САД притискао Индију да призна Косово

Сједињене Америчке Државе су вршиле притисак на Индију да призна независност Косова, али је Њу Делхи то одбио, страхујући да би могла да буде повучена паралела између Косова и Кашмира.

Индија је трпела притисак Сједињених Америчких Држава да призна независност Косова, објавио је Викиликс, а преноси индијски дневник Хинду.
indija527.jpg
Влада Индије

Амерички амбасадор у Индији Дејвид Малфорд је, чак и пре него што је Косово једнострано прогласило независност фебруара 2008. године, тражио од Индије да се придружи САД и кључним европским државама у признавању независности Косова.

"Признавање Косова од стране Индије показао би глобалну солидарност и помогло у постизању стабилности Косова и региона", навео је амерички амбасадор.

Тадашњи министар иностраних послова Индије Шившанкар Менон је, у одговору на захтев, рекао да индијска влада тек треба да одлучи како ће одговорити на декларацију о независности Косова.

У тајним америчким депешама наведене су дипломатске анализе према којима постоје два разлога из којих Индија неће признати независност Косова - историјско сврставање уз Русију и још важније, страх индијске владе да би независност Косова могла да буде преседан који би претходио проглашењу независности Кашмира.

Американци су, пак, навели да је ситуација на Косову јединствени случај који не повлачи за собом преседане и да би признавање помогло у стабилизовању региона.

Демарш америчке амбасаде

Америчка амбасада је, и после проглашења независности, наставила да врши притисак на индијско Министарство иностраних послова, па је 21. фебруара политички саветник Тед Осиус послао тим поводом политички демарш секретару за Америку Гаитрију Кумару и секретару за централну Европу В. Ашоку који нису послали одговор на тај демарш.

Још три дана пре демарша, Министарство иностраних послова Индије издало је саопштење у коме се наводи да Косово није испунило сва три критеријума неопходна за признавање: дефинисане границе, легално изабрану владу коју народ признаје и ефикасну контролу над облашћу којом управља. "Индија сматра да све државе треба да поштују суверенитет и територијални интегритет свих земаља", наводи се даље у саопштењу.

Министарство иностраних послова у Њу Делхију навело је и да Индија верује да питање Косова треба да буде решено мирним средствима, путем консултација и дијалога заинтересованих страна.

Депеша цитира наводе у новинским извештајима о реаговању двојице кашмирских сепаратиста на једнострано проглашење назависности Косова у којима се истиче да је "ова декларација ојачала њихову одлучност да остваре слободу за Кашмир и сопствено право на самоопредељење".

Из Архиве ЕРП: Бивши Влдика хтео да тужи НАТО земље, па повукао тужбе против Албанаца

Питање тужбе коју је бивши Владика Артемије покренуо против водећих земаља чланица НАТО савеза (Енглеске, Француске, Немачке и Италије) великим делом је у јавности остала обавијена велом мистерије. Да подсетимо, након мартовског погрома 2004. год. српска јавност је, сасвим оправдано, била огорчена неуспехом НАТО снага на Косову и Метохији да зауставе налете албанских екстремиста, који су само за два дана запалили или потпуно уништили 35 православних цркава и манастира, протерали 5000 Срба и уништили на стотине српских кућа широм Покрајине. Идеја о покретању тужбе против НАТО земаља јавила се већ крајем пролећа исте године и врло брзо су почеле консултације тадашњег Епископа Артемија и његовог секретара С. Виловског са фирмом Dr. J. WEINROTH & Co. из Израела, како би се припремила тужба и одштетни захтев пред Међународним судом у Стразбуру.

ДОКУМЕНТИ КОЈИ СЕ НАВОДЕ У ТЕКСТУ:

ПИСМО БИВШЕГ ЕП. АРТЕМИЈА ВЕЛИМИРУ ИЛИЋУ- ПДФ

"МЕНИ НИКО НИШТА НЕ МОЖЕ ДА НАРЕДИ", Недељни Телеграф 13. јануар 2010.-ПДФ

АРТЕМИЈЕВА ТУЖБА ОПШТИНИ ЂАКОВИЦА И ОДЛУКА КОЈОМ СЕ ТУЖБА ПОВЛАЧИ (на сличан начин су повучене све тужбе и при другим општинским судовима на КиМ)-ПДФ

