Koji vam minerali fale



Šta vam je potrebno ako...
... vam krvare desni?
Problem upaljenih desni koje krvare ublažićete uz pomoć vitamina A i C. Da biste povećali njihov sadržaj u organizmu, dovoljno je da popijete samo jednu čašu soka od šargarepe i pomorandže, u koju ste stavili kašičicu biljnog ulja.
 

... ste stalno umorni?
Verovatno patite od nedostatka gvožđa. Ako teško podnosite tablete gvožđa, jedite jedno jaje dnevno i što češće konzumirajte jela od sočiva.
 


... vam je koža masna?
Ponekad uzrok masne kože i bubuljica može da bude nedostatak biotina i vitamina B2. Jogurt od soje (biotin) i običan jogurt (vitamin B2) deluju preventivno.
 

... vam kosa opada?
Biotin i cink doprinose regeneraciji kože i kose. Započnite dan muslijem sa dodatkom badema i jednim kuvanim jajetom.
 

... vam rane teško zarastaju?
Čarobna formula glasi: vitamin C + vitamin K + cink. Kombinujte papriku sa paradajzom i ribom da biste poboljšali zarastanje rana.



Izvor: Blic

Najzdravije grickalice

Koštunjavi plodovi su mnogo zdraviji nego što se do sada mislilo. Iako ih mnogi izbegavaju zbog visoke kalorijske vrednosti, oni su bogati vitaminima, mineralima i antioksidantima.



Zdrave masnoće, zasićene i nezasićene, kojima obiluju orasi, bademi, lešnici i ostali koštunjavi plodovi, smanjuju rizik od raka, snižavaju nivo lošeg holesterola, štite krvne sudove i ubrzavaju zarastanje rana. Preporučuju se i osobama koje se bave težim fizičkim radom.

Kikiriki reguliše nivo šećera

Ova biljka zvanično ne spada u koštunjave plodove, već u legume, kao pasulj i grašak. Kikiriki pomaže organizmu da izbalansira nivo šećera u krvi.
30 g = 28 plodova
166 kcal, 7 g proteina, 14 g masnoća
Bademi protiv zaboravnosti

Najnovija istraživanja pokazala su da neka vlakna koja se nalaze u bademima blokiraju apsorpciju masnoća. Stručnjaci su dokazali da se u stomaku nakon grickanja badema dugo zadržava osećaj zadovoljstva i sitosti, tako da će želja za ponovnim obrokom biti manja. Od badema se nećete ugojiti, iako su relativno kalorični. Jedna šaka badema dnevno obezbeđuje 35 odsto dnevne potrebe za vitaminom E, moćnim antioksidantom koji je odlična prevencija od Alchajmerove bolesti.
30 g = 23 badema
163 kcal, 6 g proteina, 14 g masnoća

Pistaći za imunitet

Stručnjaci ih preporučuju zato što sadrže puno vitamina C, karotena, kalijuma, fosfora, gvožđa i kalcijuma. Pistaći su dobri za kosu, vid, kožu, krvne sudove, bubrege i za jačanje imuniteta. Jedite ih kao užinu, između glavnih obroka.
30 g = 50 plodova
168 kcal, 5 g proteina, 12 g masnoće

 
Lešnici ublažavaju bolove

Fina mešavina vitamina B u lešnicima blagotvorno deluje na nervni sistem i, zajedno s lipidima i masnim kiselinama, poboljšava rad mozga. Lešnik ublažava čak i hronične tegobe jer sadrži supstance koje stimulišu lučenje serotonina, hormona sreće. Ovaj hormon smanjuje osetljivost, pa se lešnici preporučuju osobama s hroničnim bolovima.
30 g = 25 plodova
213 kcal, 4 g proteina,  20 g masnoće

 
Indijski orah za opuštanje

U 100 grama indijskih oraha ima čak šest miligrama gvožđa, što je veoma značajan podatak za vegetarijance i trudnice. I po sadržaju cinka ova vrsta koštunjavog voća nalazi se u vrhu liste. Cink povećava otpornost organizma, a naročito jača limfni sistem. Takođe sadrži magnezijum, koji opušta nervni sistem i mišiće.
30 g = 10 plodova
175 kcal , 7 g proteina,  14 g masnoće



Orasi protiv upala

Ako jedete orahe, podići ćete nivo dobrog holesterola, a snizićete nivo onog lošeg. Orasi su bogati omega-3 masnim kiselinama koje ublažavaju upalne procese, opasne za arterije, pokazala su najnovija istraživanja. Pomažu i u zarastanju polomljenih kostiju.
Iseckane orahe možete da dodajete u salate, namaze i kolače.
30 = 14 polovina oraha
185 kcal ,  4 g proteina,  19 g masnoća



