nego kad se wec poziwas na dejton nemoj se poziwat na ono sto tebi odgowara,u dejtonu ima masa stwari koje rs nije implementirala...

 Rambo Amadeus - Smrt popa Mila Jovovića


U danima kad na Nikšić
Crnogorci udariše
Kad bijahu došli dani
Da ne bude turski više
U logoru crnogorskom
Pokraj kule Lekovića
Neko knjazu okleveta
Popa Mila Jovovica.

A knjaz Mila dozivase
Uz prisustvo svih vojvoda
Pa mu rece: Pope Milo,
nit' si vino nit' si voda!

Kad to čuše pope Milo
Poleće mu sablji ruka
A dva oka k'o strijele
Sijevnuše u hajduka.

Vojvode se uplasise
Od izgleda vuka gorskog
Da oruzje ne potegne
Na vladara crnogorskog.

Kao da mu oštrim mačem
Srce muško rasijece
Pa zavika: Gospodaru,
Bog sa tobom, sta to rece!

Te ljutito napustio
Gospodara i vojvode
I pod sator svoj svileni
Sa mislima teskim ode.

Pa u ljutnji gusle zgrabi
Odjeknuse tanke strune
Kliknu Milo kao soko
Te se majkom ćetnom kune:
Da ce poci u grad Nikšić
Sam bez ikog istog dana
I na megdan pozvat silnog
Mušovića kapetana.

Baci gusle uzja vranca
Preko Zete predje vode
I na hatu pomamnome
Preko polja gradu ode.

Leti vranac niz Rastoke
Kao da ga nose krila
No s bedema turska straza
Opazila popa Mila.

A pop Milo sve je blize
Do Turaka i šanaca
Pod sobom je zamorio
Bijesnoga svoga vranca.

Kao sto mu dolikuje
Bira turske porodice
Na najtvrđe ide šance
Na najljuce gradske zlice.

Pa ako bi poginuo
Da pogine od junaka
Od cuvenih i priznatih
Idrizovih potomaka.

Ustavi ga turska straza
Na kapiju kod Nikšića
Kaza im se i naredi:
Zovite mi Mušovića!

Kada čuše Turci ko je
Potrcase kapetanu
Malo zatim i Mušović
Na kapiju gradsku stanu.

Pa kad viđe popa Mila
Na bijesnom vrancu svome
Dolasku se iznenadnom
Obradova njegovome.

Odkud jutros Jovoviću!
Veselijem glasom rece
Zar od knjaza crnogorskog
U moj tvrdi grad utece.
Primamo te objerucke
Sve cemo ti oprostiti
Zivotu ti harambaso
Vjeruj nece nista biti.

Planu Milo: Dosta vise!
Ne budali bez potrebe.
Ja sam doša' kapetane
Da na megdan zovem tebe.
No se spremi i izadji
Biraj mjesto za megdana.
Te rijeci kao munja
Pogodise kapetana.

Preblijedje pred hajdukom
Iz junacke Markovine
Jer je znao da od sablje
Njegove se lako gine.

Ne smje megdan da prihvati
Prepade se svojoj glavi
A na slavu i na proslost
Kuce svoje zaboravi.

Vec u strahu, kukavicki
Znak na kulu strazi dade
Jeknu plotun sa glavice
Pop pogodjen s konja pade.

Vranac pregnu i pobjeze
Natrag preko vode Zete
A na Mila sa sabljama
Niz glavicu Turci lete.

Pa se grabe ko ce prije
Manut sabljom po sokolu
Za čije je ime cuo
I car Hamid u Stambolu

Na mrtvoga popa stize
Ferizovic Hasan prvi
Zviznu sablja glava pade
Uz tocenu lokvu krvi.

Na najvecu gradsku kulu
Na vrh hana Mušovića
Istaknuse Turci glavu
Popa Mila Jovovića

Sa svrzovog ostrog koca
Gleda Milo sa visine
Kako mu se Turci zore
I po gradu šenluk čine.

A gavran se, crna ptica
Obradova iznenada
Kad krvavu vidje glavu
Pa se vije iznad grada.

Primice se iznad cabre
Da na bedem padne prvi
Po starijem navikama
Mušku glavu da nagrdi.

A krijuci iz harema
Kroz pendzere vire bule
Da čuvenu vide glavu
Srpskog popa na vrh kule

Видим нисам једини коме се свиђа што песма што тема... 