Иако је Св. Арх. Синод у почетку начелно подржао ову идеју, остало је да се она разради и да се изнађу најбољи начини како да се тужба спреми. Иако је фирма Dr. J. WEINROTH & Co. обећавала сигуран успех, ипак су накнадне консултације са другим адвокатима и правним експертима указивале да би било веома тешко добити одштету од поменутих европских земаља, пре свега зато што према правилима ангажовања НАТО снага на Косову и Метохији у то време није било предвиђено да међународне снаге КФОР-а бране саме објекте, већ једино лица која живе у српским православним светињама, а познато је да у насиљу није страдало ниједно црквено лице. Осим тога, НАТО снаге у КФОР-у и поред свих својих пропуста нису директно учествовале или подстицале насиље, тако да је с правне тачке гледишта читав процес био на веома климавим ногама. Посебан проблем је била и чињеница да нема правне могућности да се на Међународном суду правде у Стразбуру тужи сам НАТО, па чак ни САД као чланица НАТО савеза, већ само европске земље чланице, а познато је да њихови војници на Косову нису били ангажовани као део њихових националних армија, већ као део међународних снага КФОР-а које су под командном структуром НАТО генерала, по правилу Американаца.

Наравно, не треба занемаривати ни чињеницу да су најважније светиње СПЦ, које су сачуване у мартовском погрому, и даље биле под заштитом КФОР-а и да би улажење у овакву неизвесну и компликовану тужбу у великој мери угрозило будућност тих светиња.

ИЗРАЕЛСКИ АДВОКАТ ТРАЖИ 20 МИЛИОНА ДОЛАРА ЗА ТУЖБУ ОД СПЦ

Кључни моменат у процесу подношења тужбе је наступио крајем лета 2004. године, када је фирма Dr. J. WEINROTH & Co упутила свој предрачун трошкова, који је износио ни мање ни више него 20 милиона долара. Према објашњењу др Јакоба Вајнрота, толика цена је била неизбежна не само због неопходних правних трошкова, већ и због медијске кампање која је требало да се плати и води преко водећих западних медија, а што би, према мишљењу адвокатске фирме из Израела, дало много веће изгледе за успех целог процеса.

У свом писму од 11. јула 2004. год. др. Вајнрот упућује на неколико адреса у СПЦ и Влади Србије предрачун трошкова за цео правни поступак и каже:

„Као што сам претходно објаснио, буџет од 20 милиона долара ће бити потребан за ефикасно вођење овог случаја. Како бисмо припремили поступак и избегли одбацивање жалбе због одлагања, молимо вас да обезбедите следеће исплате:
- сума од 3 милиона долара (као део правних трошкова) треба да буде исплаћена до 1. септембра 2004. год.
- додатна сума од 2 милиона долара (као део правних трошкова) треба да буде исплаћена до 1. децембра 2004. год.
-сума од 2.5 милиона долара (као део трошкова за питања односа са јавношћу - public relations) треба да буде исплаћена најкасније до 1. јануара 2005. год.
-додатна сума од 5 милиона долара (половина овог новца је за правне трошкове, а половина за односе са јавношћу) треба да буде исплаћена на дан када буде издата детаљна изјава за одштетним захтевом на суду.
-остатак новца ће бити исплаћиван у редовним месечним траншама од 750.000 долара месечно, почевши од првог месеца након изјаве са одштетним захтевом на суду. Од ове суме 500.000 долара би ишло за односе са јавношћу, а 250.000 за правне трошкове.“

Оволике новчане суме су изазвале право запрепашћење и свима који су са имало реалности гледали на ово питање постало је јасно да је реч о исувише великом залогају не само за СПЦ, већ и за државу Србију. Било је чак и идеја да се заустави изградња храма Св. Саве како би се све дало на ову тужбу, са надом да би задовољавајућа пресуда на суду у Стразбуру донела много више новчаних средстава, који би не само покрили трошкове суђења, већ и омогућили изградњу нових цркава. Ризик је очигледно био превелик, те је у врху СПЦ превладао став да у овај процес не би требало улазити. С друге стране бивши Владика Артемије и његов лични секретар С. Виловски били су мишљења да је реч о историјској прилици да се наплати позамашна штета од европских земаља и да је реч о највишим националним интересима.

Др. Вајнрот је потом понудио и јефтинију варијанту са трошковима од 6.5 милиона долара, али са значајном напоменом да би изгледи за задовољавајуће резултате били знатно мањи.