Izvor: Blic

Krofne -
Da biste ih dobro ispekli, mast mora biti vrela. Za pečenje možete koristiti i ulje i puter.
Potrebno je 1 - 1,5 kg masti. Posuda treba da je napunjena samo do pola, kako se mast ne bi prelivala i prskala.
Mast u kojoj se peče, ne treba da se koristi više od tri puta.
Da biste uklonili eventualne zagorele krajeve, procedite mast nakon svakog pečenja.
Upotrebljenu mast nemojte prosuti u sudoperu, već je uspite u tetrapak od mleka i bacite sa ostatkom smeća.
Da bi mast ostala vruća i da bi dobili lepe krofne, u jednoj turi pecite manji broj krofni i ne koristite testo izvaðeno iz friza odmah.
Testo uzimajte sa kašikom.
Sa mekikama možete peći i povrće, koje prethodno mora biti oprano i oceðeno.
Ispečene krofne ocedite od masti i stavite u neku posudu.
Da bi krofne ostale vruće, stavite ih u rernu na 50 stepeni.
Morate dobro paziti da mast bude vrela, inače će vam se krofne spljoštiti i neće biti tako ukusne.

Džem -
Za dobar džem treba znati nekoliko osnovnih stvari :
1. Treba ga kuvati na jačoj vatri da sačuva aromu i korisne sastojke voća.
2. Penu skidajte tek pri kraju, jer su u njoj pektini od kojih se džem lepo želira.
3. Džem je gotov kada nekoliko kapi stavljenih na tacnu ne cure levo-desno, kad nagnete tanjir.
4. Topao džem sipa se u tople tegle.
5. Tegle povezivati celofanom navlaženim sa spoljne strane.
6. Ušećerenom džemu dodajte sok od limuna i prokuvajte ga kratko.
7. Pregust razredite sa malo vode i takodje kratko prokuvajte.
8. Džemovima od voća sa bezličnom aromom (dinje, kruške, šljive), dodajte ruma, cimeta, limuna ili višnjevaču.
9. Voće za džem treba da je kvalitetno, zdravo, zrelo i dobro oprano pa prosušeno.
10. Šećer stavljajte na pola kuvanja ili na kraj.



turbo-kuvar.com

Krompir se pere pre ljuštenja da štetne materije iz zemlje ne bi prešle na oljušteno povrće. Očišćen ne treba dugo da stoji u vodi.

Lisnato povrće pere se pod mlazom vode, dugo i temeljno.

Voće je najbolje oprati i ostaviti da još malo stoji u vodi, pa isprati.

Meso se pere u komadu, ocedi i onda seče. Ne treba da stoji dugo u vodi.

Alevu papriku nikada ne stavljajte na vrelo ulje jer će postati gorka, već u zapršku u kojoj ima malo vode.

Pasulj se brže skuva ako se ne nalije vodom iz slavine, već prokuvanom mekom vodom.

Iz limuna ćete izvući više soka ako ga na trenutak pre cedjenja potopite u vrelu vodu.

Ukoliko vam se prilikom mešanja TESTO lepi za ruke, operite ih, osušite i namažite uljem, tako ćete lakše obaviti posao.

Roštilj -
Meso koje želimo da pečemo na žaru trebalo bi da bude ravno, jer će neravnine i ispupčenja brže goreti, pa se meso neće ravnomerno ispeći.
Meso mora da se izlupa tučkom i da se premaže uljem, a uljem se premazuju i rešetke na roštilju.
Roštilj mora da bude dobro zagrejan kako bi se meso brzo zapeklo a i da hranjivi i aromatični sokovi, ne bi brzo iscureli.
Da bi meso bilo sočno potrebno ga je u toku pečenja premazati tečnom masnoćom.
Tamna mesa koja su po prirodi sočna prvo treba da se zapeku na najjačoj vatri, a tek potom se nastavi pečenje na normalnoj.
Osim mesa, na roštilju se može peći i voće. Pošećereno ili preliveno sirupom, pečeno na slaboj vatri da se šećer karamelizira, prava je poslastica.

Ako sami pravite testo za pizzu, umesto vode, dodajte mleko. Testo će biti mnogo bolje.

