Kosovo trening kamp za evropsku Belu Al Kaidu

    * Odštampaj
    * Make font size smaller Make font size default Make font size larger

04. mart 2011. 01:15

Kosovski Albanac, napadač na američke vojnike u Frankfurtu, sledbenik je "Abu Bekir Sidika", mudžahedinskog odreda koji deluje na Kosovu a čine ga 30 poznatih terorista među kojima su Špend Kopriva, Muhamed Avdija, Sami Hoti...

Mesto napada u Frankfurtu (AP)

Više terorističkih grupa u Kosovskoj Mitrovici regrutuje "spavače" po Evropi, a jedan od njih je i Frankfurtski ubica, pišu "Večernje novosti".

Stručnjak za terorizam Zoran Dragišić uveren je da je napadač pripadnik „Bele Al kaide“ i da su bezbednosne službe Evrope i SAD registrovale taj deo terorističke organizaciju i izvor realne opasnosti po Stari kontinent, koja bi mogla da ugrozi bezbednost na jugu Srbije, a potom i šire.

Beogradski dnevnik prenosi da su teroristi "Abu Bekir Sidika" 1. decembra 2003. godine u severnom dijelu Kosovske Mitrovice postavili bombu velike razorne moći na pedesetak metara od studentskih domova i igrališta Srednje tehničke škole "Mihajlo Petrović Alas", ali su je demontirale specijalne jedinice policije Unmika.

"Većina boraca su iz redova OVK. U Kosovskoj Mitrovici je krajem devedesetih pod optužbom za terorizam osuđena grupa pripadnika Al kaide, među kojima Ekrem Avdiju, Hedžmadin Lauš i Špend Kopriva, koji su delovali u Bošnjačkoj mahali (u severnom dijelu Kosovske MItrovice)", kaže Dragišić i dodaje da su oni 2001. godine, zajedno sa drugim teroristima iz OVK, pušteni na slobodu pod pritiskom, pre svega SAD.

Po izlasku iz zatvora Ekrem Avdija je nastavio da vodi "Kosovski islamski biro", osnovan januara 1998. u Kosovskoj Mitrovici uz pomoć Saudijske Arabije, koji i danas služi kao maska za dostavljanje finansijskih sredstava, ideološko pridobijanje i regrutovanje lica muslimanske veroispovjesti za džihad.

Dragišić je rekao da se ispostave ove organizacije nalaze se širom KiM, a njihovi "spavači" raspoređeni su po svim zapadnoevropskim zemljama.

Profesor na Fakultetu bezbednosti Darko Trifunović još 2004. godine upozorio je da je upravo Avdija (poznat kao Abusheib) na čelu kosmetskog krila Al kaide, koje nosi naziv "Abu Bekir Sidika".

Diplomac Teološkog fakulteta iz Medine, stipendista Saudijske Arabije, Avdija se pročuo kao kursista terorističkih kampova "Host" u Avganistanu i "Abu Bekir Sidik" u Jablanici kod Tešnja, u BiH.

"Odred kojim je komandovao Avdija osnovan je uz pomoć Abdulaha Duhajmana, rukovidioca navodne humanitarne organizacije `Biro za islamski poziv` koja je djelovala u BiH, direktno finansirana od Saudijske Arabije.

Duhajman je danas u zatvoru u Alžiru i identifikovan je kao jedan od ljudi Osame bin Ladena", navodi Trifunović.

On kaže da "Abu Bekir Sidik" sačinjava 30 terorista među kojima su Špend Kopriva, Muhamed Avdija, Sami Hoti, Alija Hoti, Besim Ismailji, Sami Hoti, Ertan Bitići, Ahmet Hodža, Ljuljazim Imeri, Nedžmedin Lauš, Arif Krasnići.

Ministar unutrašnjih poslova njemačke pokrajine Hesen Boris Rajn saopštio je da je ubica dvojice Amerikanaca u Frankfurtu radikalni islamista.

Tužilaštvo Nemačke i zvanično je potvrdilo da je ubistvo dvojice Amerikanaca delo međunarodnog terorizma, a terorista Arif Uka (21), Albanac poreklom iz Kosovske Mitrovice, nije bio sam, tvrde nemački mediji, pišu Novosti.

(Srna)

Stejt department: Podrška Srbiji u borbi protiv droge
FoNet | 04. mart 2011. 09:16 > 10:45 | Komentara: 3

SAD podržavaju napore vlasti Srbije u borbi protiv krijumčarenja droge i pozitivno ocenjuju njen angažman u razvoju regionalne policijske saradnje, navodi se u izveštaju upućenom američkom Kongresu. Stejt department: Kosovo na putu droge
Arhiv VN Zgrada Stejt departmenta

Arhiv VN Zgrada Stejt departmenta
Srodne vesti

    * Održan skup u Stejt departmentu
    * SAD: Duboko zabrinuti zbog napada na hrišćane
    * Stejt dipartment upozorava Vikiliks
    * Srpska ne da policiju
    * Hoće Srpskoj da otmu nadležnosti

SAD podržavaju napore vlasti Srbije u borbi protiv krijumčarenja droge i pozitivno ocenjuju njen angažman u razvoju regionalne policijske saradnje, navodi se u izveštaju koji je Stejt department podneo američkom Kongresu.