АРТЕМИЈЕВ ПРЕДЛОГ ВЕЛИМИРУ ИЛИЋУ

У свом акту од 7. септембра 2004. Е.бр. 580 тадашњи Епископ Артемије који је интензивно заговарао идеју да се по сваку цену уђе у овај судски процес, писао је и Министру за капиталне инвестиције Велимиру Илићу. Објашњавајући му детаље везане за тужбу против НАТО земаља, бивши Владика напомиње: „Био би то јединствен случај у историји да Црква иде на Међународни суд и ниједан светски медиј не би пропустио да прати тај процес јер је то заиста нова вест.“ У наставку он апелује да држава Србија финансијски помогне Цркви у овом процесу „јер Црква без помоћи државе нити би могла, нити би била спремна да започиње овај пројекат“. Треба напоменути да су представници државе након прве процене трошкова које је изнео др Јакоб Вајнрот јасно увидели да је реч о нереалним амбицијама, које ни СПЦ, а ни сама држава не могу лако да изнесу. Осим тога, као што је већ наведено, тужба би се водила против најјачих европских земаља које би главно тежиште своје одбране ставиле на то да њихове армије нису биле ангажоване као националне армије, већ део НАТО структура у оквиру КФОР-а, што би највероватније довело до тога да сама тужба у старту буде одбачена као неутемељена, јер није било правне основе да се на Међународни суд у Стразбуру изведе сам НАТО.

Даље у свом писму Илићу, бивши Владика наглашава да би до 15. септембра те године морало да се уплати већ првих милион долара. Посебно је занимљив пасус који следи, у коме тадашњи Епископ (који је у овом пројекту заједнички радио са својим личним секретаром С. Виловским) предлаже, просто речено, да се проблеми финансирања тужбе реше својеврсним „прањем новца“ тј. да се Вајнроту омогући да доведе једну међународну компанију „која би инвестирала капитал у Србију у неку од профитабилних области, а да се део новца усмери у покривање трошкова судског процеса“. Бивши Епископ у прилогу писму Илићу доставља писмо др Јакоба Вајнрота, који је већ понудио такву фирму.

Овај детаљ је до сада био веома мало познат јавности, јер је сасвим јасно шта значи да се од стране једног црквеног великодостојника тражи да министра Владе Србије увуче у овакву малверзацију и кршење закона. Будући да Ванјротова фирма ипак није дошла у Србију, да се закључити да је Илићев одговор био негативан.

АРТЕМИЈЕ УЛАЗИ У СУКОБ СА СИНОДОМ И САБОРОМ

Након детаљног разматрања свих чињеница Св. Архијерејски Синод је почетком јануара 2005. год. донео одлуку да се тадашњи Еп. Артемије умоли да повуче тужбу против Немачке, Француске, Италије и Велике Британије. У саопштењу Синода се међународне мировне снаге позивају да заштите српски народ и његове светиње на Косову и Метохији. Тадашњи Епископ Артемије одмах је у јавности одговорио на ово саопштење Синода 10. јануара 2005. речима: „Ми ипак остајемо при нашој ТУЖБИ очекујући да ће суд у Стразбуру бити беспристрасан“, али поставља и питање зашто је Синод тако одговорио и „по чијем налогу?“ Цела црквена јавност била шокирана првим отвореним и јавним супротстављањем једног Епископа Св. Архијерејском Синоду на челу са Патријархом и то оваквим, крајње непримереним оптужбама. Тадашњем Владики Артемију одмах даје подршку рашчињени бивши Епископ Дамаскин Давидовић, који је претходне године лишен свештеног чина због отворених нецрквених радњи. Саопштење тадашњег Епископа Артемија и накнадни коментари у медијма су почели да подгревају атмосферу сукоба између бившег Владике и врха СПЦ, чији је интензитет растао наредних година. Занимљиво је навести један пасус из дневног листа Данас у коме бивши Владика Артемије износи своје виђење односа Епископа према Синоду и Сабору:

„Епископ није чиновник ни Светог синода, нити Светог архијерејског сабора. Синод може да да препоруку, а не наредбу коју епископ мора да изврши. Овде се не ради о канонском питању. Синод може да има своје мишљење и ставове, али ја као надлежни епископ имам своје разлоге на основу којих доносим одлуке - одговор је владике Артемија на питање - На коме је, према Уставу СПЦ, последња одлука у питањима у којима се ставови Синода и надлежног архијереја не поклапају. У Синоду СПЦ Данасу је речено да ће се и ово питање разјаснити на првој наредној синодској седници, јер "досад није било случајева да се јавно разликују ставови Синода и надлежног епархијског архијереја".“ (Данас 12. јануар 2010.год)

Питање подношења тужбе оваквих размера, где је реч о суми од 20 милиона долара, никако није могло да буде ствар одлуке једног Епископа јер Епархија Рашко-призренска није „аутокефална црква“, већ део СПЦ. Намера тадашњег Владике да по сваку цену иде и у сукоб са сопственом Црквом да би „истерао мак на конац“ и повео „судски спор века“, у великој мери је назаначила много озбиљнији проблем који се тиче односа Епархијског Архијереја и Св. Архијерејског Сабора и Синода.

