Ne da se sećam, mada me je baba ponekad terala sa ''Kuš odatle, sotono''. 

Ne da se sećam, mada me je baba ponekad terala sa ''Kuš odatle, sotono''.

Mene su krstili sa 8 godina, kad nisam znala gde je levo. I to nas petoro odjednom, đuture. Katastrofa beše, sećam se, totalni fail od svečanosti. Od popovog pevanja sam imala napade smeha tokom celog ceremonijala, hteli su da me izbace sa sopstvenog krštenja. 

Obzirom da tada niko nije slutio da ću da se okrenem ateizmu, bilo im je najnormalnije da se to obavi tada, jer su svi u porodici sa obe strane i kršteni i vernici, sve po propisu. Ja sam, kako vole da kažu kad se igraju poštovanja hrišćanskih praznika, izrod.  E sad, obzirom da mi hrišćanstvo nije ni najmanje bitno, niti priznajem ijedan postulat istog kao relevantan, isto tako mogu da odem da se krstim u svakoj mogućoj veri - taj čin za mene jednostavno nema nikakvu vrednost.

Kad ne veruješ, onda može i 5 popova da te prska vodom po glavi i mumla sebi u bradu. To je za tebe to, nikakav sveti čin i slično. Svoje dete neću krstiti, naravno, imaće pravo da samo odlučuje o tome.

Ništa od toga me, naravno, ne sprečava da idem po slavama i hasam sarmu. Ja sam ustvari bezbožnik i sarmopoklonik.