Незаинтересовани очеви – несрећни синови

У студији пројекта Tomorrow’s Men у којој је учествовало 1500 младића између 13 и 19 година, значи типичних адолесцената, добијени су резултати који многим очевима могу да помогну да се боље снађу у васпитању својих синова, али и да им покажу прави пут којим треба да иду како би синови били добри људи.

Најнижи степен самопоштовања, као и већу вероватноћу да постану депресивни, да не заволе школу али и да имају проблеме са полицијом, имају они младићи чији очеви не показују довољно интересовања за живот своје деце.

Очеви који показују интересовање за бриге, домаће задатке и друштвени живот својих синова одгајају „полетне и оптимистичне младе људе који су пуни самопоуздања и наде”, објављено је у лондонском „Тајмсу” на основу наведеног истраживања.

У студији овог пројекта, код више од 90 одсто младића који су сматрали да им очеви посвећују време и да се живо занимају за њихов напредак уочавала се „знатна мера самопоштовања, задовољства и самопоуздања”.

Супротно томе, код 72 одсто младића који су сматрали да очеви ретко показују интересовање за њих и за оно што они раде, или да су потпуно незаинтересовани, запажен је „најнижи степен самопоштовања и самопоуздања, као и већа вероватноћа да постану депресивни, да не воле школу и да чак имају проблема с полицијом”.

Адријен Кац, чланица пројекта Tomorrow’s Men, напоменула је да заправо није важно да ли отац и син проводе заједно много времена. Она каже: „Суштина је у томе да се потрудите око вашег детета толико да оно стекне утисак и осећај да вам је стало до њега, да га волите и да слушате шта говори”.

А, у ствари, суштина је у томе да треба да учините тако мало за свог сина како бисте добили тако много од њега.

Д. П.


Izvor: Politika

Треба ли деци дозволити играчке-оружје

Родитељи у Америци све више забринути што насиље са медија утиче на агресивно понашање њихове деце. Стручњаци, ипак, тврде да би забрана гледања филмова била контрапродуктивна

У ери поплаве насиља које деца свакодневно гледају на телевизији, Интернету, а неретко и уживо, родитељима је врло тешко да спрече децу да то виде и да такве теме нађу место у њиховој машти. Хоће ли дечаци који се играју с воденим пиштољем бити војници, ловци или можда чак и убице кад порасту? Током последње три деценије овим проблемом не баве се само родитељи, већ и педагози. Стручњаци се слажу да се дечаци радије играју с оружјем него девојчице, али веза између игара с оружјем и агресивног понашања није доказана. Ипак, дечаци млађи од девет година теже праве разлику између игара и стварности, па стручњаци због тога не препоручују играчке-оружје.

„Али, може ли се побећи од стварности?” – пита Кристофер Ноксон, новинар „Њујорк тајмса“, подсећајући на чињеницу да је најопасније забрањено воће.

„Једно јутро, док је мама-миротворац сервирала деци тост за доручак, син је уперио у њу препечено парче хлеба исечено у облику пиштоља и рекао јој: ’Мртва си’. Сцена је типична за породице у којима је гледање цртаних филмова строго ограничено и у којима је забрањено играње с ласерским или воденим пиштољима”, напомиње Ноксон и додаје да такви родитељи, посебно мајке, не схватају да не могу да се сакрију од тост-пиштоља, наглашавајући да је једна породица пријавила да је дете направило пиштољ чак од фигурице Исуса Христа...

Како истиче, мајке-миротворци грубе игре својих синова доживљавају са шоком, или бар врло узнемирено. Родитељи су, нормално, забринути због све више ратова, тероризма, криминала и насиља и свих ужаса којима медији обилују. Али, баш таква ситуација намеће питање како насиље утиче на дете које је гледало само пробране цртане филмове, као и да ли ограничавања тог типа и забране заправо охрабрују насиље.

„Одрастао сам под будним оком маме-пацифисте и имао сам стриктну контролу игара и играчака. Наша дневна соба била је украшена постером са насликаним сунцокретима са слоганом ’Рат није добар за децу и остала жива бића’. Упркос томе, волео сам да се играм пуцњаве. Једном ме је мајка ухватила како трчим и пуцам у замишљену банду. ’Шта, ово?’, упитао сам је. ’Ма не, мама, то је миротворачки пиштољ. Испаљујем миротворачке метке’, одговорио сам јој”, сећа се Кристофер Ноксон.