У медијима који су подржали бившег Владику тих дана је, нажалост, пласирана верзија догађаја по којој је Св. Архијерејски Синод наводно одустао од тужбе због „међународних притисака“. Систематски су ширене клевете, које у великој мери подсећају на оне од почетка 2010. год., да је Св. Архијерејски Синод деловао под притиском страних сила и њихових амбасада. Међутим, као што се може видети из целе приче истина је сасвим другачија. Ни Црква, а ни држава Србија нису себи могле да допусте једну овакву финансијску вратоломију са изралеском адвокатском канцеларијом Јакоба Вајнрота. Уосталом, много је приоритетније било да се крене одмах у процес обнове како би се штета што пре санирала, а не да се уместо тога чека на решавање једног судског процеса, који је могао да се отегне годинама уз несагледиве трошкове и крајње неизвесан исход.

ДА БИ ТУЖИО НАТО ЗЕМЉЕ АРТЕМИЈЕ ПОВЛАЧИ ТУЖБЕ ПРОТИВ АЛБАНАЦА

Посебан је куриозитет ове приче да је у јеку преговора са Јакобом Вајнротом и очекивања да се дебело наплати штета од европских земаља које учествују у мисији КФОР-а, бивши Владика Артемије, по савету Вајнрота, повукао већ поднесене тужбе против свих косовских општина на УНМИК-овим судовима на Косову и Метохији. Тужбе које је тадашњи Владика поднео у августу 2004. год. су повучене у фебруару 2005. године, чиме је Епархија званично аболирала локалне косовске институције које су непосредно биле одговорне за мартовски погром, само да би могао са што више успеха да тужи четири европске земље. Притом је занимљиво да је као одштетни захтев бивши Владика само у Ђаковици навео МИЛИЈАРДУ ЕВРА. Наравно, ова невероватна одлука бившег Владике да одустане од тужбе и одштете, која је и те како обрадовала косовске Албанце, донесена је после одлуке Св. Арх. Синода почетком јануара 2005 да се одустане од тужбе против поменутих европских земаља, што је више него апсурдно јер је већ тада могао да зна да не мора да повлачи тужбе против Албанаца пошто није имао ни подршку Синода ни државе Србије за тужбу Међународном суду у Стразбуру. Треба имати у виду да Св. Архијерејкси Синод није ни знао за подношење тужби против Албанаца као ни за њихово повлачење, што још једном показује како је бивши Владика Артемија ова важна питања решавао без икакве консултације са Патријархом и Синодом. Тако је у УНМИК-у остало забележено да је Епархија РП након поднесене тужбе против Албанаца на Косову одустала од те тужбе и свих одштетних захтева.

Нема сумње, планирана тужба против европских земаља, и поред вишемилионских трошкова, изгледала је као много већи залогај.

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/iz-arhive-erp-bivsi-vldika-hteo-da-tuzi-nato-zemlje-pa-povukao-tuzbe-protiv-albanaca

Изложба фотографија са Косова и Метохије аутора Јовице Вратнице биће отворена 18. aприла 2011. у 18 часова у Народној бибиотеци ''Вељко Петровић'' у Жабљу, улица Николе Тесле 40.

Фоторепортер Јовица Вратница, чији су преци пореклом из Пећи, често последњих година борави на Косову и Метохији где је снимио око хиљаду фотографија које сведоче о тешком животу српског народа.

Посетиоци, уколико желе, могу да донесу књиге на поклон за библиотеку осовне школе у Видањи.

Изложба ће бити отворена до 29. априла 2011.

Улаз је слободан

Беким Хаџију: Чланове Тачијеве тајне обавештајне службе обучавале стране службе
      
ПАРИЗ - Чланове SHIK - тајна обавештајна служба коју је формирао Хашим Тачи после рата и која је била под контролом његове партије - обучавале су стране обавештајне службе, а међу њима и америчка, изјавио је Беким Хаџију, посланик владајуће Демократске партије Косова (ДПК), пише данас на сајту „Курије де Балкан” (Courrier des Balkans).

