pa gde si ti video da se don hapsi otisao covek na godisnji odmor a vratice se on samo da se malo stvari srede 

 Istraga korupcije u Kragujevcu
Saslušan još jedan profesor

SMEDEREVO - Policija je juče saslušala još tri osobe, među kojima je i jedan profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, povodom istrage korupcije na ovoj visokoškolskoj ustanovi, saznaje „Blic“. Za sada se ne zna da li su na razgovor u policiju pozvani kao svedoci i da li će protiv nekog od njih biti podneta krivična prijava.

Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu, inače, odredio je juče jednomesečni pritvor četvorici osumnjičenih za korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, koji su uhapšeni pre dva dana.

Policijski inspektor iz Požarevca Dejan Atanacković, prema navodima istražnog sudije Predraga Lukića, na jučerašnjem saslušanju delimično je priznao krivično delo pomaganja u primanju mita koje mu se stavlja na teret. Zoran Kovačević, vlasnik menjačnice iz Velike Plane koji se tereti za isto krivično delo, pred istražnim sudjiom nije porekao sve navode iz krivične prijave policije, koji ga dovode u vezu sa okrivljenim profesorima. Ipak, obojica ne priznaju da su bili deo korupcionaške afere.

Miroslav Galjak (31), bivši vozač dekana Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, osumnjičen je za podstrekivanje u primanju mita, kao i Rajko Ćosović, vlasnik fotokopirnice na Pravnom fakultetu. Oni negiraju da imaju veze s nečasnim radnjama na fakultetu.

Danas bi trebalo da stigne i zahtev tužioca Gordane Maksimović o proširenju istrage protiv profesora i posrednika koji se terete da su za novac sređivali ispite i diplome.

U aferi „indeks“ do sada je pritvoreno 17 osoba među kojima je 11 profesora Pravnog fakulteta.

Jelena Ilić

Izvor: Blic

Da, profesorka od BMW-a je glavna karika u zardjalom lancu.

Kragujevacki pravni je odlican pocetak jer je to bas pravi primer najokorelije korupcije i nekih beskrupuloznih profesora medju kojima su crnogorski mentori Dragana Petrovic i Boro Cejovic krune. Nije slucajno da doticna profesorka od BMW-a, stanova, skupocenih nakita i bundi ima stan u Kragujevcu i bas u Dobroti kod Kotora gde i Bora ima vilu a automobile koje je menjala kao Ciga konje je dobijala preko Crne Gore. Ne znam da li je Crna Gora vratila Nemackoj koja je od Crne Gore trazila da se vrate pokradene silni mercedesi, Audiji i BMW-i ali profesorka od BMW-a ima daleko siri dijapazon aktivnosti osim pravnog faksa i korpcije na radnom mestu u drzavnoj instituciji koja je trebala biti svetinja.
Licno mi je svejedno na kojem faksu su poceli bitno je da su poceli ali ova akcija mora ici do kraja jer ako se ostane samo na kazni (simbolicnoj) za mito onda ce to biti smesno jer su u pitanju milioneri koji su se bogatili na racun gradjana i drzave a koji bi trebali da budu kaznjeni za primer drugima da im vise nikada ne padne na pamet.
Nije samo jasno zasto nisu uhapseni neki clanovi mafije iz direktnog okruzenja profesorke od BMW-a jer bi time uhvatili azdaju za glavu posto ne treba zaboraviti da sa tog fakulteta potice i korupcija suda i najvisih sudskih organa od kojih je Kragujevacki najpoznatiji po predmetima koji se razvlace decenijama a koje su profesorka i profesor od stanova i vila u Dobroti i od BMW-a i mercedesa resavali sa sudskom mafijom na Srebrnom Jezeru, Kopaoniku, Tari i Zlatiboru.
Zbog Kragujevca je drzava tuzena i pred medjunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu pa ce drzava placati za mafiju odstetne zahteve, ustvari placace to gradjani preko poreza.