„Шта год да стручњаци говоре о деци и оружју, родитељи не слушају. Како би и могли, кад их дете испрска млазом из воденог пиштоља. Игра са пиштољима је природна, било да је то дечацима у крви због хормона, или је то једноставна потреба малих мушкараца да се ослободе вишка енергије. Како год било, чињеница је да постоји нека дубља, природна веза између дечака и пиштоља”, наводи у свом чланку Ноксон, уз следећу опаску:

„Наравно, то не значи да треба да наоружамо нашу децу. Осудио бих сваког родитеља који осмогодишњака облачи у маскирну униформу и купује му реалистичну играчку-митраљез. Сматрам да само не треба уводити стриктне забране. Кад се моја два сина играју с пиштољима, и ја бих више волео да склапају слагалице или да од фотеља праве тврђаве. Међутим, трудим се да не доводим себе у неугодну ситуацију и, кад битка почне, знам шта треба да урадим: да дигнем руке горе као да се предајем и да паднем на земљу...”

Превела и приредила Душица Стојановић-Чворић

Izvor: Politika

Što NE očekivati od djeteta u prvoj godini...
17.6.2008

Svaka beba je jedinstvena i nerealno je očekivati da će se naše dijete razvijati kao i neko drugo



Svi kupujemo knige tipa "Što očekivati ...", zar ne? Ali, često naše bebe imaju svoj plan i često rade stvari koje je nemoguće naći u  knjigama. Svaka beba je jedinstvena i niti jedna ne raste "po knjizi". Očekivati da će sve biti savršeno i očekivati da će se naše dijete razvijati kao i neko drugo je nerealno. Sjetite se da ima stvari koje ne treba očekivati:

Do 6 tjedana

    * Ne očekujte da znate sve samo zato što ste pročitali puno knjiga.
    * Ne očekujte osjećaj potpunosti i zadovoljstva odmah, sve će doći na red sa vremenom.
    * Ne očekujte da će dojenje biti lagano i prirodno, trebati će Vam praksa (ali se isplati).
    * Ne očekujte da će pedijatar uvijek reći pravu stvar ili znati odgovore na sva pitanja
    * Ne očekujte da ćete biti opušteni i da se nećete brinuti.
    * Ne očekujte da će beba voljeti mobil iznad krevetića kao što se Vama dopao, sve igračke koje jako stimuliraju dijete nisu prikladne za pospano dijete.
    * Ne očekujte da ćete se brzo vratiti u stari dnevni ritam.
    * Ne očekujte više od sat-dva sna u komadu.
    * Ne očekujte da ćete dobiti priznanje što naporno radite osim možda od supruga.
    * Ne očekujte da ćete se moći otuširati svaki dan ili da ćete skinuti kućni ogrtač do podneva.
    * Ne očekujte da ćete imati čistu ili makar malo urednu kuću.
    * Ne očekujte da beba neće imati problema sa prelaskom sa bočice na dojku, tj da neće biti zbunjena time.
    * Ne očekujte da Vam se rodbina neće mješati tamo gdje im nije mjesto.
    * Ne očekujte da ćete išta napraviti čak ni dok beba spava.
    * Ne očekujte da će duda varalica riješiti bilo kakav problem dugoročno.
    * Ne očekujte da će odustajanje od dojenja i davanje bočice išta riješiti, čak štoviše često se dogodi suprotno.
    * Ne očekujte da ćete jesti toplo jelo ili da ćete sjesti za stol sa mužem.
    * Ne očekujte da ćete se brzo oporaviti i osjećati se kao nekad.
    * Ne očekujte da će beba puno spavati, postoje i tzv.besane bebe.
    * Ne očekujte od bebe puno više od jela, spavanja i kakanja.

6 tjedana - 3 mjeseca

    * Ne očekujte od rodbine da će i dalje biti voljna nuditi pomoć.
    * Ne očekujte od bebe da spava cijelu noć sa 12 tjedana.
    * Ne očekujte od bebe da iznenada uđe u predvidljiv ritam.
    * Ne očekujte od bebe da se osjeća sigurno i ugodno kad niste na vidiku.
    * Ne očekujte da ćete odjednom znati razlikovati sve bebine vrste plača.
    * Ne očekujte od partnera da se slaže sa svim Vašim pogledima na roditeljstvo.
    * Ne očekujte da ćete se i dalje redovito viđati prijatelje koji nemaju djecu.
    * Ne očekujte da ćete redovito moći posjećivati frizera, zubara isl .
    * Ne očekujte da neće biti dana kada ćete se osjećati frustrirano i razočarano.
    * Ne očekujte da ćete ući u stare traperice, barem ne zasada.