Посланик Хаџију, познат по надимку „Камиши”, признао једа је и сам био члан те „веома специјалне” обавештајне службе све до њеног званичног датума распуштања 15. јуна 2008 и објаснио да је улога SHIK-а била да „прикупља информације о различитим активностима” и да их шаље Кадрију Веселију, који их је затим прослеђивао државним институцијама, независно од партије на власти.

Бивши командант SHIK Камиши је негирао могућност умешаности ове службе у криминалне активности и нагласио да је „поносан на рад који је у њој обављао”.

Међутим, Флорин Краснићи, посланик покрета „Самоопредељење”, изјавио је у косовском парламенту да влада не издваја довољно новца за АИК већ да финансира SHIK, и нагласио да „ДПК имају своју личну обавештајну службу дотирану са 300 милиона евра”, преноси сајт.

Опозиција на Косову тражи формирање парламентарне истражне комисије о улози SHIK-а, званично распуштеног јуна 2008. године.

„Функционисање SHIK-а је једно од најважнијих питања у послератном Косову због сумњи о умешаности ове илегалне организације у политички и економски криминал”, нагласио је Бурим Рамадани, посланик партије Рамуша Харадинаја Алијанса за будућност Косова, преноси сајт.

Како наглашава „Курије де Балкан”, на последњим изборима на Косову, по први пут су сви главни актери SHIK-а изабрани за посланике косовског парламента.

(Танјуг)
http://www.nspm.rs/hronika/bekim-hadziju-clanove-tacijeve-obavestajne-sluzbe-obucavale-strane-sluzbe.html

Popis na Kosovu završen, uglavnom bez Srba

Na Kosovu se u ponoć završio popis stanovnštva i domaćinstava, a tokom 19 dana registrovano je 1,8 miliona stanovnika, nezvanični su podaci.

U srpskim sredinama popis je uspeo polovično, a na severu Kosova, gde Srbi čine dominantno stanovništvo, popis nije ni počinjao.

U Gračanici, na primer, koja je pre dve godine formirana kao nova opština na Kosovu, do danas je popisano 11.500 ljudi, od kojih najviše Srba. Procenjuje se da u ovoj opštini živi između 20.000 i 25.000 stanovnika.

 I u drugim nealbanskim sredinama popis nije uspeo 100 odsto. Tako je u sredinama u kojima dominira bošnjačko stanovništvo popisano 80 odsto ljudi.

 Popis je prvobitno planiran da traje 15 dana, da bi potom bio produžen za još četiri dana kako bi se dala dodatna šansa svim licima koja se nisu odazvala popisu. Popis je produžen u opštinama Priština, Gračanica, Klokot, Uroševac, Parteš i Dečani.

 Na osnovu podataka o popisu stanovništva, u Prištini je popisano oko 200.000 stanovnika, što je daleko manje od brojke od oko pola miliona, o kojoj se spekulisalo.

 Dok zvaničnici Statističkog zavoda iz Prištine tvrde da je popis obavljen po "najvišim međunarodnim standardima", predstavnici nekih manjinskih zajednica kažu da je bilo "raznih pritisaka, pa i nedozvoljavanja da se izjasne svojim nacionalnim imenom".

 U popisu je učestvovalo 4.900 popisivača, koje je nadgledalo 900 kontrolora, 110 nadzornika popisa i 40 inspektora, a taj proces pratile su i organizacije Međunarodna monitoring operacija i Eurostat.

 Preliminarni rezultati biće objavljeni u junu. Održani popis na Kosovu je prvi u poslednjih 20 godina.

Izvor: Mondo

Podela KiM postoji kao rešenje
Komentara 9
| veličina teksta:+-

Srpski pregovarački tim ne beži od mogućnosti da se razgovara o podeli Kosova i Metohije, izjavio je šef srpskog tima u dijalogu sa Prištinom Borko Stefanović.

"Mi smo slobodni da pričamo o svemu i od mene nikada nećete čuti: Ne, to je apsolutno neprihvatljivo i o tome ne može da se govori", rekao je Stefanović u intervjuu za "Blic".



Stefanović je kazao da bi i druga strana trebalo da prilagodi svoj pristup traženju rešenja, a ne "traženju naše potvrde o njihovoj takozvanoj nezavisnosti, jer nju nikada neće dobiti".