Onda odlicno znas i da je Don Djetic svojoj Draganici poklonio i doktorat. Samo ga je ona sada izgleda prevazisla pa se uznemirio. Znas ono kad djak prevazidje ucitelja. A jos ga je i varala cas sa krimosom koji joj iz Sandzaka dovozio klijentelu malim autobusom, cas sa krimosom koji ima 36 godina i preprodaje pokradene automobile iz inostranstva. Od njega je na poklon dobila BMW od ca. 40.000 Evritja.
A Boro, Boro omatorio i posto je Draganu dobro uveo u zanat ona je otisla malo dalje. Malo mnogo. 
Prica se da je pukla tikva, da je on izabrao saradnju sa istraznim organima kako bi zadrzao ono sto mu je ostalo.
 

Zahtev za proširenje istrage u aferi indeks

SMEDEREVO - Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu Predrag Lukić dobio je zahtev tužilaštva za proširenje istrage protiv Dejana Atanackovića, Miroslava Galjka, Rajka Ćosovića i Zorana Kovačevića, osumnjičenih za učešće u aferi indeks. Zatraženo je proširenje istrage i protiv ranije pritvorenih Saše Jovanovića, profesora i člana Gradskog veća Skupštine grada Kragujevca Dragana Bataveljića, prodekana za finansije Božina Blaškovića, profesora Dragane Petrović, šefa katedre za međunarodno pravo Ivana Ćukalovića, dekana Sveta Purića i docenta Srđana Đorđevića.

(Beta)

Izvor: Blic

Proširenje istrage na Pravnom u Kragujevcu

SMEDEREVO - Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu Predrag Lukić počeo je juče saslušanje četiri osobe osumnjičene da su umešane u korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a kojima je pre dva dana odredio pritvor do mesec dana. On je saslušanje počeo pošto je Tužilaštvo podnelo zahtev za proširenje istrage, prenosi Tanjug.

Osumnjičeni koje je sudija juče saslušavao su Dejan Atanacković iz Kostolca, inspektor u policiji u Požarevcu, Rajko Ćosović iz Kragujevca, vlasnik fotokopirnice pri Studentskom domu, Miroslav Galjak, vozač iz Kragujevca, i Zoran Kovačević, vlasnik menjačnice iz Velike Plane. Galjak i Ćosović se terete za krivično delo primanja mita pomaganjem, a Atanacković i Kovačević za primanje mita podstrekavanjem.

U aferi korupcije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu do sada je uhapšeno i u pritvoru do 30 dana zadržano 17 lica među kojima je 11 profesora. Istražni postupak se vodi protiv 13 osoba. Postupak protiv četvorice osumnjičenih, koje je juče saslušavao istražni sudija, počeće ukoliko posle saslušanja bude doneto rešenje o proširenju istrage.


Izvor: Glas Javnosti

Afera indeks
Osam sati saslušanja

SMEDEREVO - Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu ovog vikenda saslušao je 11 osumnjičenih da su davali i primali mito na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Po zahtevu javnog tužioca za proširenje istrage, u subotu su čitavih osam sati saslušavani policijski inspektor Dejan Atanacković iz Požarevca, Miroslav Galjak iz Kragujevca i Zoran Kovačević iz Velike Plane.

Istražni sudija Predrag Lukić je u izjavi za „Blic“ nakon saslušanja rekao da jedino Zoran Kovačević delimično priznaje krivično delo davanja mita koje mu se stavlja na teret, ali tvrdi da nije predao novac za lažne ispite.

Saslušani profesori se, prema tvrdnjama istražnog sudije, brane ćutanjem ili poriču da su počinili krivična dela primanja odnosno davanja mita.

Inače, nastava na kragujevačkom Pravnom fakultetu od danas će biti potpuno normalizovana, izgubljena predavanja i vežbe nadoknađeni, a raspored polaganja ispita, održavanja predavanja i vežbi objavljeni su na sajtu fakulteta i na oglasnim tablama, izjavila je juče dekan tog fakulteta Snežana Soković.