3 - 6 mjeseci

    * Ne očekujte da će se djetetu sviđati ideja da se igra sa drugom djecom kao Vama
    * Ne očekujte da ćete teško postignuti ritam dugo održati, sa djetetovim razvojem konstantno se mijenja potreba za snom i hranom.
    * Ne očekujte da se Vaše dijete “rola” i sjedi samo zato što to druga rade.
    * Ne očekujte da dijete više neće trebati dojenje ili bočicu po noći.
    * Ne očekujte da je dijete spremno za krutu hranu samo zato što je udvostručilo porođajnu težinu ili gleda u Vaš tanjur.
    * Ne očekujte da će se bebi dopasti prva kašica.
    * Ne očekujte da će beba i dalje voljeti biti zavezana u skakalici ili ljuljački.
    * Ne očekujte da će nakon uvođenja krute hrane dijete noću bolje spavati.
    * Ne očekujte da ćete se svakodnevno moći našminkati i imati fizuru.
    * Ne očekujte da ćete se prestati brinuti o tome koliko dijete jede, spava i kaka.
    * Ne očekujte da će se beba oduševiti svaki put kada baka dođe u posjet.
    * Ne očekujte da će beba dobiti zub samo zato što su ga druge bebe dobile.
    * Ne očekujte da će bebi brzo izbiti zub samo zato što slini i grize

www.mameibebe.net

Izvor: Zena

Gde mogu da vidim Bine-Simenovu sliku i Vekslerovu sliku koje sluze za merenje inteligencije dece?

Povezanost vaspitnih stilova roditelja, ekstraverzije i introverzije i asertivnog ponašanja

Autor: psiholog Ana  Milenković    Postavljeno: 23.06.2008

Asertivnost se definiše kao sposobnost i spremnost osobe da jasno izražava svoje misli, stavove i osećanja i da brani svoja legitimna prava, bez obzira na to ko, kada i zašto joj ta prava ugrožava (Zdravković, J.). Asertivnost se smatra vidom socijalne i emocionalne inteligencije. Kao naučeni vid ponašanja povlači za sobom pitanja oko faktora koji su odgovorni za takav oblik ponašanja.

Autore ovog istraživanja posebno je zainteresovalo da li postoji značajna povezanost između vaspitanja roditelja, urođenih karakteristika ličnosti i kasnijeg asertivnog ponašanja ispitanika.  Istraživanje je obuhvatilo 100 studenata prve godine Medicinskog fakulteta u Nišu, ujednačenih po polnoj strukturi i starosti. Vaspitni stilovi roditelja ispitanika utvrđivani su EMBU upitnikom, dimenzije ličnosti utvrđene su pomoću upitnika EPQ, asertivnost je ispitivana upitnikom „Da li ste asertivni“. Pored ovih, korišćen je i upitnik specijalno konstruisan za potrebe istraživanja, a koji je imao za cilj utvrđivanje socio-demografskih karakteristika ispitanika.

Vaspitni stil
Vaspitni stil roditelja podrazumeva procenu roditelja kojim vaspitnim postupcima će na najbolji način ostvariti svoje vaspitne ciljeve, a da ne naruše, pre svega, emocionalni odnos prema detetu. Postupak vaspitnog stila proističe iz bazičnog osećanja prihvatanja i ljubavi, ili odbacivanja i uslovne ljubavi. Emocionalni činilac (ljubav, mržnja, nežnost, hladnoća) smatra se najvažnijom komponentom vaspitnog stila roditelja.

Vaspitni stil obuhvata dva elementa roditeljstva: prihvatanje i čvrstu kontrolu. Prihvatanje (toplina i podrška) podrazumeva trud roditelja da dete razviju u zrelu, samosvesnu, asertivnu ličnost. To se postiže pružanjem podrške, aktivnim uključivanjem u detetove aktivnosti, prepoznajući njegove potrebe i zahteve i adekvatno odgovarajući na njih.
Čvrsta kontrola (u literaturi se može naći i kao kontrola ponašanja) odnosi se na zadatke koje roditelji postavljaju deci, kako bi ih integrisali u porodicu i društvo svojim zahtevima, nadgledanjem, disciplinom i suprotstavljanjem dečijoj neposlušnosti i kontrolom detinjih impulsa.

