Z.Uskoković- V. Mikić, 15. septembar 2007

VIŠE od godinu dana nema spektakularnih likvidacija na beogradskim ulicama. Nema ni dobro organizovanih i čvrsto ustrojenih mafijaških grupa. Srpska policija se "fino" nosi s onim što je preteklo od "zemunskog klana". "Sablja" je prilično sasekla klasičan kriminal, pa smo sada svedoci "udara" na privrednu mafiju.

- Intenzivnom borbom protiv svih oblika kriminala, obezbeđeno je stabilno stanje bezbednosti i lična i imovinska sigurnost građana - rekao je ponosno ministar Dragan Jočić, predstavljajući rezultate svog ministarstva za 100 dana Vlade.

Direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja Dobrivoje Radovanović potvrđuje za "Novosti" Jočićevu tezu, pa čak tvrdi - da u Srbiji više nema "jakih mafijaških grupa", kao što je nekad bio "zemunski klan". Oni su, podseća, imali direktno uporište u državnim strukturama, pa su u jednom trenutku pretili da i bukvalno preotmu vlast.

- I sada postoje kriminalne grupe, ali su one dosta manje, daleko slabije i bave se uglavnom trgovinom narkotika - kaže naš sagovornik.

Ono što danas karakteriše podzemlje u Srbiji su grupe koje se formiraju "ad hok", za obavljanje određenog krivičnog dela. To je novina na ovim prostorima. Reč je o kriminalcima koji se posle određenog "posla", najčešće kada je reč o trgovini narkotika ili razbojništvima i krađama, poput napada na konvoje sa novcem, više nikada ne vide ili im susret "upriliči" tek policija.

- Grupe koje sada postoje u Beogradu držimo "na oku" - priča Darko Senić, načelnik Uprave kriminalističke policije Policijske uprave Beograd. - One se, mahom, bave trgovinom drogom, reketiranjem, iznudama, krađama automobila... Znatno smo povećali procenat rasvetljavanja tih krivičnih dela.

Srbiji i dalje glavobolju zadaje automafija, ali je tome u velikoj meri kumuje Krivični zakonik Srbije. Dnevno se danas, samo u Beogradu, ukrade osam vozila. Do 2006. važili su drugi propisi i ovaj "biznis" se tretirao kao oduzimanje vozila i kazna je bila zatvor od tri do pet godina. Sada se to tretira kao neovlašćeno upravljanje tuđim vozilom, a kazne se kreću od novčanih do dve godine.

Svaki kradljivac vozila, u proseku, provede u pritvoru osam dana, posle čega bude pušten da se brani sa slobode. Protiv automafije se ne može sa ovakvim propisima. Uprkos tim teškoćama, srpska policija je nedavno raskrinkala međunarodnu grupu kradljivaca automobila. Krali su po Srbiji, a vozila su preprodavana na Bliskom istoku. Identifikovano je 46 pripadnika ove ekipe, a 19 ih je do sada uhapšeno.
Tokom prvih šest meseci ove godine, u glavnom gradu bilo je 16 ubistava. Poslednja, "jaka"(nerasvetljena) likvidacija odigrala se u oktobru 2006. kada je eksplozivom podmetnutim pod automobil ubijen Goran Mijatović, Mita sa Bežanije.

Ubistva, poput košarkaša Jovana Manovića, koji je nesrećno stradao u obračunu dva klana, brzo su rešena. Srbija, a posebno Beograd, postali su teritorija na kojem svoje "krvave račune prebijaju" kriminalci iz Bosne i Crne Gore. MUP Srbije, međutim, i taj deo kriminala "drži pod kontrolom". U nekoliko navrata uhapšeni su članovi bosanskih i crnogorskih grupa, koji su nameravali da u glavnom gradu ubiju "suparnika".

Sasečene su mnoge mafije - "carinska", "drumska", "stečajna", "saobraćajna"... Krenulo se u obračun i sa "duvanskom". Poslednji primer i akcija srpske policije "Memfis", kada su pohvatani vođa i članovi međunarodne švercerske grupe duvana to najbolje kazuje. Da li je to slučajnost, tek duvanski "bos" Anton Stanaj je iz Crne Gore. Podgorica je bila "baza" njegovog delovanja.