SAD će nastaviti da podržavaju napore srpskih snaga reda u borbi protiv krijumčarenja droge u zemlji i regionu, ističe se u godišnjem Izveštaju o međunarodnoj strategiji za kontrolu narkotika i dodaje da Vlada Srbije preduzima mere na poboljšanju domaćih kapaciteta za borbu protiv trgovine drogom.

Stejt department napominje da su Vlasti Srbije, koja je i dalje značajna zemlja tranzita droga, učinile značajan napor i posvetile resurse za jačanje regionalne policijske saradnje, iako je, kako navodi, potrebna efikasnija saradnja sa Kosovom i Euleksom.

Vlada Srbije značajno je poboljšala policijsku saradnju sa susednim državama, prihvatajući da je regionalna saradnja ključna u borbi protiv krijumčarenja i drugih oblika transnacionalnog kriminala, konstatuje se u izveštaju i podseća da je prošle godine na regionalnoj konferenciji potpisan sporazum da se u Beogradu uspostavi regionalna kancelarija za razmenu informacija i komunikacije u vezi sa istragama o prekograničnom kriminalu.

Saradnja sa Kosovom je značajan izuzetak, ocenjuje se u izveštaju, uz podsećanje da Srbija ne sarađuje direktno sa prištinskim vlastima, već da su potpisani sporazumi sa Euleksom o policijskoj saradnji.

*****
STEJT DEPARTMENT: KOSOVO NA PUTU DROGE

Kosovo je tranzitno područje za avganistanski heroin na putu za EU, a ima i samo sve veći problem s narkoticima, ističe se u izveštaju Stejt departmenta koji je upućen američkom Kongresu.

Kosovo se suočava sa izazovima u borbi protiv krijumčarenja droge "zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine", navodi se u godišnjem izveštaju o međunarodnoj strategiji za kontrolu narkotika.

Istovremeno se konstatuje da kosovska policija ima ogranične resurse, a borba protiv droge joj je na niskoj lestvici prioriteta.

U izveštaju se napominje da Kosovo nije značajan proizvođač narkotika, već da preko njegove teritorije prolazi heroin koji stiže preko Turske, kao i kokain i marihuana preko crnogorskih i albanskih luka, na putu za Evropu. Tu se droga prepakuje i transportuje dalje.

Stejt department primećuje da je, s obzirom na količinu koja se švercuje, bilo malo hapšenja, uglavnom pojedinaca zbog posedovanja manje količine droge, a postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine.

polako će se okrenuti ćurak,a onda buuuhhhggaaaaaa 

Sutra počinje dijalog Beograda i Prištine

07. mart 2011. | 12:55 13:22

Izvor: Beta

Dijalog Beograda i Prištine koji počinje sutra u Briselu, uz dobre usluge Evropske unije, usredsrediće se na tri polja - vladavinu prava, slobodu kretanja i regionalnu saradnju.

To je danas novinarima u Briselu rekao visoki zvaničnik Evropske komisije koji je želeo da ostane anoniman.

On je podvukao da je cilj dijaloga Beograda i Prištine da se poboljša sveukupna saradnja na Zapadnom Balkanu i da se ceo region približi Evropskoj uniji.

Prva runda dijaloga biće održana u dva dela, u utorak popodne i sredu prepodne.

Sastanci će se održati u uredu Roberta Kupera, specijalnog savetnika Evropske službe za spoljno delovanje, evropske diplomatije na čijem je čelu Ketrin Ešton.

Kuper će u ime EU predsedavati sastancima i predlagati dnevni red.

Delegaciju Beograda predvodće politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borislav Stefanović, a Prištine zamenica premijera Kosova Edita Tahiri.

Pre početka sastanka visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izdaće saopštenje kojim će, prema rečima zvaničnika Evropske komisije, snažno podržati dijalog Beograda i Prištine i postavljene ciljeve.

Ešton je u intervjuu za dašnju Politiku izjavila da će prioritet razgovora Beograda i Prištine biti rešavanje praktičnih problema i poboljšavanje svakodnevnog života na Kosovu dodajući da su ti razgovori od ključne važnosti za evropsku perspektivu regiona.

Šef pregovaračkog tima Srbije za dijalog sa Prištinom Borislav Stefanović ranije je najavio da će se na dnevnom redu prvo naći pitanja telekomunikacije, katastara, avio saobraćaja, kao i pitanja o pečatima Carine Kosovo.

Priština očekuje da se sa Beogradom razgovara isključivo o tehničkim pitanjima, bez zadiranja u pitanja suvereniteta i nezavisnosti Kosova.
Tači: Razgovori sa Beogradom korak evropskog Kosova


Premijer Kosova Hašim Tači rekao je danas pred poslanicima skupštine da najavljeni razgovori između Prištine i Beograda predstavljaju korak evropskog Kosova ka početku normalizacije odnosa među susedima - Kosovom i Srbijom.