Vrste vaspitnih stilova
Na osnovu ovih kriterijuma, definisano je nekoliko vaspitnih stilova:
Permisivni roditelji (nedirektivni, popustljivi), koje odlikuje visoka toplina i niska kontrola. Permisivni roditelji se dalje mogu podeliti u dve grupe: demokratski roditelji, koji su blagi, savesni i posvećeni detetu, uključeni delimično u detetove aktivnosti i nedirektivni roditelji, koji funkcionišu po principu „laisser fair“(detetu je sve dozvoljeno, nema ograničenja, zabrana i pravila).
Autoritarni roditelji su visoko zahtevni i imaju visoku kontrolu nad decom i nisku toplinu.
Autoritativne roditelje odlikuju visoka kontrola nad ponašanjem deteta  i toplina u pokazivanju emocija.
Neuključeni (nezainteresovani) roditelji imaju nisku toplinu i nisku kontrolu.

Dimenzije ličnosti
Ajzenkov upitnik diferencira 3 dimenzije ličnosti:

    * ekstraverziju-introverziju
    * neuroticizam-stabilnost
    * psihoticizam.

Pored ovih, postoji i kontrolna, laj-skala, koja kontroliše iskrenost ispitanika i tendenciju ka antisocijalnim, odnosno, socijalno poželjnim odgovorima. Ekstraverzija podrazumeva društvenost, živahnost, okrenutost prema okolini. Neuroticizam je tendencija ka impulsivnom regovanju, anksioznost, napetost, nesigurnost. Psihoticizam karakterišu emocionalna hladnoća, egocentrizam, antisocijalno ponašanje i nesposobnost empatije, kao i manipulacija drugim ljudima i bizarnost u mišljenju i delanju.

Hipoteze istraživanja odnosile su se na utvrđivanje povezanosti svakog od vaspitnih stilova roditelja i asertivnog ponašanja ispitanika, povezanost ekstraverzije i introverzije sa asertivnošću. Takođe nas je zanimalo da li postoji značajna povezanost kontrolnih varijabli, odnosno pola, potpunosti porodice, mesta stanovanja i asertivnog ponašanja ispitanika.

Potvrđene su hipoteze o povezanosti ekstraverzije i introverzije i asertivnog ponašanja ispitanika. Takođe, utvrđena je negativn korelacija asertivnosti i neuroticizma i asertivnosti i laj-skale. Izražena impulsivnost, koja karakteriše neuroticizam,  verovatno će se odraziti i na interpersonalne odnose i adaptaciju na novinu i stres, što mladoj osobi može stvoriti mnogo problema u socijalnim relacijama. Jasno je da je takvoj konstelaciji ličnosti jako teško da bude asertivna, što potvrđuje negativna korelacija sa asertivnošću.

Visok skor na L skali govori o osobama koje su naivne, odbrambene i visoko se kontrolišu. Naivna osoba nije svesna svojih asertivnih prava i lako ju je ubediti da prihvati tuđe mišljenje kao svoje. Shodno tome, osoba nije sposobna da diferencira svoje mišljenje i želje od tuđih, sugestibilna je i teško može biti asertivna, što potvrđuje negativna korelacija sa asertivnošću.
Istraživanja
U ovom istraživanju pokazala se značajna povezanost nekih crta ličnosti i određenih vaspitnih stilova. Tako, psihoticizam je u pozitivnoj korelaciji sa obacujućim i nedoslednim vaspitnim stilom, dok vaspitni stil u kome preovaldava toplina negativno korelira sa psihoticizmom. Favorizacija deteta u odnosu  na drugu decu u porodici takođe igra značajnu ulogu u ispoljavanju psihotičnih crta ličnosti.

Na sličan način neuroticizam korelira sa vaspitnim stilovima. Naime, on je u pozitivnoj korelaciji sa odbacujućim vaspitnim stilom, prezaštićavanjem deteta od strane roditelja.

