Voda ne moze da nosi energiju. Moze da posluzi za odvodjenje toplote kod procesa hladjenja, ili za grejanje.

bluesoniq, ne trebas da imas tako ogranicena i racionalna razmisljanja. Nista na ovom svetu nije racionalno. pozdrav

Strahota. Sve je racionalno, samo su ljudi ne-racionalni.

Bas zato i ne treba da se krsti.
Covek sam treba da odluci da li ce neko da ga vodi,
ako uopste neko treba da ga vodi.

A ukoliko sve krstene Bog vodi,jebiga-onda nije dobar vodic,sudeci po trenutnom stanju u svetu.Da

Svet bi bio strasno dosadno mesto kada bi ljudi kao ti uvodili pravila sta treba a sta ne treba da se radi. Sta te toliko potresa - ko hoce da se krsti nek se krsti - posle rodjenja, kad ima 33 ili 333 godine - zar je bitno. Svako veruje u ono sto ga cini boljim covekom i stremi tome, zasto bi bilo ko trebao da prihvati nesto sto tebi licno odgovara ili nesto sto ti mislis da je dobro ili lose?

Jel to znaci da ljudi koji veruju u nacizam, smanjenje populacije, liberalni kapitaliam, satanu, i ostalo, da ih to verovanje cini boljim ljudima?

I treba da budemo neracionalni.

Nemam šta biti za/protiv. Krštenje je stvar roditelja. Stvar načina na koji žele da vaspitaju svoje dijete. Imaju pravo da ga uperaju u šta hoće. Ako ne vjeruješ krštenje za tebe nije ništa, niti ostavlja bilo kakve poslijedice. Samo ti širom otvara vrata Crkve. 




Malo da obrazložim stav:
AKo te ne krste kao bebu u ogromnoj većini slučajeva nikada nećeš ni biti kršten. I tu se opet ne slažem da postoji racionalna odluka, već prosto ljudi nikada neće razmišljati o tome. Odrodiće se od čitave te priče, a religiji se nikada neće približiti i shvatiti je... Jer prosto nisu tako naučeni. Kao čovjek koji bi nekim čudom pronašao leteći tanjirić, i odmah ga bacio  u smeće jer ne zna šta je. Misli da je smeće. Po meni nema srednjeg puta. Roditelji te upućuju ka ili od Crkve. U prvom slučaju dobijaju pobožne klince, a drugom idiote koji se smiju časovima vjeronauke.

Непотапање главе у млађем добу дефинитивно убије у теби идеју Бога, слажем се.

Идеја о Богу јесте субјективна ствар појединца. Свако о томе има неки свој став. Али однос према хришћанској Цркви јесте нешто што се гради. Ако у двадесетој годининикада ниси био у Цркви нећеш отићи ни тад. Мислим шта имаш да се смараш са тим, да ти толики човјек идеш тамо да љубиш икону, крећеш се међу сумњивим људима... Шта ти то треба. Зато и кажем. Избор о нечему може постојати само када се у материију истог уђе. А кршетење је пут ка томе. Родитељи те или приближавају цркви/џамији или одмичу од ње.