Srbija neće priznati nezavisnost Kosmeta: Borislav Stefanović



On smatra da je pitanje statusa u svakoj od tema koje su otvorene u pregovorima, ali da "problem nastaje onda kada jedna od strana, najčešće prištinska, insistira na tome da damo potvrdu njihovom viđenju statusa".



Od četvrte runde pregovora Stefanović očekuje da se ne otvaraju nove teme, već da se one koje su pokrenute sukcesivno rešavaju i zatvore.



"Očekujemo i aktivnu ulogu EU, posebno kod tačaka kod kojih nema približavanja", naglasio je Stefanović.



On je kazao da nije realno da pregovori traju predugo i da bi do kraja ove ili polovinom sledeće godine mogla da se reše neka od najznačajnijih pitanja, a zatim da se uđe u suštinu regulisanja odnosa.



"Ovaj dijalog je pokazao da su pregovori teški i rezultati mali, ali oni ipak postoje", rekao je Stefanović.



Šef srpskog pregovaračkog tima je poručio albanskoj javnosti na Kosmetu, "gde preovladava zebnja i mišljenje da je ceo ovaj proces rađen samo zbog Beograda", da pregovori nisu "nikakva utakmica na kojoj neko treba da pobedi". On je najavio da će u narednom periodu više boraviti na Kosovu i razgovarati sa albanskim predstavnicima.



Stefanović je naveo da su pitanja telekomunikacije i električne energije, a posebno carinskih pečata, najspornija, jer se tu radi o sukobu dva koncepta. Na pitanje da li će Srbija uspeti u inicijativi da se istraga o trgovini organima prebaci u nadležnost Saveta bezbednosti UN, Stefanović je rekao da je neophodno stvoriti kontrolni mehanizam SB UN, jer postoje jasna ograničenja u mogućnosti sprovođenja istrage koja bi bila ograničena na pravosudni sistem na Kosovu ili isključivo na Euleks.



Proces je sada u inicijalnoj fazi i treba sačekati da se vidi kako će dalje ići, dodao je Stefanović.

Srpski pregovarački tim ne beži od mogućnosti da se razgovara o podeli Kosova, kaže u intervjuu za “Blic” Borko Stefanović, šef srpskog tima u pregovorima o Kosovu.
To praktično znači da će se pregovori neminovno dotaći i pitanja statusa Kosova?

- Mislim da je pitanje statusa u svakoj od tema koje su otvorene u pregovorima. Za sada svaka od strana poštuje svoje viđenje statusa, ali problem nastaje onda kada jedna od strana, najčešće prištinska, insistira na tome da mi damo potvrdu njihovom viđenju statusa. Naš posao u ovom procesu nije da kroz rešenja zidamo strukturu njihove takozvane nezavisnosti, već da rešimo konkretne probleme kroz evropske principe i standarde. Na neki čudan način se potvrđuje da oni koji su se najviše plašili razgovora o statusu, najviše o njemu i pričaju. A poruke iz prošlosti nas uče da su upravo zbog takvog pristupa prethodni pregovori bili neuspešni.
Do sada nijedno od otvorenih pitanja nije rešeno. Koja su pitanja najspornija?
- To su sasvim sigurno carinski pečati, telekomunikacije i električna energija. Radi se o sukobu dva koncepta. Jedan je prištinski koji pokušava da eliminiše Srbiju sa Kosova, i kroz prisustvo kompanija i institucija. S druge strane je naš pristup da se reguiliše sadašnja situacija i stavi u odgovarajući zakonski okvir. Kod električne energije smo dali predlog koji bi našoj kompaniji pravno i formalno omogućio da funkcioniše na KiM, da normalno snabdeva i naplaćuje utrošenu električnu energiju, ali i sistemski uredi snabdevanje severa. Kod telekomunikacija imamo ozbiljan problem, s obzirom na to da Telekomov i Telenorov signal ne funkcioniše južno od Ibra. I tu bi naš predlog trebalo da omogući našoj kompaniji da nesmetano radi na teritoriji KiM. Veoma nam je žao što oko struje i telekomunikacija nismo našli dodirne tačke, jer prištinska strana na funkcionisanje subjekata iz Srbije gleda kao na funkcionisanje nelegalnih subjekata.
 