Oprez! Sedam najčešćih grešaka u kuhinji



Mislite da opasnost od trovanja hranom vreba samo u restoranima? Varate se, rizik postoji čak i u vašoj kuhinji, a tokom leta morate biti naročito obazrivi!

Većina ljudi izbegava da jede u restoranima iz straha od  hranom a najsigurnije se osećaju u sopstvenoj kuhinji. No, sledi šokantno otkriće: čak 25% slučajeva infekcija organa za varenje uzrokovano je hranom spremljenom upravo kod kuće. Istraživanja pokazuju da ljudi nisu obazrivi u pripremi i čuvanju namirnica onoliko koliko bi trebalo, a da toga nisu ni svesni. Zato, otkrijte u čemu grešite, kao i koji je najlakši način da to ispravite. Ipak, u pitanju je vaša i bezbednost vaše porodice.

 

GREŠKA #1

Uvek perete ruke pre pripreme hrane

Da, to je apsolutno koristan prvi korak. Međutim, istraživanja otkrivaju da je neophodno prati ruke TOKOM kuvanja čak nekoliko puta. Operite ruke svaki put kada uzimate drugu namirnicu koja je sastojak obroka. Na primer, kada, posle mesa, uzimate povrće, a potom začinsko bilje. Najveći broj "prekršaja" dešava se kada naizmenično držite u rukama meso (ili jaja, ili morske plodove) i sastojke za salatu.

L&Z savet

Kratko ispiranje ruku samo vodom nije dovoljno bezbedno, jer se na taj način nećete osloboditi bakterija. Perite ruke bar dvadeset sekundi, i to sapunom (deterdžentom za sudove) i toplom vodom.



GREŠKA #2

Perete povrće i voće pre odlaganja u frižider

To je zaista praktičan potez kojim skraćujete vreme pripreme hrane. Ipak, ako perete namirnice pre nego što ih stavite u frižider, u njima će se zadržati voda u kojoj lako mogu da se razviju gljivice (plesan) i drugi mikrobi. Umesto toga, perite namirnice neposredno pre kuvanja.

L&Z savet

Uklonite spoljašnje listove salate i kupusa, jer se u tim delovima bilja zadržava najveća koncentracija pesticida, đubriva i drugih zagađivača. A potom dobro operite glavicu.

 

GREŠKA #3

Perete samo voće sa jestivom ljuskom

Iznenađenje: Voće sa nejestivom korom ili ljuskom, kao što su banane i dinje, može da bude rizično, baš kao i voće koje jedete celo - jer bakterije sa površine kore mogu nožem da se prenesu (dok sečete) u unutrašnji, jestivi deo. Dakle, sve voće, čija se ljuska ne skida, obavezno operite kuhinjskim sunđerom (koji ćete nakon toga takođe oprati).

L&Z savet

Isecite peteljke paradajza, jagoda i paprika POSLE pranja, da biste sprečili prodor bakterije u plod.

 

GREŠKA #4

Brišete krpom i namirnice i posuđe

Dobar potez, ali samo ako ne koristite istu kuhinjsku krpu. Ukoliko nakon seckanja mesa, kuhinjskom krpom obrišete opranu dasku, a potom ruke i posude u kojima ćete servirati hranu, postoji rizik od prenošenja bakterija. Zato je najbolje da pamučne, kuhinjske krpe koristite samo za brisanje ruku, a da papirnatim ubrusima, ili nekim antibakterijskim sredstvom, brišite radne površine i daske za seckanje.

L&Z savet

Sigurni smo da nikada ne stavljate sveže meso (koje može da bude puno bakterija) direktno na radnu površinu. Nemojte tu da odlažete ni neoprane namirnice - stavite ih u neku posudu ili na dasku za seckanje, koje možete kasnije da operete.

 

GREŠKA #5

Ostavljate skuvano jelo na ploči šporeta, ili u rerni, da bi ostalo toplo

Bakterije mogu da se razmnožavaju u zapanjujuće velikom rasponu temperatura - od 5 do 57 stepeni C. Dakle, ostavljanje kuvanog jela - u još uvek toploj rerni ili na ploči šporeta - da bi bilo ugrejano za člana porodice koji kasnije stiže kući - prilično je rizičan potez. Čak i namirnice koje izgleduju "bezbedno" - kao što su pirinač i testenina - mogu da budu opasne po zdravlje. I, nemojte da mislite da je ranije skuvano jelo bezbedno ako ga ostavite na ringli a potom podgrejete - određene vrste toksina, koje se formiraju u hrani koja predugo stoji, otporne su na visoke temperature. Ukoliko će neki član porodice kasniti na ručak (ili večeru) duže od dva sata, stavite jelo u fridžider i podgrejte ga pre serviranja.