Da li Srbiji preti "povampirenje" jakih kriminalnih organizacija?

- Teško da će se vratiti "vreme zemunaca" ili njima sličnih - kaže Radovanović. - Ono što zabrinjava su organizovane kriminalne grupe u oblasti finansija, građevinarstva, farmacije i naročito - privatizacije. One nisu ni taknute.

Radovanović kaže da su sadašnji "bosovi" mnogo oprezniji i uče na greškama prethodnika. Sa pažnjom prate sve što se dešava sa "stečajnom mafijom", "drumskom mafijom", "carinskom mafijom"... Gledaju da izbegnu sve zamke u koje su upali optuženi iz ovih slučajeva.

- Privatizacija je najosetljiviji deo, što je i logično, jer smo zemlja koja je u tranziciji - ističe direktor Instituta. - Kupovina firmi često se diktira "spolja", iz inostranstva, pa stranci - "bosovi" postaju vlasnici, a srpsko preduzeće im služi samo za pranje novca.

Ono što je pozitivno u svemu tome, kako ističe Radovanović, je činjenica da te grupe nisu više tesno povezane sa vlašću, poput "zemunskog klana", koji je imao direktno uporište. Pojedine organizovane grupe neprestano pokušavaju da "steknu" pozicije u državnim strukturama, što i jeste cilj svake mafije, ali, po svemu sudeći, u tome ne uspevaju.     

LEKOVI I SPORT

POJEDINI sociološki i kriminološki analitičari upozoravaju da je gotovo "tabu" takozvana farmaceutska mafija. O njoj se gotovo nikad ne govori i ona je, ne samo srpski, već globalni problem. Sa njom se teško razračunavaju čak i mnogo razvijenije zemlje u svetu.

Kod nas je i danas aktuelna i "sportska mafija". Zbog nedostatka odgovarajućih zakona, organizovane kriminalne grupe, pored "redovnog biznisa" sa narkoticima ili građevinarstvom, bave se i "kupoprodajom igrača". Zgrću se milioni evra.


PUNE SUDNICE

POSEBNO odeljenje Okružnog suda u Beogradu, pred kojim se odvijaju procesi za najteža krivična dela organizovanog kriminala, očekuje "vruća jesen". Nastavljaju se suđenja pripadnicima "zemunskog klana" i drugim "mafijama" - "stečajnoj", "drumskoj", "saobraćajnoj", "carinskoj"... U toku je istraga o krijumčarenju duvana.

Optužbe za malverzacije oko uvođenja u stečaj nekoliko srpskih privrednih giganata i preduzeća odvelo je na optuženičku klupu 35 okrivljenih. Kao organizatori ove grupe označeni su suspendovani predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, advokat Nemanja Jolović, biznismen i bankar Sekula Pjevčević i odbegli bivši direktor "Ce marketa" Slobodan Radulović.

Za organizaciju i članstvo u takozvanoj "drumskoj mafiji" optužene su 53 osobe. Među njima je deo rukovodstva Javnog preduzeća "Putevi Srbije", kao i inkasanti na naplatnim rampama u Beogradu i Nišu. Izdavanjem duplih kartica na naplatnim rampama ova grupa je zaradila pravo bogatstvo, a država je oštećena za milione evra.

Na 247 strana napisana je optužnica protiv pripadnika takozvane "carinske mafije". Na optuženičku klupu selo je 28 optuženih, a istraga u određenim delovima i dalje traje. Pojedini carinici, među kojima su i oni koji su bili u samom vrhu ove službe, omogućili su krijumčarenje nafte i naftnih derivata, akciznih roba, tehnike i cigareta u višemilionskim iznosima. Po raznim osnovama u ovom trenutku je više od 50 carinika pod istragom.
Desetak optuženih, među kojima ima i saobraćajnih policajaca, advokata, procenitelja i sudskih veštaka terete se za članstvo u takozvanoj "saobraćajnoj mafiji". Oni su okrivljeni da su ojadili najveće srpske osiguravajuće kuće na lažnim zapisnicima u saobraćajnim udesima, koji se nisu dogodili. Naplatili su milionsku odštetu za vozila koja nisu ni ogrebana.