J. I.

Izvor: Blic

Bez vezu i gaće ti padnu

Korupcija je ovde način života, pa je sasvim očigledno da je u “kriminalu belih kragni” profesorska mafija – značajna karika


Anegdota iz devedeset i neke kaže da su se studenti Medicinskog fakulteta u Nišu često žalili svom dekanu prof. dr Dušanu Velojiću, da ovaj i onaj profesor traže pare za šesticu. A on bi ih veselo upozorio: „Pazite, deco, šta pričate, jer kad bude stani-pani, ne odgovara samo onaj ko uzme pare, nego i vi koji pare dajete!” I pazili su.

Onda je, najednom, marta 1996. pukla afera prodaje ispita stranim studentima na Katedri za farmakologiju niškog Medicinskog fakulteta, a dekan Velojić je, očas posla – smenjen. I danas se, posle deset godina, u Nišu priča da nikome tad nije bilo do suzbijanja korupcije, nego profesor Velojić nije hteo u penziju, pa mu je „nameštena igranka”. Jedini način da starog SPS-ovca zameni mlađi SPS-ovac (profesor dr Branko Lović, prim. n), bio je da se obelodani korupcija na fakultetu, koja je i onako „prevršila meru”, kažu upućene Nišlije. Pri tom, slučaj na Medicinskom u Nišu iz 1996, nije bio nikakav presedan ni za Velojićevih vremena, ali ni posle njega. Ne samo na Niškom univerzitetu nego na svim univerzitetima u Srbiji. Tako se, devedesetih, u suzbijanje korupcije na fakultetima kretalo samo u slučaju „obračuna na lokalu”. Ili, kad se baš „prekardaši”, da se vidi da država ipak malo nešto i radi.

E sad, da li će afera „Indeks”, započeta prošle nedelje na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, doživeti svoj epilog za razliku od ostalih afera u srpskom društvu, ili je i danas kao i pre deset godina u Nišu ovde samo reč o obračunu unutar novoustanovljene univerzitetske mafije?



Bilo bi bolje da epiloga bude, zato što je pitanje da li će nam više iko poverovati da je reč o „ispadu pojedinaca” (kojih je, za nekoliko dana hapšenja već 18), kako je najnoviju i dosad najveću univerzitetsku aferu definisao Studentski parlament Univerziteta u Kragujevcu. Za početak, da li će nam poverovati Grci, koji su, bar kako se čini po novinskim člancima u dokumentaciji Politike, najčešće spominjani kao revnosne platiše srpskih ispita i diploma devedesetih godina prošlog veka. Tako da nije nimalo čudno što je grčko ministarstvo obrazovanja odlučilo da detaljno proveri diplome koje su mladi grčki stručnjaci doneli sa kragujevačkog Pravnog fakulteta. A možda će na proveru staviti i diplome ostalih fakulteta u Beogradu. Tužno je i to što se po ostatku Evropske unije, među studentima, već priča kako se u Srbiji štampaju sumnjive diplome. A najtužnije, što će najgore proći oni studenti i profesori sa kragujevačkog Pravnog fakulteta koji nisu ni luk jeli ni luk mirisali. I koji su svoj profesorski i studentski posao pošteno obavljali. Ko će danas da ceni njihovo znanje i ugled?

Kolika je, uopšte, cena znanja u Srbiji, danas? I ko je kriv što je to znanje devalvirano? Da li se u zemlji u kojoj pored sedam državnih univerziteta postoji isto toliko privatnih univerziteta, tj. 51 privatni fakultet (svi, razume se, na spisku Ministarstva prosvete i sporta), studira zbog znanja ili zbog diplome? I kome, na kraju, ta diploma služi?