"Prvi put predstavnici Kosova će biti ravnopravni sa predstavnicima Srbije, kao dve nezavisne i suverene države", rekao je Tači i istakao da se tehnički dijalog vodi zarad poboljšanja života građana Kosova i stabilnosti u regionu, kao i zarad otvaranja puta evropskih integracija.

"Pitanje nasleđenih problema je neizbežno pitanje, pitanje nestalih i dokumentacije. Tehnički dijalog će imati za zadatak normalizaciju međudržavnih odnosa", rekao je on.

Tači je istakao da je status Kosova neupitan i da se o njemu ne može razgovarati.

Razgovor između Prištine i Beograda je u skladu sa Rezolucijom Generalne skupštine UN koju je Skupština Kosova u prethodnom sastavu pozdravila, rekao je kosovski premijer.

On je od poslanika zatražio konkretne predloge kako bi se predlog rezolucije koji je podnela poslanička grupa njegove Demokratske partije Kosova poboljšao i obogatio.

Poslanici Skupštine Kosova u raspravi koja se danas vodi o razgovorima između Prištine i Beograda imaju različite stavove, zavisno od partijske pripadnosti.
Vorlik: SAD podržavaju pregovore Beograda i Prištine


Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik izjavila je danas da SAD podržavaju početak dijaloga Beograda i Prištine kojim bi trebalo da se reše ključna pitanja.

"Veoma je važno da pregovori počnu i da obe strane reše pitanja koja će pomoći poboljšanju uslova života za ljude u Srbiji i na Kosovu", kazala je ona novinarima u Beogradu na skupu o pristupu informacionim i komunikacionim tehnologijama.

Amdasadorka SAD je izrazila uverenje da će obe strane ove sedmice sesti za sto u Briselu sa dobrom voljom i optimizmom.

"SAD će pružiti punu podršku pregovorima i obema stranama žele uspešne pregovore", rekla je Meri Vorlik.

Prelec: Poseban status za sever Kosova


Siguran sam da će severni deo Kosova dobiti poseban status, odnosno da će imati veoma široku autonomiju, rekao je u intervjuu za Koha ditore direktor za Balkan Međunarodne krizne grupe (ICG) Marko Prelec.

Prema njegovim rečima, takvo rešenje spreman je da prihvati čak i premijer Kosova Hašim Tači i autonomija za sever sigurno će biti prihvaćena.

- Mislim da će do toga doći u nekoliko narednih godina - rekao je Prelec i dodao da stepen autonomije treba da definišu dve strane u pregovorima, pri čemu Kosova zauzvrat mora da dobije priznanje Srbije.

- Ukoliko sever ne dobije autonomiju, stanje će biti sve gore. Ponovo ćemo gledati scene nasilja, ili ćemo dobiti zamrznuti sukob, sličan onom na Bliskom istoku. To bi bila velika nesreća - rekao je Prelec za Koha ditore.

U razgovoru za list Ekspres, Prelec je rekao da će dijalog Srbije i Kosova na žalost trajati više godina, a krajnji cilj je potpuna normalizacija odnosa i međusobno priznanje.


Politički predstavnici Kosova saopštili su da se ne slažu sa izveštajem Međunarodne krizne grupe.

Tako je predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići rekao da nije prihvatljiv nijedan predlog koji ugrožava teritorijalni integritet, piše Koha ditore.

- Kosovske institucije, narod i političari sa Kosova već su napravili bolan kompromis prihvatanjem plana Ahtisarija i usvajanjem važećeg ustava Kosova. To je najviše što možemo da ponudimo - rekao je Krasnići.


Zamenik premijera Hajredin Kuči takođe kaže da je za kosovske instucije neprihvatljiv svaki predlog koji izlazi iz okvira Ahtisarijevog plana i dodaje da je to najveći kompromis.


I opozicija protiv, najoštrije kritike iz Pokreta samoopredeljenje

Koha ditore piše da se sa izveštajem ICG ne slažu ni opozicione partije.

Prema rečima Kujtima Šalje iz Demokratskog saveza Kosova, problem severa je unutrašnje pitanje Kosova, dok priznavanje države spada u domen spoljne politike.

Najoštriji je bio zamenik predsednika Skupštine Kosova Glauk Konjufka iz Pokreta samoopredeljenje, koji tvrdi da ICG služi interesima Srbije.


Izvor

Sedam godina od progona Srba sa KiM

KOSOVSKA MITROVICA -

Sedam godina od martovskih nereda na Kosovu i Metohiji, u kojima je u nasilnim demonstracijama albanskih ekstremista poginulo 19 ljudi, a više od četiri hiljade nealbanaca proterano, inspiratori tih događaja još nisu kažnjeni, a Srbi u pokrajini, i pored činjenice da je regulisanje srpsko-albanskih odnosa vraćeno za pregovarački sto, i dalje žive u nesigurnosti, uprkos prisustvu međunarodnih snaga.

