Kontakt s njegovima nakon što su vas ignorisali


Veze ne bi bile jednostavne čak ni kad biste morali da razmišljate samo o slaganju s voljenom osobom, a u principu se ne razmišlja samo o tome, jer voljena osoba ima roditelje, prijatelje, rodbinu, i potrebno je i njih uzeti u obzir. Na primer, nakon sukoba vas njegovi ignorišu, a zbog očekivane prinove u porodici ipak ne bi bilo loše obnoviti kontakte.

Recimo, imali ste nekih problema s partnerom - ništa tragično, ništa baš veliko, uobičajeni problemi koji se u bilo kojoj vezi mogu desiti. Zbog tog sukoba su njegovi prestali da govore s vama. S partnerom ste se pomirili, što je lepo, a onda je stiglo nešto još lepše - saznanje da ste u drugom stanju i da ćete postati majka. Partner je presrećan. Vi ste presrećni. On je o vašoj trudnoći, naravno, obavestio svoje. I, ništa. Niko ni da vas pozove, ni da vam čestita, ni da vas pita kako ste... To vas boli i razmišljate da li uopšte da ih zovete jednom kad rodite dete (ipak će i oni biti u srodstvu s bepčetom), ili da insistirate na tome da oni naprave prvi korak ka pomirenju.

Ovakvo razmišljanje je sasvim normalno, povređeni ste i nije vam do mirenja s onima koji su vas povredili. Pogotovo što su ignorisanjem reagovali na nešto što uopšte nije njihov problem, naime, na vaš sukob s vašim partnerom. Ipak, u opisanoj situaciji ne bi trebalo razmišljati isključivo o sopstvenim osećanjima - kako će se vaše dete osećati jednog dana ako mu bude uskraćen kontakt s polovinom familije? Zbog deteta ne bi bilo loše da ne pooštravate problem.

Da ne bude zabune: ovo nipošto ne znači da ste dužni da bilo koga moljakate da ponovo priča s vama, niti da jurite bilo koga, niti da se ponižavate. Takvo ponašanje niti bi prijalo vama, niti bi donelo vašem detetu nešto suštinski pozitivno. Ali, nakon što se dete rodi, možete pozvati njegove da vide bebu ili to može da učini vaš partner. Ukoliko nisu pale teške reči između vas i njegovih, možete se, deteta radi, pretvarati da se nikad ništa nije desilo, a da time ne pređete preko sopstvenog ponosa. Oni i dalje neće da pričaju s vama? Neće čak ni da dođu i vide dete? Pa, tu više ništa ne možete - kao što smo rekli, zaista niste dužni da jurite bilo koga.

Naravno, ovo je bio samo predlog, i to prilično uopšten. U zavisnosti od toga kakva je tačno vaša situacija (a sasvim sigurno je osetljiva) i od toga šta vam se učini najboljim za vas, vaše dete i vašeg partnera, sami ćete proceniti kakvo bi ponašanje bilo ispravno.

Izvor: Krstarica

Posle dosta godina iskustva rekla bih svim mladim parovima da uvek treba da regulišu odnos sami prema svojim roditeljima a da to nikako ne prepuste supružniku. Ipak roditelji svome detetu lako oproste ili uopšte i ne uzimaju neke stvari za zlo.

nemam snage za ovu temu 

Kako mrzim te varijante... tasta i zet se mrze, svekrva i snaja se mrze... to je tako nezdravo...
Moj decko se slizao sa mojim roditeljima, a posebno sa buducom tastom... ja obozavam njegovu majku... 

I zaista mi nije jasno zasto se ljudi mrze... 

    Bice ti jasnije kada uplovite u malo dublje vode...

Nece mi biti jasnije...
Njegovi roditelji, a ni moji nisu patoloski slucajevi koji se mesaju u tudje zivote...
On ima stariju sestru koja je vec godinama u braku i mogu da primetim kako se oni ponasaju prema njoj i njenom braku... nema one posesivnosti koja se vezuje za roditelje i decu u braku...

Znaci... izvini.. but.. nase porodice ne spadaju u klasicne srpske slucajeve... 

  Iz tvojih usta u Bozije usi..Cujemo se mi za par godinica,"neklasicne"srpske porodice..

Da ne bi isli dalje... parafriziracu nekoga... u smislu izmene recenice: "Sve nesrecne porodice su iste, svaka srecna je srecna na svoj nacin."

Tako da... ako si ti upao u nesto... ne mora da znaci da ce i ostali ici tvojim stopama...

Ја немам свекра ни свекрву, готово никога са мужевљеве стране и жао ми је због тога..колико би ми живот био једноставнији и испуњенији...
Али зато је мој супруг усвојио моју породицу....што уопште није лоше јер кад идемо на летовање, поведем маму која чува децу, ћаска са мојим супругом, а ја уживам у одмору.

Док су ми били живи бака и отац ( до прошле године) сви смо ишли скупа код баке у њену кућу на мору, плус колега са посла са супругом и било нам је увек јако лепо.

Roditelji su super, pogotovo ako su normalni i ne opterecuju i ne mesaju se. Ali su najbolji sa vece udaljenosti.
Ne vidim sebe kao najboljeg prijatelja svojoj svekrvi, niti vidim svog muza kao drugara mom ocu ili majci. Ma koliko svi oni bili sjajni i prijatni ...
Daleko od toga da bih na godisnji odmor isla sa bilo cijim roditeljima, sem sa muzem i decom. Osim ako ne moram, jelte. Ne zove se dzaba "godisnji odmor".
Moguce da je to zatucano razmisljanje, ali u cilju prevencije bilo kakve vrste podizanja pritiska van onog podizanja pritiska koje se neminovno desava od strane onih koji se podrazumevaju i idu u paketu (muz, deca), radije cu preskociti takve momente.