-Легендарни дрес, легендарног чилеанског нападача... Ивана Заморана док је играо у Интеру...



-Није могао да носи "деветку" јер је била резервисана за Роналда, па је нашао решење у "математици", 1+8, који је носио као 18, али уз мали "плусић"

-Валери Карпин-



Бивши руски фудбалер,играо на позицији везног.
У каријери одиграо преко 500 утакмица.
Највише утакмица је одиграо за Сосиједад за који је играо у два наврата од 1994-1996 и од 2002-2005.
За Сосиједад је одиграо 180 утакмица и постигао 36 голова.
Поред Сосиједада играо је и за Селту,за коју је одиграо 168 утакмица и постигао 26 голова.
Од шпанских тимова играо је још и за Валенсију (36 утакмица,6 голова).
1990-1994 играо у Спартак Москви,116 утакмица,29 голова.
За репрезентацију Русије играо је од 1992-2003,уписао је 72 наступа и 17 голова.
Постигао је први гол за Русију после распада Совјетског Савеза.
За Русију је играо на светском првенству 1994 , Еуро 96 , а 2002 Светском купу .

ГАБРИЈЕЛ БАТИСТУТА !

Познат као БАТИГОЛ



Рођен 1.2.1969. у Реконквисти, градићу у Аргентини. Каријеру је почео у клубу Њуел Олд Боyс за који је постигао 4 гола на 16 наступа. Након тога је играо за највеће аргентинске клубове и љуте ривале Боку Јуниорс и Ривер Плату, док је инострану каријеру градио у Италији. Током каријере најчешће је носио број 9.

Са 184 постигнута гола, осми је најбољи стрелац италијанског првенства свих времена. Због својих голгетерских способности носио је надимак "Батигол". Красили су га одлична техника, добар, прецизан шут, а публици је остао у сећању и по одличном извођењу слободних удараца. Када је 1993. године Фиорентина испала у серију Б одлучио је да остане у клубу и помогне му да се врати у прву лигу. Након тог потеза постао је љубимац навијача у Фиренци, задобио капитенску траку и са Фиорентином је те године освојио серију Б и успешно се пласирао у Серију А. Одмах, по повратку у друштво најбољих, Фиорентина је засијала у пуном светлу, домогла се горњег дела табела, а Батистута је освојио титулу најбољег стрелца италијанске лиге у сезони 1994/95. са 26 голова. Такође, исте године је освојио италијански куп. Наредне четири године је предводио Фиорентину у покушајима да освоје Скудето, али му то није пошло за руком, па је после одлуке челника клуба да продају најбоље играче, одлучио да напусти клуб. То се није допало навијачима клуба па су демолирали стадион захтевајући од управе Фиорентине да на сваки начин задрже Батистуту. Како би га убедили, навијачи су финансирали изградњу споменика Батистути који се и данас налази у близини клуба. Ипак, обзиром да управа није попустила, Батистута прелази у Рому са којом осваја Скудето у сезони 2000/2001. и на 28 утакмица постиже 20 голова. Наредне две сезоне остаје у Роми, а затим прелази у Интер где је због повреде одиграо само неколико утакмица.
Обзиром да се већ налазио у поодмаклим фудбалским годинама одлази у Катарски Ал Араб где га проглашавају најбољим играчем лиге. Такође, на 18 утакмица у лиги постигао је чак 25 голова током прве сезоне, што је апсолутни рекорд лиге свих времена. Опростио се од фудбала 2005. године. Многи обожаватељи фудбала у Аргентини памте реченицу легендарног Дијега Мародоне "Ако ико заслужује да ме надмаши, онда је то Батистута".

Играо је веома успешно за Фудбалску репрезентацију Аргентине. У 78 наступа за своју земљу постигао је 56 голова, што га чини најбољим стрелцем Аргентине свих времена.

-Оливер Бирхоф-



Први је играч који је постигао златни гол у историји великих фудбалских такмичења, и то за немачку репрезентацију на Еуру 1996.
Током своје фудбалске каријере изградио је репутацију једног од најбољих пуцача главом на свету. У фудбалским срединама се и данас говори да је његов ударац главом био јачи и од властитог ударца ногом.

