Криза средњег доба

Када почиње криза средњих година? Да ли њен званичан почетак обележава онај дан када одете на спавање као четрдесетогодишња особа, а пробудите се као тинејџер који почиње да позајмљује гардеробу од наследника и моли га да вас пред његовим другарима ословљава личним именом, а не родитељским сродством?

Виктор Иго је рекао да су четрдесете старост младости, а педесете младост старости, а у речницима поп-психологије почетак кризе средњих година везује се за онај датум када особе почну да се понашају као да им је управо извршена лоботомија предњег режња мозга, а они добили мозгове безразложно срећних тинејџера који аутопутевима јурцају брже од живота и уплаћују аранжмане за пут око света.

Четрдесете су године када слатка птица младости почиње да лети изнад кукавичјег гнезда средовечности и када сте, статистички посматрано, много ближи крају живота него његовом почетку. Када прелиставате дневник обећања које сте дали животу на прагу двадесетих и резигнирано констатујете да су главна поглавља остала непопуњена... То су године када долази до осеке полних хормона и када организам жене почиње да капитулира пред годинама подобним за мајчинство, а мушкарци почињу заинтересовано да проучавају фармацеутску „личну карту” мале плаве пилуле, која је револуционисала концепт мушке потенције на прагу трећег животног доба.

Загледани у слику својих двојника у огледалу средовечности и у претесној кошуљици младости, особе које су угасиле четрдесет свећица на својој животној торти раздиру онтолошке дилеме – зашто им модерна медицина није омогућила да на јави одсањају сан Доријана Греја.

Присталице теорије завере тврде да је криза средњих година савршен ауторски концепт хирургапластичара у чијим се салама ретушира фотографија са матурског бала и маркетиншко „дете из епрувете” неке фармацеутске лабораторије која продаје пилуле за вечну младост или неки свети грал младости.

Циници кажу да је коперникански обрт у терапији кризе средњег доба настао када је Шер променила архитектуру свог кичменог стуба, чврсто решена да врати време из своје истоимене песме. Гладовање и исцрпљујуће физичко вежбање постало је императив четрдесетогодишњака, анорексија је ишетала из уџбеничке дефиниције поремећаја исхране и устоличена је као саставни део фенси животног стила, а естетска хирургија постала је најважнији механизам у навијању биолошког часовника уназад. Холивудска фабрика снова, која диктира императиве лепоте и лансира животне трендове, пружа и обиље рецепата за борбу против датума из крштенице, а хит тема ситкома новог миленијума постали су четрдесетогодишњаци који нису прележали пубертет и који се са ветрењачама кризе средњег доба боре у урбаној „Секс и град” варијанти или у руралном амбијенту у коме четири „Очајне домаћице” покушавају да нађу смисао наизглед савршено срећног живота у петој деценији.

Стручњаци објашњавају да криза средњих година има своја два лица – мушко и женско. У скици за портрет средовечног Петра Пана налази се мушкарац који на прагу четрдесетих открива чари соларијума и екстремних спортова, пустоши бутике са „фенси” гардеробом и за сваку нову бору себе чашћава неким спортским кабриолетом са репрезентативним бројем „коња” у ергели хаубе или неким „борним” возилом чија је снага обрнуто сразмерна потенцији власника кључева.

У култури која на пиједестал ставља младост и лепоту, даме „у годинама” крећу у неравноправну борбу са гравитацијом и сказаљком на ваги, надајући се да ће уз помоћ исцрпљујућег вежбања и гладовања бити конкуренција младим, савршеним, мишићавим и затегнутим двадесетогодишњакињама, које из каталога осмеха не морају да бирају оне који не остављају боре смејалице.

Заборављајући да козметика пре свега продаје наду а тек потом – креме, од којих неке коштају колико и летовање у предсезони, оне улажу последње центе наде у чаробне серуме који пеглају боре и уклањају трагове живота у прошлом миленијуму. О тржишној вредности те наде довољно говори податак да је најбогатија жена на планети – кћерка власника моћног козметичког бренда. Мислите о томе. Јер ви то заслужујете!

