjene umetnosti iz Beograda i Likovni susret iz Subotice.

Ove godine izložba je bila održana u Modernoj galeriji Likovni susret u Subotici od 18. marta do 20 a u maju se predstavlja beogradskoj publici u Muzeju primenjene umetnosti.

Ove godine Trijenale je okupilo 64 autora iz Srbije i Crne Gore sa oko 100 radova.

Žiri u sastavu: prof. Janoš Probstner (Kečkemet, član IAC-a), prof. Franko Bertoni (ekspert Internacionalnog muzeja keramike u Firenci, Italija) i Jasmina Pejčić (keramičar, Srbija) dodelio je Veliku nagradu XII Trijenala Biljani Milenović za rad «Armada 2».

Prateći program ovogodišnjeg Trijenala čini izložba "Keramičke skulpture - u znaku dekonstrukcije" koja predstavlja keramiku Jasmine Pejčić, nastalu u periodu od 1992 do 2003. godine, kada je na XI Trijenalu keramike dobila Veliku nagradu.

Svečano otvaranje XII Trijenala je u subotu, 6. maja u 13 časova.

izvor: b92.net/kultura

Španija pogled sa strane

 U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu u petak 5. maja će biti otvorena izložba radova srpskih slikara 20. veka "Španija - pogled sa strane", koja prikazuje raznorodne uticaje španske kulture, tradicije i ambijenta na domaće stvaraoce.

Na izložbi će biti predstavljeni radovi Petra Dobrovića, Milene Pavlović Barili, Ksenije Divjak, Nikole Vuča, Petra Palavičinija, Bore Baruha, DJordja Andrejevića Kuna, Petra Lubarde.

Biće predstavljeni i radovi Lazara Vujaklije, Miće Popovića, Jožefa Ača i Branka Protića, a izložbu će otvoriti direktor Instituta Servantes u Beogradu Huan Fernandez Eloriaga.

Tokom trajanja izložbe biće održana promocija Zbornika radova Katedre za istoriju moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je posvećen istoj temi, "Španija - pogled sa strane".

U sklopu izložbe biće realizovana i radionica na temu španske kulture sa studentima Likovnog odseka Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Izložba je realizovana u saradnji sa Institutom Servantes i Katedrom za istoriju moderne umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.


Izvor: B92-Kultura

Uz video-izložbu "a" Dejana Grbe u Galeriji Doma omladine
Napad na statični autoportret
Video je nastajao tokom cele prošle godine. Autor je svaki dan trideset do pedeset puta fotografisao vlastito lice. Uvek jedan te isti kadar, ista rasveta. Rad "a" je beleženje promena - bez mimike facijalisa, bez metafora, performativna studija autoportreta

Dejan Grba, renomirani beogradski umetnik, predstavio je svoj video-rad "a" u Galeriji Doma omladine. Polazeći od ideje o umetniku kao umetničkom delu, o umetnosti koja je potpuni ekvivalent egzistencije, Grba ostvaruje halucinantni video-autoportret kojim dokumentuje gotovo neprimetne metamorfoze i starenje vlastitog lica u periodu od godinu dana. Rad je naslovljen po pojmu "objekt malo a" iz Lakanove psihoanalize, koji označava primarnu autopercepciju - način na koji individua doživljava samu sebe.

Dejan Grba radi kao asistent na Fakultetu likovnih umetnosti (gde predaje i izborni predmet Višemedijska umetnost) i predavač je na katedri za teoriju forme na Univerzitetu umetnosti. Bio je zastupljen na reprezentativnoj izložbi "O normalnosti - srpska umetnost u devedesetim" u Muzeju savremene umetnosti.

Video "a" je totalni artefakt?
- Video je nastajao tokom cele prošle godine. Svaki dan sam trideset do pedeset puta fotografisao vlastito lice. Uvek jedan te isti kadar, ista rasveta. Najzad, lice je najvažniji deo figurativnih umetnosti. Rad "a" je beleženje promena - bez mimike facijalisa, bez metafora... Formalistički napad na autoportret kao statičnu disciplinu. Ideja neutralnosti se urušava razlikama u foto-dokumentima moga lica koje nastaju kroz dane. To su makrokadrirane fotografije visoke rezolucije na kojima se vide svi detalji - pore, dlake iz nosa, brade, bubuljice... sve što ni ne primećuješ dok se briješ. Video je projektovan preko celog zida Galerije DOB-a. Slike se pretapaju jedna u drugu i svaki kadar traje jedan sekund. Ceo rad traje 365 sekundi.