-Руи Мануел Цезар Коста-



Познатији само као Руи Коста.
Када је био дечак Руи је дошао на пробу у Бенфику, и само десет минута тренинга је било потребно португалској легенди Еузебију да уочи несвакидашњи таленат. Све до 1990. играо је за млађе категорије Банфике. Затим је целу сезону био послат на каљење у Фафе.
1991. након освајања Светког првенства за младе са селекцијом Португала, враћа се у Бенфику. У којој је имао одличне 3 сезоне у којој осваја Португалски куп 1993, и Прву лигу 1993/94.
После треће сезоне проведене у Бенфици, Фиорентина нуди око 6 милиона € за младог везњака, што је за то време било позамашна сума новца. Пошто је Бенфика била у финансијским проблемима, Руи прелази на Апенине.
Играјући за Фиорентину постао је један од најбољих играча средине терена у Серији А, и сваке године је довођен у везу са другим клубовима, али Артемио Франки напушта тек у сезони 2001/02. након банкрота Фиорентине.
Фатих Терим у сезони 2001/02. напушта Фиорентину и постаје тренер Милана а са собом доводи Руи Косту у трансферу вредном око 30 милиона фунти, чинећи га тако најскупљим трансфером Милана у историји. У Милану је играо пет сезона и оставио је траг у том тиму. И за то време осваја Серију А, Куп Италије, Суперкуп Италије, Лигу шампиона, Европски суперкуп.
На крају сезоне 2005/2006, Руи се враћа у Бенфику, клуб у коме је поникао са намером да у њему заврши каријеру. 11. маја 2008. је одиграо своју последњу утакмицу пре него што је обелодаио да се повлачи из активног играња фудбала.
Након повлачења, Руи Коста је добио место место спортског директора клуба и ту улогу до дан данас са успехом обавља.
Руи Коста је био члан вема успешне Португалске репрезентације с краја 20-ог и почетком 21-века. Учествовао је у проласку Португалаца до четвртфинала ЕУРА 1996, полуфинала ЕУРА 2000. и финала ЕУРА 2004. где је дао значајан допринос, али ни он није успео да помогне Португалу да се попне на Европски трон.
За време своје репрезентативне каријере Руи је успео да сакупи 94 наступа и постигне 26 голова.

-Џеј Џеј Окоча-



Толико добар, да су му дали два имена, певали су навијачи Болтона једном од најбољих афричких фудбалера свих времена, који је маштовитим дриблинзима излуђивао противнике, а осмехом освајао срца навијача у сваком клубу у којем је играо.

-Није брз као Роналдо.
-Није продоран као Марадона.
-Нема технику као Зидан.
-Нема шут као Роберто Карлос.
-Нема дриблинг као Роналдињо.
-Он је једноставно ЛЕГЕНДА, и без њега фудбал никад неће бити исти !!

-РАУЛ !!!

Гери Линекер је синоним за фер-плеј јер у својој играчкој каријери никада није добио нити један картон, било жути било црвени.



Рођен је у Лестеру, 30. новембара 1960. године. Био је успешан нападач репрезентације Енглеске за коју је одиграо 80 утакмица и постигао 48 голова. Са репрезентацијом је играо на свим великим такмичењима од 1986. до 1992. Своју каријеру за започео у Лестер ситију, а у својој каријери је играо за Евертон, Барселону, Тотенхем и Нагоју Грампус Ејт. Два пута је изабран за најбољег енглеског фудбалера, 1986. и 1992.
На Светском првенству 1986. у Мексику Линекер је са 6 голова био најбољи стрелац првенства. Највећи успех са репрезентацијом је остварио на Светском првенству 1990. у Италији када је Енглеска у полуфиналу поражена од каснијег шампиона Немачке после извођења једанаестераца, а Линекер је завршио првенство са 4 гола.
Након окончања фудбалске каријере постао је један од највећих фудбалских теоретичара и коментатора.