Vlasti u Beogradu, i pored konstruktivnosti koju iskazuju u obnovljenom dijalogu sa političkim predstavnicima Prištine, ne zaboravljaju događaje od 17. marta 2004. a nastoje da ih ne zaboravi ni međunarodna zajednica.

Srbima ostaje da žale

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić će, tako, danas na Viton koledžu u Čikagu održati govor posvećen upravo nasilju kojem je pre sedam godina bilo izloženo nealbansko stanovništvo na Kosovu.

Državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je juče Tanjugu da je situacija u južnoj srpskoj pokrajini u ovome trenutku prilično mirna i da je, u svetlu pregovora Beograda i Prištine, malo verovatno da može doći do nasilja takvog obima i pogroma Srba.

Ivanović, ipak, konstatuje da ti događaji nisu do kraja istraženi, niti su pohapšeni organizatori, inspiratori i ideolozi nasilja, to jest oni koji su nameravali da u političkom smislu kapitalizuju efekte napada na srpsko stanovništvo.

"Ako su na slobodi i nisu kažnjeni, pretpostavljam da su ohrabreni da još uvek razmišljaju o takvom načinu rešavanja međuetničkih i političkih problema. To je ono što brine", istakao je Ivanović.





Ivanović je ocenio da je, sa aspekta albanskih nacionalista na Kosovu, 17. mart 2004. godine uspeo jer je domove moralo da napusti oko 4.100 Srba, od kojih se nijedan nije vratio natrag.

"Ispražnjen je Obilić, deo Kosova Polja, selo Svinjare. Oni kojima su kuće zapaljene i koji su oterani duž puteva Priština-Uroševac, odnosno do Lipljana, nisu se nikada vratili. S tog aspekta, mislim da je taj vojni plan, a to je nesumnjivo bio dobro pripremljen vojni plan, dao rezultat", rekao je Ivanović.

"Nama ostaje da žalimo što međunarodna zajednica nije to prepoznala i što nije shvatila da se na ovaj način promoviše sila i nasilje kao sredstvo za rešavanje međuetničkih problema i to, nažalost, u velikom prisustvu međunarodnih predstavnika. To je ono što je za duboko žaljenje i samim tim prouzrokuje dodatno nepoverenje Srba u dobronamernost međunarodne zajednice", dodao je Ivanović, koji je bio očevidac događaja 17. marta 2004. godine.

Parastos u crkvi Svetog Nikole u Prištini

Vladika raško-prizrenski i kosovskometohijski Teodosije sa sveštenstvom eparhije služiće danas u crkvi Svetog Nikole u Prištini parastos žrtvama nasilja albanskih ekstremista.

Direktor Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković rekla je da će danas, kao znak sećanja na stradanja u martu 2004. godine, zaposleni u toj zdravstvenoj ustanovi organizovati skup i odati poštu nastradalima.

Nepoverenje ka međunarodnoj zajednici

On je dodao da su posle toga usledila uveravanja da se mnogo toga promenilo u koncepciji delovanja, pre svega, Kfora, ali i drugih međunarodnih snaga, što bi trebalo da ulije sigurnost srpskoj zajednici.

Međutim, rekao je Ivanović, Srbi su nepoverljivi jer imaju dosta loša iskustva u poslednjih 11 godina, i stoga nije lako uspostaviti njihovo poverenje u međunarodne misije, iako su one jedine na koje se srpsko stanovništvo može osloniti.

I potpredsednik Skupštine zajednice opština Kosova i Metohije Marko Jakšić smatra da su martovskim nasiljem Albanci ostvarili ono što su želeli - brojna sela i naselja etnički očišćena od Srba.

Jakšić je Tanjugu kazao da je žalosno to što je malo onih koji su odgovarali za to i da "se zna da su organizatori zločina iz albanske političke vrhuške koji su nasiljem i zločinima ostvarili svoje političke ciljeve".



Novinar i analitičar Živojin Rakočević kaže za Tanjug da je 17. mart 2004. srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji vratio decenijama unazad, i da su stoga decenije potrebne da se samo određeni segmenti života Srba obnove i uđu u normalne tokove.

"Nikad se, međutim, neće obnoviti umetnost crkve u Prištini, nikad se neće naći knjige, zvona, ikone koje su tog dana nestale. Nikad se neće vratiti ni privid mira koji se očekivao sa onolikom međunarodnom zajednicom nakon svih nevolja koje su pritisle prostor Kosova i Metohije", rekao je Rakočević, inače član Republičke radiodifuzne agencije.

On ukazuje da treba voditi računa o specifičnoj klimi koju na Kosovu oblikuju, "uslovno rečeno, prosti ljudi i ljudi koji deluju van institucija, koji govore - Srbi nam ponovo odlučuju, ponovo pregovaraju o našoj sudbini", a takvi stavovi uvek mogu biti generator novog nasilja.

