Cudo jedno koliko nas vole,a mi i ne znamo...dok nam ovaj teletabis ne rece za tu neuzvracenu ljubav...

da to nije nastavak edicije "sparusene babetine"?

biljana plavsic - "Svedocim", florens hartman - mir i kazna...

sta se moze ocekivati sledece? 

Ona je indoktrinirana u nebulozne priče svekra bivšeg oficira JNA , poznato je kako takvi isperu mozak čitavim familijama , eto ovdje izbilo do knjige ....... 

Ma daj, svi oni kada odu sa neke funkcije, sete se kao istine, pa ajd da pisem onjoj. Sto to nije radila dok je tamo radila.

Hari Poter i Karla del Ponte protiv vlaških veštica na čelu sa Mirom Marković

biljana i karla del ponte 90-tih godina bile su ludo zalubljene u ratka. biljana je bila bliza, i taman kad je trebalo da mu kaze koliko ga voli, karla ju je smjestila u hag.
potom je karla radila sve samo da dodje do dragog ratka, ali nije ni slutila da u njedrima gaji zmiju. bila je to florens artman, koja je krijuci, vjerovatno zato sto potice iz nizih slojeva drustva, ljubila ratkovu sliku i drzala je pod jastukom.
florens je sklanjala svaki trag, izmisljala lazne tragove i sve radila kako bi onemogucila karlu da joj uzme ljubav njenog zivota.
sve to posmatrala je kondoliza rajs iz sjedista cia-e u drvaru, dok su njeni licni tjelohranitelji cuvali strazu pred titovom pecinom... a u pecinu niko nije ulazio. osim sama kondoliza, svake subote pri mladom mjesecu...
biljana, karla i florens jos uvijek traze svog ratka... samo to vise nisu one ljepotice, kakve su bile sa 25 godina....

Vilijamson: Tvrdnje Florans Artman nerazumne i bez osnova

Zvaničnik SAD zadužen za pitanja ratnih zločina Klint Vilijamson izjavio je da su tvrdnje o tome da je njegova zemlja štitila haškog optuženika Radovana Karadžića i sprečila njegovo hapšenje nerazumene i bez ikakvih osnova

"Iako je moguće reći da je možda u pojedinim trenucima u prošlosti bilo izgubljenih prilika da se uhapse i procesuiraju ratni zločinci, izvući iz tih specifičnih slučajeva zaključak da su postojale zavere po pitanju specifičnih optuženika je nerazumno i bez ikakvih osnova", kazao je Vilijamson za sarajevski "Dnevni avaz".

On je to rekao komentarišući navode iz knjige bivšeg portparola Haškog tribunala Florans Artman "Mir i kazna, tajni haški ratovi između međunarodne pravde i međunarodne politike" u kojem ona optužuje velike sile, posebno SAD, da su sprečile hapšenje Radovana Karadžića.

Vilijamson je dodao da je stav njegove zemlje o procesuiranju ratnih zločinaca u bivšoj Jugoslaviji jasan, ističcući da "dokaz o robusnoj politici u traženju ratnih zločinaca, koja postoji već poslednjih 10 godina, govori sam za sebe".

Izvor: Press

Bivši portparol Tužilaštva Haškog tribunala Florence Hartman, u danas objavljenoj knjizi “Mir i kazna” otkriva da je hapšenje Karadžića i Mladića opstruirala ne samo Rusija nego i Zapad. Hartmannova navodi da su Klintonova, a zatim i Bushova administracija, Chirac, Blair i Jeljcin, zajedno, od 1997. godine nekoliko puta sprečili hapšenje Karadžića.
Pred izbore u Bosni 1997. godine, navodi Hartmann, Zapad želi da neutrališe Karadžića kako ne bi uticao na ishod izbora, ali ga ne hapsi nego mu poručuje da se skloni:
“U jednom trenutku i Madlen Olbrajt prenosi jednu poruku ljudima bliskih Karadžiću u kojoj mu kaže da ide u neku treću zemlju. Navodila se Indija ali on to nije prihvatio tako da su ga Rusi, na početku jeseni, iz Bosne prevezli u Belorusiju iz koje se vratio posle nekoliko meseci.”
Hartmannova u knjizi svedoči i da je Haški tribunal 2002. godine osnovao sopstvenu jedinicu za potragu za beguncima, ali ona, uprkos tome što je to traženo, nije dobila mandat za hapšenje.
U nekoliko navrata, kaže ona, postojale su idealne prilike za hapšenje Karadžića. U jednom takvom trenutku…