Iako nije potvrđena hipoteza da pol značajno korelira sa asertivnim ponašanjem, dobijena je značajna povezanost pola i dimenzija ličnosti. Naime, vrednost na sklali psihoticizma veća je kod mladića, a neuroticizam je izraženiji kod devojaka, što se uklapa u opštu postavku da je psihoticizam zastupljeniji kod muškaraca, a neuroticizam kod osoba ženskog pola.

Česte svađe i trzavice u porodici u pozitivnoj su korelaciji sa odbacujućim, prezaštićujućim i nedoslednim vaspitnim stilom. Studenti koji procenjuju slaganje svojih roditelja kao dobro doživljavaju svoje roditelje kao emocionalno tople osobe. Loše slaganje roditelja korelira sa odbacujućim vaspitnim stilom. Međusobne česte nesuglasice roditelja koreliraju sa psihoticizmom i neuroticizmom kod dece. Loši odnosi supružnika negativno koreliraju sa asertivnim ponašanjem dece. Međutim, ta korelacija nije statistički značajna.

Dakle, dobijeni rezultati ukazuju da vaspitni stilovi roditelja nemaju velikog uticaja na naučeno ponašanje, ali da su u korelaciji sa razvojem karakteristika ličnosti koje su nasleđene.

Izvor: Stetoskop

Poštujte prve tinejdžerske ljubavi



Kad se tinejdžeri prvi put zaljube, oni se susreću sa nečim do tada za njih nepoznatim. Zapljusne ih bujica intenzivnih osećaja koji su čas u usponu, a čas u padu.
Ova osećanja ih uglavnom zabavljaju, pa ih tinejdžeri intenzivno istražuju, a posebno ih zanima svet prvog mladića ili devojke. Ove rane i najintenzivnije veze obično brzo sagore. A upravo ovi prvi ljubavni koraci su uvek najteži i ponekad vrlo bolni. Jer uz telo koje se menja i razvija (a još ga i ne shvataju u potpunosti), tinejdžeri imaju vrlo osetljivu dušu koju je lako povrediti.

Kritike
Roditelji često ne shvataju ozbiljno te prve ljubavi, a ni bol i patnju kroz koju tinejdžer prolazi. To im može biti smešno, mogu im držati bukvice, mogu reći deci da su premlada kako bi to osećala, neodobravati vezu s voljenom osobom, pa čak im i braniti da se viđaju. Sve ovo je pogrešno! Ne možete sprečiti tinejdžera da se zaljubi, posebno sada kad mu je to sve tako novo. Mudri roditelji daju podršku svom detetu i pomažu mu da taj period prođe što bezbolnije i sa što manje komplikacija. Morate mu pokazati da neuzvraćena ljubav nije kraj sveta i da nije sam, već da zna da su oko njega ljudi koji ga vole bez obzira na sve.

Kratke ljubavi
Zaljubljeni tinejdžer se uvek povlači u sebe. Voljenu osobu doživljava kao projekciju svih želja, a ne kao zasebnu ličnost. Stoga se tinejdžeri često, u potrazi za idealnom ljubavi, zaljubljuju u pevače ili glumce. Potpuno su predani tim svojim prvim ljubavnim izabranicima i doživljavaju ih kao idole, proganjajući ih telefonskim pozivima, zaljubljenim pogledima, nastojeći da im se približe. Neretko jako pate, ali to im pomaže da bolje upoznaju sebe i da se pripreme za pravu vezu.

Pouke iz ljubavi
Bez obzira na kratkotrajnost, iskustvo strastvene ljubavi može brzo postati najbitnija stvar u životu tinejdžera. Zaljubljeni tinejdžeri provode sate pričajući. Ova intimnost ih podučava o identitetu, zbližavanjem s nekim drugim. Intimnost takođe uključuje otvorenost, deljenje i poverenje, pa doprinosi razvoju zrelosti. Uz otkrivanje novih emocija, većina tinejdžera po prvi put kod tih ljubavi oseti fizičku želju. To je prvi korak prema drugom stepenu ravoja - seksualnosti. Tinejdžeri koji imaju skladne porodične odnose lakše će se nositi sa svime što donosi ljubav.

Izvor: Blic

Razumevanje gradiva je preduslov za učenje
Autor: CDC/GB | 11.09.2008. - 06:26



Svaki put kad vaš mali đak otvori knjigu ili svesku, treba da ga pitate šta već zna o stvarima o kojima uči. Ako se potrudi, sigurno će se nečega setiti.