U toku je istraga o krijumčarenju cigareta od devedesetih godina prošlog veka do 2003. Finalizirana je policijska akcija "Mreža", pa se iza rešetaka, zasada, našlo desetak pripadnika tri krijumčarske grupe. Prvu, kako sumnjiči specijalno tužilaštvo, predvodio je Stanko Subotić Cane. On je u bekstvu i za njim je raspisana Interpolova poternica.

Traga se i za Markom Miloševićem, njegovom majkom Mirom Marković i Bojanom Bajrušević, organizatorima druge krijumčarske ekipe. Istraga se vodi i protiv Siniše Stojčića, vođe treće "duvanske grupe", rođenog brata ubijenog policijskog generala Radovana Stojčića Badže.
     

GANGSTERI S LEGITIMACIJOM

ODVOJITI početke i razvoj srpske mafije bez savezne službe Državne bezbednosti jednostavno je nemoguće. "Najtalentovaniji" klinci sa beogradskog asfalta regrutovani su za rad u ovoj službi. Najčešće za obračun sa "političkom i neprijateljskom emigracijom". Zauzvrat, mogli su da rade šta su hteli, opraštana su im krivična dela, "čašćavani" su pasošima koje im je davao DB... Bila je to posebna privilegija. Novac je bio u drugom planu. To vreme, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, bilo je vreme ideala.
O tome svedoče mnoge ispovesti nekadašnjih "debeovaca" koji pričaju sa koliko su entuzijazma "Beli, Giška, Arkan...", ali i ostali, prilazili Služba. U inostranstvu, pored tih "poslova", obavljali i svoje - pljačkali banke i zlatare, reketirali... Nije bilo beogradskog "mangupa" da "slavu nije stekao preko". U rodni grad bi se vraćali samo kada su morali da beže od evropskih policija. Ipak, kraj osamdesetih i početak devedesetih doneo je novu situaciju.

Na prostorima tadašnje Jugoslavije počeli su da duvaju ratni vetrovi. Formirane su i prve političke partije, pored već postojećih komunista i socijalista. Momci burne prošlosti priklonili su se opoziciji. Postali su njeni finansijeri, a sa početkom rata i oni koji će se stavljati na čelo raznih oružanih formacija. Kriminal je bio u drugom planu. Ne, naravno, kod svih.

Mnogi su svoje "ratovanje" iskoristili za pljačku i razbojništva na ratištima, ali i u pozadini. Pod zaštitom Državne bezbednosti organizovali su krijumčarenje razne robe. Cigarete, nafta... Astronomska inflacija ušla u svetske ekonomske udžbenike, a dileri deviza bili su najpoželjnije zanimanje naših srednjoškolaca. "Osvanula" je i piramidalna štednja. Jezda i Dafina bili su nacionalni "ponos". A, onda je sve krenulo da se urušava.
U takvom miljeu najbolje su prolazili crnoberzijanci. Šverc svake vrste odvijao se kao "državni posao", jer je zemlja grcala pod sankcijama. Političari, uz pomoć momaka s beogradskog asfalta "obezbedili" su i čukununuke... "Krupni" kriminalci, vrativši se u zemlju oko sebe su okupili klince i tako stvarali klanove. Mnogo ih je, međutim, tih godina izginulo u međusobnim obračunima.
Srpska mafija bližila se vrhuncu. Dobijala je sofisticiraniji oblik. U lister odelima, kao vlasnici raznih firmi koja su im uglavnom služila kao parava, i uz državnu pomoć, krijumčarili su svu akciznu robu, trgovali automobilima... Milioni maraka valjali su se ulicama, a narod je bio sve siromašniji.
Kraj rata i sankcija stavio je tačku na to razdoblje srpske mafije. Sada su "bosovi" postali "kontroverzni biznismeni" i "ugledni" poslovni ljudi. Oni koji se nisu tako dobro snašli okrenuli su se trgovini narkoticima. Krajem devedesetih u Beograd se slio najveći deo srpskog podzemlja. Počele su nove likvidacije.
- Mala bara, puno krokodila - jednom rečenicom Radoslav Trlajić, Bata Trlaja, okarakterisao je taj period u Srbiji.
Jedan klan, koji je rat gledao samo na televiziji, sve je više jačao. Uskoro su mu se pridružili i ratnici, tada još pripadnici vojne formacije Državne bezbednosti. Država je bila rešila da se obračuna sa "teškim nasleđem prošlosti" i stavi tačku na šverc akciznim robama, ali i drugim vidovima kriminala. Ipak, mafija je bila brža... Ubijen je srpski premijer, koji se spremao da im stane na put. I, opet, je kao na početku, imala uporište u Državnoj bezbednosti.     


