Kraj srpske mafije !?! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Z.Uskoković- V. Mikić, 15. septembar 2007

VIŠE od godinu dana nema spektakularnih likvidacija na beogradskim ulicama. Nema ni dobro organizovanih i čvrsto ustrojenih mafijaških grupa. Srpska policija se "fino" nosi s onim što je preteklo od "zemunskog klana". "Sablja" je prilično sasekla klasičan kriminal, pa smo sada svedoci "udara" na privrednu mafiju.

- Intenzivnom borbom protiv svih oblika kriminala, obezbeđeno je stabilno stanje bezbednosti i lična i imovinska sigurnost građana - rekao je ponosno ministar Dragan Jočić, predstavljajući rezultate svog ministarstva za 100 dana Vlade.

Direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Dobrivoje Radovanović potvrđuje za "Novosti" Jočićevu tezu, pa čak tvrdi - da u Srbiji više nema "jakih mafijaških grupa", kao što je nekad bio "zemunski klan". Oni su, podseća, imali direktno uporište u državnim strukturama, pa su u jednom trenutku pretili da i bukvalno preotmu vlast.

- I sada postoje kriminalne grupe, ali su one dosta manje, daleko slabije i bave se uglavnom trgovinom narkotika - kaže naš sagovornik.

Ono što danas karakteriše podzemlje u Srbiji su grupe koje se formiraju "ad hok", za obavljanje određenog krivičnog dela. To je novina na ovim prostorima. Reč je o kriminalcima koji se posle određenog "posla", najčešće kada je reč o trgovini narkotika ili razbojništvima i krađama, poput napada na konvoje sa novcem, više nikada ne vide ili im susret "upriliči" tek policija.

- Grupe koje sada postoje u Beogradu držimo "na oku" - priča Darko Senić, načelnik Uprave kriminalističke policije Policijske uprave Beograd. - One se, mahom, bave trgovinom drogom, reketiranjem, iznudama, krađama automobila... Znatno smo povećali procenat rasvetljavanja tih krivičnih dela.

Srbiji i dalje glavobolju zadaje automafija, ali je tome u velikoj meri kumuje Krivični zakonik Srbije. Dnevno se danas, samo u Beogradu, ukrade osam vozila. Do 2006. važili su drugi propisi i ovaj "biznis" se tretirao kao oduzimanje vozila i kazna je bila zatvor od tri do pet godina. Sada se to tretira kao neovlašćeno upravljanje tuđim vozilom, a kazne se kreću od novčanih do dve godine.

Svaki kradljivac vozila, u proseku, provede u pritvoru osam dana, posle čega bude pušten da se brani sa slobode. Protiv automafije se ne može sa ovakvim propisima. Uprkos tim teškoćama, srpska policija je nedavno raskrinkala međunarodnu grupu kradljivaca automobila. Krali su po Srbiji, a vozila su preprodavana na Bliskom istoku. Identifikovano je 46 pripadnika ove ekipe, a 19 ih je do sada uhapšeno.
Tokom prvih šest meseci ove godine, u glavnom gradu bilo je 16 ubistava. Poslednja, "jaka"(nerasvetljena) likvidacija odigrala se u oktobru 2006. kada je eksplozivom podmetnutim pod automobil ubijen Goran Mijatović, Mita sa Bežanije.

Ubistva, poput košarkaša Jovana Manovića, koji je nesrećno stradao u obračunu dva klana, brzo su rešena. Srbija, a posebno Beograd, postali su teritorija na kojem svoje "krvave račune prebijaju" kriminalci iz Bosne i Crne Gore. MUP Srbije, međutim, i taj deo kriminala "drži pod kontrolom". U nekoliko navrata uhapšeni su članovi bosanskih i crnogorskih grupa, koji su nameravali da u glavnom gradu ubiju "suparnika".

Sasečene su mnoge mafije - "carinska", "drumska", "stečajna", "saobraćajna"... Krenulo se u obračun i sa "duvanskom". Poslednji primer i akcija srpske policije "Memfis", kada su pohvatani vođa i članovi međunarodne švercerske grupe duvana to najbolje kazuje. Da li je to slučajnost, tek duvanski "bos" Anton Stanaj je iz Crne Gore. Podgorica je bila "baza" njegovog delovanja.

Da li Srbiji preti "povampirenje" jakih kriminalnih organizacija?