„Pamćenje je ogromna riznica, dete samo treba da nauči da ga koristi. Zato je vrlo važno da mu se objasni kako ono funkcioniše“, kaže Elen Katru, koja u okviru Grupe za proučavanje teorija učenja pomaže deci koja se u školi suočavaju sa teškoćama u učenju.
Prvo treba da shvati, pa tek onda da upamti
Da bi nešto moglo da nauči, dete mora prvo da razume gradivo. To će podstaći njegovu znatiželju i pomoći će mu da lekciju prilagodi sebi. Ako mu je potrebna šema da bi shvatilo neko gramatičko pravilo ili mu je lakše da ga kaže svojim rečima, nemojte da ga sputavate. To će mu omogućiti da kasnije lakše nauči definiciju iz knjige ili da dotično pravilo praktično primeni.
lTreba da zna da koristi ono što nauči
Čak i ako je dete sve shvatilo na času, kod kuće mora da obnovi gradivo. Nije dovoljno da informacije uđu u njegovu glavicu, mora da nauči i da ih pronađe onda kad su mu potrebne. Osim toga, dete će mnogo lakše naučiti lekciju ako uspe da zamisli kako može da iskoristi stečeno znanje. Ako uči, recimo, o prošlom vremenu, dete treba da ume da ga prepozna u tekstu i da ga upotrebi u sastavu.
lKako da...
... nauči tablicu množenja
Dete treba samo da pronađe metod koji mu najviše odgovara. Da li treba da gleda papir na kome je napisana tablica ili treba glasno da ponavlja? Ili će je lakše zapamtiti ako mu je neko drugi ponavlja ili ga propituje? Ako je vizuelno zapamtilo tablicu množenja, mora da nauči da je pronađe u memoriji kad mu zatreba. Ako ju je recitovalo napamet ili slušalo, prvo neka je nauči po redu, a onda i na preskok.
... nauči napamet pesmicu
Verovatno će je lakše naučiti ako se prepusti njenom ritmu i izgovara slogove tako što imitira taj ritam. Takođe, može da zamisli određenu sliku uz svaki stih. Naravno, kad tako nauči tekst napamet, treba da uvežba da ga recituje izražajno. Tako će lakše razumeti tekst i zapamtiti ga. Najbolje je da vežba ispred ogledala i da pri tom zamišlja da je u učionici i da ga slušaju učiteljica i njegovi drugovi iz razreda.
... se pripremi za kontrolni
Matematika, geografija, istorija... Princip je uvek isti: pre nego što počne, treba da rezimira ono što već zna o određenoj temi. Pošto je dete savladalo gradivo, pomozite mu da se još bolje pripremi za čas tako što ćete ga podstaći da zamisli pitanja koja bi učiteljica mogla da mu postavi ili koja bi mogla da budu na kontrolnom.

Izvor: Blic

Deca razlikuju dobro i loše



Nova istraživanja su nedvosmislena: deca od rođenja jako dobro znaju da razlikuju dobro od lošeg I shvataju da li neko drugi pati. Čak imaju I osećaj kada bi nekoga trebalo zaštititi, piše Daily Mail. Ko je onda kriv kada anđeli izrastu u đavole? Preteško pitanje na koje postoji nebrojeno odgovora I saveta. Jedno do njih je I da li se posvetiti vaspitanju''voditi'' decu ili ih ''pustiti da rastu''?
 

Sa jedne strane su oni koji smatraju da decu treba samo navoditi, ali ne I podučavati jer ona sve što želimo da ih naučimo već znaju: Naučnici su zato sproveli jedan eksperiment u kom su deci prikazivali filmove u kojima “junaci” namerno nanose bol nekome. Snimke aktivnosti mozga ispitivane dece pokazala su da su im se aktivirali centri za socijalnu interakciju i moralno prosuđivanje. Što znači da oni umeju da raspoznaju o čemu se tu radi. Ovo istraživanje ide u prilog naturalističkim teorijama prema kojima bi mi, zapravo, samo trebalo da pomažemo proces razvoja, koji se, budući da je prirodan, razvija samostalno. Roditelj, prema toj teoriji, ne bi trebalo da nameće svoje ili društvene norme, ne zapoveda i ne zabranjuje, već odgaja u skladu s dečjom, a ne svojom voljom.
S druge strane, Johna Locke, engleski filozof i empirista, smatrao je da je čovek prazna stranica koju ispisuju iskustva iz kog izvire sve naše ponašanje I poimanje sveta. Prema njemu, roditelj određenim metodama formira dete da bi jednog dana postalo punopravni član društvene zajednice.
Na kraju krajeva, svako bira kako će se odnositi prema svom detetu. U principu, kombinovanje jedne i druge metode je savršeno: ponekad klinci u fazi “neću” ili kada stvarno preteraju sa vragolijama I ne možete smiriti osim pokazivanjem ko je alfa u kući. Ali pri tom bi ga trebalo pustiti da uči na greškama, da sačuva empatiju i koncepte dobra koji su mu na rođenju dati.