LOŠI MOMCI IZ BLOKOVA

SRPSKA policija je proleća 2001. godine završila obimnu studiju svojih operativnih saznanja o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji i pojedincima koji se bave tim "poslovima". Dušan Mihajlović, ministar policije u to vreme, nedavno je obelodanio da je pored Resora javne bezbednosti, svojevrsnu knjigu o svojim saznanjima o mafiji napravila i Državna bezbednost.

Javnost je, međutim, imala uvida samo u "Belu knjigu" u kojoj su informacije iz kriminalističke policije. Na više od sto strana dat je broj grupa po gradovima, sa brojem članova i vrstom "delatnosti".
U to vreme bilo je evidentirano 118 kriminalnih grupa, sa 551 članom, kao i 205 "solista", koji nisu voleli da grupno čine krivična dela. Zabeleženo je da se 50 grupa, sa blizu 300 članova, bavi svim vidovima kriminala, dok su se za nasilje, ubistva, razbojništva i iznude "specijaliziralo" 15 ekipa, a za trgovinu narkoticima njih 20.
Beograd, kao najveće područje, imao je tada 13 klanova i samo jednog "solistu". Nabrojani su "surčinci" (droga, automobili), "zemunci" (ubistva, otmice, droga) "novobeograđani" (ubistva, razbojništva, vozila, droga), "bežanijci" (ubistva, kokain, iznude), "zvezdarci" (obračuni sa drugim grupama, ubistva, reket, šverc nafte, droga), "voždovčani" (krađa automobila, droga)...

Pored ovih klanova nabrojane su i druge ekipe. Gotovo nijedna od ovih ekipa danas nije u "životu", odnosno povukli su se u "penziju". Oprali su novac i uložili ga u legalne biznise. Izuzetak su "zemunci", koji su mahom u zatvoru i u bekstvu posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

"Novobeogradska grupa", međutim, i dalje je aktivna. Predstavljaju trenutno "najjaču" ekipu u gradu. "Bave" se građevinarstvom i kupoprodajom fudbalera.

Po broju kriminalnih organizovanih grupa odmah iza Beograda je bio Šabac. Tamo je evidentirano deset ekipa, a pored nasilja, ubistva i droge, specijalizirali su se i za automobile. Ovaj grad je jedno vreme važio za stecište "automafije".

Kriminalnih klanova bilo je i u Novom Sadu, Kruševcu, Požarevcu, Kraljevu... "Sablja" je napravila pravi "pomor", ali i danas u ovim gradovima imamo organizovanog kriminala, doduše u mnogo manjim oblicima. Interesantno je, međutim, da je većina "poslova" iz Beograda danas prebačeno u Novi Sad. Doduše, ta tendencija je bila još u vreme "carovanja" ekipe Dušana Spasojevića Šiptara, koji je svoju glavnu ispostavu imao upravo u vojvođanskoj prestonici.   
   

N. N. UBICA

SPEKTAKULARNE likvidacije bile su "zaštitni" znak Beograda 15 godina. Do danas ih je stotinak ostalo nerasvetljeno. Svedoci smo, međutim, da se od atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića sve manje dešavaju. Dobar deo ubistava od 2000. godine naovamo rešen je onog trenutka kada se krenulo u obračun sa "zemunskim klanom".

I dalje za mnoge zločine nema odgovora. Ne zna se ko je ubio našeg novinara Milana Pantića, ko je 11. aprila 1999. godine pucnjima u potiljak usmrtio novinara Slavka Ćuruviju, košarkaša Harisa Brkića, kojem je smetao ministar vojni Pavle Bulatović...