Etnički očišćeno šest gradova i devet sela

Danas se navršava sedam godina od albanskog nasilja na Kosovu i Metohiji kada su se na meti našli Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje Srpske pravoslavne crkve, a iz domova proterano više od 4.000 ljudi.

U talasu albanskog nasilja 17. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba - od toga osam Srba i 11 Albanaca, dok se još dvoje Srba još vode kao nestali.



Za samo dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu od napada. Uništena su i 72 vozila UN.

Proterano je više od 4.000 Srba i drugih nealbanaca, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škole, domovi zdravlja, pošte.

Posebna meta Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda, pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture.

Srušeni su i manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena; u Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka:"Smrt Srbima".

Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja, pri čemu nisu pošteđene ni grobnice Svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu.

U crkvama je nestalo ili oštećeno više od 10.000 vrednih freski, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba na KiM.

Povod za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar kod Zubin potoka i tako trojicu oterali u smrt.

Izvor: RTV

SEDAM GODINA OD POGROMA NAD SRBIMA NA KOSMETU
Smrt sam čekala u beloj košulji

Lepo sam se spremila da dočekam zlo, kaže Mitra Reljić koja je bila i ostala jedini profesor iseljenog Univerziteta u Prištini koji živi u svom gradu




Iz zidova se širi toplina, ostaci srušenog krova održavaju žar u uglovima, mešaju se mirisi boja, kreča, drveta, sagorelog crepa, voska i tamjana. Noge nam propadaju u gomile otpada koji puca i odjekuje u spaljenoj crkvi Svetog Nikole u Prištini. Na mestu najveće vrednosti ovog hrama, između otpada izbija poneki modri plamen. To dogoreva jedan od najlepših ikonostasa pravoslavnog sveta. Nestaje duborezački majstorski rad Debarske škole, u pepeo se – ispod naših nogu – lagano pretvaraju stotine likova, motiva i kompozicija. Tu iza na kamenom oltarskom prestolu, pretvoren u crnu mrlju „razlio” se srebrni krst – još jedan ovakav čuva se u Hilandaru.

Prebacujemo se s jedne na drugu nogu, obuća počinje da gori, iza nas ostaju samo zidovi i freske bez boja. Jedan sloj je otpao, a ispod njega su se pojavio neki stariji i zaboravljeni sivi živopis.

„Dobro ljudi, što ste se toliko zadržali? Znate da sam ovamo došao bez dozvole”, kaže u strahu vozač UN vozila koje nas je prevezlo do hrama. Njegov kolega američki Unmik policajac ubio je ovde jednog Albanca dok su spasavali sveštenika Miroslava Popadića iz njegovog zapaljenog doma. Godinama zaboravljen od crkvenih i svetovnih vlasti ovaj izuzetni čovek je čuvao i tešio svoju pastvu, na gomile je, uz crkveni zid, stavljao kamenje kojim su gađali crkvu i njega. O vratu je nosio pištaljku i trubu na gas. Time ga je „zadužio” Kfor kako bi dizao buku i tako se štitio od napadača. Parohijska kuća je gorela, a on je u podrumu čekao hoće li do njega pre stići vatra ili policija.

Nikada u istoriji Srpske pravoslavne crkve, kao u dva dana 17–18. marta 2004. godine, nije takvom brzinom i takvim obimom stradalo više svetinja. Etnička stihija je bukvalno počistila hramove, stradale su reprezentativne freske, na crno tržište došao je veliki broj vrednih ikona, potpuno su uništene biblioteke i vredne knjige, crkvena zvona završavala su kod otkupljivača starog gvožđa, sistematski su, u prisustvu međunarodne zajednice, uklanjani ostaci ranije uništenih objekata. Srbi po gradovima, gube i ono malo sadržaja neophodnog za opstanak. Spisak svega uništenog nikad neće biti sačinjen, jednom važnom delu života nanet je razorni udarac.

„Obukla sam belu košulju i lepo se spremila da dočekam zlo”, priča o „svom 17. martu” profesorica Mitra Reljić. Ostala je, i bila jedini profesor iseljenog Univerziteta u Prištini koji živi u svom gradu. Potpuno je ignorisala savete da ne odgovara na telefonske pozive što bi moglo „otkriti njen položaj”, pratila je kako talas nasilja ide prema njoj. Nekoliko stotina metara dalje, iz zgrade „JU programa” dramatično su evakuisani stanari jedinog objekta gde su većinom živeli Srbi. Stanovi su počeli da gore i zgrada je uništena. Mitru su do zuba naoružani vojnici, gotovo izneli iz zgrade i smestili u sabirni centar za raseljene iz Prištine, Obilića, Kosova Polja...