To praktično znači da carinski pečati ostaju najveći problem?
- Oni su problematični zbog toga što izgled samog pečata ima u svom nazivu prejudiciranje statusa, ali još više jer je prateća carinska dokumentacija urađena na način da promoviše takozvanu kosovsku državnost. Za nas je neprihvatljivo da se atributi takozvane državnosti pojavljuju bilo u grbu, nazivu institucije ili memorandumu tog pratećeg carinskog dokumenta. Iako smo tu na vrlo suprotstavljenim stranama, mislim da postoji prostor da i to pitanje rešimo.
 

Šta očekujete od četvrte runde pregovora?
- Pre svega da se ne otvaraju nove teme, već da pokušamo one stvari koje smo otvorili da sukcesivno rešavamo i zatvaramo. Naročito zato što su pitanja kao što su katastar i matične knjige pred rešavanjem. Očekujemo i aktivnu ulogu EU, naročito kod onih tačaka kod kojih nema približavanja.
 

Koliko će prema vašoj proceni trajati pregovori?
- Nije realno da traju predugo, posebno budući da smo i mi i Priština i EU opredeljeni i da u što kraćem roku rešimo probleme. Ima ih dosta, ali mislim da bismo do kraja godine mogli neka u potpunosti da zatvorimo. To svakako ne podrazumeva nekakve krupnije stvari koje se tiču suštinskog regulisanja odnosa Prištine i Beograda. Ovaj dijalog je pokazao da su pregovori teški i rezultati mali, ali oni ipak postoje. Upornim zalaganjem i novim rešenjima koja na svakom sastanku nudimo do kraja ove godine ili polovine sledeće rešimo neka od najznačajnijih pitanja, a zatim u relaksiranoj atmosferi uđemo u suštinu regulisanja naših odnosa.
 

Hoćemo li uspeti u inicijativi da se istraga o trgovini organima prebaci u nadležnost SB UN?
- Neophodno je stvoriti kontrolni mehanizam Saveta bezbednosti UN jer postoje jasna ograničenja u mogućnosti sprovođenja istrage koja bi bila ograničena na pravosudni sistem na Kosovu ili isključivo na Euleks. Obavili smo konsultacije sa članicama SB, sa svima se konsultovali i sve ih unapred obavestili o tome kako mi vidimo rešenje problema. Proces je sada u inicijalnoj fazi i treba sačekati da se vidi kako će dalje ići.

Izvor: Blic

Kosovska vlada za lobiranje ulaže deset puta više od nas

BEOGRAD - Bivši američki predsednik Bil Klinton i finski nobelovac Marti Ahtisari prihvatili su poziv prištinskih vlasti da lobiraju za priznanje nezavisnosti Kosova, a za posao pojačane diplomatske inicijative čiji je cilj povećanje priznanja Kosova prikupljeno je oko deset miliona dolara, “što je deset miliona puta više od onog što Srbija izdvaja”, kažu za “Blic” izvori iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.




Beograd sa velikom pažnjom prati novu prištinsku lobističku akciju jer bi značajno povećanje priznanja “loše uticalo na političku atmosferu u kojoj se odvija pregovarački proces”.

 

Period do kraja septembra, u kome će dominirati veliki broj važnih multelateralnih sastanaka u kojima učestvuje i većina islamskih i afričkih zemalja koje nisu priznale kosovo, biće kritičan za Srbiju smatraju u srpskom ministarstvu.

 

Kosovski mediji objavili su prethodnih dana da je Priština na putu da finalizuje zvaničnu strategiju za lobiranje i da su glavni protagonisti predstojeće višemesečne diplomastke misije predsednica Atifete Jahjaga, prvi zamenik premijera Bedžet Pacoli i ministar inostranih poslova Enver Hodžaj.


Kako “Blic” saznaje, srpska diplomatija je u “prijateljskim depešama” obaveštena da je Pacoli obezbedio polovinu potrebnih para, odnosno pet miliona, dok je drugih pet obezbeđeno iz albanske dijaspore. Pacoli, nesuđeni predsednik Kosova kome je sada glavno zaduženje lobiranje za nezavisnost, sudeći po srpskim izvorima već je krenuo na turneju koja obuhvata Bangladeš, Pakistan i Šri Lanku, a zatim ide u Afriku.

Izvor: Blic

Бан подржао независну истрагу

Генерални секретар УН Бан Кимун проследио је чланицама Савета безбедности захтев Србије да тело УН покрене истрагу о наводима из извештаја известиоца Дика Мартија о трговини органима на Косову. Кимун подржао независну истрагу.