I dalje se traga za ubicama Žike Petrovića, generalnog direktora Jata, Zorana Todorovića Kundaka, biznismena i visokog funkcionera Jugoslovenske levice. Koliko god ove smrti izgledale besmislene i bez ikakvog razloga, za likvidaciju u to vreme ministra policije Radovana Stojčića Badže, mnogi su rekli "ubile su ga cigarete", aludirajući na šverc, koji se tih godina (1996) odvijao nesmetano i kao "državni posao".
Ubistvo Željka Ražnatovića Arkana 15. januara 2000, iako rasvetljeno, dovelo je do novog niza krvavih likvidacija. Uveden je i novi stil ubijanja - iz automobila u pokretu, sa "kalašnjikovim". Bilo je to prepoznatljivo obeležje "zemunskog klana". Za većinu tih ubistava sada im se sudi.

Pod nepoznatim okolnostima usmrćen je i Miodrag Vlahović Vlaja, savetnik u Upravi kriminalističke policije MUP Srbije. Ubijen je i bivši inspektor beogradske policije Miroslav Bižić Biža. Zločinci su još N. N., kao i oni koji su ubili Momira Gavrilovića, bivšeg radnika Državne bezbednosti.

Novosti

Pohvalno je što su se pucnjave po ulicama stišale, ali bilo je i za očekivanjeda se tom divljanju mora stati na kraj. Pohvalno je i što su neke grupe srednje razvijene kriminalne moći zaustavljene i izvedene pred sud. Istina ta suđenja su prilično spora. Ono što zabrinjava je da su nekoliko najvećih kriminalaca svoj kapital uspeli da pretoče u legalne poslove i da nema velike verovatnoće da će im ikad iko stati na put.Zabrinjava i to što se sve više širi narko-kriminal, raste broj narkomana, a svi znamo da je narkoman u krizi opasna osoba spremna na sve da dođe do novca.

Идем да рокнем неког на улици чисто да убијем монотонију   

skokni malo do juga na primjer do preseva pa uradi to
slavice te

 Stanko Subotić Cane ima podrsku Don Mila, i to ce ga glave kostati.

Temi bi vise odgovarao naslov "Pocetak srpske mafije".
Do juce su nasi kriminalci obracune vodili pistoljima i na ulicama, a danas se to radi akt tasnama i na berzi i namestenim licitacijama.

Ok, nova tema, ali stalno isti pljuvački komentari, a sve idem nešto na tu temu ne bih li se poradovala "svežoj krvi". Mislim, ne po asfaltu... nego po forumskim belinama (ovo ispade pesnički, sunce ti...). Dakle, Stanko Subotić Cane ima podršku Mila, Cane ovo-ono, Milo je lopov, Milo ima podršku... hajde da ljujemo konkretno, ne stalno u dalj i u vis. Naročito ne u vis, jer nam se vraća na facu!
Ok, ova Vlada se mora nečim podičiti i što ne bi spojila ugodno s korisnim. em kao nešto radi, em ukloni sve sposobno što im smeta. A pravi mafijaši šetkaju i ubijaju nam decu. Da vidim, dokle se stiglo sa nahvatavanjem narko mafije za koju je duvanska, sve oi kad se dokaže koja tačno i dali.. za koju je duvanska - kinderjaje. Eee, ali tu ne sme da čačkaju. Uostalom, šta se drugo i očekuje os bivšeg obijača trafika!

mozda uhapse samo tz. "vojnike" ali bossovi ostaju

Glavno boss je Don Milo, a ostalo su mala deca za toga krsnog Crnogorca sa poznatim "telecim pogledom". Bravo Milo, tvoja ce goreti do zore!

Izgleda da je Milo neunistiv.

Milo je zavrsio univerzitete kod Slobe, zato ovako dugo traje.

Pre će biti da se specijalizovao i odomaćio kod Italijana !!!

Dok je Ceda na slobodi, "Zemunski Klan" ima perspektivu!

Zar on sada nije Surčinac !?!

Vala bash. Mada i prevazishao ga je. U taktici.