Ali cela slika je izvrnuta za 90 stepeni. Tvoj autoportret je projektovan horizontalno umesto uspravno.
- Slika je namerno rotirana za 90 stepeni, tako da posmatrači moraju ležati u galerijskoj sofi dok gledaju video. Video prate i dva zvuka koji čine bitan aspekt rada. Procesirao sam krckanje starih vinilnih ploča na gramofonu kao elementarno grebanje po površini, po neprikosnovenom" "pojavnom" aspektu portreta. Drugi zvuk je matematički izveden preko formule apsolutne sinusne krive. Kako se frekvencija talasa menja, zvuk postaje ili prijatan ili nepodnošljivo zaglašujući. U "Reksu" ću ponovo predstaviti rad "a" ove jeseni. Mislim da više nikada neću raditi po principu ideja-izvođenje-realizacija. Digitalna umetnost dozvoljava bezbroj varijacija jedne ideje i rad ću stalno adaptirati i usavršavati shodno uslovima prostora gde bude bio prikazivan.

Smatraš da je "a" više performans nego video-rad?
- Video "a" je performativna studija autoportreta. Performans u kome ja fizički ne učestvujem već me zamenjuje visoko ubedljiva predstava. Filmski fah idioti bi rekli "Šta je ovo? Ništa se ne dešava", a u šest minuta je prikazana cela godina u životu jednog čoveka. Portret je ključna disciplina likovne umetnosti. Možda će portret u budućnosti postati samo skup informatičkih simbola? Iako je "a" vrlo ličan rad, u suštini je potpuno depersonalizovan. Lice kao čista forma.

Često menjaš medije - od slikarstva do digi-arta. Smatraš da je najvažnije postignuće u umetnosti vlastita nadgradnja?
- Volim da radim stvari koje imaju moć da me promene kao osobu. Rad ne mora biti društveno prihvatljiv da bi za mene bio pozitivan. U drugim oblastima to je nedopustivo, ali je u umetnosti to još uvek moguće. Zapanjuju me umetnici koji ne koriste tu veliku, veliku privilegiju.

Izvor: Glas Javnosti

Aleksander Vajndorf u Salonu MSU

 U petak, 12. maja u Salonu Muzeja savremene umetnosti biće predstavljen projekat Aleksandera Vajndorfa pod nazivom "PAD-USPON". Izložba će biti otvorena u 19 časova.

12. juna 2000, tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović inaugurisao je na Ušću spomenik povodom prve godišnjice NATO bombardovanja Jugoslavije, nazvan “Večna vatra”, koji je projektovao jedan mladi arhitekta na osnovu instrukcija Mirjane Marković.

Danas je ovo jedinstven spomenik Miloševićeve ere i njegova sudbina je predmet sporenje.

U međuvremenu je baza spomenika u velikoj meri oštećena i ispunjena grafitima, vatra koja je trebalo da izbija s vrha spomenika već odavno ne gori. U jednom trenutku neko je uklonio slovo «A» iz reči «vatra» i umesto njega upisao slovo «U», tako da je jedno vreme spomenik nosio novi naziv «Večna vutra».

Sada su sva bronzana slova kojima je ispisan deo iz pesme Branka Miljkovića ukradena, a jedino su «preživele» dve zapete.

Tokom 2005, švedski umetnik ruskog porekla Aleksander Vajndorf (Odesa, 1965), istraživao je u Beogradu okolnosti pod kojima je ovaj spomenik nastao i ulogu koju on ima u srpskom društvu danas i njegovom kolektivnom sećanju i percepciji istorije.

Na osnovu ovog istraživanja nastao je projekat "PAD-USPON" koji se bavi tumačenjima uloge pojedinca u velikim simboličkim političkim gestovima, odnosno razlikama u individualnim percepcijama u odnosu na neki istorijski dogadjaj i njegovu reprezentaciju.

Projekat se sastoji od Vajndorfovog video-razgovora sa arhitektom ovog spomenika, pisanih sastava i crteža učenika beogradskih srednjih škola o njihovom viđenju ovog spomenika i istorijskih događaja na osnovu kojih je nastao, kao i knjige i prostorne instalacije pod nazivom «LEFT COMMAS».