Profesori univerziteta u Srbiji, sa kojima je NIN razgovarao, nimalo nisu iznenađeni aferom „Indeks”, za koju bi, kako kažu, voleli da se ne zaustavi na Kragujevcu, ukoliko je zaista reč o „agresivnom obračunu s profesorskom mafijom”. Jer, kada je Institut za društvenu teoriju i filozofiju, zajedno sa organizacijom „Transparentna Srbija” pre nekoliko godina objavio rezultate istraživanja o korupciji među profesorima Beogradskog univerziteta, po kojima su Medicinski, Pravni, Ekonomski, Stomatološki i Fakultet organizacionih nauka prva petorka na listi korumpiranih fakulteta, država se, bar ne otvoreno, kažu profesori, nije time pozabavila. Naprotiv, bilo je onih koji su za upitnik ankete govorili da nije dobar, da je preopširan i neadekvatan. Među njima je bila i prof. dr Marija Bogdanović, bivši rektor BU.

Korupcija je ovde način života, pa je sasvim očigledno da je u „kriminalu belih kragni” profesorska mafija – značajna karika.



U razgovoru sa profesorima BU koji su insistirali na anonimnosti, NIN saznaje da pritisak na profesore često počinje „bezazlenom, prijateljskom intervencijom za nekog studenta”. Ponekad se na tome i završi, jer oduvek je bilo tih „besplatnih usluga” među profesorima: „ti meni pusti kumče, ja ću tebi komšijino dete”. Ali ima i onih intervencija, koje se, ukoliko ih odbijete, iznova i iznova ponavljaju, prepričava svoje iskustvo jedan beogradski profesor: „Indikativno je kad isti ljudi intervenišu, i to intervenišu sa većim brojem zahteva. Pri tom su moćni i upravljaju fakultetom. Ako odbijete jednog, pojavljuje vam se druga, treća, četvrta intervencija za istog studenta. Intervenišu kolege, profesori. Donesu vam indeks, popunjenu prijavu, samo da napišete ocenu. Ako im ne učinite, onda dođe neko treći, direktno preti, kaže, eto on je dobar čovek može da ti pomogne, ali može i da ti odmogne. Nije takav, ali ne treba ga ljutiti.”

Zanimljivo je da je istraživanje Studentske unije Srbije u okviru kampanje „Trulo je...” iz 2005. godine pokazalo da bi čak 69 odsto studenata beogradskog, niškog, kragujevačkog i novosadskog univerziteta varalo na ispitima, a 31 odsto njih bi, po ovoj anketi, ponudili mito da bi položili ispit. Znanje je devalviralo, rezultat je ove ankete.

Dr Slobodan Miladinović, profesor sociologije na Fakultetu organizacionih nauka, ne misli da je devalvacija znanja i favorizovanje prazne diplome posledica promene vrednosnog sistema devedesetih, već da kod nas „učenje za ocenu” ima dugu tradiciju, još od Drugog svetskog rata:



„I moja generacija je živela između profesorskog učiš za sebe i roditeljskog učiš za ocenu. U svesti naših ljudi je bitnije imati papir nego znanje. Zvanje je važnije od znanja. Ako tome dodamo poslednjih 15 godina ekonomskog sunovrata, degradaciju vrednosti, sasvim je logično ovo što nam se događa. Nekad je obrazovanje bilo državno, pod kontrolom države, a onda postaje biznis. Otvara se veliki broj privatnih škola, a njihov motiv nije pomoć da se razviju određena nauka ili struka, nego da se stekne profit. U takvim uslovima normalno je da diploma postane konačni proizvod, a ne stručnjak sa znanjem.” Tako da su i privatni fakulteti doprineli devalvaciji znanja u Srbiji, mišljenje je većine NIN-ovih sagovornika.

I profesor dr Žarko Trebješanin, psiholog, čija „strogost” i nesnižavanje kriterijuma na ispitima nisu baš odgovarali profilu BK univerziteta, reći će za NIN da „privatni fakulteti ne vode dovoljno računa o nekoj dugoročnoj politici”, i da je to veliki problem u obrazovanju u Srbiji. „Mogu da razumem da oni imaju ozbiljne poteškoće da plate velike zakupnine za prostorije, ali mislim da je pogrešno da se pošto-poto povećava broj studenata. Pri tom se snižava kriterijum da bi studenti što lakše prolazili na ispitima”, kaže Trebješanin.