- Teško da će se vratiti "vreme zemunaca" ili njima sličnih - kaže Radovanović. - Ono što zabrinjava su organizovane kriminalne grupe u oblasti finansija, građevinarstva, farmacije i naročito - privatizacije. One nisu ni taknute.

Radovanović kaže da su sadašnji "bosovi" mnogo oprezniji i uče na greškama prethodnika. Sa pažnjom prate sve što se dešava sa "stečajnom mafijom", "drumskom mafijom", "carinskom mafijom"... Gledaju da izbegnu sve zamke u koje su upali optuženi iz ovih slučajeva.

- Privatizacija je najosetljiviji deo, što je i logično, jer smo zemlja koja je u tranziciji - ističe direktor Instituta. - Kupovina firmi često se diktira "spolja", iz inostranstva, pa stranci - "bosovi" postaju vlasnici, a srpsko preduzeće im služi samo za pranje novca.

Ono što je pozitivno u svemu tome, kako ističe Radovanović, je činjenica da te grupe nisu više tesno povezane sa vlašću, poput "zemunskog klana", koji je imao direktno uporište. Pojedine organizovane grupe neprestano pokušavaju da "steknu" pozicije u državnim strukturama, što i jeste cilj svake mafije, ali, po svemu sudeći, u tome ne uspevaju.

LEKOVI I SPORT

POJEDINI sociološki i kriminološki analitičari upozoravaju da je gotovo "tabu" takozvana farmaceutska mafija. O njoj se gotovo nikad ne govori i ona je, ne samo srpski, već globalni problem. Sa njom se teško razračunavaju čak i mnogo razvijenije zemlje u svetu.

Kod nas je i danas aktuelna i "sportska mafija". Zbog nedostatka odgovarajućih zakona, organizovane kriminalne grupe, pored "redovnog biznisa" sa narkoticima ili građevinarstvom, bave se i "kupoprodajom igrača". Zgrću se milioni evra.

PUNE SUDNICE

POSEBNO odeljenje Okružnog suda u Beogradu, pred kojim se odvijaju procesi za najteža krivična dela organizovanog kriminala, očekuje "vruća jesen". Nastavljaju se suđenja pripadnicima "zemunskog klana" i drugim "mafijama" - "stečajnoj", "drumskoj", "saobraćajnoj", "carinskoj"... U toku je istraga o krijumčarenju duvana.

Optužbe za malverzacije oko uvođenja u stečaj nekoliko srpskih privrednih giganata i preduzeća odvelo je na optuženičku klupu 35 okrivljenih. Kao organizatori ove grupe označeni su suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, advokat Nemanja Jolović, biznismen i bankar Sekula Pjevčević i odbegli bivši direktor "Ce marketa" Slobodan Radulović.

Za organizaciju i članstvo u takozvanoj "drumskoj mafiji" optužene su 53 osobe. Među njima je deo rukovodstva Javnog preduzeća "Putevi Srbije", kao i inkasanti na naplatnim rampama u Beogradu i Nišu. Izdavanjem duplih kartica na naplatnim rampama ova grupa je zaradila pravo bogatstvo, a država je oštećena za milione evra.

Na 247 strana napisana je optužnica protiv pripadnika takozvane "carinske mafije". Na optuženičku klupu selo je 28 optuženih, a istraga u određenim delovima i dalje traje. Pojedini carinici, među kojima su i oni koji su bili u samom vrhu ove službe, omogućili su krijumčarenje nafte i naftnih derivata, akciznih roba, tehnike i cigareta u višemilionskim iznosima. Po raznim osnovama u ovom trenutku je više od 50 carinika pod istragom.
Desetak optuženih, među kojima ima i saobraćajnih policajaca, advokata, procenitelja i sudskih veštaka terete se za članstvo u takozvanoj "saobraćajnoj mafiji". Oni su okrivljeni da su ojadili najveće srpske osiguravajuće kuće na lažnim zapisnicima u saobraćajnim udesima, koji se nisu dogodili. Naplatili su milionsku odštetu za vozila koja nisu ni ogrebana.

U toku je istraga o krijumčarenju cigareta od devedesetih godina prošlog veka do 2003. Finalizirana je policijska akcija "Mreža", pa se iza rešetaka, zasada, našlo desetak pripadnika tri krijumčarske grupe. Prvu, kako sumnjiči specijalno tužilaštvo, predvodio je Stanko Subotić Cane. On je u bekstvu i za njim je raspisana Interpolova poternica.