Da,znam klasicna spika.Mozes li mi reci koja to stvar iz Dejtona nije implementirana?

То је само скраћена верзија песме. Уз гусле се то отегне на 15 минута.

 

Ово је још боље! Уживајте!!





 Суђење Сердару Шћепану Радојевићу

Силна војска Омер Паше
црногорског Књаза примораше
да примирје са Турцима склопи,
ради општег мира у Европи.
Кад Књаз ово потписа и среди,
у нахије спреми и нареди
да ко неби пушку опалио,
и примирје ово покварио.
Сердар Шћепан није знао за то,
те прекрши наређење дато
оде с четом низ Херцеговину,
*те под тврду Голију планину
на вратима од дуге крваве*
двије турске посијече главе,
и по своме обичају старом
из Дуге се врати са Шићаром
и у село стиже Марковину,
танкој кули низ Гарач планину.
Кад је за то Књаз Данило чуо,
као муња небеска плануо
не могаше бијес да савлада,
но дозива Ђукановић Рада,
:"Узми Раде перјаника 7
ил ми се не враћте ни један,
и у току данашњега дана
пронађи ми Сердара Шћепана,
због кршења уговора мира,
од 2 суда један нека бира.
Или нека на Цетиње дође
или нека Мушовићу пође
па нека му у Никшићу суде,
рад његове самовоље луде
ако не шће тебе послушати,
на мјесту га мораш мушкетати."
А кад стиже Марковини Раде,
и наредбу Књажеву предаде
Сердар стао не зна шта да ради,
наредба га ова изненади
па не зна на коју ће страну,
или Књазу или Капетану
зна нарав је Књажева пријека,
ту сигурна погибија чека
и то од свог Богом побратима,
и одлучи да иде Турцима
да га братска не убије рука,
Турци су се намучили мука
гонећи га да му главу смакну,
и на бедем никшићки истакну,
сам ће им је данас однијети,
једном ће се свакако мријети
и на свога помамног дорина,
пређе преко тврдијех планина
па кад градским бедемима приђе,
и стража га из шанаца виђе
прво Сердар оружје одложи,
и долазак његов образложи
па је онда замолио стражу,
да све Бегу Мушовићу кажу,
да је дошо да му суде Турци,
сад се нађе Мушовић на муци
јер овоме надао се није,
али сазва Турке виђеније
на својему бијеломе хару,
да пресуду донесу Сердару.
Но кад Шћепан међу Турке бану,
он поносно приђе Капетану:
"Капетане од Никшића града,
доста сам ти задавао јада
доста сам то заплакао була,
и тврдијех разрушио кула,
ево главе са Сердара жива,
дар који се ником не дарива.
Одавно је тражиш Мушовићу,
да закитиш бедем у Никшићу!"
Дрскост ова изненади Турке,
на сабље им полећеше руке,
чекали су молбу и кајање и
његово понизно клањање.
Бег Мушовић корити га поче,
:"Mало лакше мрки Црогорче,
није ово Дуга ни Голија,
већ суд турских праведних судија
што пресуду треба да донесу,
самовољи твојој и бијесу."
*Џидић* Хасан устаде и рече,
:"Jа предлажем да се посијече,
сам је себе на смрт осудио,
суд му није ни потребан био."
Oнда рече Мустај Беговићу,
:"Jа предлажем Беже Мушовићу
да се Сердар на колац набије,
и пресуда изврши што прије."
Онда вели Париповић Беже,
:"Hас освета и крв братска веже,
да овога нашега крвника
и великог дрског разбојника,
на најтеже ударимо муке,
пошто смо га скучили у руке,
он је 20 посјеко Турака,
најбољијех Никшићких јунака
многе буле у црно завио,
на хиљаде брава објавио
није дао из града изаћи,
па да би се одужили браћи
нешто теже од смрти пронаћи,
те Сердара црногорског смаћи."

...

...