Međutim, više nema nijedne ozbiljne privatne firme u kojoj se neko može zaposliti bez ozbiljnog testa i dva meseca probnog rada, reći će za NIN dr Srbijanka Turajlić, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu: „Posle toga vam kažu: hvala lepo, hoćemo da vas držimo, ili hvala lepo, nećemo da vas držimo. Jasno je da za tu vrstu firmi nema potrebe da se kupuje diploma. Tu se računa samo znanje. Imate znanje ili ne. Cena znanja u ovoj zemlji počinje da raste tamo gde postoji neko kome je stalo da firma uspešno posluje i ko se o tome stara. Cene znanja još uvek nema tamo gde se zapošljava preko veze, i tamo gde se zapošljava po partijskim vezama. Mi možda jesmo demokratsko pluralističko društvo, ali je danas mnogo manje poslova koje možete obavljati a da niste član neke od partija, nego što je to bilo u doba moje mladosti u jednopartijskom sistemu. Otuda postoji jasan motiv da se kupe diplome na onim mestima gde ćete vi napredovati samo imanjem diplome a ne pokazanim znanjem.”



Zato se, kaže dr Turajlić, u javnosti govori o pravnim, ekonomskim i medicinskim fakultetima, jer su to, zapravo, „tri ključna snabdevača diplomiranih stručnjaka koji će raditi u državnoj upravi ili u društvenim preduzećima”: „Ne mogu reći da su bolnice i domovi zdravlja društvene firme ali na neki svojevrstan način i jesu, dakle to jesu firme bez gazde, nekoga ko bi nadzirao. Najvažnije je zato, obesmisliti vrednost kupljene diplome. Diploma je samo uslov da vas neko pozove na intervju, uslov da vas neko testira. Ali, ako ja treba da položim ozbiljne testove za taj posao, i nije mi potrebna partijska knjižica, nisu mi potrebni mama ili tata, stric ili tetka, onda ja nemam motiva da kupim diplomu, pa neće imati ko ni da mi je proda.”



Za razliku od profesora dr Mirka Vasiljevića, dekana Pravnog fakulteta u Beogradu, drugog sa liste najkorumpiranijih fakulteta sa BU, koji nije imao vremena da govori o korupciji na Pravnom za NIN, prof. dr Nevenka Žarkić-Joksimović, dekan FON-a, kaže da „ne bi mogla da da ruku”, ali da je „90 odsto uverena da na FON-u nema korupcije, bar ne u onom klasičnom smislu, novac za ocenu”. Profesorka Žarkić-Joksimović će reći da takvo mišljenje o korupciji vlada zato što se pretpostavlja da su studenti medicine, ekonomije i FON-a „imućniji od drugih”, pa valjda „imaju i da plate”. S druge strane to su fakulteti „na kojima su kolektivi podeljeni”: „Ima tu više klanova nego na drugim fakultetima, pa je onda pitanje ko je intervjuisan, ko je popunio anketu u tom istraživanju. Šta je odgovorio u anketi zavisi i od toga kojem klanu pripada.”

A zašto studenti FON-a, na svom sajtu njnjnj.puskice.co.džu kažu da je FON postao Fakultet olakšanih nauka?

„Pristup sajtu je slobodan. FON mnogima bode oči, jer je danas izuzetno tražen kao državni fakultet, pa konkurencija piše svakakve komentare. To ne moraju biti studenti FON-a. Ne mislim da su to olakšane nauke, naprotiv i dalje postoje kritike da je prolaznost na fakultetu mala, kako profesori dosta traže, a s druge strane, ima profesora koji su shvatili suštinu Bolonjske deklaracije, a to znači da se polaže preko testova, da se rade projekti, seminari, kako je to na drugim sličnim školama, pa možda neki studenti zato misle da su to olakšane nauke.”