“Bila je idealna situacija za hapšenje pošto se znalo da će Karadžić ostati više dana na istom mestu - bilo je vrlo retko da se to zna unapred. Informacije su prenete na vreme ali nikakva operacija nije izvedena. Jedina akcija koja je izvedena je bila preletanje prostora od strane jednog helikoptera NATO-a koji je najbolji znak za Karadžića. Kada se to desilo, tih dana, Karadžić je više vremena provodio u Beogradu. Obavešten je vrh u Vašingtonu ali nikakve radnje, ni tada, nisu preduzete.”

U januaru 2004. policija je bila spremna da uhapsi Karadžića. “Srbi su od Francuske zatražili da obezbede transfer do Haga…ali je Vašington intervenisao kod Srba da se ta akcija obustavi”, piše Florence Hartmann.

Hartmannova otkriva da je CIA imala dve tajne baze u Hrvatskoj odakle je presretala telefonske razgovore na prostoru bivše Jugoslavije. Od januara 2002. godine Carla del Ponte od 2002. godine traži od Amerikanaca da dobije snimke razgovora koje poseduju, posebno onih za vreme i neposredno nakon napada na Srebrenicu:

“CIA poseduje taj materijal i zato je on tražen, od strane Haškog tribunala, od Vašingtona. Ali, Del Ponteova je bila nagrđena zato što je napisala legalni zahtev za predaju te dokumentacije. Haški tribunal je dobio deo te dokumentacije na drugi način ali nikad nije uspeo da dobije sednice koje su prethodile Srebrenici – za sve dane, kada se dešavao genocid u Srebrenici, nije dobijena dokumentacija.”

Del Ponte je i u leto 2005. odlučila da sarađuje sa lokalnom policijom. Ovog puta, navodi se u knjizi, “saznala je da je agent CIA-e došao…da traži od agenata Republike Srpske da suspenduju potragu za porodicom Karadžić, pod izgovorom da je u pitanju nalog Haškog tribunala!”.

Na pitanje zašto Zapad, pre svega Vašington, odbija da da Tužilaštvu snimke preseretanih razgovora političkog i vojnog vrha pre, za vreme i posle napada na Srebrenicu, Hartmannova kaže:

“Zapad je prihvatio da se Srebrenica ustupi srpskoj strani na pregovorima u Dejtonu. To je prihvaćeno pre nego što je Dejton počeo ali je ta odluka dovela do 8.000 žrtava. Te informacije njih izlažu zato što one dokazuju da su oni vrlo precizno mogli pratiti pripreme napada, dok je zvanična pozicija Zapada bila da oni nisu očekivali da će Mladićevi ljudi zauzeti enklavu već da će se samo približiti da bi napravili pritisak. Imali su sve informacije i znali za preuzimanje enklave.”

RSE:Oni su, znači, dopustili da se to dogodi?

“Apsolutno, dopustili su. Njihova je greška što nisu preduzeli adekvatne mere da osiguraju bezbednost populacije koja je bila u rukama jednog generala koji je već tri godine vršio zločine velikih razmera – to je njihova najveća greška. Ne samo diplomatija koja precrtava karte i koja može pomerati sela i narode sa jednog kraja na drugi bez razmišljanja šta to znači već ljudi koji ne preduzimaju mere da budu sigurni da narod Srebrenice ne bude uništen.”

