Koliko treba platiti sveštenika da se ne bi uvredio?



Suma koju sveštenici dobijaju zavisi od mogućnosti građana, ali postoje retki primeri kada sveštenici imaju utvrđene tarife za ovaj svetovni čin.

Analiza 021 pokazuje da dobro poznate tarife postoje u manjim vojvođanskim mestima, dok se u Novom Sadu daje između 1.000 i 4.000 dinara, u zavisnosti od "usluge". Međutim, da li je uzimanje novca za jedan viši čin etički dobar potez, s obzirom na to da vera ne poznaje materijalne dobiti?

Iako ne postoje zvanični cenovnici, pojedini sveštenici znaju i da se uvrede ukoliko im za slavu ili drugu priliku ne date iznos koji je on očekivao. Novosađanin Svetozar I. krstio je ćerku pre nekoliko godina, a u znak zahvalnosti, kuma je svešteniku dala hiljadu dinara.

"On ju je pogledao, izgovorivši: 'Pa samo toliko?', pa je dodala još 500 dinara. Mislim da mu ni to nije bilo dovoljno, a da je znao koliko će dobiti, pitanje je da li bi i želeo da je krsti. Ako već treba da pogađate koliko košta neka usluga sveštenika, mislim da bi trebalo jasno definisati koliko šta košta, ili jednostavno ukinuti bilo kakvo plaćanje za osveštavanje", kaže naš sagovornik.

Predsednik Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević objašnjava za 021 da je osvećenja vode uoči slave tradicionalni čin, ustaljen kod pravoslavnih vernika. On predstavlja čin prizivanja Božijeg blagoslova za kuću i porodicu domaćina, osvećenje i "očišćenje oskrnavljenih stvari i predmeta za ljudsku upotrebu", kao i prisustvo članova porodice prilikom molitve sveštenika. On se kod pravoslavnih Srba tradicionalno održava nakon Božića.

Za ovu vrstu usluga ne postoji taksa, kao što je to slučaj sa venčanjima, opelima, parastosima, što ne znači da oblast ne bi trebalo urediti.

"Trebalo bi uvesti neku simboličnu sumu koju bi domaćin trebalo da plati, ukoliko je u mogućnosti. Ukoliko nije, to ne bi trebalo da bude razlog da se ista usluga ne izvrši, jer na kraju krajeva, to je deo svešteničkog poziva. Sa druge strane, sveštenik ima svoje obaveze i porodicu i treba imati u vidu da i on od pružanja usluga živi. Svešteničke plate, posebno po seoskim parohijama, nisu na zavidnom nivou", kaže Knežević.

Dok god je običaja, postojaće i naplata usluga sveštenika. Pri tome, trebalo bi uzeti u obzir činjenicu da se sveštenici ne pozivaju da dođu u dom i obave obred - oni to sami čine, najavom nedelju ili dve pred slavu, pri čemu retko koji pravoslavni vernik ovu ponudu odbija. Lakom računicom dolazi se do cifre koju za nekoliko minuta obreda sveštenik zaradi posetom kod svega nekoliko porodica.

Iskustva Novosađana sa kojima smo razgovarali svedoče da se sveštenici više "trude" da obave čin ukoliko znaju da će dobiti više novca, te da će ređe sesti u kuću domaćina, nazdraviti ili porazgovarati s ukućanima ukoliko uopšte ne bude plaćen. "Prevaspitanjem" sveštenika koji neprofesionalno obavljaju svoju svetu dužnost trebalo bi da se bavi Crkva, ali Knežević smatra da bi red u sistem mogao da uvede i uređen cenovnik.

"Mislim da je najtransparetnije utvrditi takse za sve vrste usluga, kako ne bi dolazilo do zloupotreba, kojih svakako ima. Ima i dobrih primera. Mi smo nedavno sahranili majku i kasnije držali 40 dana. Sveštenik nam je mnogo pomogao savetima, kako bi smo izbegli dodatne troškove. Ništa, osim utvrđene takse, nije tražio", zaključuje Knežević.

Podsetimo da je kontroverzno pitanje i obeležavanje krsnih slava u gradskim preduzećima. Iako član 11. Ustava propisuje da je Republika Srbija sekularna država, da su crkve i verske zajednice odvojene od države i da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna ili obavezna, "Vodovod i kanalizacija", GSP Novi Sad, "Čistoća", "Toplana", "Parking servis" i "Tržnica" samo su neka od preduzeća koja zvanično imaju slavu. Međutim, ne obeležavaju je sva javno (poput "Vodovoda"), već radno i/ili skromno, bez zvanica i velike pompe.

Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs

Izvor: 021

za opelo pop rece obicno daju 6 hiljada.... i toliko smo mu dali... burazer je dao i 1000 momku sto je pevao sa popom...

Зависи од свештеника до свештеника. Није свако исти

Свештенику треба платити тачно 0 (словима: нула) динара...бар док не уведу фискалне касе и рачуне. Е онда коме треба да му свештеник нешто обавља нека плати по утврђеном ценовнику и лепо добије фискални рачун.

Slazem se

Ja mislim da sam pisao na forumu ja sam izbacio popa sa gajbe uz obrazlozenje da smo privatnici i da treba da mi opravda tih soma din.Kolač ne sečemo u crkvi a uredno slavimo već 3 godine i evo nas živi i zdravi 

Posto se vecina tih zatekne u crkvi jednom u dvadeset godina, nece se raspasti za koju hiljadarku.

Ne možeš tako da gledaš. I prosečan čovek nosi kompjuter u servis jednom u 5 godina pa to ne znači da serviser treba dijagnostiku da mu naplati 5.000 din.

I drugo, budimo realni - popovi imaju uglavnom lagodan posao, a naplaćuju ga vrlo skupo. Na sahranama, parastosima i svećenju vodice pred praznike u proseku potroše 15 minuta po ''klijentu'' a od svakog pokupe od jedne do nekoliko hiljada dinara. Recimo da za svaku službu pred slavu on uzima 1.000. Znači uzimam minimum minimuma. Kad su slave ili praznici u toku, u gradu, on za sat vremena može da obiđe tri kuće i pokupi 3000 dinara. 3000 dinara za sat vremena Ćiri-bu-ćiri-ba. Malo li je? Pa oni što crkavaju u malinjacima ne uzmu toliko za 20 sati rada. I pritom ja pričam o onom najgorem slučaju, kad bi popovi uzimali ''samo'' hiljadu po klijentu, a znamo da u realnosti uzimaju više. Još kad dođu svadbe i krštenja, pa na svakih sat vremena padne po par Čika Đoleta... I još uz sve to svi ti popovi imaju plate od crkve i dosta njih ima neke poslove ili prihode sa strane.

Ne bih sad da ispadne da svi popovi žive ko Rokfeleri i ne bih dalje da nagađam o kakvim je brojkama reč, ali mislim ovako sa zdravorazumskog i ekonomskog gledišta, popovi (generalno) rade prilično lagodan posao a usluge su im papreno skupe. Kada bismo napravili paralelu sa nekim drugim uslugama i zanimanjima, to bilo kao kada bi se haus majtori plaćali 5 soma samo zato što su došli, bacili pogled i ustanovili da je veš mašina crkla.