Nego, NIN je, kad baš nije naišao na neko razumevanje u Beogradu, želeo da proveri šta se danas radi na Medicinskom fakultetu u Nišu? Demokratske 2000. godine dekansko mesto je preuzeo profesor dr Milan Višnjić, hirurg, DS-ovac, koji je i danas tamo. Samo više nije DS-ovac. On za NIN tvrdi da je sve učinio da suzbije korupciju na najmanju moguću meru, iako po Internet forumima, ovih dana, neke Nišlije pišu da kad bi se krenulo u „raščišćavanje korupcije na niškom Medicinskom fakultetu, verovatno ne bi bili uhapšeni samo portir i čistačice”. Kako piše „Apsolvent”, nedavno je „privedena i jedna profesorka zbog mita”, a eliminacioni ispiti (koje je uveo sam dekan Višnjić da bi suzbio, kaže, mogućnost korupcije, prim. n) „ne polažu se više u amfiteatrima nego u dve učionice”. „Apsolvent” tvrdi da su „u jednoj studenti koji su dali pare i deca lekara, a u drugoj studenti koji nemaju nikoga a ni para, ali su učili. Iz prve učionice svi prolaze test sa ocenama 9 i 10, a iz druge, od njih 30, test prolaze samo tri, četiri studenta”. Dekan

Višnjić kaže da su to sve izmišljotine, i da bi želeo da zna ko su ti ljudi koji se skrivaju iza pseudonima. Da za privođenje profesorke na fakultetu nije čuo, a on bi valjda „prvi to trebalo da zna”, i da se eliminacioni ispiti polažu u amfiteatru, da ih kontroliše više profesora i da se timski i pregledaju. „Mislim da sad na fakultetu ne može baš tako lako da se kupi ispit, jer treba prvo da smuva na testu koji polaže da bi se kvalifikovao za ispit, pa da elektronskom lutrijom izvuče svog profesora, pa onda da pokuša da ga podmiti. Ne mogu da garantujem da uopšte nema korupcije ali je sada put mnogo teži”, uverava dekan Višnjić koga mnoge Nišlije baš i ne vole zbog izjava da će biti „doživotni dekan”.  Na niškom Kliničkom centru, pak, od dobro upućenih  u prilike Medicinskog fakulteta, saznajemo da ni test ni elektronska lutrija nisu garancija protiv korupcije i nepotizma koji i dalje haraju fakultetom. Prodaje ispita je sigurno manje, ali samo zato što nema više onoliko Grka koji su jedva sricali srpski, ali su odlazili kući sa devetkama i desetkama u indeksu, naravno, za lepe pare. „Kako je bilo za Velojićevog i Lovićevog vremena, devedesetih, i danas je isto, za Višnjića. Razlika je samo što je tad korupcija bila SPS-ovska, a danas je demokratska. Pa koja vam se više sviđa. Isti oni komunistički profesori bez ijednog jedinog rada, bez referenci, oni koji su predavali kad sam i ja bio student, i dalje predaju, sada ojačani svojom nesposobnom decom, koja su na prevaru završila taj isti fakultet i dobila asistentsko mesto”, kaže NIN-ov sagovornik iz Niša, koji nije želeo da se predstavi.

Po onoj staroj nišlijskoj: Bez vezu i gaće ti padnu.

Izvor:NIN

znaci problem je resen,kupis diplomu sa kojom nigde ne mozes da se zaposlis i kraj price.
a onaj vic o etf-u?
........Nema sta tekst pisan(prepisan sa nekog,mozda bas i ovog foruma),u NINovskom stilu,ala FPN i Rade Veljanovski.Jadan je univerzitet ciju cast brani Slobodanka Turajlic

bez'te slepci
idu smederevci,
mito daju
u zatvor trpaju