-Марсело Салас-



Један од најпознатијих чилеанских фудбалера свих времена.
Салас је професионалну каријеру започео у Универсидад де Чилеу 1993. године где је био један од кључних играча у освајању титуле.Следеће године је прешао у аргентински Ривер.
Тај прелаз је у почетку попраћен критикама, будући да до тада ниједан чилеански фудбалер није оставио дубљег трага у аргентиснкој лиги. Но, Салас је убрзо одличним играма ућуткао критичаре и постао миљеник навијача.
Од 1996. до 1998. Салас је постигао 26 голова у 51 утакмици, те је Ривер Плате освојио Апертуру и КЛАУСУРУ сезоне 1996./97., као и Супер куп 1997. Тим успесима постао је један од најбољих страних играча у Аргентини.
У то време Салас је наступао и за чилеанску репрезентацију, те је уз Ивана Заморана био најбољи стрелац јужноамеричких квалификација када се Чиле квалификовао на Светско првенство 1998.после 15 година паузе.
Салас је одлично играо и на првенству, постигавши 4 поготка у исто толико наступа. Због одличних наступа у аргентинској лиги, као и на светском првенству, Лацио откупљује његов уговор за чак 18.000.000 $.Салас је у Италији играо пет година, од чега три са Лациом и две са Јувентусом .
Лацио, предвођен Саласом, сезоне 1999./00. освојио је Серију А први пут након 1974., италијански куп , Куп победника купова , и Европски Суперкуп . Године 2001. прелази у Јувентус, међутим због бројних повреда, за торински клуб наступио је само 18 пута, постигавши притом 2 погодака. Салас се 2004. враћа у Ривер Плате уз одштету од 12.000.000 $.
Међутим, настављају се његови проблеми са повредама и формом, те се 2005. враћа у Универсидад де Чиле , што су навијачи примили са одушевљењем. У Универсидаду је, у својој 33. години, 26. новембар 2008. и завршио професионалну каријеру.
У својој каријери Слалас је одиграо укупно 329 утакмица и постигао 155 голова.
Салас је за репрезентацију Чилео одиграо 70 утакмица и постигао 37 голова. Салас је и власник трећелигашког клуба Унион ТЕМУКО из његовог родног града.

-Нванко Кану-



Бивши нигеријски фудбалер(нападач),најбољи афрички фудбалер за 1996 и 1999 годину и најтрофејнији афрички фудбалер!
Иако је висок скоро 2 метра (196) и дугоног Кануова игра се није сводила на скок и игру главом.Имао је за своју висину феноменалну технику,добар осећај за гол,завидну контролу лопте,био је изузетно креативан и јако добро користио обе ноге.
Кану је на себе пажњу скренуо 1993 године када је на Светском првенсту до 17 година предводио Нигерију до злата.Ајаксови скаути су га одма запазилии довели га за нешто више од 200 000 €.
Фудбалер који је свој почетак каријере обележио освајањем Лиге Шампиона 1995 са Ајаксом.За Ајакс је одиграо 54 утакмице и постигао 25 голова.Годину дана касније прешао је у Интер за око 4,7 Милиона $.Због проблема са срцем Кану је у Интеру одиграо само 12 мечева и постигао 1 гол.успео је да превазиђе срчане проблеме и настави да осваја трофеје.
Своју другу младост је доживео 1999 у Арсеналу.
У Арсеналу је играо 5 година и за то време освојио 2 титуле Премиер лиге,2 ФА купа и један Комјунити шилд.За Арсенал је одиграо 119 мечева и постигао 30 голова.
После Арсенала играо још за ВБА,Портсмут.
Био је капитен нигеријске репрезентације за коју је одиграо 99 мечева и постигао 20 голова.
Кану је освојио:Светско првенство за играче до 17 година,Олимпијске игре 1996,Лигу Шампиона 1995,интерконтинентални куп 1995,Европску суперкуп 1995,УЕФА куп 1998,Нигеријску лигу 1993,Холандску лигу 1994,1995 и 1996,Холандски суперкуп 1994 и 1995,ФА куп 2002., 2003., 2008 и Премиер Лигу 2002 и 2004.
Богату фудбалску каријеру је завршио 2012.
Поставио је себи за циљ да у Нигерији отвори болницу за срчане болеснике.