Катарина Ђорђевић
[објављено: 06/04/2008.]


Izvor: Politika

Развојно доба

У средњим годинама долази до прелажења из једног психолошког идентитета у други. Средње године представљају кризу духа. У овој кризи стари доживљај себе се губи, а нови почиње да се рађа. Због тога је јак осећај ампутиране прошлости и нејасне будућности...


Криза средњих година типично износи на видело запањујуће препознавање нашег сопственог скривеног лудила. Оно што нас неочекивано и на „неодговарајући” начин обузме у нашим средњим годинама јесте психолошко стање ствари које краде наш понос и сигурност у себе и покреће у нама сумњу у сопствену емоционалну равнотежу и ментално здравље. Криза средњих година окреће људе наглавачке и руши њихове уређене светове...

Одрасло доба је исто тако развојно као и детињство и адолесценција. Још много тога треба да се учини, још много развојних криза да се прође, не само после пете године, него такође и након тридесет пете, после педесете, па чак и седамдесет пете... У средњим годинама долази до прелажења из једног психолошког идентитета у други. Средње године представљају кризу духа. У овој кризи стари доживљај себе се губи, а нови почиње да се рађа. Због тога је јак осећај ампутиране прошлости и нејасне будућности...

Средње године нам се дешавају, ми их не призивамо. Нисмо се надали да ће се то нама десити! У средњим годинама особе често постају збуњене и губе ослонац у сигурном социјалном и психолошком свету. Погрешно је тумачење периода средњих година као козметичке кризе. Такав став одаје транспарентну одбрану од њених прожимајућих анксиозности… Људи се обично осећају обухваћени осећањем губитка и његових емоционалних пратећих појава, као што су: ћудљивост и носталгични периоди жалости за неким нејасно доживљеним губитком и нарастајућим осећајем животних ограничења, напади панике око сопствене смрти и вежбе у рационализацији и порицању. Некада је разлог оваквог осећања губитка очигледан: смрт деце или родитеља, развод, уништена каријера. Међутим, веома често, непосредни узрок ове фазе отварања транзиције са пратећим емоционалним појавама није никако једноставан. Чак и када узрок делује јасно и упечатљиво, особа ће често наставити да трага анксиозно и узалудно, тражећи други, дубљи узрок овог доживљаја дистреса будући да препознавање очигледног разлога не уклања трн који изазива бол. Овај трн је обично веома тешко наћи због његове дубоке несвесности и особа често не може да допре до њега и да разреши анксиозност коју он ствара...

… Ова транзиција средњих година обично траје неколико година и јавља се негде између тридесет пете и педесете, а пада обично око четрдесете. Већина оних који проучавају ову тему слаже се око следећих карактеристика: обично варирају стања малаксалости и депресије или осећања разбијености илузија и разочараности или у живот уопште или у одређене особе које су раније идеализоване; младалачки снови о срећи и испуњењу се топе или се грубо разбијају; увлачи се анксиозност везана за смрт и осећај да ће време истећи пре него што особа „заиста почне да живи”; у физичком смислу особа почиње да показује неке знаке старења што почиње да растаче и мења дотадашњу представу о себи...

(Преузето из књиге „ У средњим годинама – јунговска перспектива” Мари Стајна)

[објављено: 06/04/2008.]

Izvor: Politika

Прихватање предворја старости

Лекари објашњавају да криза углавном почиње нагло, да често жене „хвата” неприпремљене. Како сведоче искуства лекара, већина жена је у разговору са њима признала да су у кризу запале оног тренутка када су схватиле да својим браком нису задовољне


„Дуго сам мислила да сам најнезадовољнија жена на планети, да ми ништа не иде од руке, да сам одједном постала непожељна и дебела, да је мужу мрско и да ме погледа, да ме деца сматрају напорном мамом. Била сам потпуно незаинтересована за дружење и помало љубоморна на пријатељице за које сам сматрала да изгледају затегнутије и боље од мене. То је трајало готово годину дана док на наговор рођаке нисам отишла до доброг психолога, а касније и ендокринолога који су ми објаснили шта се у ствари дешава у мом телу и на који начин могу да превазиђем проблеме”, овако је свој „пролазак” кроз кризу средњих година прокоментарисала четрдесеттрогодишња Београђанка Милена П., једна од неколико десетина хиљада жена у нашој земљи која је на својој кожи, на мало „суровији” начин, искусила тешко бреме средњег животног доба.