Eee, a sta sad imas da kazes? Pajo i Slavica glavni za lažni Memfis! Ili misliš da je Milo i njima Boss? Nekakao sve verujem u žensku intuiciju, joooj, meni se sve čini da je Milo idealno izabran za idealnog krivca u mnooogo neidealnoj susednoj državi.

milo ne cita ove forume. nema vremena, on samo cita izvestaje Interpola i broji pare koji je posteno zaradio!

Sad najozbiljnije pitam, nisam neko vreme u Srbiji, ali trudim se da pratim koliko god da sam plava. Dakle, uzmimo da jeste, da je Milo glavni Boss, da je najgori mafijaš, da je glavni švercer cigareta i da time gradi svoju finansijsku i političku imperiju. Moje pitanje je: zašto ga zaista ne uhapse? Ko god. Srbi. Ameri. Šveđani. Azerbejdžanci. Italijani... Kako je moguće da toliki kriminalac, tako uspešno balansira? I kako ga nema na interpolovoj poternici? I kako drugi ne pomognu da se doaka takvom mafijašu? Zar nije i ako nije zašto nije, moguža opcija da ipak postoji neko drugi kome odgovara da Milo bude kriv. Jer mnogo mi je isturen čovek da bi se bavio pikavcima. Da je optužen da pravi za nekoga atomsku bombu u pećinama hercegnovskog zaliva, pa i da poverujem. Ali, ovo... Kao i Stanko!? U državi sa najrigoroznijom poreskom politikom, sa administracijom koja se poistovećuje sa picajzlama... on ima holding korporaciju koja posluje u nekoliko zemalja (ja bila na sajtu, proverila) i sad će on da švera cigare pored svih onih imena i prezimena koja su nabrojana i kojima Stanko, kao prvo, uopšte nije potreban.
Odoh predaleko, a samo sam htela da kažem da se ne glođete. 'Ajde da razmišljamo. Pa kom kako bude...

jes ti njegova rodica, majke ti?

dok je Čeda ziv, zivi i Srpska Mafija!

Sumnjivo lice u načelničkoj uniformi
______________________________ ____________

Da li su na čelu srpske policije organizovane kriminalne grupe?

Sumnjivo lice u načelničkoj uniformi

Izjava ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića da je kriminal na izdisaju i da je došao kraj mafiji, može se shvatiti i kao potvrda da je njegova ekipa, koju je instalirao u policijskim upravama i službama, preuzela sve prljave poslove. Evo i dokaza...