Tokom trajanja izložbe biće organizovan razgovor o ovom spomeniku i Vajndorfovom projektu.

Kustosi izložbe su Branislav Dimitrijević i Marina Martić.



izvor: b92.net/kultura

38. majska izložba ULUPUDS-a

 ULUPUDS i ove godine organizuje svoju najveću reprezentativnu smotru svih grana primenjenih umtnosti i dizajna - 38. Majsku izložbu u Muzeju 25 maj (Botićeva 6), od 11. maja do 8. juna 2006. godine.

Pripremljen je reprezentativan katalog u kome je predstavljeno svih 200 učesnika (sa fotografijom u koloru i kataloškom jedinicom) iz devet sekcija koje obuhvataju petnaest umetničkih struka. Uvodne tekstove napisali su renomirani istoričari umetnosti - specijalisti za pojedine oblasti.

Dizajneri, slikari, grafičari, scenografi, fotografi, kostimografi, modni kreatori, slikari tekstila, vajari, keramičari, kritičari, teoretičari, arhitekti, fotografi, stvaraoci različitih grana primenjene umetničke prakse, izložiće na 38. majskoj izložbi svoje najuspelije radove.

Cela izložba snagom svoje umetničke raznolikosti kao i potcrtavanjem brojnosti primenjenih stvaralaca predstavlja svojevrstan izraz kontinualno prisutnih zahteva da ovi eksponati, zamisli, koncepti postanu vidan deo opšte komunikacije i u svetu privrede.

Na izložbi će biti dodeljeno niz nagrada: prestižna „Velika nagrada 38. majske izložbe”, zatim pet plaketa, nagrada iz fonda Aleksandar Šaletić i otkupna nagrada Muzeja primenjene umetnosti.

U okviru ove manifestacije irganizovana je i prateća izložba prošlogodišnjeg dobitnika Velike nagrade fotografa Nebojše Babića.



izvor: b82.net/kultura

Milan Blanuša u Galeriji 73

 U petak, 12. maja u 20 časova u “Galeriji 73” otvara se samostalna izložba slika i skulptura Milana Blanuše pod nazivom: “Crteži – Terakota”. U pitanju su crteži velikog formata(200 x 150 cm) i ljudske figure izradene u terakoti.

Umesto predgovora: Dijalog je vođen 4. maja 2006. u Mažestiku u Beogradu.

Faust-Manifest: Da li je ova postavka, koju planiras u Galeriji 73, nužna?

Milan Blanuša: Nužna je zbog kontinuiteta jedne ideje. Ideje o Bekmanu u našem vremenu i unazad.

Faust-Manifest: Kao posmatrači vidimo konsekventnost u vizuelnom mišljenju, prvo Bekman, pa Posmatrači pomračenja sunca itd. Zanimljivo bi bilo da rekapituliraš, na neki način, taj misaoni proces? Kako si došao na ideju da radiš u terakoti?

Milan Blanuša: Za mene je značajno da taj materijal, terakota, ima energiju (spoj vatre, vode, zemlje i energije umetnika). To je jedna slika.

Faust-Manifest: Šta tu tvoju sliku razlikuje od opšteg poimanja skulpture?

Milan Blanuša: Osim toga što su ponovo oslikane poput onih u antičkoj Grčkoj, elementi ove postavke su u novom poretku i imaju značenje jedne slike.

Faust-Manifest: U kojoj meri si imao celokupnu viziju jedne takve slike dok si radio četvoronošce? Da li je postojala prethodna jasna koncepcija?

Milan Blanuša: Postojao je koncept da se dva plana odnose u jednoj celini.

Faust-Manifest: Četvoronošci?

Milan Blanuša: Ideja tog položaja tela se vezuje za ideju o čoveku u vremenu i prostoru u kome živimo. Četvoronožac je dakle čovek na kolenima. On je u predstavi. Bez izbora.

Faust-Manifest: Da li si ti kao umetnik u toj predstavi?

Milan Blanuša: Umetnik uvek ima izbor. On svoje okruženje projektuje na svoj rad.

Izložba je otvorena do 25. maja 2006. godine.



izvor: b92.net/kultura