Nestajala su srpska sela, romska i aškalijska naselja, a gradski život je uništen u najvećoj mogućoj meri. Dobro organizovana i usmeravana masa pronalazila je po gradovima srpske kuće i stanove i dokrajčila ono malo života što se održao posle etničkog čišćenja 1999. godine. Mediji, nakon lažne vesti Televizije Kosova da su stradalu albansku decu u reku Ibar naterali Srbi, nastavljaju da na lokalu pojačavaju nasilje. Ekipa TV Besa iz Prizrena u zapaljenom manastiru Svetih Arhangela snima kosti iz srednjeg veka, iskopane pedesetih godina prošlog veka, i objavljuje da su to kosti Albanaca koje su Srbi pobili 1999. godine. Sve što je povezala sa Srbima rulja je pretvorila u plamen i devastirala. Prizrenski Srbi su preseljeni u bazu nemačkog Kfora.

„Sve vreme dok su me tukli, moj mačak je bio pored mene. Nije me ostavljao, ne znam gde je, možda me traži”, ponavlja učiteljica Dobrila Dolašević. Sedi na vojničkom krevetu, na jastuku joj knjiga „Poslednja ljubav u Carigradu”.

Svaki detalj života je obesmišljen, hiljade sitnica orijentalnog grada, lokalni maniri i gospodska pristojnost, izgubila se svest da drugačiji treba da postoji. Martovski pogrom je do temelja ugrozio egzistenciju Srba na Kosovu i Metohiji; do besmisla poništio njihovu kulturu i gradski život; na rub propasti doveo, njegov najvitalniji segment – Srpsku pravoslavnu crkvu; potpuno se profilisao u kolektivnoj svesti kao stradanje nemoćnih i nezaštićenih.

Do 17. marta 2004. godine najmoćnije zemlje međunarodne zajednice imale su rezervisan stav prema kosovskoj nezavisnosti, tog dana su odlučile da priznaju nezavisno Kosovo.

U Prizrenu je danas ostalo 18 Srba, oni više ne veruju nijednoj instituciji, oni su preživeli svaki vid poniženja, oni znaju da jedino svetinje koje je obnovljena crkva počinju da vraćaju nadu u normalan život.

Ovog 17. marta, sedam godina kasnije, dva mlada sveštenika sa porodicama ponovo služe u Prištini. Iza zida što razdvaja dva sveta, u dvorištu obnovljene crkve Svetog Nikole u Prištini, igra se bezbrižno svešteničko dete, daleko od svakog zla.

 Živojin Rakočević

-----------------------------------

Žrtve i kazne

Organizatori nasilja su i dalje van domašaja pravde, suđeno je samo nekim počiniocima zločina, mediji su dobili simbolične kazne koje nisu realizovane. U pogromu je ubijeno 19 ljudi, povređeno oko 900, a proterano ih 4.000. Uništeno je oko 900 objekata, uključujući i 35 crkava i manastira, deo raseljenih Srba još živi u privremenim smeštajima.

-------------------------------------

Parastos u Prištini

Episkop raško-prizrenski i kosovskometohijski Teodosije sa sveštenstvom Eparhije služi danas parastos žrtvama martovskog pogroma u hramu Svetog Nikole u Prištini u 12 sati. „Ova crkva, jedna od žrtava 17. marta, danas je obnovljena i stavljena u liturgijsku funkciju, u nju se vratio život i kao takva ona zauzima jedno od najvažnijih mesta u životu Eparhije”, kaže za „Politiku” episkop Teodosije.
objavljeno: 17.03.2011.

Izvor: Politika

Amerika imala poverenje u Ahtisarija

Vašington imao veliko poverenje u Martija Ahtisarija u vreme kada su diplomatski napori u vezi sa Kosovom bili najintenzivniji, navodi se u diplomatskoj depeši koju je objavio "Vikiliks". Prema američkoj proceni, Ahtisari je bio čvrst pregovarač, koji bi saterao uza zid ostale koji učestvuju u razgovorima.

Sjedinjene Američke Države su 2006. godine, u vreme kada su diplomatski napori u vezi sa Kosovom intenzivirani, imale veliko poverenje u Martija Ahtisarija, navodi se u depeši poslatoj iz američke ambasade u Beču u Vašington, 15. novembra 2006. godine.
marti-ahtisari-527.jpg

U depešama Stejt departmenta, koje je objavio Vikiliks, a prenosi finski list Helsingin sanomat navodi se da je Stejt department stavio Ahtisarija na listu ljudi kojima šalje svoje poruke i omogućio mu uvid u 90 dokumenata u vezi sa Kosovom.

"Međutim, poverenje nije bilo stopostotno. Postoji 20 izveštaja u koje Ahtisari nije smeo da ima uvid. Poruke u kojima se kaže da Ahtisariju nije dozvoljeno da vidi dokumenta često se odnose na Evropsku uniju", navodi finski list.

U depeši Stejt departmenta iz novembra 2006. godine piše da specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Ahtisari nastoji da preokrene nabolje situaciju na Kosovu.

"Ovaj zadatak je ogroman i Ahtisari prelazi kilometre i kilometre obavljajući ga. Odmetnička srpska pokrajina teži nezavisnosti, a diplomatski svet očajnički traži izlaz. Na potezu je Ahtisari i njegov plan", navodi se u depeši.

