Aneks 7: Sporazum o izbeglicama i raseljenim osobama

a taj aneks 7 opstruirate i na nacin sto ne date bosnjacima diljem svijeta pravo na drzavljanstwo BIH,a uglavnom radi se o ljudima koji su protjerani sa prostora danasnje rs,doduse kad bi to uradili potpisali bi sami sebi smrtnu presudu...

Prvo da se nasmejem na toalet odluku saveta evrope koja ne znači baš ništa pošto nema obavezujući karakter niti je zasnovana na ozbiljnoj pravnoj analizi.

Drugo Morales meni takođe ne daju državljanstvo BiH, zbog toga ne mogu da obnovim svoju imovinu koja mi je u ratu uništena, na mojoj zemlji podignut je bespravno grad kuća raznih ratnih profitera i ubica koji mi prete i neće čak ni da je isplate. Radnja prva u kujundžiluku od mosta mi je srušena zbog arheoloških istraživanja, a sada je podignuta druga radnja na tom mestu. Ja nisam obeštećena. Sve što pokrenem na sudu se sabotira, odugovlači, gube spisi Mogla bih ja tako di 300. Ima nas iz familije u Bg i Ns dosta ali smo i dalje, već skoro 70 godina proterani i obespravljeni.

A takvih priča po Bg ima još mnogo. Raširili ste se na naš račun, sad nas negirate. Genocidčina.

tebe su twoji protjerali sto je najgore,ni bosnjaci ni hrvati...

Sto se tice aneksa sedam nije mi jasno sta nije implementirano,imovina je u nekih 95% slucajeva vracena!
E sad to sto se njemu nevraca iz Svedske u Kozarac to nije nas problem,mislim meni je potpuno jasno da je ljudima ljepse tamo jer je bolji standard,ali sta ces standard kakav bi bio Bosnjacima da se vrate takav je i Srbima u Republici Srpskoj kao i u ostalim dijelovima BiH!Ljudi zele sigurniju egzistenciju i bolje plate,nazad su dobili kuce pa ih prodali,ekonomija je mnogo losija u BiH nego u Svedskoj(primjer) i jednostavno za dobrobit svoje porodice odlucili su da ostanu tamo!
Ali postoji tu jedna druga stvar na koju ti aludiras,koja nema veze sa logikom!To je da bi ti zelio da oni zive u Svedskoj,placaju poreze u Svedskoj,postupaju po zakonima Svedske ali da im se dozvoli pravo glasa pa da glasaju u Kozarcu(prijedorska opstina) i da oni iz Svedske odluce kakav ce biti sastav Skupstine opstine Prijedor koja ce donositi odluke i zakone koji ce se odnositi na narod koji zivi u prijeedorskoj opstini!To nema logike,to ti je kao kad bi ti ili ja mogli da glasamo ko ce vladati Francuskom!

Nisi u pravu. Proterali su me ubice ustaše koji su mi poubijali pola familije. Ustaše Hrvati. Onda se kada smo hteli da se vratimo na svoje pojavio bijedić sa svojom zeleno-crvenom bandom perteći da ćemo svi na Goli (gde je on već bio bog i batina) ako se vratimo u svoje. Završili su zeleno-crni u ovom ratu da više nemam ni gde da dođem na leto.

@ simijon

Bori se za svoje 
Nemogu ti to nikako na silu uzeti,mogu osporavati,ali nemogu uzeti.
Ima takvih slucajeva hiljade i u RS i Federaciji,ali sa malo vise truda sve
se vraca pravim vlasnicima 

 