Лекари објашњавају да криза углавном почиње нагло, да често жене „хвата” неприпремљене. Како сведоче искуства лекара, већина жена је у разговору са њима признала да су у кризу запале оног тренутка када су схватиле да својим браком нису задовољне, њих 85 одсто, док је сексуалним животом разочарано чак 57 одсто дама старијих од 40 година. Скоро свака друга жена у каснијим педесетим годинама је признала да није спавала ни са ким годину дана, а за то окривљује незаинтересованост мужа и хормоне, који више нису „активни” као у младости. Стручњаци истичу да је оно што је похвално то што је све више оних Српкиња које сматрају да их је помало „трауматично” искуство које су преживели преласком из младог у старије животно доба оплеменило и које су схватиле да живот заправо почиње после четрдесете.

Доц. др Весна Димитријевић-Срећковић, ендокринолог Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма и добитник Хипократове награде за рад о метаболичком синдрому деце и омладине, наглашава да је за ову причу пресудно то што свака жена пролази кроз искуство менопаузе, али да је то искуство различито од доба у којем менопауза започиње и озбиљности симптома. Најчешћи симптоми су, према њеним речима, валунзи, који се описују као благи доинтензивни таласи топлоте који се шире по горњем делу тела, а некада по целом телу и трају од неколико секунди до пет минута.

– Може доћи и до ноћног презнојавања и отежавања нормалног сна и ноћног одмора. Нередовност менструација је увод у менопаузу, а веома честе су промене расположења, већа раздражљивост, анксиозност, депресија. Менопауза је доба живота у коме више нема менструације, а смањење женских хормона утиче на нередовност месечних циклуса и овулацију који затим престају. Она настаје у различито време код сваке жене и почеће отприлике онда када се то догодило и њеној баки, мајки или сестри, уз разлику од неколико година. Код већине жена менструација потпуно нестаје између 50. и 51. године, мада процес менопаузе у целини може трајати више година – истакла је доц. др Димитријевић-Срећковић.

Један од најчешћих симптома менопаузе, како објашњава наша саговорница, јесте добијање на тежини и промена укупног изгледа тела, јер око 90 одсто жена у менопаузи добија на тежини између 35. и 55. године.

– Истраживања показују да је добитак на тежини узрокован променама у хормонима, а не халапљивом исхраном. Већина жена у менопаузи добије од пет до осам килограма и има изражену стомачну гојазност. Чим се уђе у рану фазу менопаузе одржавање тежине постаје све теже, а мршављење готово немогуће. То је због хормоналних промена које директно утичу на апетит, метаболизам и масне наслаге и тешко је те промене контролисати. Улога естрогена је велика у гојењу у менопаузи. Како јајници производе мање естрогена, тело тражи друга места одакле може да добије потребан естроген – нагласила је доц. др Димитријевић-Срећковић.

Проф. др Едита Стокић, ендокринолог Клиничког центра Војводине, каже да главну улогу у кризи средњих година игра старење, које представља неумитни део животног циклуса, носећи са собом бројне изазове, како за мушкарца, тако и за жену.

– Старењем долази до низа промена које утичу на изглед које жене раније уочавају. Запажају се промене у спољашњем изгледу, мења се боја и квалитет коже, која постаје сува, а због смањења нивоа колагена тања и мање еластична, па је појава бора неминовна. Коса код жена постаје проређена и седа, а наочари саставни део њеног „новог” изгледа. Истовремено, долази и до смањене производње полних хормона, пре свега естрогена. Негде око пете деценије забележено је смањено лучење полних хормона за 50 одсто, а после шесте деценије њихова производња се умањује за 60 до 75 одсто – објаснила је проф. др Стокић.