Helsingin sanomat prenosi i da je Ahtisari, za sada, daleko najpominjaniji Finac u dokumentima koja su procurela iz američkog Stejt departmenta, jer se njegovo ime pojavljuje 1.167 puta, a broj je i veći "ako se uzmu u obzir poruke u kojima je Ahtisarijevo prezime pogrešno napisano".

Prema američkoj proceni, Ahtisari je bio "čvrst i tipično direktan" pregovarač, "koji bi saterao uza zid ostale koji učestvuju u razgovorima".

Finski list prenosi i da je bilo napetih trenutaka između Ahtisarija i Srba kojima je gubitak Kosova teško pao.

"Prema izveštaju američke misije pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku (18. maja 2006. godine), tadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Drašković se žalio da zapadne zemlje kažnjavaju Srbiju zbog akcija koje je preduzimao bivši srpski lider Slobodan Milošević", navodi finski list.

Kazna zbog Miloševićevih postupaka

List piše i da je Ahtisari odgovorio da su Srbi u procesu negiranja - "kada oni poput Draškovića kažu: 'Mi ne bi trebalo da budemo kažnjeni zbog Miloševićevih postupaka', on odgovara - 'Niti treba da budete nagrađeni zbog njih'".

Helsingin sanomat piše i da je Rusija bila kritična prema Ahtisariju, kao i da je to osećanje bilo uzajamno.

U decembru 2006. godine Ahtisari je razgovarao sa američkom ambasadorkom u Helsinkiju Merilin Ver. Prema depeši koja opisuje susret, Ahtisari je rekao da su srpski i ruski otpor nezavisnosti Kosova pokazatelj "žalosne procene", prenosi list.

Ahtisari je verovao da se ruski predsednik Vladimir Putin plašio "smanjivanja pravoslavnog sveta" i pojave "male muslimanske države na Balkanu", navodi finski list.

Prema depešama Stejt departmenta, Ahtisari se i u nekim zemljama članicama EU suočio sa protivljenjem nezavisnosti Kosova.

U depeši poslatoj iz Madrida 17. oktobra 2006. godine, piše da se jedan visoki zvaničnik španskog Ministarstva spoljnih poslova žalio američkim diplomatama na Ahtisarija, opisavši ga kao nekog ko je hteo da se oslobodi Kosova "kako mu se ne bi obilo o glavu godinu dana kasnije"


ovako komentariše ovaj tekst jedan europajac:

Re:nobelovac

I Ivo Andric bio nobelovac,a sta je on radio?
Ne uspeli Memorandum za unistavanje citavog naroda? Sigurno nije mu uspelo jer on pokusao da unisti a Ahtisari da spasi jednu naciju!
Tu je razlika

Запад припрема подлогу за поделу Косова?
Тагови: Косово, Ставови, Данас на Балкану, Друштво, Коментари

   
17.03.2011, 18:49
Photo: EPA
   
Одштампајте прилог    Испричајте пријатељу    Додати на блог

Међународна кризна група која одражава расположења западног, у првом реду америчког естаблишмента, посаветовала је албанским властима у Приштини да искористе преговоре са Београдом који су започети како би изјавила да одустаје од претензија на север Косова и самим тим покушала да постигне признање своје независности од стране Србије. Север се не налази под ефикасном контролом Приштине већ две деценије, његово разбацано и претежно сеоско становништво једнако одбацује интеграцију у Косово, стоји у последњем реферату организације, који позива албанску страну да испољи флексибилност. До сада Запад није тако отоврено подизао питање поделе Косова.

Кључни став реферата на 31. страну јесте признање немогућности међународне заједнице да постигне главне циљеве на Косову – да не допусти ескалацију насиља, да се супротстави промени граница покрајине и да омета претварање косовског конфликта у замрзнути. Ова три циља потврдио је у дцембру 2010. године представник ЕУ у Приштини Питер Фејт. И сада Међународна кризна група, у чије руководство улазе такви субови америчке политике као што је бивши амбасадор САД уРусији Томас Пикеринг и финансијски експерт Џорџ Сорос, проглашава немогућност достизања сва три циља истовремено. По њиховом мишљењу, проблем косовских Срба не може се решити без примене силе или промене граница. Управо последње је за ауторе реферата најмање зло.

Признање не само могућности, већ и принудне неопходности поделе Косова отвара нови правац у преговорима о Косову и може да сведочи о томе да Запад опипава терен – при чему ово опипавање је упућено не само Приштини и Београду, већ и Москви. Јер проблем Срба који живе у околини Косовске Митровице превише је озбиљан да би се и даље игнорисао, рекоа је у интервјуу за радио Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.