Mile Ješanov

Ministar unutrašnjih poslova Srbije izjavio je prošle nedelje da je u Srbiji došao kraj organizovanim kriminalnim grupama, i da je mafija na izdisaju. Tako barem njegovu izjavu u nedeljnom broju prenose "Večernje novosti".
U izjavi za novosadski "Dnevnik" ministar je kazao da se kriminal iz Beograda preselio u Novi Sad, da danas u ovom gradu postoji nekoliko organizovanih narko-grupa koje kontrolišu ovo tržište, i da im je policija za petama!
Ministar Jočić često zaboravlja na svoje izjave, kao i na svoju "nestašnu mladost''.
Načelnici policijskih uprava, koje je on promovisao, u svakoj pravnoj državi bili bi u zatvoru, na doživotnoj robiji.
U prošlom broju TABLOIDA naveli smo da je inspektor Policijske uprave za Novi Sad, trenutno u pritvoru, godinama bio glavni podvodač i organizator prostitucije u ovom gradu. Pred krivično veće biće jedino on izveden, mada je u starešinama ove policijske uprave imao i saučesnike i klijente, kojima je podvodio maloletnice.
Načelnik Policijske uprave Novog Sada Miladin Kostrešević prikrio je i silovanje jedne policajke koje je izvršio njegov kolega, prikrio je i silovanje prostitutki od patrola saobraćajne policije.
Njegov pomoćnik Nikola Brkić ''gleda svoja posla" i promoviše svoju ljubavnicu Vesnu Arlov, šefa grupe za maloletničku delinkvenciju. Šef odseka za opšti kriminal Saša Barjaktarević, nesuđeni novinar, ''za petama je organizovanim kriminalnim grupama", i to godinama, ali nikako da ih uhvati.
U pismu koje je TABLOIDU uputila grupa radnika Policijske uprave Novi Sad navodi se da, osim Barjaktarevića, još nekoliko glavešina u ovom gradu organizuje kriminalne grupe, da im pruža zaštitu i na vreme obaveštava da izbegnu fingirane potere.
Načelnik odeljenja za analitiku Stevan Krstić ponudio je TABLOIDU dokaze o Barjaktarevićevim kriminalnim aktivnostima, i dostavio nam, kao dokaz, fotografije jednog biznismena koji je iz Crne Gore došao u opancima...
Sam Krstić za naš list kaže da je i njemu preko glave da za račun vodećih ljudi Policijske uprave Novog Sada obavlja prljave poslove, i da kod sudija utiče da se miljenici Saše Barjaktarevića amnestiraju, a progone građani koji nisu po volji policijskoj mafiji ovog grada.
Protiv načelnika Policijske uprave u Somboru Daneta Aličića istražni sudija Opštinskog suda u Somboru doneo je 24. avgusta 2005. godine rešenje KI 369/05 o sprovođenju istrage, zbog postojanja "osnovane sumnje da je izvršio krivična dela zloupotrebe službenog položaja", na štetu porodice Živković iz Sombora.
Načelnik Aličić je miljenik ministra Jočića. Kada ga je ministar postavio na ovo mesto, gospodin Aličić je uspeo da izdejstvuje da se zabrani rad privatnom preduzeću "Dodoment'', jer predstavlja konkurenciju njegovom preduzeću "Samita"! Kada je postavljen za načelnika Policijske uprave za grad Sombor, Dane Aličić je vlasništvo nad preduzećem "Samita" prepisao na svoju ženu.
Istražni postupak protiv načelnika Aličića još nije pravosnažno okončan, ali je on umešan u mnoge afere u Somboru, u kojima se pominje njegovo ime, i protiv njega podnose krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja, koje završavaju u fiokama tužioca ili istražnih sudija.
Iza Aličića stoji ministar Jočić, barem se on tako hvali pred policajcima koje proganja, ako se usude da istražuju kriminal njegovih partijskih drugova i prijatelja.
Poseban slučaj je gospodin Darko Senić, načelnik Uprave kriminalističke policije Policijske uprave za grad Beograd.
Više policijskih inspektora i načelnika iz ove policijske uprave potvrdilo je novinaru TABLOIDA da je gospodin Senić svakodnevno na vezi s ministrom Jočićem, mada policijom, po Zakonu o policiji, rukovodi direktor policije, a ne ministar!
Načelnik Senić naređuje načelnicima odeljenja Uprave kriminalističke policije da sklanjaju predmete koje dobijaju od tužilaštva na proveru, zabranjuje inspektorima da kontrolišu poslovanje tajkuna, i javno preti hapšenjem i premeštajem inspektorima koji ne slede njegova naređenja.
Načelnik Senić je na debeloj apanaži srpskih tajkuna, i kao takav miljenik je Dragana Jočića.
Iz srpske policije, zahvaljujući ministru Jočiću, proterani su svi iskusni policajci, s integritetom, ili su premešteni i marginalizovani, da čekaju penzionisanje.
Na najznačajniju funkciju (posle direktora policije) Jočić je postavio svog zemljaka Rodoljuba Milovića (iz Nikšića). Milović je radio s inspektorom Slobodanom Pažinom, koji je još u pritvoru, pod optužbom da je bio saradnik ''zemunskog klana''.
Gospodin Milović je "otkucao" svog šefa Pažina, ali ga on nije povukao sa sobom u pritvor. Milović je od ubijenih Spasojevića i Lukovića uzeo torbu s nekoliko miliona evra, koje je podelio sa svojim pretpostavljenim. Iako je državljanin druge države, Milović je načelnik Uprave kriminalističke policije Srbije. Sprema se da pobegne u Crnu Goru kada Dragan Jočić, njegov promoter, više ne bude ministar policije.
Slike i prilike današnje srpske policije su kao iz vremena Branislava Nušića. Oni koji od policije, kao servisa za zaštitu prava građana traže pomoć, imaju status koji su imali građani u Nušićevoj komediji "Sumnjivo lice".

Tabloid-list protiv mafije