Opstrukcija Zapada, kada su u pitanju zločini u Srebrenici nije se samo odnosila na bekstvo Radovana Karadžića, već i na kontrolu suđenja Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu. Florence Hartmann u knjizi tvrdi da je postojala “začuđujuća koincidencija otpora u okviru Haškog tribunala i blokiranja od strane velikih sila. Džefri Najs, zamenik haške tužiteljke, navodi Artmanova, loše je vodio suđenje Miloševiću. On je želeo da povuče optužbe za genocid i zločine protiv čovečnosti protiv Miloševića, za zločine počinjene u Srebrenici i u vreme opsade Sarajeva. Najs se pozivao na zaključke vojnih analitičara, postavljenih od Amerikanaca i Britanaca, a koji su “sistematično prikrivali direktnu odgovornost Miloševića u zločinima u BiH, pre svega Srebrenici”. Upitana zašto je to Najs činio, Artmanova kaže:

“To treba njega pitati. Činjenica je da je stalno negirao i minimizirao dokaze do kojih su na drugi način došli, pored opstrukcije drugih dokaza. Ne znam zašto, treba njega pitati ali se svakako to poklapa sa opstrukcijama koje su vodili sa Zapada. Da li pod instrukcijama, da li njegovom željom – ne znam. Ja navodim u knjizi da je on sam priznao da je nekad radio za tajne britanske službe. Činjenica je, navodim razgovore i argumentaciju koju je on vodio vezano za to, da je stalno negirao postojeće dokaze unutar tužilaštva. Da ti dokazi nisu postojali bila bi debata i to je normalno. Ali, bez obzira na dokaze koje smo imali, Džefri Najs je stalno negirao da je Milošević imao bilo kakvu ulogu, da je imao nadležnost nad Mladićem preko Generalštaba u Beogradu – sve je negirao.”
Slobodna Evropa

gadne su te teorije zavjere.... bolest

ja sad sreo radovana u dragstoru.

Posle objavljivanja knjige Florans Artman
Nagađanja o dogovoru Karadžića i Holbruka
Autor: T.N.Đ. | 11.09.2007 - 09:40

BEOGRAD - Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom, kaže za „Blic“ da su u istražnim radnjama došli do izjava ljudi koji su tvrdili da su prisustvovali potpisivanju sporazuma između Radovana Karadžića i bivšeg specijalnog američkog izaslanika Ričarda Holbruka.

Sporazum se, navodi Ljajić, odnosio na neizručivanje Karadžića Tribunalu u Hagu u zamenu za njegovo odustajanje od pozicija lidera RS i SDS-a.
- Ti ljudi su do najsitnijeg detalja, do toga gde je ko sedeo i šta je rekao, opisali šta se dogodilo pri potpisivanju sporazuma. Dokument, koji bi bio dokaz da je to tačno, nemamo - kaže Ljajić.
Predsednik Nacionalnog saveta je tako prokomentarisao navode iz knjige bivšeg portparola Haškog tribunala Florans Artman „Mir i kazna, tajni haški ratovi između međunarodne pravde i međunarodne politike“,
koja je juče izašla iz štampe. Artmanova, bivši portparol glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, optužila velike sile, posebno SAD, da su sprečile hapšenje Radovana Karadžića.
Artmanova je juče izjavila za „Blic“ da tužilaštvo nikada nije pronašlo dokument koji bi potvrdio da je takav sporazum sklopljen.
- Bilo je mnogo priče o tome i one su poticale iz krugova bliskih Karadžiću. S druge strane, nailazili smo na čvrste demantije američke administracije. Pojavilo se i nekoliko dokumenata o sklopljenom dogovoru, za koje je naknadnom proverom utvrđeno da su lažni. Isto se pokazalo i za izjave navodnih svedoka - izjavila je Artmanova za „Blic“.
Sam Holbruk je svojevremeno rekao da su glasine o njegovom dogovoru s Karadžićem čiste dezinformacije.
- Samo je NATO kriv što se taj čovek 11 godina uspešno krije od Haga - rekao je bivši američki izaslanik.
S tom tezom se slaže i Artmanova. Ona tvrdi da velike sile, postojao dokument ili ne, nisu želele da uhapse Karadžića, iako im je tužilaštvo Tribunala dostavljalo tačne adrese na kojima boravi, a do kojih su došli haški istražitelji na terenu. Predstavnici velikih sila su ga čak, kaže Artmanova, molili da bude diskretniji i da se ne pojavljuje u javnosti, što on nije poslušao.
- Hag je 1999. godine preko posrednika dobio ponudu Karadžića da se preda, ali se ispostavilo da je ponuda bila neozbiljna. On je za uzvrat tražio povlačenje optužnice - navodi Artmanova.

Izvor: Blic