Traga se i za Markom Miloševićem, njegovom majkom Mirom Marković i Bojanom Bajrušević, organizatorima druge krijumčarske ekipe. Istraga se vodi i protiv Siniše Stojčića, vođe treće "duvanske grupe", rođenog brata ubijenog policijskog generala Radovana Stojčića Badže.

GANGSTERI S LEGITIMACIJOM

ODVOJITI početke i razvoj srpske mafije bez savezne službe Državne bezbednosti jednostavno je nemoguće. "Najtalentovaniji" klinci sa beogradskog asfalta regrutovani su za rad u ovoj službi. Najčešće za obračun sa "političkom i neprijateljskom emigracijom". Zauzvrat, mogli su da rade šta su hteli, opraštana su im krivična dela, "čašćavani" su pasošima koje im je davao DB... Bila je to posebna privilegija. Novac je bio u drugom planu. To vreme, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, bilo je vreme ideala.
O tome svedoče mnoge ispovesti nekadašnjih "debeovaca" koji pričaju sa koliko su entuzijazma "Beli, Giška, Arkan...", ali i ostali, prilazili Služba. U inostranstvu, pored tih "poslova", obavljali i svoje - pljačkali banke i zlatare, reketirali... Nije bilo beogradskog "mangupa" da "slavu nije stekao preko". U rodni grad bi se vraćali samo kada su morali da beže od evropskih policija. Ipak, kraj osamdesetih i početak devedesetih doneo je novu situaciju.

Na prostorima tadašnje Jugoslavije počeli su da duvaju ratni vetrovi. Formirane su i prve političke partije, pored već postojećih komunista i socijalista. Momci burne prošlosti priklonili su se opoziciji. Postali su njeni finansijeri, a sa početkom rata i oni koji će se stavljati na čelo raznih oružanih formacija. Kriminal je bio u drugom planu. Ne, naravno, kod svih.

Mnogi su svoje "ratovanje" iskoristili za pljačku i razbojništva na ratištima, ali i u pozadini. Pod zaštitom Državne bezbednosti organizovali su krijumčarenje razne robe. Cigarete, nafta... Astronomska inflacija ušla u svetske ekonomske udžbenike, a dileri deviza bili su najpoželjnije zanimanje naših srednjoškolaca. "Osvanula" je i piramidalna štednja. Jezda i Dafina bili su nacionalni "ponos". A, onda je sve krenulo da se urušava.
U takvom miljeu najbolje su prolazili crnoberzijanci. Šverc svake vrste odvijao se kao "državni posao", jer je zemlja grcala pod sankcijama. Političari, uz pomoć momaka s beogradskog asfalta "obezbedili" su i čukununuke... "Krupni" kriminalci, vrativši se u zemlju oko sebe su okupili klince i tako stvarali klanove. Mnogo ih je, međutim, tih godina izginulo u međusobnim obračunima.
Srpska mafija bližila se vrhuncu. Dobijala je sofisticiraniji oblik. U lister odelima, kao vlasnici raznih firmi koja su im uglavnom služila kao parava, i uz državnu pomoć, krijumčarili su svu akciznu robu, trgovali automobilima... Milioni maraka valjali su se ulicama, a narod je bio sve siromašniji.
Kraj rata i sankcija stavio je tačku na to razdoblje srpske mafije. Sada su "bosovi" postali "kontroverzni biznismeni" i "ugledni" poslovni ljudi. Oni koji se nisu tako dobro snašli okrenuli su se trgovini narkoticima. Krajem devedesetih u Beograd se slio najveći deo srpskog podzemlja. Počele su nove likvidacije.
- Mala bara, puno krokodila - jednom rečenicom Radoslav Trlajić, Bata Trlaja, okarakterisao je taj period u Srbiji.
Jedan klan, koji je rat gledao samo na televiziji, sve je više jačao. Uskoro su mu se pridružili i ratnici, tada još pripadnici vojne formacije Državne bezbednosti. Država je bila rešila da se obračuna sa "teškim nasleđem prošlosti" i stavi tačku na šverc akciznim robama, ali i drugim vidovima kriminala. Ipak, mafija je bila brža... Ubijen je srpski premijer, koji se spremao da im stane na put. I, opet, je kao na početku, imala uporište u Državnoj bezbednosti.

LOŠI MOMCI IZ BLOKOVA

SRPSKA policija je proleća 2001. godine završila obimnu studiju svojih operativnih saznanja o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji i pojedincima koji se bave tim "poslovima". Dušan Mihajlović, ministar policije u to vreme, nedavno je obelodanio da je pored Resora javne bezbednosti, svojevrsnu knjigu o svojim saznanjima o mafiji napravila i Državna bezbednost.