Izvor: Ekstravaganca

Ne rušite detetovo samopoštovanje     

Svi znamo da na razvoj samopoštovanja presudnu ulogu ima vaspitanje. Ne postoji istraživanje koje bi pokazalo da se rađamo s istim potencijalima za razvoj samopoštovanja, ali smo sigurni da se već negde krajem predškolskog uzrasta vidi da neka deca pokazuju nedostatak vere u sebe. Kako negativno utičete na razvoj detetovog samopoštovanja?
Samopoštovanje je posledica odnosa između postignutog uspeha i očekivanja. Ako pred dete postavljamo velika očekivanja, njegovo samopoštovanje će biti nisko, jer neće moći da ostvari ono što smo mi zamislili. Ako imamo preniska očekivanja, dete neće želeli da se trudi da ostvariti svoje potencijale.


Mnogo je još načina na koje roditelji utiču na razvoj detetovog samopoštovanja. To nisu samo situacije formalnog učenja, na detetovo samopoštovanje se ne utiče tek kada krene u školu, već mnogo ranije: dok uči prve korake i gradi prve kule od kockica. Način na koji roditelj razgovara s detetom, na koji ga hvali ili kritikuje, na koji zadovoljava njegove potrebe, na koji ga sluša, sve to utiče na to hoće li i koliko verovati u sebe. Mnoge od grešaka roditelji čine nesvesno, ponavljajući rečenice koje su čuli od svojih roditelja. Evo nekoliko konkretnih primera negativnog delovanja na razvoj detetovog samopoštovanja.

1. Kada roditelji ne zadovoljavaju detetove potrebe na odgovarajući način: kada mu ne pružaju ljubav i brigu, ne odgovaraju na njegov plač, na potrebu za pažnjom i maženjem, ili još gore, kada dete vidi da se roditelj više brine za mlađu ili stariju braću i sestre.

2. Kada stalno ignorišu ili negiraju njegove osećaje: to su one situacije kad deci govorimo: „Ne smeš biti tužan, trebao bi da se veseliš, a ti plačeš…“

3. Kada ga ponižavaju i ismejavaju: „Dečaci ne plaču!, Baš si prava beba!, Kako si tako nespretan, spor, glup, tvrdoglav…Ista si mama/tata!“

4. Kada ga teraju da ostvaruje njihove ambicije, a ono to u stvari ne želi: dete koje nema sluha teraju u muzičku školu, ili dete koje nije motorički spretno da se bavi tenisom i sl.

5. Kada ga upoređuju s drugima, posebno u onim situacijama u kojima ni dete nije zadovoljno sobom: „tvoja sestra iz matematike donosi samo petice. U tvojim godinama ja sam znao što hoću.“

6. Kada ga ograničavaju stereotipima i predrasudama: „Devojčice se ne igraju autićima. Dečaci ne plaču. Ne druži se sa njim, on je loš đak!“

7. Kada mu daju premalo pravila i smernica: to najčešže rade previše popustljivi roditelji pa dete ni ne zna šta sme, a šta ne sme. Međutim, kada napravi nešto s čime se roditelji ne slažu, a ono samo ni ne shvata da je to pogrešno, biva kažnjeno.

8. Kada ga prestrogo kažnjavaju, posebno, kada mu usađujete uverenje da je nepopravljivo, da nikad ništa neće uspeti, da se u njega ne isplati ulagati...

9. Kada ga psihički ucenjuju svojim osećajima: „Ti si jedina osoba na svetu koja me može izludeti. Evo, zbog tvog divljanja sam opet počela da pušim“.