L&Z savet

Prebacite vruće ostatke jela iz šerpe u male, plitke posude, jer će se tako hrana brže ohladiti. Vodite računa o tome da ne prepunite fridžider velikim brojem posuda sa još uvek toplom hranom. Prepun frižider ne može efikasno da hladi, što će omogućiti razmnožavanje bakterija.

 

GREŠKA #6

Podesili ste frižider na najnižu temperaturu

Uradili ste to jer verujete da se na niskim temperaturama bekterije ne razmnožavaju. No, budući da ugrađeni rashladni sistem (regulator) ne pokazuje precizno temperaturu, ne možete da budete sigurni da držite hranu na temperaturi između 1,6 i 4,4 stepena, koliko je potrebno za čuvanje namirnica. Zato je najbolje da nabavite manji termometar koji ćete zakačiti za unutrašnji zid fridžidera, ili ga postavite na pregradu.

L&Z savet

Kupite termometar i za zamrzivač, koji će uvek pokazivati temperaturu -17 stepeni C.

 

GREŠKA #7

Pečete pljeskavicu (meso) sve dok ne nestane ružičasta boja

Uvereni ste da je meso ispravno (da su uništeni svi mikroorganizmi) samo ako je reš pečeno? Ipak, istraživanja pokazuju da boja mesa nije dovoljno pouzdan pokazatelj temperature na kojoj je meso potpuno termički obrađeno (71 stepen C). Odmrznuto meso može brzo da poprimi smeđu boju, zbog čega izgleda pečeno pre nego što zaista to jeste, dok šnicle od posnog mesa mogu da zadrže neznatno ružičastu boju, čak i na temperaturi od 71 stepen C. Dakle, jedina pouzdana metoda jeste upotreba termometra (isključivo za meso), koji ćete uvući u centralni deo pljeskavice.

L&Z savet

Ukoliko meso nije dovoljno pečeno i morate da nastavite pečenje, operite termometar pre nego što ponovo proverite temperaturu mesa.



Izvor: Lepota i Zdravlje

Sok od nara usporava brzinu razvoja raka prostate



Sok od nara koji je od ranije poznat kao vrlo jak antioksidant može da uspori razvoj raka prostate kod ljudi koji su bezuspešno lečeni od ove bolesti.

Naučni tim koji radi na čuvenom Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu (UCLA) predvođen dr Alanom Pantukom (Allan Patuck) okupio je 46 bolesnika od raka prostate kod kojih je nivo prostatičnog specifičnog antigena (PSA) počeo da raste posle standardnog lečenja operativnim putem i zračenjem, što je jasno ukazivalo na to da se radilo a agresivnom obliku bolesti.

Njima je savetovano da svakog dana popiju 227 mililitara soka od nara. Zatim im je uzimana krv za analizu PSA, a merilo se i vreme koje je potrebno da bi se vrednost PSA udvostručila. To vreme nam govori koliko je rak agresivan, jer što je to vreme kraće, to je rak agresivniji, sa mogućim udaljenim metastazama.

Naučnici su otkrili da se kod osoba koje su pile sok od nara to vreme skoro četiri puta produžilo, od prosečnih 15 meseci pre uzimanja soka od nara na prosečna 54 meseca posle uzimanja ovog soka.

Dr Pantuk smatra da korišćenje ovog soka ne može da spreči nastanak bolesti, niti da bolesnike izleči, ali je sigurno da može da uspori razvoj bolesti koja je već uzela maha. Ukoliko se bolest može dovoljno usporiti, moguće je da tim bolesnicima neće biti potrebna nikakva dodatna terapija. Ta dodatna terapija se sastoji u davanju hormona, ili pak u hemioterapiji, a obe imaju vrlo izražene negativne sporedne efekte.

Mi još ne znamo zbog čega sok od nara ima tako snažan efekat na brzinu rasta PSA, ali se zna da ovaj sok sadrži malu količinu inhibitora COX-2 supstance, a ti inhibitori sprečavaju nastanak raka.

U zaključku se kaže da treba redovno piti sok od nara jer ima pozitivne efekte na ljudsko zdravlje.



Izvor: Krstarica

Kako ukrotiti sopstveni apetit?

Nije tajna da su SAD suočene sa epidemijom proždrljivosti. Jedna od prvih stvari koje stranci uočavaju po dolasku u Ameriku je broj preterano gojaznih ljudi i žena.



