Aleksandar Grejam Bel upozorava GTR

22-567

Lako je danas biti grobar. Ako nisi u mogućnosti da sa tribina podržiš svoj Partizan, bar ne moraš da grickaš nokte od nervoze i da čekaš sutrašnje novine da bi saznao rezultat, da ne pričam o radosti koje pruža slušanje blagoglagoljivog gospodina Vujoševića dok tokom tajm-auta deli životne lekcije čak negde tamo, na drugom kraju Evrope. Pretpostavljam da znate da nije uvek bilo tako.
Tek sam prešao dvadesetu kad sam sebi zacrtao cilj: ne želim da me pokoljenja pamte samo kao velikog navijača Partizana, već kao navijača Partizana koji je učinio nešto velko za čovečanstvo. Par godina sam razmišljao šta bi to moglo biti, a onda je, kako to obično i biva, ideja došla spontano. Naime, te 1875. ležao sam savladan groznicom, dok je na nekoliko kilometara od mene, u okviru američke turneje, Partizan igrao egzibiciju protiv Vizardsa. Huk grobara koji su doputovali iz svih delova bivše Konfederacije (ali ne treba zaboraviti ni grupu Inuita za koju niko nije bio siguran kako uopšte znaju za Partizan, ali su se svejedno isticali pevajući bez predaha celu utakmicu) sam jasno čuo, ali nisam mogao da mu doprinesem. Bunovan, pod svećom, radio sam celu noć. Ujutru sam saznao da je Partizan slavio nakon produžetaka (sramota, zašto se toliko troše u predsezoni!?), a na mom stolu je stajao nacrt telefona. Konačno sam bio spreman da promenim svet.
Izum mi je doneo slavu i novac, tako da sam svoj klub mogao da pratim gde god je igrao. Svaka utakmica je priča za sebe i svaki put sam bio uzbuđen kao da sam na tribinama prvi put. Ali, naravno da se neke utakmice izdvajaju, što po neizvesnosti, što po atmosferi. Zasigurno, najveličanstvenija utakmica kojoj sam prisustvovao bila je u Beogradu, protiv kluba iz Tel Aviva, gradića u Otomanskoj imperiji. U borbi o kojoj je čula čak i Kraljica Viktorija, Paritizan je nakon lavovske borbe slavio i tako osigurao put na završni turnir Evrolige. Oduševljen, poželeo sam da KK Partizanu dodelim nešto jedinstveno: prvu telefonsku liniju u ovom delu Evrope. Inspirisan brojem navijača te večeri, odlučio sam da taj broj bude 22-567, ne sanjajući da će to da nekome da bode oči. Čoveče, 22567! Kad pomisliš na taj magični broj, pomisliš na jezu koja te obuzela te večeri i koji nikad nećeš moći da isteraš iz kostiju. Pomisliš na euforiju pri spoznaiji da je tvoj klub među najvećima. Jednostavno, pomisliš na Partizan!
Nakon par godina, od turskog izaslanika iz Beograda primio sam pismo sa zahtevom da se taj prvi broj dodeli nekom drugom klubu za čije se interese, iz meni nepoznatih razloga, on lično zalagao. Rekao je da će, da bi dokazao snagu svoje zemlje, okupiti bar isto toliko junaka na jednoj utakmici, ako ne i više te da po toj logici, broj 22-567 mora pripasti njima. Moram priznati da sam bio malo uznemiren, pa sam se raspitao i saznao da ti njegovi junaci nemaju šanse da u svoje redove skupe toliko broj ljudi, obzirom da ih odbija cena karata. Ne visoka cena, nego bilo kakva cena. Kasnije sam saznao da nisu bili ni blizu.

Odahnuo sam na trenutak i pismo iskoristio za potpalu. Kad okrenete 22-567, još uvek ćete dobiti Partizan. Ali, hoću nešto da vas upozorim da se ne iznenadite ako vam se uskoro javi neko ko će vas osloviti sa „kućo“... Snaći će se oni, pustiće besplatno i doći će do te brojke. Brojke. Ničeg drugog. Možda im neće biti važno, ali kao što je danas mnogo stvari veštački, biće i to.
Grobarijo, pozdravljam vas i upozoravam. Bodrite svoj Partizan i redovno proveravajte telefonski imenik!

Vaš A. G. Bel

Odahnuo sam na trenutak i pismo iskoristio za potpalu. Kad okrenete 22-567, još uvek ćete dobiti Partizan. Ali, hoću nešto da vas upozorim da se ne iznenadite ako vam se uskoro javi neko ko će vas osloviti sa „kućo“

Ti ako si tu faul vido onda ne znam, jedini si verovatno, uz smećare narandžaste.

Musli je skroz korektan centar, jedino mu fali pik odbrana. Debeli ga je tuko ceo meč, Tomić vuko, ne može tako da zakuca preko ruke, šta god to značilo. Normalno da će imati promašaje kad ga pri svakom šutu čuvar zabode.

A onaj je malo pobrkao. Nije 22567 navijaca bilo protiv Makabija nego sezonu pre protiv Panatinaikosa. Al ajde nije bitno