Постоје озбиљне ослове да се претпоставља да ће власти Приштине покушати да избегну не само поделу Косова, већ и пружање његовим северним деловима шире аутономије. Јер управо тамо се налазе основни рударски капацитети и предузеће обојене металургије које, као је сигурна Приштина, треба да постану економска база независности Косова. Осим тога, могућа подела Косова, па још и дозвољена од стране САД и ЕУ, неизбежно ће променити распоред снага у другим сличним конфликтима. Између осталог, међународној заједници ће бити теже да реши проблем подељеног Кипра. Па и јединству Босне и Херцеговине и Македоније дата варијанта не наговештава ништа добро, мишљење је нашег експерта Александра Карасјова.

Треба истаћи да је Запад почео критичније да се односи према албанским властима на Косову, о чему сведоче и хапшења, извршена последњих дана од стране мисије ЕУ у Приштини. Међу ухапшенима, оптуженима за антистрпске злочине је заменик председника владајуће Демократске странке Ксоова Фатмир Лимај. 2005. године њега је Хашки трибунал ослободио, мада сада његов случај може бити поново разматран.
На ову тему

Jeremić: Za nas Srbe, Kosovo je kao vazduh koji dišemo
Vesti - Srbija | Tanjug | 17 mart 2011
vuk jeremic

Srbija je nakon užasnog pogroma Srba sa Kosova smogla snage da stavi tačku na nasilje i isključivo diplomatskim sredstvima čini sve kako bi se oduprla jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, izjavio je danas ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić na koledžu Viton, najprestižnijoj akademskoj instituciji evangelističkog hrišćanstva.

Od 17. do 19. marta 2004. godine, više od 50.000 kosovskih Albanaca učestovalo je u osmišljenoj i dobro organizovanoj kampanji etničkog čišćenja Srba, rekao je šef srpske diplomatije.

Za manje od 72 sata, zapaljeno je 35 crkava i manastira od kojih mnogi potiču iz 14. veka ili ranije, čime su oni nepovratno izgubljeni za čovečanstvo. Ubijeno je na desetine ljudi. Više stotina je ranjeno. Hiljade domova i radnji sravnjeno je sa zemljom. Više od 8.000 kosovskih Srba proterano je sa svojih ognjišta.

Prema njegovim rečima, sećanja nas ponekad navode na očajanje, ali naša pravoslavna vera nam nalaže da odbacimo očajanje i prigrlimo nadu. "Pamtimo pogrom, pamtimo čoveka koji se upinje da sa crkve u Podujevu odlomi krst. Pamtimo i onu masu ljudi koja mu aplaudira na uspehu. Ali dok pamtimo, moramo i zadržati nadu i verovati da će doći zora i odagnati tamu", rekao je on.

Jeremić je rekao da je Srbija nakon užasnog pogroma iz marta 2004. godine, smogla snage da stavimo tačku na ciklus nasilja jer mržnja najviše pogadja onoga ko mrzi.

"Kosovski problem se suštinski svodi na borbu za identitet. Za nas Srbe, Kosovo je kao vazduh koji dišemo. Ono je žila kucavica naše kulture i kolevka naših najdragocenijih svetinja. Kosovo je zemlja na kojoj je stotine hiljada naših predaka položilo život, braneći otadžbinu i slobodu", istakao je Jeremić. "Kosovo je naš Veli Fordž i Jorktaun, naš Alamo i Getisburg, naš Perl Harbur i Ivo Džima - sve u jednom. O njemu noću sanjamo, i za njega se molimo u crkvi. Ono je 'zenica našeg oka,' i naš Jerusalim", istakao je šef srpske diplomatije.

On je naveo da se demokratska Srbija svom snagom odupire jednostranom proglašenju nezavisnosti koristeći isključivo mirna i diplomatska sredstva i da nikada, ni pod kakvim okolnostima, neće priznati secesiju, direktno ili indirektno.

Prema njegovim rečima, protekle tri godine su pokazale da ne postoji alternativa kompromisnom rešenju, do kojeg se može doći samo pregovorima i da je dijalog jedini put do mira na Kosovu. "Razgovori koji su konačno započeli pre nekoliko dana predstavljaju dobar početak", naveo je Jeremić i dodao da "rezultati neće izostati, ukoliko obe strane pokažu dobru volju, i ako istinski pokušaju da pronadju konstruktivna rešenja, što će voditi ka obostrano prihvatljivom, sveobuhvatnom kompromisu", rekao je Jeremić.

Prema njegovim rečima, konačni ishod dijaloga treba da bude istorijski mir izmedju Srba i Albanaca, utemeljen na istinskom pomirenju jer bez pomirenja neće biti stabilne i bezbedne budućnosti za naš deo Evrope.

Хуманитрана изложба фотографија са Косова и Метохије аутора Јовице Вратнице биће одржана у периоду од 24. марта до 1. априла у Парохијском дому Храма Св. Саве на Врачару.
Поред фотографија посетиоци ће моћи да купе и вино из Дечана и Велике Хоче и ручне радове жена са КиМ, као и да помогну на други начин преосталом становништву Косоваи Метохије.
http://udruzenje.jefimija.net/index.php?option=com_content&view=article&id=421:Humanitrana-izlozba&catid=104:%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5