Она наглашава да се старењем код жена повећава и ризик за настанак и развој бројних хроничних болести и неких облика малигнитета, посебно дојке и гениталних органа, а да је њихово правовремено откривање и лечење део свеукупне бриге за здравље жене.

– Иако у животном циклусу жене старење представља неизоставну појаву, поред „здравог” стила живота – примене принципа правилне исхране, умерене свакодневне физичке активности, престанак пушења, неопходна је и консултација лекара како би се унапредило здравље и превенирао развој болести. За сада је то једини познати „еликсир младости” – додала је др Стокић.

Данијела Давидов-Кесар
[објављено: 06/04/2008.]

Izvor: Politika

hm hm... nedavno sam cula izjavu jedne tete koja je u najboljim godinama, preko 60 ima... 
kaze, kad bi mogla da vrati sat unazad, vratila bi se u doba oko 40 god.
zasto?
pa kad si mali, mlogo si mali...
kad si tinejdzer, nisi ni mali ni veliki, sve ti je strasno, suocavas se sa sobom i svetom oko sebe,
sa dvadeset i nekom, ucis, spremas se za zivot...
sa trideset i nekom imas malu decu, posao, juris karijeru...
sa 40 i par, deca su vec dovoljno velika da si tu brigu preturio, karijeru si nekako ustalio ili prebrinuo, ponovo imas vremena za sebe, a jos uvek si u snazi... eto zasto bi se ona vratila bas u te godine 

У култури која на пиједестал ставља младост и лепоту, даме „у годинама” крећу у неравноправну борбу са гравитацијом и сказаљком на ваги, надајући се да ће уз помоћ исцрпљујућег вежбања и гладовања бити конкуренција младим, савршеним, мишићавим и затегнутим двадесетогодишњакињама, које из каталога осмеха не морају да бирају оне који не остављају боре смејалице.


Tužno ali istinito. Nikad nije bilo teže stariti nego sad kad su se ispreturali svi prioriteti i sve vrijednosti.

zato sam i navela izjavu ove zene... koja smatra da se bas u srednjim godinama najkvalitetnije i najopustenije zivi 
naravno, pod uslovom da si raskrstio s nekim stvarima 

Vjerovatno se živi najkvalitetnije, ali sa saznanjem da je ostalo još malo kvalitetnih godina. Čovjek toga nije svjestan u bilo kojem drugom periodu svog života. A činjenica je: što si stariji godine brže prolaze.

valjda zato sto imas sve manje slobodnog vremena... a kako sam ja razumela ovu zenu, povecava se kolicina tog vremena u srednjim godinama. bar se nadam 

Ako imaš "normalnu" porodicu, ako ne želiš da kontrolišeš svaki korak svoje djece, ako s bračnim partnerom imaš lijepo izgradjene odnose (i ljubav, normalno), onda zaista imaš vrlo mnogo slobodnog i kvalitetnog vremena. Tek tad si svjestan pravih vrijednosti života. Tek tad si potpuno siguran u sebe. Ali isto tako si tad najsvjesniji prolaznosti života.

Probudiš se tako sa 40. Stare povrede ti javlčjaju sve o vremenu. Deca su se sama probudila i otišla u školu. Roditelji su pomrli. Posao ima svoju ustaljenu formu i tačno znaš kad šta i kako treba da uradiš. Ne žudiš više za bogatstvom, karijerom, imenon u novinama. Samo želiš da još jedan mesec imaš 23 i da provedeš još jedno bezbrižno leto na moru. Pa onda odlučiš da pokušaš sebi da daš to još jedno leto ali nije isto. Odavno ne postoji bezbrižnost.

Nije loše imati preko 40, onda više ništa u životu nije novo.