Аџиманић Беже проговара,
:"Aман Турци дајте ми Сердара,
2 ми брата у Дугу посјече,
а онда се пред Књазом зарече
да ће главу и моју да скине,
па тако ви Меке и Медине,
и тако ви у Стамболу Цара,
поклонте ми Шћепана Сердара,
да га мучим да срце насладим,
док му живот на муке извадим."
Аџајлија Перизовић стари
сабираше изложене ствари
има старцу стотину година,
зна га добро Мека и Медина
састајо се с Никцом од Ровина,
носи рану с` крвавијех Круса
бранио је Цариград од Руса,
3 је пута био код Султана
па се старац диже са дивана:
"Турци браћо, мојега ми дина
ви немате људскијех врлина
ни јуначке часни ти поштења
зар то није за Цара уврједа
ако главу смакнемо Шћепану
помрачисмо славу Капетану
и зато ће сва Европа знати
зар се смије тако поступати,
свезана је лако погубити
а још лакше углед изгубити
но освета братска кад вас мучи
што је који од вас не одлучи
да Сердара под оружјем срете,
јер јунаци јуначки се свете
или што га на мегдан не тражи
разјарено срце да ублажи.
Сердар тако поступао није
са Турцима рука свезаније
ћерка моја у Гацко удата
Сердару је Шћепану предата
Када су је Црногорци били
у злогласној Дуги заробили
Сердар Шћепан у Дугу крваву
чувао је као своју главу
да је неко мрко не погледа
док на *Крстац Звиздићу* је преда
тако људи и јунаци чине,
то су праве људске величине!
Да је Шћепан за примирје знао
и за ријеч Књаз коју је дао
не би данас на суд турски био
нит би Књазу ријеч погазио
ово није катил ил зликовац
већ поштени један Црногорац,
који живот и слободу брани
а ви данас Турци Никшићани
мислили сте да стекнете славу
кад смакнете Сердареву главу
коју сабља ни пушка не штити
смије ли се који усудити
да на мегдан позове Сердара
доље испод Мушовића хара
у просуству овог славног суда
и с тим нек се заврши пресуда."
Погледаше среда се бегови
предлог им се не допаде ови
па кад мучна тишина завлада
док подоцкан Капетан од града
прошета се по бијелом Хару
затим приђе Шћепану Сердару:
"Jа у име правде и Алаха
и у име Никшићких Турака
поклањам ти живот каурине
без дана се суђеног не гине
а коме се од Бегова крива
што те пуштам из Никшића жива
нек те сјутра нађе и посјече."
Oнда Шћепан Радојевић рече:
"Капетане ти ме пушташ жива
а сви Турци сматрају ме крива
и тебе ће сјутра окривити
кад ти стану дојаве долазити
да је Сердар Шћепан с хајдуцима
ударио Никшићким Турцима
па не немој после покајати
примирје ће кратко потрајати."
Капетан му потврду написа,
па удари печат и потписа
а коња му и оружје врати
и стража га из града испрати
до високог Будоша планине.
Но што мрки Црногорци чине
од како су чули за Сердара
и поступак Књаза господара
сва се Црна узбунила Гора
Сердар Шћепан осветит се мора
на муку се нађе Књаз Данило
покаја се но је касно било,
Црногорци пргави и љути
с Турцима ће кавгу заметнути.
Но кад Шћепан стиже на дорину
у малено село Марковину
проломи се плотун из пушака
а запјева Сердарева мајка,
гласнуше се Гарча чобани
при врх брда на сјеверној страни
џефердаре танке опалише
и веселу вијест објавише
у сва села Катунске нахије
Сердар Шћепан да погубљен није.

Parlamentarci vijeća Evrope pušite qu*ac poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske 

Doris Pak fuck off! 

па има их тона, не бих о томе, али мислим да ти је то недавно актуелизовао сулејман тихић у резолуцији коју је странка СДА требала донијет...има ту много ствари које нису урађене, нит имплементиране а које би могле ојачат државу...проблем је што је јако мало људи упознато са садржајем дејтона...

исто тако конститутивност народа у РС, није ми јасно зашто на свакој челној позицији било које институције сједе све сами срби, србин до србина, премијер, предсједник РС, предсједник скупштине РС, та наводна конститутивност  оличена у замјеницима предсједника је највећа подвала, ти људи немају никакве стварне овласти изузев неких баналних протоколарних, дакле, ријеч је о икебанама...

Tvoj odgovor "ima ih tona ne bih o tome" mi nije dovoljan,pitao sam te koji to dijelovi Dejtona nisu implemetirani?
Sto se tice "celnih pozicija bilo koje institucije" trebao bi da znas da se dejtonski sporazum uopste ne dotice te teme niti odredjuje ko ce,koje vjere bita na kom mjestu!Pozivanje na striktno postovanje Dejtona ti znaci pozivanje  na nepostovanje zakona o konstitutivnosti,trebao bi to da znas!