Posle sedam godina istraživanja o tome šta navodi Amerikance da previše jedu, bivši direktor američke federalne Uprave za hranu i lekove Dejvid Kesler došao je do zaključka da nije reč o nedostatku volje i da Amerikanci možda nisu sami krivi što jedu previše.
Svoje nalaze uobličio je u knjizi pod naslovom "Kraj preteranog uzimanja hrane" u kojoj je pošao od pitanja: zašto su Amerikanci danas gojazniji nego ikada ranije i zašto ljudi ne mogu da odole određenim vrstama hrane? I, konačno - zašto nastavljaju da jedu iako su već siti?
"Više ne jedemo samo u vreme obeda. Hrana nam je dostupna 24 sata dnevno. Društveno je prihvaćeno da može da se jede i hoda ulicom, da se jede na poslovnim sastancima. U suštini, od hrane smo napravili zabavu", upozorava Kesler.
Pripremajući materijal za knjigu, javlja Glas Amerike, Kesler je razgovarao sa najistaknutijim naučnicima, lekarima i stručnjacima industrije hrane. On kaže da fabrike prerađene hrane i lanci restorana upotrebljavaju sastojke koji podstiču apetit.
Masti, šećer i so mogu da se nađu na svakom koraku, kaže on, a te supstance menjaju hemijske procese u mozgu mozga i podstiču ono što on naziva "uslovljena proždrljivost".
"Nije reč samo o mastima, šećeru i soli već o anticipaciji, o nagoveštajima zadovoljstva koji nam aktiviraju mozak i podstiču želju. Pošto nas neprestano bombarduju tim podsticajima, naš mozak je neprekidno aktivan, u nama se javlja snažna želja za hranom, pažnja nam je usmerena na to pa uzimamo sve više i više", tvrdi Kesler.



On takođe napominje da postoji sličnost između industrije hrane i duvanske industrije. I jedna i druga manipulišu ponašanjem potrošača kako bi prodavali svoje proizvode bez obzira na zdravstvene posledice.
Umesto da zadovoljava osećaj gladi, industrija hrane kreira proizvode tako da podstiču ljude da jedu više nego što je potrebno, više nego što bi inače želeli - upozorava Kesler.
"Nema sumnje da shvataju šta je potrebno da se učini da bi se ljudi vraćali po još hrane koju su, svesno, pretrpali ogromnim količinama masti, šećera i soli", kaže on.
Ti sastojci podstiči mozak da luči dopamin, supstancu koja je povezana sa osećajem prijatnosti. Ubrzo, sama pomisao na hranu izaziva želju za njom. Ta neprekidna stimulacija, uverene je Kesler, onemogućava svaki pokušaj da se izgube kilogrami.
"Dijete prestaju da deluju čim se mozak prilagodi tome i čim vaše ponašanje postane uslovljeno i podsticano mastima, šećerom i solju. Ako bi vam uskratili hranu 30 ili 60 dana, vi biste to izdržali i izgubili na težini. Ali čim bi vas vratili u svakodnevno okruženje, uz stare navike 'deponovane' u vašem mozgu, brzo biste obnovili raniju težinu", opominje Kesler.
U svojoj knjizi "Kraj preteranog uzimanja hrane" Kesler predlaže stategiju za okončanje zavisnosti od hrane koja počinje shvatanjem zašto ljudi imaju neodoljivu potrebu za određenim vrstama hrane.
"Prva stvar koju treba uraditi je ublažiti stimulaciju. Morate da štitite svoj mozak od podsticaja. A najbolji način za to je promeniti način gledanja na hranu", ističe on.



"Morate da razvijete određena pravila. Neki ljudi postaju vegetarijanci. Njima je lako jer oni bace pogled na životinjske masti i proteine i kažu: ne, to nikako. Drugi ne žele procesovanu hranu već samo onu iz zdravih izvora. Neki se užasavaju velikih porcija. Važno je razviti neko pravilo i reći: to neću da jedem. To smanjuje aktiviranje mozga", savetuje Kesler.
Dok je Dejvid Kesler rukovodio američkom Uprave za hranu i lekove uvedeni su propisi o obaveznom isticanju sadržaja hrane koja se prodaje u samouslugama. On bi želeo da se taj propis sada proširi i na jelovnike u restoranima.
Informacija, edukacija i promena percepcije, uveren je on, ključni su u kontroli našeg apetita i okončanje epidemije proždrljivosti u Americi, ali i svetu.



Izvor: Blic