УН дао подршку независној истрази о трговини органима на Косову по наводима Дика Мартија. Генерални секретар Бан Кимун проследио је чланицама Савета безбедности захтев Србије да то тело УН покрене истрагу по наводима из Мартијевог извештаја.
ban-kimun-527.jpg

"Желео бих да искористим ову могућност да изразим своју подршку темељној, непристаној и независној истрази тих озбиљних оптужби. УН ће у потпуности сарађивати у таквој истрази, уколико би била спроведена" , наводи се писму генералног секретара упућеном председавајућем Саветом безбедности УН.

Бан Кимун је и у најновијем тромесечном извештају о Косову, о којем ће Савет безбедости УН расправљати у четвртак, истакао да је потребна темељна, непристрасна и независна истрага о трговини људским органима на Косову, са снажним програмом заштите сведока и пуном сарадњом свих страна.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић најавио је раније да ће присуствовати редовној седници Савета безбедности УН и да ће се на том састанку разговарати и о иницијативи Србије да истрагу о илегалној трговини органима споведе независно тело са мандатом УН.

Шеф српске дипломатије је рекао да су консултације између чланица Савета безбедности УН о српској иницијативи у току иза затворених врата, али да не очекује да ће на седници 12. маја бити донета коначна одлука.

Hajredin Kuči će razgovarati sa Stefanovićem

Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuči izjavio je da će u četvrtak u svom kabinetu primiti šefa pregovaračkog tima Beograda Borislava Stefanovića za koga će biti priređen državni doček, prenela je danas "Koha ditore".



U Skupštini Kosova nisu planirani susreti sa Stefanovićem.

 Štampa u Prištini opširno i na prvim stranama najavljuje posetu Stefanovića, ističući da će to biti prva poseta nekog zvaničnika Srbije kosovskim insticujama nakon što su one jednostrano proglasile nezavisnost.

 "Više od tri godine posle proglašenja nezavisnosti jedan srpski zvaničnik je u poseti kosovskim državnim institucijama", piše "Koha ditore", dok list "Zeri" navodi da Stefanović "dolazi u Prištinu praznih ruku, i u privatnu posetu".

 "Koha ditore" tvrdi da je Stefanović juče popodne zatražio dozvolu za posetu i da mu je Kuči pozitino odgovorio.

 "Zamišljeno je da se sastane sa nama i sa opozicijom. Primiću ga u svojoj kancelariji", rekao je za "Koha Ditore" Kuči, dodajući da je zahtev Stefanovića da mu se odobri poseta stigao. "Obećao sam da ću mu pozitivno odgovoriti", dodao je on.

 Stefanović neće imati posete u Skupštini Kosova, navodi list i citira predsednika skupštine Jakupa Krasnićija da zvaničnik iz Beograda može da se sastane sa vladinim zvaničnicima, ali ne i u skupštini.

 “U principu, ne mislim da je, pametno da ima sastanke i u skupštini", rekao je Krasnići.

 List "Zeri" prenosi da Stefanović dolazi sam na Kosovo, privatnim automobilom, bez ikakvog obezbeđenja i bez pratnje, te da iz njegovog kabineta saznaje da ovo nije zvanična državna poseta.

 Dnevnik piše da su kosovski zvaničnici "u problemu" da li da dočekaju ili da ignorišu posetu predstavnka srpske vlade.

 "Beogradski pelegrino (hodočasnik)", kako piše "Zeri", posetu državi koju ne priznaje planira da maksimalno iskoristi, pošto je isplanirao da se sastane sa predsednicom (Editom) Jahjaga, zamenikom premijera Kučijem, sa svojom partnerkom u razgovorima Editom Tahiri, kao i sa predstavnicima srpske nacionalne zajednice.

 "To su sastanci u okviru razgovora i smatramo da posetu ne treba tretirati kao zvaničnu", kazali su listu "Zeri" članovi Stefanovićevog kabineta.

 Portparol Edite Tahiri, šefice prištinskog tima u razgovorima sa Beogradom, rekao je da ona nije promenila stav o poseti Stefanovića i da i dalje misli da je "prerano" za takav čin.

 Spremnost da se sastane sa Stefanovićem ranije je izrazio i zamenik premijera i ministar lokalne uprave Slobodan Petrović.

 Pregovori Beograda i Prištine počeli su 8. marta u Briselu i do sada su održane tri runde razgovora, a dogovora o započetim temama nije bilo.

 Nastavak razgovora zakazan je za 17. i 18. maj.

Izvor: Mondo