Погибија Попа Мила Јововића

У данима кад на Никшић
Црногорци ударише,
кад бијаху дошли дани
да не буде турски више,
у логору Црногорском,
покрај куле Лековића
неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића.
А књаз Мила позиваше
уз присуство свих војвода,
па му рече: " Попе Мило,
нит си вино нит си вода!"
плану Мило као муња,
полеће му сабљи рука,
а два ока ко стријеле
сијевнуше у хајдука!
Војводе се уплашише
од изгледа вука горског
да оружје не потегне
на владара црногорског.
Као да му оштрим мачем
срце мушко расијече,
па запита: " Господаре!
Бог са тобом, шта то рече?!
Зар признање то је твоје,
што учињех Црној Гори,
и зар има неког ко би
мого Мила да прекори?!"
књаз не рече ништа више
но у страну некуд гледа,
док чувеном харамбаши
срце пуца од иједа!
Па се с тешком љутњом бори
савлађује бијес у се,
од иједа златне токе
на прсима тресу му се!
Па љутито напуштио
Господара и војводе,
и у шатор свој свилени
са мислима тешким оде.
Јекну као лав рањени
неправда га пече, боли
мисли како осветит се
господару књаз Николи.
Па у љутњи гусле зграби,
одјекују танке струне,
кликну Мило као соко,
па се Ћетном мајком куне:
да ће поћи у град Никшић
сам, без иког, истог дана
и на мегдан позват силног
Мушовића капетана!
Баци гусле, узја вранца
преко Зете пређе воде
и на хату помамноме
преко поља у град оде.
лети вранац низ Растоке
као да га носе крила,
док с бедема турска стража,
опазила Попа Мила.
Па излазе из шанаца
да чуднога госта виде,
па питају један другог:
"Ко је? Куд ће? Од куд иде?
То је неко полудио,
или иде на предају,
или иде да погине,"
турске страже нагађају.
А Поп Мило све је ближе
до Турака и шанаца,
под собом је заморио
бијеснога свога вранца.
Као што му доликује
бира турске породице
на најљуће иде шанце,
на најљуће градске злице.
па, ако би погинуо
да погине од јунака,
од чувених и признатих
Феризових потомака.
Устави га турска стража
на капију од Никшића,
каза им се и нареди:
"Зовите ми Мушовића!"
Када чуше Турци ко је,
потрчаше капетану,
мало затим и Мушовић
на капију градску бану.
Па кад виђе Попа Мила
на бијесном вранцу своме
доласку се изненадном
обрадова његовоме:
"Од куд јутрос, Јововићу?"
веселијем гласом рече,
"Зар од књаза црногорског,
у мој тврди град утече?
Примамо те објеручке,
све ћемо ти опростити,
животу ти харамбашо
вјеруј, неће ништа бити!"
Плану Мило: " Доста више!
Не будали без потребе.
Ја сам дошо капетане
Да на мегдан зовем тебе!
Да докажем Господару
да нијесам што он каже,
и ономе што ме пањка
и о мене свашта лаже.
Но се спреми и изађи,
бирај мјесто за мегдана!"
Те ријечи као муња
погодише капетана.
Преблијеђе пред хајдуком
из јуначке Марковине,
јер је знао да од сабље
његове се лако гине.
не смје мегдан да прихвати,
препаде се својој глави
а на славу и н апрошлост
куће своје заборави.
Нијесу су му као и он
страшљивице били стари,
но јуначки три вијека
са Никшићем управљали.
Излазили на мегдане
најбољијем јунацима
сјекли главе црногорске
по брдима и кланцима.
Данас сабља Мујагина
наче славу куће ове,
нема срца да позиву
јуначком се одазове.
Већ у страху, кукавички
знак на кули стражи даде,
јекну плотун са главице,
Поп погођен с коња паде!

...

ŠTRAJK I PROTESTNA ŠETNJA DO VLADE RS-a RADNIKA MEDICINSKE ELEKTRONIKE BANJA LUKA       
Thursday, 02.10.2008.

Radnici banjalučke „Medicinske elektronike“ danas su protestnom šetnjom do zgrade Vlade RS-a izrazili nezadovoljstvo zbog neisplaćenih pet plaća i drugih naknada. Predsjednik sindikalne organizacije ovog preduzeća ...

... Goran Bosančić potvrdio je da će radnici nastaviti generalni štrajk sve dok njihovi zahtjevi ne budu ispunjeni.

Radnici „Medicinske elektronike“ traže i smjenu rukovodstva preduzeća te uplatu doprinosa i isplate po osnovu toplih obroka i drugih primanja.

Bosančić je kazao da radnici traže smjenu direktora preduzeća Željka Kataline i Upravnog odbora, jer od smjene prošlog direktora Ratka Stamenića nije bilo nikakvih pomaka nabolje.

Od Vlade RS-a traže pomoć da bi bila prevaziđena postojeća nezavidna situacija u tom preduzeću.

Bosančić je potvrdio da je iz Ministarstva finansija RS-a stiglo saopćenje u kojem se navodi da će Vlada preuzeti potrebne mjere da bi se nastavio rad u "Medicinskoj elektronici", koju napuštaju najbolji ljekari.