Javnost je, međutim, imala uvida samo u "Belu knjigu" u kojoj su informacije iz kriminalističke policije. Na više od sto strana dat je broj grupa po gradovima, sa brojem članova i vrstom "delatnosti".
U to vreme bilo je evidentirano 118 kriminalnih grupa, sa 551 članom, kao i 205 "solista", koji nisu voleli da grupno čine krivična dela. Zabeleženo je da se 50 grupa, sa blizu 300 članova, bavi svim vidovima kriminala, dok su se za nasilje, ubistva, razbojništva i iznude "specijaliziralo" 15 ekipa, a za trgovinu narkoticima njih 20.
Beograd, kao najveće područje, imao je tada 13 klanova i samo jednog "solistu". Nabrojani su "surčinci" (droga, automobili), "zemunci" (ubistva, otmice, droga) "novobeograđani" (ubistva, razbojništva, vozila, droga), "bežanijci" (ubistva, kokain, iznude), "zvezdarci" (obračuni sa drugim grupama, ubistva, reket, šverc nafte, droga), "voždovčani" (krađa automobila, droga)...

Pored ovih klanova nabrojane su i druge ekipe. Gotovo nijedna od ovih ekipa danas nije u "životu", odnosno povukli su se u "penziju". Oprali su novac i uložili ga u legalne biznise. Izuzetak su "zemunci", koji su mahom u zatvoru i u bekstvu posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

"Novobeogradska grupa", međutim, i dalje je aktivna. Predstavljaju trenutno "najjaču" ekipu u gradu. "Bave" se građevinarstvom i kupoprodajom fudbalera.

Po broju kriminalnih organizovanih grupa odmah iza Beograda je bio Šabac. Tamo je evidentirano deset ekipa, a pored nasilja, ubistva i droge, specijalizirali su se i za automobile. Ovaj grad je jedno vreme važio za stecište "automafije".

Kriminalnih klanova bilo je i u Novom Sadu, Kruševcu, Požarevcu, Kraljevu... "Sablja" je napravila pravi "pomor", ali i danas u ovim gradovima imamo organizovanog kriminala, doduše u mnogo manjim oblicima. Interesantno je, međutim, da je većina "poslova" iz Beograda danas prebačeno u Novi Sad. Doduše, ta tendencija je bila još u vreme "carovanja" ekipe Dušana Spasojevića Šiptara, koji je svoju glavnu ispostavu imao upravo u vojvođanskoj prestonici.

N. N. UBICA

SPEKTAKULARNE likvidacije bile su "zaštitni" znak Beograda 15 godina. Do danas ih je stotinak ostalo nerasvetljeno. Svedoci smo, međutim, da se od atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića sve manje dešavaju. Dobar deo ubistava od 2000. godine naovamo rešen je onog trenutka kada se krenulo u obračun sa "zemunskim klanom".

I dalje za mnoge zločine nema odgovora. Ne zna se ko je ubio našeg novinara Milana Pantića, ko je 11. aprila 1999. godine pucnjima u potiljak usmrtio novinara Slavka Ćuruviju, košarkaša Harisa Brkića, kojem je smetao ministar vojni Pavle Bulatović...

I dalje se traga za ubicama Žike Petrovića, generalnog direktora Jata, Zorana Todorovića Kundaka, biznismena i visokog funkcionera Jugoslovenske levice. Koliko god ove smrti izgledale besmislene i bez ikakvog razloga, za likvidaciju u to vreme ministra policije Radovana Stojčića Badže, mnogi su rekli "ubile su ga cigarete", aludirajući na šverc, koji se tih godina (1996) odvijao nesmetano i kao "državni posao".
Ubistvo Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000, iako rasvetljeno, dovelo je do novog niza krvavih likvidacija. Uveden je i novi stil ubijanja - iz automobila u pokretu, sa "kalašnjikovim". Bilo je to prepoznatljivo obeležje "zemunskog klana". Za većinu tih ubistava sada im se sudi.

Pod nepoznatim okolnostima usmrćen je i Miodrag Vlahović Vlaja, savetnik u Upravi kriminalističke policije MUP Srbije. Ubijen je i bivši inspektor beogradske policije Miroslav Bižić Biža. Zločinci su još N. N., kao i oni koji su ubili Momira Gavrilovića, bivšeg radnika Državne bezbednosti.

Novosti