10. Kada ga zakidaju, traćeži da bude razumno na njemu neprimeren način. To su one situacije kad od deteta roditelj traži da odustane od svojih zahteva zato što „je mama tako rekla“, „jer tata zna šta je za tebe najbolje“, „jer je to tako i – gotovo“


Izvor: Dnevnik

Prezahtjevni roditelji - preopretećena i nesigurna djeca     

   
Često ćemo sresti djecu čiji dan je ispunjen školom, baletom, sviranjem klavira, učenjem jezika, sportom. Ako dijete nije u stanju udovoljiti svim tim zahtjevima postaje frustrirano, raste s osjećajem da je nesposobno, da ne može udovoljiti svojim roditeljima, a time i ne zaslužuje njihovu ljubav. Naime, takva djeca razvijaju osjećaj krivnje koji im ostaje tijekom cijelog života i jači je od svih intelektualnih uvida da djetetova dužnost nije da zadovolji roditeljske narcističke potrebe nego da ostvari svoje potencijale. Poruka koju verbalno ili neverbalno šalju prezahtjevni roditelji je da njihova ljubav nije bezuvjetna, nego je visoko uvjetna. "Ako budeš odličan, ja ću te voljeti i bit ću sretna. Ako ne - neću. " Ili: "Ako ikad zapadneš u takvu vrstu problema nemoj mene zvati jer sam ti lijepo rekla da će ti se to i dogoditi".

Nažalost, takvi roditelji ne mogu uskladiti svoje ciljeve s djetetovim mogućnostima, opterećuju ga prevelikim očekivanjima i zahtjevima te stalno teže vanjskom efektu: dobroj ocjeni, uspjehu.

Volim te zbog tebe

Zbog konflikta između roditeljskih maštanja o djetetu i djetetovih sposobnosti i talenata, dijete postaje žrtvom roditeljskih očekivanja. A još je gore ako samo dijete prihvati ta očekivanja te i samo počne postavljati previsoke zahtjeve pred sebe. Takva djeca postaju perfekcionisti, u svemu moraju biti najbolji, a ako nisu pojavljuju se psihosomatske smetnje (trbuhobolje, glavobolje). Njihovi roditelji često za sebe navode da nisu oni ti koji teže uspjehu, već da dijete ima previsoke aspiracije, što je često i točno, jer je dijete vrlo rano naučilo prepoznati očekivanja i zahtjeve roditelja te se u želji za roditeljskim prihvaćanjem tome pokoravalo.

Ne želim ili ne mogu

Ako roditelji ne prihvaćaju i ne vrednuju dijete zbog njega kao osobe, nego ga vrednuju i procjenjuju kroz njegove uspjehe, odnosno koliko su u stanju njih kao roditelje učiniti sretnijima i zadovoljnijima, djeca mogu reagirati depresijom, anoreksijom, stalnom anksioznošću. Pretjerana težnja roditelja za uspješnim djetetom može biti znak njihove nesigurnosti i neostvarenih ambicija. Njihovo dijete nema dozvolu za slabije ocijene, za neuspjeh; roditeljske poruke su: "Ti to možeš, ali nećeš. Ne trudiš se dovoljno." A istina je zapravo da djeca žele, ali ne mogu.
Neka djeca na poruke roditelja "Sve smo ti omogućili, imaš više nego druga djeca jer smo se mi žrtvovali za tebe, a ti svejedno ne uspijevaš" postaju autodestruktivna, kažnjavaju se, samoozljeđuju se, neki pokušavaju suicid jer se nikako ne mogu odužiti roditeljima za velikodušnost i požrtvovnost.

Otkrijte i razvijajte talente

Roditelji trebaju usmjeriti djecu na ono za što imaju sklonosti i sposobnosti, za što su razvojno zreli i sposobni, a ne na ono što je roditeljsko očekivanje ili je iznad dječjih mogućnosti. Trebaju pokazati poštovanje i interes za ono što dijete radi čak i kad misle da je to nevažno. Dobar roditelj će motivirati i poticati dijete da se razvija postepeno, a neće ga tjerati da bude savršeno. Dobar roditelj će iskoristiti utjecaj da pozitivno motivira svoje dijete, te će zajedno s djetetom istraživati razne mogućnosti koje su pred djetetom. Pri tome će voditi računa o djetetovim razvojnim i emocionalnim potrebama i neće biti usmjeren na zadovoljenje vlastitih potreba kroz svoju djecu.

Sretno dijete