Najveći akcionar „Medicinske elektronike“ je Akcijski fond RS-a s oko 30 posto vlasničkog udjela.

јадници немају гдје ни протествоват, ако дођу пред ону зградурину могу бит бјени, наравно ову вјест неће пренијет ниједан медиј у рс-у, јер тамо влада медијски мрак

...

Вранaц стрекну и побјеже
натраг преко воде Зете,
а на Мила са сабљама
низ главицу Турци лете.
Па се грабе ко ће први
махнут сабљом по соколу,
за чије је име чуо
и цар Хамид у Стамболу!
На мртвога попа стиже
Феризовић Хасан први,
звизну сабља, глава паде
у сточену локву крви.
На највећу градску кулу,
на врх хара Мушовића
истакоше Турци главу
Попа Мила Јововића.
Са стржевог оштрог колца
гледа Мило са висине,
како му се Турци зоре
и по граду шенлук чине.
А гавран се, црна птица
обрадова изненада
кад крваву виђе главу,
па се вије изнад града.
Примиче се изнад табље,
да на бедем падне тврди,
по старијем навикама
мушку главу да нагрди.
А кријући из харема
кроз пенџере вире буле,
да чувену главу виде
српског попа на врх куле.
Немогу се нагледати
и начудит буле младе,
па питају једна другу
што поповске нема браде?
Но кад вранц зарзао
пред шатором Попа Мила,
сва се војска црногорска
У логору узбунила.
Јер се јаду досјетише
па планове тајне граде,
мало затим турска стража
обезглављен леш предаде.
Кад виђеше труп без главе
чувенога харамбаше
све војводе и војници
у логору заплакаше.
Смркнуло се књазу лице,
много жали Попа Мила
јер његова ријеч јутрос,
повод му је смрти била!
Па дозива перјанике,
и овако каже њима:
"Сахраните Попа Мила
са највећим почастима!
јер је Мило заслужио
кроз сто наших окршаја
да с јуначким почастима
сахранимо љутог лава.
Учесник је свих битака
од Бојане, па до Дрине,
па и ако данас лудо
оде у град да погине."
А ујутру, у свитање
једна храбра жена млада,
прокраде из кроз шанчеве
из Никшића, турског града.
Устави је наша стража,
а Госпава њима каза:
"Носим нешто много важно
за Николу, нашег књаза."
Кад је прими књаз Никола
Црногорка кршна ова
дар потеже необични
Господара те дарова.
Књаз мараму одвезао,
кад крвава у њој глава
али познат не могаше
Попа Мила, љутог лава.
Крв се смрзла и покрила
дивно лице у јунака
познати га не би могла
ни рођена Ћетна мајка!
Крвљу очи заливене,
умршена коса дуга,
кад Господар дозна ко је,
на срце му паде туга.
А Госпава причат поче:
"По поноћи ноћас, књаже,
провукох се кроз шанчеве
и кроз густе турске страже.
Успузах се уз зидине
тврдог хара Мушовића
и украдох са врх табље
главу Мила Јововића.
Зар јуначку главу ову,
гледат каку кљују птице,
а да срце наслађују
Никшићани, љуте злице."
Књаз крваву узе главу,
па овако проговара:
"Попе Мило, зашто јутрос
ожалости господара?
Ја се с тобом нашалио,
а тио као муња плану
и однесе на дар главу
никшићкоме капетану.
По јунаштву и памети
у прве те бројих људе
данас твојој црној смрти
Црногорци сви се чуде.
Ко би мого помислити
да ћеш тако учинити
и без ништа, без потребе
главу своју изгубити?"
Па Новаку Рамовоме
Књаз Милову главу даде,
Новак главу пољубио,
и овако зборит стаде:
"Стрико Мило, грдна рано,
какве су те тешке муке
наћерале да улетиш
у град Никшић, међу Турке?
Ко те стрико оклевета,
и отрова љутом злобом?
Што ме не зва када пође,
да погинем и ја с тобом?
Тебе Турци не убише,
но лаж, мржња и клевета
оних што им твоја слава
и јуначко име смета!"
Погледа га књаз љутито,
па наредбу хитну дава
да се Милов гроб откопа
и сахрани с трупом глава.

Ето тако попа Мила
плаховитост скупо кошта,
под тврдијем зидинама
крвавога Оногошта!
Да докаже своју вјерност
пред Николом господаром,
ко Обилић некад што је,
на Косову пред Лазаром.